Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Dame i gospodo narodni poslanici, domen radnog zakonodavstva je jedan od elemenata na kojima se ili dobijaju ili gube izbori; radno zakonodavstvo koje vi promovišete i onim Zakonom o radu će vas sigurno dovesti do gubitka izbora. Pre svega, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima umnogome je restriktivniji od ranijih rešenja, obzirom da se, naravno, pošto je to kod vas trend, pooštravaju disciplinske mere, otkazi se mnogo lakše daju, a odlučivanje o tim otkazima i o disciplinskim merama je striktno u domenu rukovodilaca nadležnih službi; a da ne pominjem ove periferne detalje, koji su vrlo bitni za radnike, kao što je skraćivanje dužine trajanja godišnjih odmora. Sam predlog zakona je derivat onog Zakona o radu koji je plod antiradničke histerije koju vi promovišete već godinu i po dana na ovim prostorima.

Naravno, i taj Zakon o radu ne može da se tretira kao zakon koji je donet u skladu sa tadašnjim Poslovnikom o radu Skupštine Republike Srbije, obzirom da ste ga doneli po poznatoj tehnologiji vaših mentora koja se zove "stelt" tehnologija, jer je jedan od vaših poslanika čak iz Soluna glasao za taj zakon i time ste dobili legitimitet.

Obzirom da se ovde radi o specifičnoj sferi, dakle o državnim organima, ovim predlogom zakona je praktično omogućeno da rukovodioci zbog tzv. političke nepodobnosti bez objektivnih razloga daju otkaz ili utvrde neke disciplinske mere određenim tzv. nepodobnim pojedincima nakon ocenjivanja njihovog rada.

U članu 10, ukoliko dođe do neopravdanog izostanka sa posla najmanje dva uzastopna radna dana, disciplinske mere variraju od toga da se utvrdi novčana kazna u visini od 20 do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je ta povreda učinjena, a u trajanju od tri do šest meseci, ili disciplinska mera, prestanak radnog odnosa. Čim je data ta varijacija, verovatno će nadležni rukovodilac, shodno političkoj podobnosti tog pojedinca, ukoliko on počini taj prekršaj, odlučivati da li će mu dati otkaz ili će mu 20 - 35% plate oduzeti.

Ono što je interesantno, to je član 11. - da se ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere može preneti čak i na drugog funkcionera iz državnog organa. Samo, dakle, ne piše ko je taj ko prenosi to ovlašćenje i kako se tu dobija legitimitet.

Član 15. odnosno član 64a, koji je novi član, govori o tome i o načinima prestanka radnog odnosa, gde se pominje da može doći do prestanka radnog odnosa ukoliko zaposleni odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen.

Takođe, u tački 6) kaže se - kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu. Naravno, ovde se ne definiše šta su to promene u organizaciji, ali važno je da dolazi do prestanka radnog odnosa i to upravo govori o vašem načinu tretiranja radnog zakonodavstva i o nehumanom karakteru koji zaista nije u interesu radnika i uopšte radništva.

U članu 17, a to su i moje kolege pomenule, govori se o mogućnosti vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Dakle, tu se vidi, ukoliko se u ovim drugim članovima nije videlo, da je po sredi praktično politička pozadina ili politička motivisanost takvog jednog akta, odnosno vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog na predlog rukovodioca te organizacione jedinice.

U razlozima za donošenje zakona govori se o tome da su u ranijem periodu, najviša zvanja neselektivno dodeljivana, nezavisno od stručnih sposobnosti i rezultata rada zaposlenih, što je stvorilo izvesnu uravnilovku i nemogućnost da se najstručniji kadrovi izdvoje i njihov rad više vrednuje.

U objašnjenju pojedinih rešenja se kaže da se članom 1. propisuje da se za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje oglas. Kako onda u tom slučaju da ti najstručniji kadrovi, za koje vi kažete da želite da ih imate u državnim organima, ostvare samo svoje pravo, da se barem takmiče sa drugim kandidatima koji nisu politički nepodobni za vas, ako ne na osnovu oglasa na koji bi se prijavili.

Dakle, ovde se radi o jednoj klasičnoj demagogiji.

Što se tiče latentnog prisustva lustracije, ukoliko se ovaj zakon, naravno, usvoji, moram da kažem da je lustracija samo plod frustracije aktuelnog režima, obzirom da onaj devijantni deo titoističkog režima iz prethodnog perioda želi da sprovodi lustraciju nad pojedinim pripadnicima ili funkcionerima ranije vlasti, koji su upravo uveli demokratska načela u Srbiji, višepartijski sistem, načela nezavisnog sudstva. Sada imamo situaciju da - nešto što je primenjivano zaista u zemljama Istočne Evrope, ali samo kao diskontinuitet u odnosu na one ranije komunističke režime, - upravo predstavnici tog režima, ne svi u ovoj vladi ali velika većina, žele da sprovedu tu lustraciju.

