Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima predstavnik Vlade Republike Srbije, ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Dame i gospodo, intervenisaću nekoliko puta za neka razjašnjenja, a hteo bih sada, posle istupanja šefova poslaničkih grupa, da kažem nekoliko stvari povodom onoga što je sada pomenuto.
Prva stvar, što se tiče samog mesta ovog zakona u našem pravnom poretku, naravno da je naša pravna tradicija kontinentalna i jedna od lepih stvari kod nas je to da se trudimo da imamo dobro uređen sistem, gde s jedne strane imamo materijalne zakone, a sa druge strane imamo procesne. Ako pogledate uporedno pravo, i to kontinentalno, ne govorim ovde o nekim anglosaksonskim i nekim drugim tradicijama, realnost je da poresko-pravna procedura ima svojstvo ledž specialis-a. Pogledajte i debatu koja je postojala u parlamentu Republike Srpske, Makedonije, da ne govorim o nekim zemljama koje su dalje od nas.
Za profesora dr Šešelja, sutra ću mu doneti iz moje sada dosta bogate kolekcije u poreskom domenu, ne samo taj "kod civil", nego "kod dezampo", koji je građen decenijama u toj Francuskoj, pa isto tako "kod de profesiorfiskal", tj. ista ta dva kodeksa koja uređuju poresku materiju i to ne samo s jedne strane materijalne zakone, nego i sa druge strane ono što je stvarno zakonik - procedura.
To nije bio model, zato što ima mnogo toga što uopšte nije primenjivano na nas, ali indikativno da iz te tradicije koja je puno hranila našu tradiciju i koju treba da gajimo, pokazuje se da poresko - pravna procedura ima specifičnosti i da od tih specifičnosti ne treba bežati, već treba prihvatiti da u ovom zakonu imamo elemente koji su specifični, koji izlaze iz onoga što je opšti upravni postupak, i da postoje neki elementi koji nisu u Krivičnom zakoniku u ovom momentu.
Identifikovali smo carinski zakon i mnoge druge, i tu ima elemenata krivičnih odredaba koje bi, po nekoj tradiciji, trebalo da se nađu u Krivičnom zakoniku, a ne u tim zakonima. Međutim, to je naša realnost i nije samo naša realnost. Za izvesno vreme možda treba obaviti jednu reformu, sveobuhvatno, tog krivičnog zakonika i vratiti sve što po nekoj tradiciji bi trebalo da bude u njemu.
Želim samo da napomenem da ovo ni u kom slučaju nije upereno protiv našeg pravnog poretka; veoma smo pazili ne samo da se ne povećava element neznanja ili, rekao bih, haosa u sistemu, nego da ovo bude bolje uređeno. I sa ovim zakonom imate ono što sam malo pre nazvao - sveto pismo poreskog obveznika i samih poreznika: na jednom mestu stvari su regulisane. Čini mi se da je to jedan značajan napredak za demokratiju. I samim tim, uz one mnogobrojne promene koje smo prihvatili da ne bi bilo preplitanja sa Krivičnim zakonikom, da se prihvati to što je u ovome nužno, propisati neke malo preciznije stvari koje su nužne i koje se ne mogu naći u tom Krivičnom zakoniku.
Rekao sam malo pre da danas imamo veoma nepovoljnu situaciju, tako da ono što bi trebalo po istom postupku da je urađeno u jednom materijalnom zakonu, vi danas imate veliku šarolikost pristupa, pa samim tim i rezultate na terenu.
I zbog toga apelujem na vas da podržite ovakav pristup koji je veoma dobro utemeljen u naš pravni sistem, gde će sve biti veoma jasno; sada ću ilustrovati to kroz pitanja te poreske policije, šta je različito i zašto ona treba da postoji.
U današnjoj poreskoj upravi, imate tzv. civilni i policijski sektor. Naravno da je to bilo dobronamerno, u početku kada se to ustanovilo, ali kao što je često slučaj kod nas, sledi se samo do pola; gvarda di financa možda ona italijanska, koju su Rumuni u mnogo čemu imitirali, ali desilo se to da danas imamo jednu upravu koja ima stvarno dva odvojena dela. I imate apsurd gde Kadija koji razreže porez, taj Kadija sudi i treba da naplati, pa čik pogodite kakve diskusije mogu da se dese na terenu. I na taj način, ovaj zakon će omogućiti jednu mnogo normalniju organizaciju same poreske uprave, gde, sa jedne strane, naravno, imate jedan broj ljudi koji će najzad da prikuplja podatke, sledeća tačka će biti relacija sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da prikuplja ono što su podaci svih javni prihoda, ne samo poreza, nego i svega onoga što plaćaju naši građani i privrednici u državi.
