PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2002.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Nataša Milojević

Poštovani predsedavajući, drage kolege, ja sam Nataša Milojević. To naš kolega ne zna, a od danas šef poslaničke grupe DOS - Socijaldemokratska partija.
Prethodna rasprava i diskusija o predlogu izmenama i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike Srbije je možda izazvala i neku zbunjenost, da ne kažem i konfuziju brojnih gledalaca skupštinskih prenosa, s obzirom da zasedanja nije bilo dugo. Pa, da koristimo priliku da smo bar još danas u centru pažnje iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je što je posle dužeg vremena na političkoj sceni Srbije postignuto nešto što se zove koegzistencija ili minimalni konsenzus oko bar rada parlamenta. U ime Socijaldemokratske partije spremnost na koegzistenciju pozdravljam.
Drugo je sama tema. Dana 13. oktobra drugim krugom izbora mi nismo dobili predsednika Republike Srbije, nismo izabrali još jednu polugu i instituciju sistema kao što je institucija predsednika. Šta to zapravo znači? Znači da je demokratija i funkcionisanje ne samo političkog sistema, nego i društva u celini, dovedena u pitanje. Time Socijaldemokratska partija nije zadovoljna i otuda je već 14. oktobra podnela inicijativu, odnosno predlog izmena Zakona o izboru predsednika Republike Srbije kao poslanička grupa, odnosno kao deo poslaničke grupe tada DOS. Otuda i odluka da danas formiramo poslaničku grupu i da podržimo predlog izmenama i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike. Ima nekoliko ključnih tačaka u ovome.
Prvo, kriza koja je za sada samo politička, ne sme da se produbljuje i ne sme da se nastavlja. Izborom predsednika Republike ćemo, nadam se, sprečiti produbljivanje i pretvaranje političke krize u nešto više, u društvenu krizu ili čak sukob. Bez obzira kog predsednika Republike ili predsednicu ćemo dobiti na ovim izborima, dobićemo instituciju sistema kao jednu od osnovnih uslova da sistem funkcioniše i da ne samo funkcioniše, nego da ide u onom pravcu u kome smo se 2000. dogovorili, a to je u pravcu ukupnih reformi.
Drugo, ono što možda nije jasno građanima Srbije, to je da li je važno da imamo predsednika Republike više od činjenice da smo postigli neki raniji unutarkoalicioni sporazum ili konsenzus. Mislim da je i jedno i drugo podjednako važno.
Socijaldemokratska partija će, kao i uvek do sada, zbog toga ne likuje, samo to potcrtava, biti upravu i insistirati da je uvek u pravu kada hoće da se demokratski princip sprovodi i da se poštuje ustavnost i zakonitost. U slučaju mandata, izbora predsednika i izbora narodnih poslanika, SDP je bila dosledna, angažujući se da ovaj parlament konačno radi u svom sastavu koji je izabran na izborima 2000. godine.
Treće nadamo se da će izbori za predsednika Republike staviti tačku na sve prethodne izborne sisteme i otvoriti ozbiljnu, odgovornu široku političku i društvenu raspravu u, izgradnji novog ustavnog sistema, a samim tim i donošenju svih ili celog korpusa izbornih zakona.
Da završim, bez obzira na odsustvo pažnje kolega iz opozicije, bilo je mnogo primedbi na Predlog zakona. Mislim da skoro sve primedbe ne stoje. Naročito ne stoji primedba o tome da dijaspora treba da glasa, iz nekoliko razloga, ali prvi razlog je ustavni. Dijaspora - koja? Ukoliko niste građanin Republike Srbije, vi nemate pravo glasa. To mora biti jasno svima koji koketiraju sa dijasporom i koji se, naravno, pozivaju na zakonitost i ustavnost.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko od predstavnika javlja za reč? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Anđelković.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo još jedan predlog zakona vladajuće većine, mada je danas teško znati ko je sve u toj vladajućoj većini. Možda će od danas i mnoge stvari biti jasne, pa će se sve to  vratiti negde na 5. oktobar i na one koji su tada dolazili na vlast paleći federalnu Skupštinu i zgradu RTS-a.
