Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, za poslanike SRS neprihvatljiv je amandman gospodina Mamule jer ovde bi bili blaži uslovi, ako bi se prihvatio taj amandman, za izbor predsednika Republike, nego za izbor predsednika opštine.
Vi ste izglasali Zakon o lokalnoj samoupravi - postoji posebna procedura izbora predsednika opštine. Kod izbora predsednika opštine formulacija je slična kao u ovom zakonu, dakle, u prvom krugu mora da izađe više od polovine, ali predsednik može da bude izabran ako dobije više od polovine izašlih. Uporedite malo sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Nemoguće je, pravno je neodrživo da strožiji budu uslovi za izbor predsednika opštine, nego za izbor predsednika Republike, s obzirom na nadležnosti, s obzirom na mesto i ulogu u političkom sistemu.
Mi moramo da se trudimo da pravni poredak mora da bude i konzistentan i koherentan. U ovom slučaju ne bi bio. Da ste ujedno podneli zahtev da se promeni Zakon o lokalnoj samoupravi, pa da se razgovara da to onda bude opšti uslov koji bi važio za sve inokosne izbore gde se bira nosilac inokosne političke funkcije, a ovako, amandman ne bi imao smisla.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman na jedan član Predloga zakona, ali se tim članom konstituišu tri nova člana u samom Zakonu o izboru predsednika Republike. Mi smo morali da napišemo potpuno novi tekst celog člana da bi sve bilo jasno.
Amandman je u prvom delu uslovljen ponašanjem RIK-a u drugom krugu, u ponovljenom glasanju za predsednika Republike, kada je organ nadležan za poslove statistike počeo prvi put da objavljuje privremene rezultate; ali, naša saznanja govore da su ti privremeni rezultati objavljivani na osnovu faksova koji su stizali iz jedinica Republičkog zavoda za statistiku koje se nalaze u opštinama ili okruzima širom Srbije.
Prvi deo mog amandmana se tako odnosi na to: da RIK može da objavljuje privremene rezultate posle zatvaranja biračkih mesta, ali samo na osnovu izveštaja, koji će dostaviti nadležni republički organ za poslove statistike, sačinjenog na osnovu zapisnika stiglih u Narodnu skupštinu, u republički organ nadležan za poslove statistike.
Ozbiljnije primedbe, tehničke prirode su na član 5z u kome je predlagač zakona koristio za birače koji su glasali dva-tri termina; za ponovljeno glasanje koristio je u jednom stavu - ponovljeno glasanje, u drugom stavu - drugi krug glasanja; u članu 5i koristio je čak i reči - prvi izborni krug, što je nedopustivo pravno-tehnički gledajući kako bi tekst trebalo da glasi, odnosno kakva bi redakcija trebalo da bude izvršena; i ono što je najbitnije, što je suština ovog amandmana, to je novi član 5i, kojim je predviđeno šta se radi ako se izbori smatraju neuspelim.
Mi smo mislili da je mnogo lepše napisati da se konstatuje da nije izabran predsednik Republike. U tom slučaju tako je neprecizno napisano šta se dešava - da bi onaj ko tumači zakon, čitajući pravnu normu, mogao da zaključi da predsednik Narodne skupštine uopšte više nije dužan da raspiše neke nove izbore, iako ga na to Ustav obavezuje. Ako ga Ustav obavezuje da raspiše izbore za predsednika Republike, onda je valjda minimum koji bi u zakonu trebalo da stoji ono što je predloženo amandmanom; da u slučaju da ne bude izabran predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore i izbori moraju da se održe u roku od 60 dana od dana kada je RIK konstatovala da nije izabran predsednik Republike.
Predlagač zakona je napisao: "Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju, novih izbora za predsednika Republike." Kada mu date mogućnost da odlučuje o raspisivanju, on može da odluči i da ne raspiše. Kada mu date mogućnost da odlučuje o raspisivanju, on može da razmišlja i o tome kada će da raspiše, kao što u ovom slučaju aktuelni predsednik Skupštine još razmišlja o tome kada će da raspiše izbore za predsednika Republike, a zakon bi trebalo da bude jasan i da mu kaže - u tom i tom roku raspisuješ, u tom i tom roku izbori moraju da budu održani!
Ovaj amandman poboljšava Predlog zakona i o njemu treba ozbiljno da se razmisli.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod pravnog normiranja moraju se poštovati i određena pravila koja propisuje stilistika i kultura govora. Kada počinje pravna norma onda ona u prvom stavu ne može imati neki svojevoljni redosled osnovnih elemenata u strukturi rečenice. Ne sme ta rečenica izgledati onako kako neko u jednom trenutku poželi ili kako mu se omakne pri pisanju. Bar prva rečenica mora imati onu osnovnu strukturu tako što počinje subjektom pa se nastavlja predikatom, objektom i ostalim odrednicama.