Nego, imamo onda jedan drugi deo koji je sastavljen od poreskih inspektora. Znači, nema više te podele između civilnog i policijskog dela, nego ljudi koji bi trebalo mnogo više da postanu oni koji će gledati suštinu stvari, koji će mnogo više vremena provesti na analizi onoga, uključiti mozak, ne ići na teren i reći - daj da vidim knjige, po možda osmi put u prošloj godini, jer ni tu nismo imali dovoljno dobro urađen postupak; i da, imamo mnogo maltretiranja na terenu. Trebalo bi da imamo način gde će neko uključiti mozak, uporediti činjenice, uporediti sa sektorom, uporediti sa pređašnjim nekim periodom i videti šta se tu dešava.
Sa prelaskom tih fiskalnih funkcija sa ZOP-a u poresku upravu najzad će ti ljudi koji bi trebalo da obavljaju taj posao imati prave informacije i koje će im biti pristupačne na pravi način.
Informacioni sistem - to je jedna od najružnijih stvari koje smo nasledili, nemaština, manjak investicija u ljude. Niko u poreskoj upravi 12 godina nije imao jedan jedini dan obuke, ponavljam, nijedan jedini dan obuke niko u poreskoj administraciji nije imao u zadnjih 12 godina. U poslednjih nekoliko meseci smo najzad počeli, ali možete zamisliti koliki put treba da se prođe da bi oni postali ono što želimo, jedna profesionalna, dobro opremljena, prava poreska uprava.
I druga stvar, jedna od najvećih, da kažem tako, sramota koju sam doživeo kao član Vlade; kada smo imali mnogobrojne susrete u sklopu ove kampanje, baš da vidimo kakav je njihov realni život sa poreskom upravom, poreski obveznici su mi pokazali, šest nedelja posle one najzad dobijene reforme, promene na saveznom nivou - gde se u Zakonu o poreskim osnovama, koji je totalno iskočio iz zgloba, ako već hoćete da govorite o nekim pravnim normama koje više nisu na njihovom mestu, najzad vratila zatezna kamata na nešto što je mnogo prihvatljivije, a ne na onih 0,2% dnevno, zbog toga što oni nisu imali pravu informacionu podršku - ljudi na terenu su izbacivali rešenja gde se i dalje obračunavala ta zatezna kamata po jednom zakonu koji više nije postojao.
Nisu oni bili krivi, kriv je bio manjak investicija u aktivnosti i bude koji su vršili adaptaciju tih informatičkih sistema, tako da su čestiti ljudi morali da dožive blam i sramotu pred poreskim obveznicima i da rukom prepravljaju ta rešenja.
Znači, mi ovde i na ovom zakonu govorimo o postupku, o organizaciji, i isto tako o nužnim investicijama koje nas očekuju; lično sam se trudio da ogroman deo tih investicija padne na neke inostrane poreske obveznike, a ne na naše; da se uloži naročito iz fondova Evropske unije, što su donacije, nisu krediti, tako da na taj način, najzad, ono što je velika bruka, prestane, i ono što je velika nepravda, svakodnevna, kod naših građana, da to najzad bude stvar prošlosti.
I da napomenem nekoliko elemenata koji se tiču relacije, o tome je jedan govornik pričao, sa PIO fondom, sa zdravstvenim fondom i sa drugima.
Problem nije u tome što ovaj zakon zadire u nečiji tuđi domen, nego zbog toga što i sama poreska uprava nije bila u stanju da sprovede pravu kontrolu iz razloga koje sam malo pre razložio; i PIO fond, i RZZO, i tržište rada i ko još nije razvio svoju kontrolnu funkciju, tako da imamo preduzetnike i privredu koji bukvalno imaju u njihovim zgradama kancelariju za kontrolu. Imaju sve opremljeno da opsluže mnogobrojne kontrole koje se ređaju: i kada završite sa finansijskom policijom, dođe PIO fond, onda evo ga RZZO, ako ne navrati tržište rada i kada se sve to završi, stiže ponovo poreska policija.