Moram da ukažem na nekoliko formalno-pravnih nelogičnosti prilikom predlaganja ovakvog zakona, a to je da se zakon predlaže u trenutku kada izborni postupak već traje, kada je izborni postupak u toku, kada imamo samo ponovljene izbore. Ne smeju se menjati pravna pravila i pravna procedura u toku samog postupka. To nalaže elementarni princip pravne sigurnosti, princip koji je, inače, ova Narodna skupština, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije kao izvršnom organu vlasti, desetinama ili stotinama puta već pogazila. To je nešto što bi trebalo da predstavlja ključnu primedbu. Ne bi bilo ili bi bilo mnogo manje problema da je ovakav zakon predložen tri, četiri, pet ili šest meseci pre početka izbornog postupka, ali vaša muka vas je naterala dakle, razlozi oportuniteta, da pribegnete, ovakvim izmenama Zakona o izboru predsednika Republike.
Nije slučajno, pre svega zato što je vladajuća većina izgubila poverenje većine naroda u Srbiji i nije u stanju, obe frakcije vlasti u Srbiji nisu bile u stanju da izvedu više od 45% birača u drugom krugu. Moram da kažem da smo mi iz poslaničke grupe SRS podneli nekoliko amandmana, a zarad javnosti je potrebno reći da je reč o vrlo malim izmenama i vrlo malom broju članova, na one članove za koje smatramo da u potpunosti krše ustavna prava građana, pa čak i onih koji se kandiduju za predsednika Republike. Tako, na primer, Čedomir Jovanović razlozima oportuniteta objašnjava smanjenje iznosa koji treba da dobiju predsednički kandidati. Dakle, dvostruko manje u ponovljenom izbornom postupku, iako je reč o istom procesu, iako je reč o nečemu što bi moralo da bude potpuno jednako i u čemu bi predsednički kandidati morali da imaju ista prava.
Da sad uzmemo, rekao bih, nešto što je logično ponašanje. Ako je svima jasno da ćemo sada na predsedničkim izborima u Srbiji imati, najverovatnije, dva ozbiljna kandidata, jednog kandidata vlasti - pošto vidim da ste se lepo danas dogovorili, vi Đinđićevci i vi Koštuničini, da će sve da funkcioniše, da se zaboravilo na odluku Administrativnog odbora o oduzimanju mandata, o svemu drugom; rekao je Montgomeri juče da morate da se dogovorite, kao što gospodin Bogdanović kaže - lepo je družiti se, da budu fleksibilni; dve, dve i po godine ste zamajavali i zavitlavali narod, ništa nam od svega toga ne smeta, drago nam je da to konačno građani Srbije vide, drago nam je da to građani Srbije shvataju - i, tu je drugi, opozicioni kandidat. Sigurni smo, posebno posle rezultata prvog izbornog kruga, kada više neće moći da bude onih laži navodnih agencija za javno mnjenje, koje opozicionom kandidatu daju tri, četiri, pet procenata, pa dobije 24%, da će se svi glasovi sliti na ta mesta i da će tu biti vođena odlučujuća bitka.
Sada se postavlja pitanje da li su ti koji su bolje prošli krivi, pa će ići na te izbore, pa sad treba da budu kažnjeni, da ne dobiju ni onoliko finansijskih sredstava kojima mogu da plate potpise koje će ponovo morati da skupe. Nemojte da zaboravite, svi predsednički kandidati će ponovo morati da skupe 10.000 potpisa, sudski overenih, a to je taman onoliko koliko će sada, po vašem Predlogu zakona, moći da dobiju. Za kampanju ništa.
Mi u prethodnoj kampanji za našeg predsedničkog kandidata nismo plaćali ni jednoj lokalnoj televiziji, osim, eventualno neki naš odbor po jednu ili dve emisije, ali ništa nismo plaćali iz centrale. Nismo plaćali spotove ni na jednoj televiziji, nismo želeli da ih emitujemo na Televiziji Pink zato što niko od srpskih radikala nije mogao da gostuje godinama na toj televiziji i na mnogim drugim televizijama.