Mi sada ovde imamo u ovom članu nakaradno, sa tog aspekta, konstituisanu rečenicu. Stoji: "Rezultate izbora", dakle objekat, za predsednika Republike, "Republička izborna komisija", dakle, subjekat, "objavljuje," predikat, "u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Ovo su priloške odredbe za vreme. Je lÄ tako?! I ti Milka to znaš!
E, šta mora... kako mora da glasi ovaj prvi stav - Republička izborna komisija. Zašto? Zato što se ova pravna norma odnosi na taj važan državni organ. On je ovde subjekat. Jedan državni organ koji ima prava, dužnosti, obaveze i odgovornosti. Onda je mnogo logičnije da stoji - Republička izborna komisija, šta radi, objavljuje rezultate izbora za predsednika Republike u roku od 96 časova od časa završetka glasanja.
Ima još nešto što je ovde nakaradno. U članu 5i kaže se: "Ako u prvom izbornom krugu nije izašla najmanje polovina birača". Gde to birači izlaze? Pazite, to može biti kolokvijalni izlaz, može biti žargonski izraz, ali ne može biti u pravnoj normi sadržan, jer glasači ne izlaze po zakonu, glasači po zakonu glasaju. Šta su glasači? Ko su glasači? Građani koji imaju pravo glasa. Šta oni rade? Izlaze. Gde izlaze? Iz autobusa, iz tramvaja, iz stanova, iz kuća? (Negoduju.)
Pa, ne može jedna pravna norma da to sadrži. Možda je nepismenim ljudima to svejedno, ali u ovoj zemlji tradicionalno se vodilo računa sve negde do iza Drugog svetskog rata, kako će izgledati pravne norme, pa su u pravnom normiranju pored pravnika učestvovali i jezički stručnjaci. Ovo bi morali da ispravite.
Što se tiče suštinske pravne primedbe, ona se odnosi na član 5i, treći stav, u kome stoji da, predsednik Narodne skupštine u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju novih izbora! Ne u roku od 60 dana da odlučuje, nego u roku od 60 dana mora biti određen novi termin održavanja izbora! Pa, da li će predsednik Narodne skupštine sebi da da malo predaha, pa da čeka mesec dana i da ostavi samo mesec dana knap kampanje ili će raspisati odmah, pa ćemo imati kampanju dužu od mesec dana, to je već u ovom zakonu postavljeno kao stvar diskrecione procene predsednika Narodne skupštine!
Ali, da mu se ostavi rok od 60 dana da razmišlja kad će, pa da onda pred sobom ima nove zakonske rokove koji se odnose na predizbornu kampanju, malo je preterano, suviše. Pogotovo ako imate u vidu da posle, slučajno, nesrećno, neuspelih sledećih predsedničkih izbora, predsednik Narodne skupštine preuzima obavljanje dužnosti predsednika Republike; a sada mu vi dajete dva meseca da razmišlja, pa još može da rastegne u maksimalnom zakonskom roku predizbornu kampanju. Onda to nije kompetentan organ za raspisivanje novih predsedničkih izbora, ako mu ti rokovi nisu kraći, onda bi se morala razdvojiti nadležnost vršioca dužnosti predsednika Republike, koju ima predsednik Narodne skupštine, od nadležnosti državnog organa, koji raspisuje predsedničke izbore.
Jer, suštinski gledano, predsedniku Narodne skupštine, koji želi da obavlja i funkciju predsednika Republike, odgovaraju što duži rokovi. A zašto mu onda u zakonu ostavljati takvu mogućnost?

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, prihvatio je ovaj amandman.
Nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora.
Da li se neko javlja za reč, od ovlašćenih učesnika u raspravi o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu nije nadležan da podnosi amandmane, bar ne u ovoj fazi. Odbor za pravosuđe i upravu može, ako se već usvoji jedan amandman, svojim amandmanom da usklađuje sledeće zakonske članove, ali da samostalno podnosi amandmane, to ne može!
Oni samostalno podnose amandmane, jer su ovo podneli pre nego što je usvojen bilo koji amandman. Je li tako? Ovde tek treba da se odlučuje pre rasprave. Ovo je i pre rasprave dostavljeno. To je pravno nemoguće!
Prema tome, ovaj amandman treba iz formalno-pravnih razloga da se odbaci. On ne može biti stvar glasanja, jer, ako biste ovo stavili na glasanje, opet biste prekršili Poslovnik, a u jednom danu dva puta da prekršite, ne bi imalo smisla. Bilo bi preterano!
Zato vam predlažem da ovaj amandman ne bude usvojen, ne bude ni predmet razmatranja, a da posle, ukoliko bude trebalo da se usaglašavaju članovi sa eventualno usvojenim amandmanima, onda Odbor da odigra ulogu koja mu je po ovom poslovniku namenjena.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Dragan Marković i Adam Urošević.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Da li se o ovom amandmanu neko javlja za reč, s obzirom da predlagači nisu tu? Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Rajko Baralić, Branko Ružić i Dragan Todorović.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Da li se neko od predstavnika predlagača amandmana javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, suština našeg amandmana odnosi se na tri stvari, koje su predložene članom 5z.