I tu mogu da ostanu koliko im se hoće, nema normative, nema onoga što treba da bude uređeno na taj način. To nije uvažavanje prava naših poreskih obveznika i zbog toga imate promene u tim zakonima. Najzad, i to je jedna sjajna vest za naše preduzetnike, za našu privredu, imaće jednu kontrolu koja će gledati knjige, a ne sijaset kontrola koje gledaju jednu te istu stvar; i bez iznenađenja: u zemlji Srbiji dolaze različita rešenja.
Imamo čak situacije gde poreska uprava kaže - treba platiti odmah sve, a nekoliko nedelja posle dolazi kontrola PIO fonda i kaže - dajemo vam pet rata. I šta sad? Ako ste građanin, preduzetnik i privrednik koji želi da poštuje zakon, kako odlučiti u tome? Kroz ovaj zakon, i zbog toga su i te prelazne odredbe, najzad imamo objedinjavanje te kontrole, kako da ona bude efikasna, da bude jedinstvena, da postupa po jednom svima znanom postupku, po nekim normativima koje ćemo veoma pomno pratiti i naravno pitaćemo se, ukoliko vidimo da ta kontrola ide često kod nekih, a nikada kod drugih, šta se tu dešava.
Dešava se, takođe kao rezultat manjka investicija u znanje, u reforme jedne takve ključne institucije, bukvalno, feudalizam na lokalnom nivou, malo preterujem, ali situacija gde je jednostavno plan kontrola bio nešto isključivo lokalno. I, da, otkrili smo kroz neke kontrole da smo imali začaurene lokalne sredine, siguran sam da i dan danas postoje; jedan od elemenata koji je sadržan u ovom zakonu, a to je da se to razbije, između, sa jedne strane, poreske uprave i nekih privrednika, i ne daj bože ponekad i lokalne samouprave, i ne daj još manje bože nekada sa drugim organima naše države.
Time i kroz informacioni sistem imaćemo najzad elemente znanja o tome šta se dešava.
Posle 31. marta, o tome se malo priča, jer to nije neki senzacionalizam, poreska uprava je na jednoj bazi podataka otvorila svoje računovodstvo, i šta smo otkrili - 28% knjiženja je bilo nepravilno. Znači, više od četvrtine onoga što je postojalo u našoj poreskoj upravi bilo je nekorektno.
I najzad, evo, svake nedelje mi čistimo tu bazu podataka, da vidimo šta se tu dešava. I da pređem sada na te relacije oko ZOP-a, da kažem da banke neće biti novi kontrolori, jer ni to nije tržišna ekonomija, ne možemo prebaciti ono što je suština državne funkcije, a to je da se kontroliše naplata javnih prihoda, na poslovne banke. Uspostavljamo nešto, i to je uz objedinjavanje tih kontrola druga sjajna vest za našu privredu i građane u ovom zakonu, a to je da će najzad moći da posluju kao svuda u svetu. Hajde da ne idemo dalje od Republike Srpske, od Makedonije, od Hrvatske i od nekih zemalja gde postoji SDK, što je danas postao kod nas ZOP, a to je da će moći da isplate plate i poreze po odbitku, bez prethodne kontrole, ali to naravno ne znači da neće biti kontrole.
I tu imate jednu zakonsku odredbu koja je veoma stroga, pod pretnjom veoma oštrih sankcija moraju istovremeno, u roku od 24 časa, dostaviti poreskoj upravi izjavu tj. prijavu da su platili te poreze i te odbitke. Znači da će tako biti svako na svom mestu - poreska uprava će kontrolisati da li je plaćeno, a banke će raditi svoj zanat, a to je da sprovode platni promet i da vrše ono zašta postoje kao institucije, u sklopu jedne tržišne ekonomije.