Moram da kažem jednu stvar, zašto izmenama ovog zakona neko nije rekao - ajde da napravimo ravnopravne uslove; a ne Labus nam je izlazio, samo što nam iz šporeta još nije izašao i iz frižidera kad ga otvorite, kao i u drugom krugu Koštunica, nikakve razlike nema, ali zato pojedinih predsedničkih kandidata nigde nije bilo. Sada će da vam bude samo jedan. Neka vam bude samo jedan predsednički kandidat. Baš je lepo da naš predsednički kandidat, opozicioni predsednički kandidat, do nogu potuče jednog kandidata režima i da to bude jasno. Da li će da bude tako ili ne, to ćemo da vidimo. Mi se tome nadamo, mi to očekujemo, a, naravno, volju birača, volju naroda ćemo u svakom slučaju poštovati.
Ono što predstavlja ključni problem jeste centralni, jedinstveni birački spisak, o kojem smo stalno govorili. Navešću vam jedan neverovatan primer. Sin Tomislava Nikolića, pošto znam da on o tome neće da govori, koji je dva puta glasao na istom biračkom mestu, sada ga više nema u biračkom spisku, verovali ili ne. Zašto ga nema u biračkom spisku? Nema ga u biračkom spisku samo zato što taj čovek, znali su, glasa za opozicionog kandidata, ne za kandidata vlasti. To nije beznačajno. Objasniću vam zašto.
Tu je u pitanju igra velikih brojeva, nije u pitanju jedan čovek na jednom biračkom mestu, nego po 30 ljudi na svakom biračkom mestu. Pomnožite to sa 10.000 biračkih mesta u Srbiji. Tu je reč o igri velikih brojeva i to je mnogo ozbiljnije nego što biste vi to želeli da predstavite javnosti. Svuda se izbace oni za koje ste sigurni da neće glasati za režim, da neće glasati za vlast ili bilo kojeg od kandidata vlasti, a onda, naravno, bez jedinstvenog biračkog spiska mi ne možemo i ne kontrolišemo ko sve glasa. O tome nema ni jedne jedine reči, o tome nikome ovde ne pada na pamet da govori, niti predstavnici vlasti, odnosno, kako se već zove ova nova poslanička grupa - DOS - Reforma Srbije ili Reforme Srbije, kako su oni to predložili.
Dakle, poslanička grupa SRS insistira na tome. Ne može se u toku izbornog postupka skraćivati vreme za izbornu kampanju. Kako ćemo za 30 dana, kad sutra Nataša Mićić, ako joj još objasne da će biti još koji dan predsednik Skupštine, dok ovaj dogovor u potpunosti ne isposlujete, zakaže izbore za 8. decembar i mi unapred znamo da nas nema nigde, ni na jednoj televiziji, osim onoga što će biti 45 minuta na RTS-u, osim ako se neki genije ne doseti da i to vreme skrati na pola sata, da obiđemo sve gradove u Srbiji, a posebno kako da obiđemo veći deo sela u Srbiji?
Mi nemamo televizije kao što ih vi imate, u tome je ogromna razlika. Ali, bez obzira na sve to, siguran sam da sve ovo što činite, sve ovo što pokušavate neće vam uroditi plodom, da će narod znati to da oceni na najbolji mogući način, da će ljudi umeti da kazne i sva ta zamajavanja, i sve te prevare koje su trajale već više od dve godine, gde ste glumili jedni drugima vlast; i opoziciju, pa na kraju se posle dve godine ponovo dogovorili da ste svi vlast; čestitam vam na tome, hvala vam, ali bih voleo da vam kažem još jednu stvar.
Moram da kažem hvala, jer sad ću da vam kažem zašto, kažu neki, a poslednjih dana je to u novinama učestalo, kažu - Šešelj sluga novog gospodara, glavna meta mu je Koštunica.
Sada moram da vam kažem nešto, hvala Bogu da se sada vidi da mi imamo gospodara, jednog jedinog, to nam je srpski narod, a vidi se da i Koštunica i Đinđić imaju istog gospodara, a zove se Vilijem Montgomeri i nikakve razlike između Đinđića i Koštunice nema i zato će na predstojećim predsedničkim izborima pobediti Vojislav Šešelj. Hvala vam najlepše.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula. Da podsetim da je vreme poslaničke grupe SPS-a 44 minuta i 24 sekinde.