Naravno, poslanička grupa SPS neće glasati za ovaj zakon, obzirom da ništa pozitivno ovde ne vidimo ni za radnike u državnim organima.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, pošto govorim u ime poslaničkog kluba SPS znam da ćete, kao uvek do sada, ostati gluvi za ove moje reči, a ja ih izgovaram ne radi vas, nego radi mojih Leskovčana i birača Jablaničkog okruga.
Normalno je da je posle usvajanja Zakona o radu moralo da dođe do određenih izmena u Zakonu o radnim odnosima u državnim organima, jer je članom 2. stavom 2. ovog zakona predviđena obaveza da se urede i odnosi u državnim organima i organizacijama.
Međutim, pitanje je da li je ovo moralo da se uradi na način na koji je ovo urađeno i da li je ovo išlo u pravom smeru, kako nam zakonodavac predlaže; možda je bilo uputnije da se ova zakonska izmena odnosi samo na ono što nije jasno definisano u Zakonu o radu, a to su godišnji odmori, odsustva, radno vreme, da se definišu disciplinski odnosi, odnosno disciplinski prekršaji, jer disciplinski prekršaji u Zakonu o radu ne postoje u obliku u kome ih mi zamišljamo, nego da Vlada krene u izmene koje idu u sasvim drugom pravcu.
U skladu sa svojom već očigledno započetom predizbornom aktivnošću, koju je predsednik Đinđić najavio sinoć sa 20 do 30 hiljada učenika srednjih škola, koji će takoreći besplatno kampovati na raznim planinama i u raznim odmaralištima, a koji će u septembru ili u oktobru biti i prvi put na biralištima, vi kao vlada pokušavate da kroz ove izmene zakona pridobijete za sebe i armiju zaposlenih u državnim organima i u ukupnoj državnoj administraciji u kojoj je, koliko znam, više od 100.000 ljudi.
Kako Vlada i zakonodavac žele da za svoju opciju pridobiju tu veliku armiju birača? Na vrlo jednostavan način - zamrznuti su lični dohoci u državnim organima i javnim preduzećima; Vlada ovim izmenama zakona na mala vrata, ali na siguran način uvodi povećanje ličnih dohodaka u državnim organima, ali to će biti naravno samo za one poslušne, partijski poslušne u državnim organima. Ostali iz javnih preduzeća ne mogu da povećavaju lične dohotke, a umetničkim prevođenjem iz jednog zvanja u drugo u državnim organima praktično će doći do povećanja ličnih dohodaka. Da bi se to ostvarilo, naravno da će u dogledno vreme morati da dođe do raznih izmena svih budžeta.
Za ove potrebe u članu 3, kojim menjate član 27. postojećeg zakona, pored savetnika uvodite i zvanje višeg savetnika. Ograničili ste doduše u članu 5. da ne mogu svi ljudi sa fakultetom postatiti viši savetnici, nego to može da postane samo 5% zaposlenih ili ako se Vlada složi još pet posto, dakle 10% ljudi sa fakultetom mogu da postanu savetnici, viši savetnici.
Uveli ste i uslov za savetnike i više savetnike da mogu dobiti to zvanje ako se njihove nadležnosti prostiru na celoj teritoriji Srbije; ali, molim vas, niste bliže definisali na šta ste mislili, jer na osnovu Rezolucije 1244 jasno je da ti savetnici i organi u kojima oni rade ne mogu da rade baš ništa na Kosovu i Metohiji, dakle ne pokrivaju celu teritoriju Srbije, a posle omnibus zakona o Vojvodini i posle grba Vojvodine uskoro svi ti u državnim organima neće moći da rade ni u Vojvodini. Stvarno mi nije jasno, osim formalno, ko će moći da dobije mesto višeg savetnika. Ako gledamo suštinu ove odrednice - cela teritorija Srbije, čini mi se da niko suštinski neće moći da postane viši savetnik.
U obrazloženju zakonskih izmena u ovom delu jasno ste obrazložili da ovo radite da bi izbegli uravnilovku, koju je prethodna vlast pojela u državnim organima. Da vidimo koliko vam je i to obrazloženje, koje ste dali, principijelno i istinito.