Naravno, očekuje nas delikatni momenat, januar i februar. Zahvaljujem se ovde, stotinama ljudi koji su angažovani u ZOP-u, u poreskoj upravi, u mom ministarstvu i ministarstvima koja su nadležna za ove fondove, obaveznog socijalnog osiguranja, koji već nedeljama i nedeljama rade na tome da ta tranzicija bude što manje opasna za naše državne finansije, ali to će biti jedan trenutak istine prema nama kao građanima, da nam se ne desi ono što se desilo u Republici Srpkoj, kada je uprkos pripremama, u prva dva meseca došlo do značajnog pada javnih prihoda.
Mi radimo na tome da se to ne desi, ali verujte, mi smo u stanju velike pripravnosti i videćete kroz koju nedelju na rashodnoj strani, u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je isto sistemski kao ovaj na prihodnoj strani, na istoj razini, imaćemo neke odredbe tako da elementi funkcije trezora iz ZOP-a pređu na državni trezor Republike Srbije.
ZOP - naravno, to je bila jedna dobra kontrola, ali uzmite primer Valjeva. U Valjevu smo ustanovili, i to nije uopšte nešto specifično za Valjevo i za taj okrug, da imamo više od četrdesetak preduzeća koja nemaju ni jednog zaposlenog, a gde je mesečni promet na računima veći od 50 ili čak 100 miliona dinara. O čemu mi ovde pričamo? Naravno da pričamo o fantomskim firmama i naravno da pričamo o utaji poreza.
Da napomenem da je u Novom Sadu, da ne bude samo Valjevo, otkrivena jedna poreska utaja - Centrobanka (a čovek koji je vodio tu poslovnu jedinicu u Novom Sadu je u bekstvu), formirala je 632 fantomske firme, koje su izvršile utaju, čujte me dobro, od 6 milijardi procenjenih dinara poreske utaje od poreza na promet. Jer jednostavno u našem sistemu i našoj državi posvećivao je malo pažnje detaljima, institucijama i njihovoj izgradnji, obuci ljudi i obezbeđivanju materijalnom i finansijskom. Mi moramo da radimo na tome, jer jednostavno, naša država je do dan-danas u velikoj meri slepa, da kažem gluva, a da ne kažem malo priglupa, na način kako ona deluje na terenu.
Zbog toga, poreski identifikacioni broj, o kome ovde govorimo, biće najbolji način da se najzad iščisti naš promet, i platni i drugi promet, od tih fantomskih firmi, da najzad naši privrednici koji rade po zakonu znaju da ne postoji u tom sistemu tolika rupčaga da bilo ko, ko ima dovoljno veza sa nekim iz nekoga suda ili iz neke lokalne samouprave, i ne znam još gde, može godinama da posluje, navodno, dobivši sve pečate koje treba u ZOP-u, a u stvari vrši veliku poresku utaju.
Zbog toga i prelazak ovih funkcija na poresku upravu i ovaj postupak, veliki su koraci. Slažem se sa onima koji su govorili da će dokaz uspešnosti ovoga zakona biti ono što će biti na terenu, ali sam optimista da ćemo već u prvih šest do 12 meseci videti neki napredak. Mislim da je mnogo toga već sada pripremljeno. Čeka se na ovu zakonsku odredbu, da može da se radi.
Zadnja stvar se tiče poreske policije. Neće više biti finansijske policije i mogu da kažem da se postavlja pitanje koje danas imamo o njihovoj ulozi. O tome sam pričao na početku svog izlaganja. Da li finansijski policajci treba da idu sa tržišnom inspekcijom, da gledaju da li postoje paklice cigareta bez akcizne markice, da li je to stvarno nešto što treba da radi poreska uprava? Za mene je odgovor - ne. To treba neko da radi, ali ne poreska uprava, na način na koji se to radi.
Ovde imamo, kao što sam napomenuo, najzad jednu novu funkciju poreskog inspektora, podelu onoga što je razrez i kontrola i naplata, tako da ne može, sa jedne strane, kadija da kaže koliko, a sa druge strane, da odredi kada i koliko treba da se plati. Odvojene funkcije. Time će stepen korupcije da padne drastično; i ne samo to, imate poresku policiju koja vrši postupak u predkrivičnim radnjama.