Zoran Anđelković

Dame i gospodo, danas smo ovde povodom ovog zakona čuli da je on u stvari izraz političke volje i da se iz tih razloga, iz razloga izraza političke volje, on predlaže ovom parlamentu i predlaže se naravno da se usvoji.
Naravno, zakoni mogu biti izrazi političke volje i jesu prilikom preglasavanja i glasanja u parlamentu neka vrsta izraza političke volje.
Međutim, postavlja se pitanja kada i koji zakon može u parlamentu biti predložen i u kom trenutku kao izraz političke volje i da li taj zakon ima neko utemeljenje i da li se u jednom takvom trenutku on može prihvatiti i razmatrati u ovom republičkom parlamentu.
Naravno, prihvatam da je sve moguće, moguće je da i danas, evo, skoro pri kraju radnog vremena, u 16,00 sati tačno, a mislim da većina ovde poslanika kada bi ih pitali ko je poslanik, ne bi znali tačno ko je poslanik, koji su to poslanici, da li su poslanici neki od 12. juna, ili 28. avgusta, ili 10. oktobra; pokušao sam da budem iskren i da saznam od stručne službe, a rekli su mi - ma to su oni od pre 12. juna, a ne ovi posle 12. juna, ali dobro, to je jednostavno tako.
Važno je da postoji neki spisak od 250 poslanika i da je to Skupština Srbije koja razmatra. Ovo kažem sa te pozicije da se, naravno, i ovaj zakon danas može usvojiti kao izraz političke volje, ali čak je i predlagač ovde, šef poslaničkog kluba DOS-a, rekao da takav jedan izraz političke volje nije bio moguć čak ni 1997. godine, kada smo mi imali jedan promašeni izborni proces, kada kažem promašeni, znači građani Srbije nisu ga prihvatili i nisu dali dovoljan broj birača da se završi taj izborni proces i naravno u tom drugom izbornom procesu se morao završiti postupak po izbornom zakonu koji je tada važio.
To je bilo 1997. godine. Ova vlast ili DOS je obezbedio parlamentarnu većinu 2000. godine u oktobru. Ovde smo od predlagača takođe čuli da namera ili želja nije bila da se menja izborni zakon u godini izbora i to je u redu. U redu je da se ne menja izborni zakon u toku izborne godine jer se naravno može prilagođavati trenutnim uslovima političke atmosfere u javnosti i slično. Ali, ako nije bila namera i ako nije namera da se menja izborni zakon u toku izborne godine, onda je i još veći razlog, teže ga je menjati u toku izbornog procesa. Znate kako bi to bilo, to bi značilo, kao kada traje fudbalska utakmica i važno je da pobedi domaća ekipa i sada imate slobodan udarac i sudija kaže - e, sada pošto je u prvom šutu promašio igrač koji je šutirao, on kaže - nema više živog zida, sada se živi zid sklanja i evo, fudbaler koji šutira, šutira bez živog zida, ili pak u produžecima utakmice odluči i potpuno promeni pravila igre da gostujuća ekipa može svaki prekršaj da kažnjava penalom.
Ovde se u stvari želi to, da se po svaku cenu legalizuje ili izvrši neka kompenzacija u okviru DOS-a i obezbedi da se bolje reći proglasi predsednik Republike Srbije.
Naravno, ako hoćete da ga proglasite, onda bolje donesite zakon ovde sada kao izraz političke volje i proglasite predsednika Republike Srbije, onoga koga odredite, imate parlamentarnu većinu, to je čak korektnije nego da se smanjuje izborni cenzus na način koji mi ne znamo, jer po ovome kako je predloženo o izbornom cenzusu, moguće je čak da samo predsednički kandidati izađu na izbore i da bude nerešeno, ili da izađe samo onaj ko misli da će da pobedi i da sa jednim glasom faktički bude predsednik Republike Srbije.
Bilo je neophodno, čak i kada bi se prihvatilo da razmatramo na ovaj način ovaj zakon, da se odredi neki minimum cenzusa za izlazak birača na izborima kako bi došli do toga šta je logično.
Znači, mi kao socijalisti ne bežimo od potrebe da se razgovara o izbornim zakonima i ne samo o izbornom zakonu za predsednika Republike; ali, naravno, potpuno smo sigurni da građani Srbije ne mogu da prihvate da se u jednom izbornom procesu promene pravila igre i da od onih koji su se toliko zdušno zalagali da se ta pravila igre ne mogu menjati u izbornom procesu sada dođemo u poziciju da oni predlažu upravo promenu pravila igre kako bi se obezbedila pobeda kandidata za kojeg je u DOS-u dogovoreno da treba da bude predsednik Republike Srbije. Zato ne možemo jednostavno da podržimo ovaj zakon. Naravno, ima i ovaj predlog drugog zakona ili je bolje reći amandman, gde se kaže da 25% treba da proglasi predsednika Republike Srbije i možda je bilo bolje da piše i 2%, i šta znam koliko, ako već hoćete po svaku cenu da zakon u tom smislu postoji.