Kod zvanja savetnika u članu 4. nema ograničenja u broju savetnika, pa vas pitam da li je to borba protiv uravnilovke ili je to upravo pospešivanje uravnilovke. Smanjili ste sa osam na sedam godina radnog staža uslov da neko postane savetnik, pa i to ide u pravcu uspostavljanja i povećanja uravnilovke. Dakle, ide upravo u suprotnom pravcu od onoga koji proklamujete u vašim obrazloženjima.
Kod više školske spreme uveli ste zvanje višeg saradnika, a kod srednje škole zvanje višeg referenta, kako bi omogućili bez ograničenja broja ljudi sa ovim zvanjem da im se takođe povećaju lični dohoci. Da bi pospešili uravnilovku, protiv koje ste u nekakvim načelima, smanjili ste i obavezan radni staž kod zaposlenih sa fakultetom i ostalim obrazovanjem. Da bi postao samostalni stručni saradnik ne treba više šest nego pet godina, da bi postao stručni saradnik ne treba četiri nego tri godine, viši saradnik se postaje sa tri godine rada, pa se daje mogućnost opštinskim čelnicima da povećaju plate svima sa višom i srednjom stručnom spremom.
Poštovane kolege poslanici, ovo govorim ne da bi onemogućio napredovanje zaposlenih u državnoj administraciji, već da pokažem besmisao obrazloženja koje ste dali. Isto tako i da pokažem da Vlada nema iste aršine i iste kriterijume prema državnim organima i prema javnim preduzećima, u kojima je masa ličnih dohodaka zamrznuta i time onemogućeno slično napredovanje u službi.
Članom 7. je takođe data problematična formulacija, zbog uvođenja termina - ocenjen najnižom ocenom. Ovakvo terminološko određenje može biti zloupotrebljeno ili "pogrešno protumačeno" po volji rukovodioca, koji vrši ocenjivanje rada zaposlenih, jer ocena može biti i - zadovoljava, a opet da bude najniža od svih ocena rada zaposlenih, pa je sigurno da to treba precizirati kao negativnu ocenu. U ovom članu se takođe dezavuiše i školska sprema, jer odlazak zaposlenog sa radnog mesta sa višom školom trajno na radno mesto sa srednjom školom ne može se drugačije tumačiti.
Povećanje plata u državnim organima odigraće se u toku razvrstavanja u zvanja, po ovom zakonu, u narednih šezdeset dana, pa mi se čini da je i to ono što je Vlada želela da požuri i da time, razvrstavanjem većeg broja ljudi u viša zvanja i povećanjem ličnih dohodaka, stvori atmosferu da ta armija zaposlenih u državnim organima bude sigurno u biračkom delu DOS-a, u izborima koji su na pragu.
Na kraju, član 17. koji kaže da se u toku šest meseci može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih u državnim organima, praktično bez zakona o lustraciji, uvodi lustraciju za zaposlene u državnim organima. Svaki rukovodilac organizacione jedinice u državnoj upravi može zbog partijske nesaglasnosti sa određenim izvršiocem sprovesti vanredno ocenjivanje, izreći negativnu ocenu i u skladu sa ovim zakonom preduzeti mere do otkaza.
Siguran sam, gospodine ministre, a i vi kolege poslanici, da su svi prethodni članovi ovog zakona dovoljni da se vrši ocenjivanje, te da član 17. samo može da posluži da se sprovedu vaše partijske odluke. Ovim članom 17. pokušavate da na najdrastičniji način (drastičan kao što je bilo kod Zakona o univerzitetu, koji ste pokušali da sprovedete, pa ste posle toga malo reterirali) uvedete lustraciju za sve zaposlene u državnim organima, kroz koju će stradati vaši neistomišljenici.
Plašim se da ovo nije jedan novi sistem DOS-a da praktično smanji ogromnu administraciju koja postoji u državnim organima i da na taj način bezbolno omogući da dođe do toga. Zbog ovih razloga - uvođenja povećanja ličnih dohodaka na mala vrata, dezavuisanja školske spreme i obrazovanja mimo zakona i uvođenja lustracije u državnim organima - poslanici Socijalističke partije Srbije neće glasati za ovaj zakon.