I prihvatili smo, a mislim da su to veoma korektni amandmani, i sve u svemu, čini mi se da je pravi momenat došao, da se ta poreska policija zove policija zato što radi na otkrivanju nekih krivičnih radnji. Njih će biti 200-300, ne više, i naravno, njihov mandat nije da idu i da zatvaraju trafike, nego da pomognu lokalnoj poreskoj upravi da otkrije najteže slučajeve poreske utaje; i naravno da će ona biti centralizovana; i naravno da ona neće staviti taj teret na ljude na lokalu, da oni koji žive svakoga dana sa nekim moćnicima ne budu oni koji će biti izloženi svakodnevnom pritisku, oni i njihova porodica, nego će doći neka druga ekipa, koja će sarađivati sa ovom lokalnom, i otkriti i sprovesti postupak, i sarađivati sa MUP-om za privođenje.
Mislim da za tekovinu, ne samo poreskog poretka, nego rekao bih same demokratije, nije loše za Srbiju da se ne stvara jedna paralelna policija, sa pravom privođenja i nošenjem pištolja. Hvala.

Da li ima još predsednika poslaničkih grupa koji žele reč? (Poslanik Vojislav Šešelj traži repliku). Pravo na repliku? Osnov za repliku? Pogrešno tumačenje vašeg pitanja.
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, pravo na repliku na odgovore iz izlaganja ministra Božidara Đelića.

Ministar je, odgovarajući na moje primedbe, rekao da bi bilo neprimereno kada poreski inspektor naiđe na ulici na prodavca ili preprodavca cigareta da poziva i policajca da bi zaplenio, nego mora biti u mogućnosti da to sam zapleni.
Vidite, mi smo imali u praksi drugu vrstu zloupotrebe ovlašćenja i preuzimanje tuđih ovlašćenja. Vi ste organizovali spaljivanje zaplenjenih cigareta i umesto zaplenjene cigarete da spaljuje nadležni organ, spaljivao je nenadležni organ. To je zloupotreba ovlašćenja, kada predsednik Vlade ili pojedini ministri spaljuju zaplenjene cigarete. To ne može. To po pravu ne može.
To je i zloupotreba ovlašćenja, a to je i otimačina, nezakonito raspolaganje zaplenjenom robom. Jer, umesto zaplenjenu robu da uništi onaj ko je za to nadležan, zaplenjenu robu zloupotrebljava neko ko je nenadležan, jer vi ste zloupotrebili zaplenjenu robu da biste ostvarili propagandni efekat.
Doveli ste televizijske kamere, predsednik Vlade, ministri, ubacuju u peć termoelektrane, sa šlemovima na glavama. Je li vam to službena odeća, taj šlem, šta vam je to? I gumene čizme. Dobro bi bilo da i u Skupštinu dođete sa šlemovima i u gumenim čizmama, ministre, ako već idete u termoelektrane.
To niste smeli da uradite. To je morao da radi neko ko je nadležan, a vi, eventualno, sa strane da posmatrate. To bih vam razumeo i tu vas ne bih naročito kritikovao. Ali, da vi ubacujete u peć termoelektrane, to je zloupotreba službenih ovlašćenja. Vi ste zapravo neovlašćeno raspolagali zaplenjenom robom, zloupotrebili ste. Morate da nadokadite vrednost zaplenjene robe i morate krivično da odgovarate što ste zloupotrebili svoju funkciju i uništavali zaplenjenu robu.
Čak nisam siguran da je protekao onaj zakonski rok u kome ste morali robu da čuvate dok se završe svi sudski postupci po redovnim pravnim lekovima i po vanrednim pravnim lekovima, jer roba ne sme da se uništava dok ne isteknu rokovi i za vanredne pravne lekove. Vi samo što ste zaplenili vi ste uništavali. To niste smeli da radite.
Možda je taj jadnik, koji je bio vlasnik, bežao glavom bez obzira, možda ste mu obećali da ćete mu oprostiti samo da se ne buni, ko zna šta ste još tu radili. Ali, nikako vi niste smeli to da spaljujete. Da mi sada imamo ozbiljan pravni poredak, vi biste samo zbog neovlašćenog spaljivanja morali da budete smenjeni.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković. (Glasovi: Koja je to grupa?) Predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da je osavremenjivanje poreskog postupka i usavršavanje rada poreske administracije jedan od dobrih puteva za stvaranje stabilne države, jer poreska politika i njena realizacija su i osnov funkcionisanja Vlade Republike Srbije i stabilnog budžeta.