U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, prva stvar na koju smo želeli da ukažemo je vezano za stav 2, koji prema predloženom tekstu kaže da se, broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Naš amandman svodi se na to da se menja tekst stava 2. i glasi: "Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja zaokruženih i potpisanih birača u izvodu iz biračkog spiska".
Svi vrlo dobro znate kako se sprovodi proces glasanja; znate da se u praksi vrlo često pojavljuje činjenica ili situacija da neki od birača izađu na glasanje, na biračko mesto, uzmu glasački listić i iskoriste svoje pravo da taj glasački listić ne upotrebe.
Ovakvim rešenjem, ti birači koji su izašli na biračko mesto, izašli na izbore, bili bi izbačeni iz reda evidencije, da su glasali i, njihovo pravo na bojkot ili na apstinenciju od glasanja, ali, izlazak na izbore - da, a za glasanje - ne, bilo bi uskraćeno.
Zbog toga smatramo da se ovim amandmanom obezbeđuje da ukupnim brojem birača koji su glasali budu obuhvaćeni i oni birači koji su došli na biračko mesto, preuzeli glasački listić, a isti nisu upotrebili, odnosno ubacili u glasačku kutiju.
Smatramo da je to logičnije rešenje i da bi bilo više u skladu sa demokratskim načelima da se broj birača koji su glasali utvrđuje na način predložen našim amandmanom.
Dalje, u novom članu 5z predložili smo da se stav 5. briše, koji kaže: "Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova bez obzira koliko je birača glasalo". Dakle, ovde se nalazi suština predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, kojim se ukida cenzus od 50% u drugom izbornom krugu.
Kao što sam već rekao i kao što je nebrojeno puta moglo da se čuje sa ove govornice danas, svi vi vrlo dobro znate, ukoliko u drugom izbornoim krugu ukinemo taj cenzus od 50%, doći ćemo u suprotnost sa odredbama koje regulišu i nadležnosti i ovlašćenja predsednika Republike, koja nisu za zanemarivanje, mada je bilo i nekih drugih mišljenja. I sada, kada ste vi u poziciji da odlučujete ili da pričate o tim ovlašćenjima, vi kažete da sada i nisu neka ovlašćenja, a do pre nekoliko godina ste isticali kako su to prevelika ovlašćenja, vrlo široka itd.
Takođe, dovodi se u nesklad odredba o izboru predsednika Republike sa odredbama o načinu njegovog opoziva, koji je, kao što znate, vrlo teško realističan ili izvodljiv, jer se traži da polovina ili preko polovine upisanih birača, glasa za opoziv predsednika Republike, na predlog kvalifikovane većine iz skupštinskog zdanja.
Dakle, ako bismo želeli da te dve stvari dovedemo u red, trebalo bi da ih dovodimo u red u isto vreme, a ne jednu po jednu, i opet, ovo je, po mom mišljenju, kao i po mišljenju SPS-a, jedan od načina da se samo omogući sprovođenje izbora predsednika Republike, kako - tako, bez obzira na činjenicu što bi time izbori, odnosno eventualni opoziv predsednika Republike bio doveden u nesklad. Zbog toga smo predložili da se stav 5. člana 5z briše.
Takođe, u članu 5i predložili smo da u stavu 2. koji određuje da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 60 dana, od dana kada su održani neuspeli izbori, po predviđenom tekstu i predviđenom rešenju, odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Republike. To je zaista nelogično! Dakle, od slobodne volje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije zavisi da li će se uopšte raspisati novi izbori za predsednika Republike?!
Pa valjda je logično da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ima obavezu da raspiše nove izbore, a ne da o tome odlučuje, kao da je to u zavisnosti od njegove volje, pa da mu se prohte - da bude izbora za predsednika Republike, ili ne; na njegovoj volji je da o tome odlučuje i na njemu je da se tim stvarima bavi!
I na kraju, da kažem jednu stvar koja je vrlo bitna za rad Narodne skupštine Republike Srbije, a to je da ni Zakonodavni odbor, ni Narodna skupština Republike Srbije, nisu na vreme dobili obaveštenje o zakazivanju ove sednice. Toliko hitno nije, ali zaista je nepopularno da poslanici putem sredstava javnog informisanja, putem dnevnika, dobijaju informacije i pozive za sednicu Skupštine Republike Srbije, ili za sednice skupštinskih odbora.
Ne daj bože da se desi da u sledećoj fazi razvoja demokratije, u negativnom smislu, počnete da nas obaveštavate i preko reklama za nekakve poluproizvode ili proizvode, o sednicama parlamenta.
Dakle, suština našeg amadnaman jeste ka popravljanju Zakona o izboru predsednika Republike. Nadam se da ćete imati razumevanja za rešenja koja smo vam predložili.