Sasvim na kraju molim ipak sve radnike i zaposlene u državnim organima da, iako im Vlada ovim zakonom nudi povećanje plata, dobro razmisle, jer je uvek moguća nova izmena ovog zakona kada se to Vladi prohte. Bojim se da i ova obećanja, koja imaju radnici u državnim organima, ne budu istinita kao neka obećanja. Pomenuću vam čuvenog leskovačkog advokata i poslanika Tošu R. Tonića, koji je obilazeći zabiti u našem kraju, u lebanskom kraju, obećavao brda i doline svojim biračima i ponesen svojim obećanjima jednog trenutka je rekao - narode, kada postanem poslanik most ću vi napravim. Narod se naravno uplašio - gosn Tošo, mi nemamo reku. Ako bre, i reku ću vi dovedem. U nastavku toga, nalazeći se u toj zabiti on kaže - prva stvar kada me izaberete za poslanika, školu ću vi napravim. Gosn Tošo, ali mi nemamo decu. Ako bre, i decu ću vi napravim.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, poslanička grupa SPS, preostalo vreme 8 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, na dnevnom redu Skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Ovaj zakon je izuzetno restriktivan, kao uostalom i Zakon o radu protiv koga smo mi socijalisti glasali, kao što ćemo uraditi kod ovog zakona, u zavisnosti od usvajanja amandmana. O socijalnoj pravdi i brizi, makar o osnovnim pravima zaposlenih, nema ni govora. Sva rešenja su usmerena ka tome da zaposleni ne može da utiče na svoj položaj. Ova rešenja primernija su kapitalističkim zemljama u kojima poslodavac ne brine ni o čemu, osim o profitu. Briga o radnicima je na zadnjem mestu.
Državna uprava jeste specifična uprava, zato što nijedna vlast ne može biti kvalitetna ako nema kvalitetnu logističku podršku, odnosno kvalitetnu državnu administraciju. Umesto da se ovim zakonom uvodi taj novi kvalitet, brišu se iz zakona postojeća, mnogo kvalitetnija rešenja.
Dokaza da je Predlog zakona nekvalitetan ima dosta. Na primer, članom 1. ukida se obavezno raspisivanje konkursa za rad na određeno vreme. Tako niko osim povlašćenih, bliskih rođaka ili prijatelja, neće ni znati da je uopšte raspisan konkurs. Da li je ovo po vama transparentnost o kojoj stalno pričate i na koju se stalno pozivate?
U članu 7. predlažete da zaposlenom u državnoj upravi može prestati radni odnos i ako dobije najnižu ocenu od pretpostavljenog. Pitam se, šta ta najniža ocena znači. Da li se zaposleni ocenjuje ocenom od jedan do pet ili od pet do 10, i koji su elementi za ocenjivanje. Valjda znate da davanje bilo kakve ocene podrazumeva precizne elemente ocenjivanja. Kako može pretpostavljeni da oceni, na primer, stručnog radnika ovde u Skupštini koji opslužuje neki od odbora, ako se sednice tog odbora ne zakazuju otprilike godinu dana. Zaposleni, naravno, nije odgovoran, jer u proceduri nema zakona ili ne zasedaju radna tela.
Iz ovog se zaključuje da će se, ukoliko ostane član 7. Predloga zakona, za ocenjivanje koristiti i tzv. odokativne metode i bez posla će ostajati nepodobni. Da li će to biti stručna i odgovorna državna administracija ako u njoj budu radili zaposleni bez konkursa, prijatelji, familija funkcionera koji rukovode pojedinim državnim organima?
Uvedene su uvećane kaznene mere za radnike u državnim organima i opravdanje je da je to moralo biti tako, za radnike u preduzećima, jer ste tvrdili da gazde sa strane neće kupovati preduzeća gde radnici imaju neka prava. Zašto to za radnike državne uprave, kada to nećemo prodavati. Valjda državna uprava nije na prodaju.
Na kraju, predlažem da i ovaj zakon povučete, kao što ste to uradili i sa prethodnim zakonima sa ovog zasedanja koje ste povukli iz procedure, jer nije dobar zakon za radnike. Sve koje budete primili na ovaj način, uz pomoć ovog zakona u državne organe onaj ko dođe na vlast posle vas može da otpusti po istom zakonu i nema potrebe da donosi novi zakon. Hvala.