U tom smislu i razumem izlaganje ministra Đelića, doduše vrlo detaljno, koje je na određen način bilo i emotivno obojeno; to ukazuje da je on ovaj posao uradio sa velikom voljom, željom, znanjem i iskustvima; međutim, ne mogu da prihvatim da se, u želji da se pokaže koliko će biti dobro, zaboravlja da su neke stvari rađene dobro i ranije i da nema potrebe da u crno boji sve prošlo što je bilo, da bi bilo što svetlije ono što je danas ili što će sutra biti.
U ovom poreskom paketu koji je predložen, u kome se nalazi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao jedini zakonski projekat, i šest izmena i dopuna postojećih zakona, nailazi se zaista na jedan broj kvalitetnih rešenja koja treba podržati, ali se nailazi i na rešenja koja govore o manjim terminološkim intervencijama, tamo gde bi morali da se povuku značajniji potezi, da bi se uopšte govorilo o poreskoj reformi.
Pored svega, ostaje otvoreno pitanje - ako je već sve ono pre bilo loše, da li je to možda izgovor da se upravo zbog toga zahteva da pojedinci koji raspolažu kapitalom većim od 20 miliona dinara izvrše prijavljivanje svoje imovine i faktički na taj način verifikaciju onoga što su stekli u prošlosti, bez ikakve kontrole i obaveze da plate poreski dug.
Međutim, o tome ćemo kasnije govoriti. Jasno je da je suština i značajna promena pre svega u tome što je ovo pokušaj da se urede značajne poreske oblasti, ali nema prave reforme dok se ne izvrše izmene i dopune u ključnim zakonskim projektima, kao što su: Zakon o MUP-u; Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju; Zakon o katastru i nepokretnostima; Zakon o trgovinskim sudovima; Zakon o lokalnoj samoupravi i na nivou savezne države savezni Zakon o ličnom radu.
Tek kada bi se u tim zakonskim projektima izvršile bitne promene vezane za poreski sistem i rad poreske administracije, onda bismo mogli da počnemo da govorimo o jednoj ozbiljnoj poreskoj reformi koja treba da se sprovede u Republici Srbiji. Ovako, sa zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i izmenama i dopunama zakona, gde se pre svega vrše oslobađanja neopravdano velikih nameta uvedenih upravo od strane ministra Đelića i njegovog ministarstva, ne možemo govoriti o ozbiljnoj poreskoj reformi.
U poreskom paketu koji nam se predlaže, a o tome ćemo detaljnije govoriti, ima i dobrih rešenja, a pre svega se tu misli na ona rešenja vezana za oslobađanje od poreza na promet ili umanjenje poreza na promet, ali ono rešenje o kome ovde sigurno ozbiljnije treba govoriti je uvođenje pojma poreske policije, statusa poreske policije, davanje određenih prava i obaveza, u nekim članovima predloženog zakona, koji su pre svega vezani za Zakon o MUP-u, da li je vredniji život jednog poreskog policajca ili jednog običnog policajca, jer oni su uvek nečije dete, otac ili majka i, prema tome, sigurno je da se u ovom zakonskom projektu, tu su prethodni govornici zaista bili u pravu, preuzima pravo regulisanja određenih rešenja koja pripadaju drugim zakonima kao matičnim.
Posebno bih istakao, a što zahteva ozbiljniji pristup samog ministra Đelića, koji sada nema vremena da sluša predsednika poslaničke grupe, već vodi drugu priču ovde, to je činjenica o obavezi poreskog prijavljivanja onih lica koja raspolažu imovinom većom od 20 miliona dinara. Šta to znači? Da li to znači da je ranije bila crna rupa totalno, pa se ne zna ko koliku imovinu ima, ili je to sada pokušaj da svi oni koji su, sigurno i pošteno, u teškim vremenima stekli tih 20 miliona, a neko i 200 miliona, neko možda i 2 milijarde dinara, da sada prijavljivanjem svoje imovine faktički budu amnestirani od dokazivanja načina sticanja te imovine.