Drugo što moram da kažem oko broja birača, ako već govorimo o tome pošto se ovde otvara to pitanje, znate, ne može, nije birački spisak zbir opštinskih biračkih spiskova, birački spisak u Republici Srbiji mora biti ne jedinstven po nazivu, on mora biti jedinstven po tome što jedna institucija odgovara za celinu biračkog spiska i ona zna šta je ta celina i šta predstavlja birački spisak u Republici Srbiji, a naročito kada je reč o predsedniku Republike ili kada je reč o republičkim poslanicima.
Može zbir biračkih spiskova da bude kada bi bili lokalni izbori i to je zbir biračkih spiskova, a kada su izbori za predsednika Republike Srbije ili za republički parlament onda to mora biti jedinstveni birački spisak i za njega mora da se stara Republička izborna komisija. To ko će njoj u tome da pomaže, da li lokalna samouprava, to je drugo pitanje, ali to je stvar pomoći, a ne stvar prenošenja ovlašćenja i skidanja odgovornosti sa Republičke izborne komisije.
Naravno, ovde se sada u ovom članu predlaže, u ovom članu 2, tačnije rečeno u ranijem članu 5. menja i da biračke odbore organizuje lokalna samouprava.
Ni birački odbori ne mogu biti zbir biračkih opštinskih odbora, birački odbori za republički parlament i za predsednika Republike mogu biti samo jedinstveni birački odbori. Može lokalna samouprava da predlaže kandidate za biračke odbore, ali ne može lokalna samouprava da im potpiše rešenja kao konačna bez toga da je Republička izborna komisija verifikovala te izbore. Naravno, ako bi sada trebalo da dorađujemo to, onda bi barem trebalo da se ugradi ovde obaveza da lokalne samouprave vode računa o proporcionalnoj zastupljenosti odbornika u lokalnoj samoupravi i da se na osnovu toga formiraju birački odbori na toj teritoriji lokalne samouprave.
Prema tome, jednostavno ovo je samo pokušaj da se legalizuje postojeće stanje i da se skine odgovornost po principu - pređi brigo na drugoga, ako hoće neko da bude predsednik, neka bude, nije bitno kako. Ali, kada je reč o ukupnom broju birača, moram da kažem još jednu stvar, ovde je bilo reči o tome da se neće kao 1997. godine upisivati Albanci i tako dalje, međutim, u biračkom spisku, jedinstvenom, mora svaki birač u Republici Srbiji da se upiše i mora da postoji, uključujući tih milion birača na Kosovu i Metohiji koji su izbrisani. Ako se želelo da se legalizuje stanje da oni ne mogu da glasaju, onda je mogao da bude drugi član, da broj birača koji se računaju u kvorum, ako možemo tako da kažemo, bude onaj broj birača gde su biračka mesta otvorena shodno odluci RIK-a.
Prema tome, ako biračko mesto nije otvoreno negde na Kosovu i Metohiji, ako nije otvoreno za milion birača, ono se ne računa, ali u ukupnom broju birača mora da se zna da je to sedam miliona i 200 ili 300 hiljada birača, a ne šest i po miliona, jer niko nema pravo, pa ni RIK, da na bilo koji način sada kaže - ovih milion birača ne priznajem. Ako ne priznaješ zato što nije otvoreno biračko mesto, onda nije otvoreno biračko mesto na nekim mestima u Preševu i Bujanovcu i ko onda kaže da moraju ta biračka mesta da se tretiraju i ti birači sa tog biračkog mesta u biračkom spisku. Onda je logičnije i poštenije da se kaže - tamo gde biračka mesta nisu otvorena, gde birački odbori nisu radili to ne ulazi u ukupan broj birača koji se računaju, kada je reč o 50% izlaska na birališta.
Naravno, ne bih da otvaram ova druga pitanja, šta je neophodno ako želimo jedan celoviti zakon. I ako se želelo da se menja ovaj zakon, onda je trebalo da bude celovit kada već imate većinu i kada želite da ga menjate, a ne ovako samo pokušaj da se legalizuje i obezbedi jedna potreba ili želja valjda, po svaku cenu, da se neko proglasi predsednikom Republike Srbije.
Rekao sam - ako to želite onda ga bolje proglasite u Parlamentu bez toga da u izbornom procesu menjate pravila igre. Hvala.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić. Podsećam vas da je vreme za diskusiju DSS dva sata i 37 minuta.