Ovim izlaganjem smo završili, prema prijavama za reč, diskusiju narodnih poslanika.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u Srbiji je krajem juna 2002. godine bilo oko 800.000 nezaposlenih lica. Čini mi se da će taj broj biti i veći, jer će jedan značajan broj ljudi iz državnih organa ostati bez posla posle usvajanja i primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima o kome Skupština danas raspravlja.
Predlog zakona sadrži više članova od značaja za zaposlene u državnim organima, ali je za njihov status najvažniji član 15. koji utvrđuje na koji način zaposlenom prestaje radni odnos i koji pokazuje pravi karakter ovog predloga, tj. da je on restriktivnog karaktera sa prevelikim ovlašćenjima i voluntarizmom koji dobija funkcioner koji rukovodi državnim organima.
Kriterijum moralno - političke podobnosti kao osnove za radni status zaposlenog, karakterističan za sedamdesete i osamdesete godine, ovim predlogom zakona menja se u kriterijum radne i političke podobnosti zaposlenih, o čemu će odlučivati izabrano ili imenovano lice ili, kako zakon kaže, funkcioner. Ocenu o Predlogu zakona kao restriktivnom sa voluntarističkim sadržajem potvrđuje upravo pomenuti, za Predlog zakona, ali i za predlagača svakako najvažniji, član 15. Pomenuću ovde u ime poslaničke grupe SPS nekoliko primera.
Prvo, zaposlenom se otkazuje radni odnos ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu. Šta su to odgovarajući rezultati? To se ne kaže. Zna se ko ocenjuje taj odgovarajući rezultat. To je funkcioner koji rukovodi državnim organom, pojedinac. On će zaposlenom na probnom radu, na osnovu svojih subjektivnih kriterijuma - političkih, ličnih itd, izreći konačan sud o otkazu radnog odnosa.
Drugo, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen". Ovo rešenje izgleda potpuno bezazleno ako se posmatra ili primenjuje unutar institucije, odnosno u njenom sedištu. Drugačiji smisao dobija kada zaposleni dobije rešenje od funkcionera koji rukovodi državnim organom da treba da radi u državnom organu van svog mesta boravka. Funkcioner odlučuje šta će ko da radi, ali i gde će ko da radi. Ako zaposleni odbije da ide u drugi grad, u istureno odeljenje, područnu jedinicu ili slično, sledi otkaz.
Treće, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako izgubi zvanje, a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasporediti u novom zvanju". Zvanje se gubi na osnovu ocene, najniže, koju izriče funkcioner, dakle pojedinac. Tu predlagač sada primenjuje jedno suptilno rešenje sadržano u članu 7. Predloga zakona koji ima za cilj prestanak radnog odnosa. Zaposleni najpre, na osnovu odluke funkcionera, gubi zvanje, potom prelazi u niže zvanje, a kada se utvrdi to niže zvanje zaposleni može biti raspoređen na drugo radno mesto koje odgovara njegovom zvanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, naravno, zaposlenom sleduje prekid radnog odnosa, prestanak.
Kada većina ljudi u Vladi Srbije, počev od predsednika Vlade pa do ministara i drugih, javno govore kako u državnim organima ima mnogo zaposlenih, pa da 20, 30 a neko kaže i 40% zaposlenih treba da dobije otkaz, logično je da neko ko bude ocenjen negativno izgubi zvanje i neće biti u situaciji da bude raspoređen na drugo radno mesto. Zaposlenih ima i suviše, to govore zvanični predstavnici Vlade, i nema upražnjenih radnih mesta. Dakle, suštinski, sa lošom ocenom dobijenom od funkcionera i gubitkom zvanja, zaposleni sigurno dobija otkaz, iako tako na prvi pogled uopšte ne izgleda.
Četvrto, zaposlenom se otkazuje radni odnos kada (citiram): "Usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu". Odluku o organizaciji, a to se zna, suštinski donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom. On kroz tu odluku određuje ekipu ljudi sa kojom će raditi, a oni pak, ako je reč o velikom državnom organu, po dubini takođe određuju ljude koji će im biti neposredni saradnici.
Političke promene stvaraju uslove za prijem političkih istomišljenika kroz novu odluku o organizaciji državnog organa. Naravno, da će politički protivnici ili čak i oni koji to nisu, ali za njih u novoj organizaciji nema mesta zbog prijema svojih ljudi, time ostati bez posla. Do obezbeđivanja nekog drugog posla za te neraspoređene ljude naravno da teško može da dođe, ne samo iz napred pomenutih razloga, već i zbog tvrdnje da postoji višak zaposlenih u državnim organima.
Mislim da navedeni primeri rečito govore o pravom karakteru ovog predloga zakona. Kada se iznetim ocenama dodaju i činjenice sadržane u drugim članovima ovog predloga zakona, kojima se pooštravaju disciplinske mere prema zaposlenima, predviđa vanredno ocenjivanje zaposlenih i da zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos ili da za prijem u radni odnos na određeno vreme nije potrebno objaviti javni konkurs, a funkcioneri tu samostalno odlučuju koga će primiti itd. onda se vidi da ovaj predlog zakona nije kvalitetan, da, pored usaglašavanja sa rešenjem iz Zakona o radnim odnosima, sadrži i brojna druga loša rešenja koja će izazvati negativne posledice, dovesti do otpuštanja zaposlenih u državnim organima, povećanja broja nezaposlenih i drugih negativnih posledica.
Iz svih tih razloga poslanička grupa SPS neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Pitam da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić, Joca Arsić i Dragan Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.
Predstavnik predlagača ne prihvata amandman.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.