Poštovane kolege narodni poslanici, amandman kolega poslanika predstavlja jedan skroman pokušaj ili očajnički, kako hoćete, da se, bar malo, stvore pravne pretpostavke za ravnopravan tretman kandidata za drugi krug predsedničkih izbora. Naime, ovaj rok, sam po sebi, ne bi bio uopšte sporan da su ove izmene usledile početkom godine kada se mogao tačno odrediti ne samo ovaj uslov, nego i drugi uslovi vezani za izbore. Međutim, sada, kada se večeras ili sutra očekuje raspisivanje novih izbora, a njihovo održavanje za 30 i nešto dana, logično je da neće moći svi kandidati da budu ne samo ravnopravno predstavljeni, nego će imati i drugih problema. Ako uzmemo da je stvar svakog kandidata i njihove mogućnosti da li će moći ili neće moći da prikupi potpise, to je jedna strana priče.
Ono što je važno, to je činjenica da svi kandidati neće biti jednako predstavljeni u ovim izborima. Činjenica je da oni kandidati koji će biti kandidati vlasti, u ovom slučaju DOS-a, za njih se praktično kampanja vodi tokom cele godine, ne samo na državnim medijima, nego i na ovim drugim. Kandidati opozicije nemaju tu mogućnost. Pozivanje na formalne razloge i obrazloženje da će pravilima predstavljanja predsedničkih kandidata svi kandidati biti dovedeni u ravnopravnu poziciju, objektivno ne odgovara stvarnosti, jer je činjenica da mimo tih takozvanih državnih medija postoje i privatni mediji koji su u proteklim mesecima vodili besomučnu kampanju za kandidate DOS-a. Naravno, pokazalo se da ta kampanja nije dala rezultata, ali ona sama po sebi govori o uslovima u kojima se održava kampanja.
Mi smo bili svesni i imali smo jednu situaciju da je, praktično, u toku predsedničkih izbora i Vlada Republike Srbije započela svoju kampanju, formalno, pod vidom kampanje Vlade i nezavisnog učešća, ali suštinski, podržavajući jednog od kandidata, u ovom slučaju je bila reč o gospodinu Labusu. Činjenica je da se Vlada tada aktivno uključila u kampanju na svoj način. Praktično je svakoga dana učestvovala u onome što se zove izborna kampanja. Drugi kandidat je imao svoju kampanju, ali je činjenica da su predstavnici opozicije bili apsolutno hendikepirani i nisu imali mogućnost da na adekvatan način, ni na jednom mediju, ni elektronskom, ni štampanom, predstave svoj program na način na koji su to smatrali potrebnim.
Činjenica je još nešto, da je 30 dana suštinski malo i da još uvek traje eho ove prethodne kampanje, eho kampanje koja je favorizovala kandidate DOS-a. U takvim uslovima nijedan drugi kandidat, objektivno, nema šanse da učini u tom delu nešto. Zato su i naše kolege narodni poslanici predložili izmenu ovog člana zakona sa pokušajem da se stvore makar minimalni uslovi da svi kandidati budu ravnopravni ili makar kandidati opozicije u odnosu na kandidate vlasti, koji su i onako privilegovani.