Đorđe Mamula

U državama u kojima biračko pravo  uopšte nije postojalo nije bilo problema sa izlaskom na izbore, veće ili manje izlaznosti. Kada je uvedeno opšte biračko pravo za sve punoletne građane pojavio se problem kako da se građani privole da u što većem broju izlaze, jer se onda javljao i problem bojkota i nezainteresovanosti.
Tada je u nekim državama uvedeno kažnjavanje birača koji ne žele da učestvuju u izborima. Kod nas biračko pravo nije dužnost i prema Ustavu i zakonu, pa i prema ovom predlogu, vidi se da i neizlazak na izbore je takođe učestvovanje i da to neučestvovanje omogućava izbor ili neizbor, a poslednji izbori su pokazali da je neizlazak na izbore koštao u visini vrednosti 400 stanova.
Zato je bilo nužno zaista da se izvrši promena zakona, jer je izlaznost kod nas u skladu sa svetskim prosekom, tako da je izuzetno visok cenzus i omogućio da poslednji izbori prođu tako kako su prošli.
Ako uporedite ova rešenja koja se odnose na izbor predsednika Republike sa nekim drugim zakonima i nekim drugim odredbama Ustava, videćete da se u ovom pogledu ovaj uslov za izbor predsednika približava onom uslovu koji se traži za izmenu državne granice.
Argument da će visok cenzus omogućiti da predsednik ima veći autoritet i da će to pokazati kakva je snaga njegove političke ličnosti nije iskren, jer u poslednje vreme na javnoj sceni čujemo i argument da bi predsednika republike trebalo da bira parlament, tako da smatram da je predlog koji ste kroz amandmane dobili, a koji su potpisali predstavnici
poslaničkog kluba DSS, pokazuje pravu realnost i da četvrtina biračkog tela može da bude sasvim dovoljan osnov za legitimitet funkcije predsednika republike, jer se po sadašnjim uslovima može videti da se predsednik bira kao da je reč o referendumu.
Pored toga, mislim da je veoma važno da se usvoji i predlog da se može između dva biračka kruga omogućiti biračima koji nisu upisani u birački spisak da to svoje pravo zaštite tako što bi preko suda ostvarili pravo da se upišu u birački spisak.
Iz komentara na Zakonodavnom odboru, kao i na Odboru za pravosuđe, vidi se - bilo je primedbi da je to suviše kratak period od 15 dana. To nije tačno, jer ako bi taj postupak počeo pre prvog izbornog kruga mogao bi da se završi između dva izborna kruga, tako da bi veći broj građana mogao da ostvari svoje pravo - da bude upisan u birački spisak. Toliko.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Podsetiću da je preostalo vreme SRS 18 minuta. Neka se pripremi narodni poslanik Branko Ružić, ispred SPS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, odnosno vi koji sačinjavate ovde većinu i koji ste predložili i možda ćete i glasati za ovaj zakon, očigledno da vas je uspeh jednog predsedničkog kandidata dr Vojislava Šešelja i u prvom i u drugom izbornom krugu naterao da povučete veoma hitne i nedovoljno promišljene poteze.

U prvom krugu Vojislav Šešelj je, uprkos medijskoj blokadi i uprkos angažovanju desetina angencija koje su mu davale do 10% biračkog tela, osvojio skoro 24% glasova i time pokazao, uz pobedu u drugom krugu, kada je naš poziv na bojkot prihvaćen, da će ponovljeni izbori odslikati potpuno drugačije raspoloženje birača.

A kako i ne bi bilo tako. Mesec dana sam putovao Srbijom i samo sam po masovnom odzivu policajaca u pojedinim gradovima mogao da zaključim da u tim gradovima, tog dana, miting drže Labus ili Koštunica. Naroda nije bilo. Bilo je policije. Kod nas je bilo naroda, a nije bilo policije.

I šta sada? Umesto da Vlada radi dobro, da predsednik Jugoslavije radi dobro, vi menjate zakon i smanjujete cenzus. To se nadovezuje na poteze koje ste vukli pre raspisivanja izbora. To se nadovezuje na ovde izmenjeni sastav, kompletan sastav RIK-a na mesec dana pre raspisivanja izbora, tako da vam RIK, u stvari, čini DOS.

To se, zatim, odnosi i na nepostojanje jedinstvenog biračkog spiska. Nikada ne bih ovo izgovorio što ću sada, ali imam obavezu, zamoljen sam od porodice Vitaković, mojih prijatelja iz Kragujevca, da bar na neki način pokušam da ublažim njihov bol time što ćete svi saznati šta vam rade opštinske uprave kada sačinjavaju biračke spiskove. Trećeg oktobra 2002. godine Gradska uprava u Kragujevcu, Sekretarijat za opštu upravu, sekretar Sekretarijata Slavica Nikitović donela je rešenje da se upisuje u birački spisak grada Kragujevca Vitaković Neda po osnovu sticanja punoletstva. To rešenje je dostavljeno porodici Vitaković, a mala Neda je poginula 1991. godine u saobraćajnom udesu. To je izazvalo šok u kući, teške traume, a to vam je još jedan upisani birač više od onih koji nikada neće moći da izađu na izbore.

Da ne pominjem slučajeve u mom komšiluku, imena mogu da govorim neprekidno, nije ni važno, uglavnom biračke spiskove vodite kako vam to odgovara. A sada amandmanom, odnosno Predlogom zakona uvodite izbornu jedinicu, jedinicu lokalne samouprave u igru, dajete joj u četiri tačke ovlašćenja, prava. Jedno od njih je da vrši tehničke pripreme za izbore, a to je ovlašćenje RIK-a, a onda u dve tačke kažete da izborna jedinica lokalne samouprave dostavlja izvod iz biračkog spiska biračkom odboru. U drugoj tački da izborna komisija jedinice lokalne samouprave izborni materijal sa biračkog mesta i izvod iz biračkog spiska dostavlja

posle obavljenog glasanja RIK-u.

Amandmanom koji ste danas usvojili nezakonito - jer ne postoji osnov da Odbor za pravosuđe sada dok traje rasprava, nije ni počela rasprava o Predlogu zakona, daje amandman na Predlog zakona, i vi to vrlo dobro znate, odbori mogu da daju samo amandmane kojima se usklađuju već prihvaćeni amandmani - amandmanom Odbora za pravosuđe, koji ćete vi valjda da prihvatite ili nećete, ali ako ga je prihvatio predlagač, postao je i sastavni deo Predloga zakona, proširuju se prava izborne komisije jedinice lokalne samouprave.

Olako ste čitali amandmane SRS. Nama nije bio cilj da osporimo zakon, potrebu donošenja zakona.

Mi nismo imali mogućnosti da proširujemo ono što ste vi predložili, samo smo vam tehnički sređivali ono što ste predložili. Pa valjda je normalno da ta izborna jedinica lokalne samouprave postupa po aktima RIK-a. Odbor za pravosuđe kaže - između dva izborna kruga, RIK, na osnovu rešenja opštinskih sudova, upisivaće birače koji su stekli punoletstvo ili nisu bili upisani. Kako će kada su birački spiskovi kod izborne komisije jedinice lokalne samouprave, i šta je onda RIK, ako sve poslove preuzme izborna komisija jedinice lokalne samouprave.

Šta se još dešavalo u ovim izborima - RIK je pokušala da obrazuje kolegijum RIK-a, da ga sačinjavaju predsednik, zamenik predsednika, sekretar, zamenik sekretara i dežurni član RIK-a, da taj kolegijum izdaje saopštenja i da drži konferencije za štampu. RIK, neki članovi RIK-a, a lako je ustanoviti koji, sakrili su od RIK-a izveštaj MUP-a Srbije, koji je po službenoj dužnosti pregledao dokumentaciju kandidata za predsednika Srbije i ustanovio da šest kandidata ne ispunjavaju uslove da budu na izbornoj listi.

Tek kada smo mi, verovatno i neki drugi predstavnici nekih kandidata, dobili iz policije izveštaj da su oni to poslali RIK-u, ali da to neko tamo krije, i kada smo alarmirali na RIK-u, pojavilo se to mišljenje - tobože, kasno, po odluci Vrhovnog suda Srbije. Jedinstveni birački spisak ne postoji. A onda, u RIK je stigao neki CD, za koji je rečeno, bez oznake, bez potpisa, bez overe, da je to CD iz Ministarstva za upravu, kako se već zove, za koji je rečeno da je to jedinstveni birački spisak. Kada su pozvali stručno lice iz Narodne skupštine da na kompjuteru otvori taj spisak, on je ustanovio da je to bezvredni CD, da on ne može da se otvori i da na njemu najverovatnije nema ništa.

To je rad RIK-a. Najlakše je smanjivati cenzus, ali ako dva kandidata vladajuće strukture, jedan koji simboliše vlast na nivou federacije i drugi koji simboliše vlast na nivou Republike Srbije, ne mogu da izvedu 45% birača na izbore, a odlučuje se o jednom od njih, onda je to znak da treba menjati vlast, a ne da treba smanjivati cenzus i menjati izborna pravila.

Mi vam se u ovome na glasanju nećemo mešati. Mi ne želimo da ispadne da smo protiv smanjivanja cenzusa i da bismo želeli da se to oteže u nedogled. Mi imamo kandidata, mi imamo pravoga kandidata. Želeli bismo da zakon bude u skladu sa Ustavom, ali jedva čekamo raspisivanje novih izbora. Ali, pokušali smo da vam to popravimo amandmanima, da jednu reč koristite kroz ceo predlog zakona. Ako koristite izraz - birači koji su glasali u prvom, u drugom i trećem stavu istoga člana ne može da se kaže - na izbore izašli, nego - birači koji su glasali.

Ako kažete - ponovljeno glasanje u jednom stavu, u drugome ne može da se kaže - u drugom krugu izbora. Ovo je pravno-tehnički nepismeno napisano i nismo mi tek tako tražili da se Vlada izjasni o ovom predlogu zakona i da se izjasni o amandmanima koje smo podneli.

Razgovarali smo i u klupama. Postavlja se pitanje - šta je to većina onih koji su izašli, zašto nije napisano - više od polovine onih koji su glasali, pa bi svima sve bilo jasno.

I još samo jednu rečenicu - pa neshvatljivo je da, ako jednom ne uspeju izbori, pa moraju da se ponove, da oni kandidati koji se ponovo kandiduju ili oni koji se tek prvi put kandiduju, imaju duplo manje sredstava za predizbornu kampanju, od onih koji su jednom učestvovali na izborima, pa su izbori propali.

Koga vi to kažnjavate, može li kandidat za predsednika Republike da bude kažnjen zato što izbori nisu uspeli? Ili, može li da bude onaj ko uopšte nije bio kandidat, nego se na ponovo raspisanim izborima tek sada kandiduje? I gde je tu ravnopravnost i jednakost i može li to da prođe na Ustavnom sudu, kada se bude ocenjivalo?
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.