To sve posebno dobija na težini u momentu kada se na ovaj način, kakav se događa, primenjuje Zakon o privatizaciji, jer mi dolazimo u poziciju da se tokom prodaje, transparentno i putem tenderske privatizacije, kako se to moderno govori i u Skupštini, i u novinama, pojavljuju lica koja mirne duše sa 10, 20, 30, 50 ili 100 miliona dinara kupuju preduzeća.
Da li te naše građane neko pita odakle im ta sredstva. Da li će svi oni sada, prijavljujući se po ovom zakonu, o kome mi treba da odlučujemo, faktički verifikovati svoju imovinu i biti poreski obveznici samo za budućnost, za razliku između imovine koju će sticati na bazi imovine koju već imaju i samo za tu razliku plaćati porez.
Zašto nema ovde omiljene retroaktivnosti? Ako smo u Zakon
o ekstraprofitu uveli retroaktivnost, da proverimo kako su ljudi, da kažemo, legalnim tokovima, ali na ilegalan način, sticali imovinu, zašto ne bi i ovde uveli obavezu retroaktivnosti. Zašto ne bi ovde rekli - gospodo, vi koji prijavljujete 20 miliona, 30, 50, 100 ili 200 miliona imovinu, dokažite, gospodo, odakle vam ta imovina. Platite porez na tu imovinu, pa se onda pojavite kao kupci na tenderskoj aukciji i privatizaciji društvene imovine i u procesu svojinske transformacije.
Da li mi na ovaj način, prećutno, u ovom zakonu, kod onih ljudi koji prijavljuju tu imovinu od 60, 200 ili 500 miliona dinara, faktički vršimo legalizaciju imovine stečene zasigurno sivom ekonomijom, jer je Zakon o ekstraprofitu obuhvatio tek jednu sedminu načina sticanja imovine. Svi mi dobro znamo da je šest sedmina, zbog embarga i mnogo čega drugog, bilo u zoni sive ekonomije.
Zakon o ekstraprofitu nije obuhvatio one koji imaju kuće na Dedinju od 1.000 kvadrata i bazene, da ih pita - odakle vam to. On je obuhvatio onog radnika koji je možda dobio troiposoban stan od 95 kvadrata, pa je morao da plati porez na tih pet kvadrata više, iako ima sedmoro dece, jer ta olakšica kod vas koji se ne bavite socijalnom politikom ne postoji.
A zašto mi sada ovde jednostavno samo kažemo - obaveza prijavljivanja imovine vrednije od 20 miliona dinara i tačka. Nigde ne piše obaveza da će proveru vršiti moderni informacioni sistemi, koje ministar Đelić sigurno treba da uvede, i on tu, verujem, ima nepodeljenu podršku svih poslanika bez obzira na političko opredeljenje; da li oni ne mogu da provere otkud imovina kupcu "Zdravlja" iz Leskovca ili neke druge fabrike, a građaninu Srbije koji je tu imovinu stekao u minulom periodu.
Da li mi u suštini pomažemo da se ovde stvara neki novi sloj građana ove zemlje, koji postaju nedodirljivi, ili su oni bili podrška raznim, evo ovde se pominju, ali da ne govorim prezimena, faktički nekima da dođu na vlast, pa se na ovaj način amnestiraju.
Prema tome, suštinska primedba koju narodni socijalisti imaju na prvu tačku dnevnog reda, to je ovaj zakon koji razmatramo, upravo je u tome - ako neko ima obavezu da prijavi imovinu veću od 20 miliona dinara, onda mora da ima obavezu i da dokaže kako je stekao. I ne može da se pojavi na procesu prodaje, na neku aukciju i da privatizuje preduzeća, da dobija čak i poreske olakšice zato što kupuje preduzeća, a da ne dokaže kako je stekao imovinu kojom ta preduzeća kupuje. Hvala lepo.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu redosledom narodnih poslanika prema prijavama za reč o Predlogu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Mamula, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić. Ukupno vreme DSS-a 54 minuta.

Bilo bi dobro da smo saznali kako se na Vladi glasalo o ovom predlogu zakona, šta je mislio ministar pravde. Inače, kada je reč o zakonima smatram da je bolje imati originalni plagijat, nego loš original. Ovaj predlog zakona ulazi u red osrednjih originala. Raspravu o ovom predlogu zakona održavamo u trenutku kada je obelodanjeno da se po ekonomskim slobodama, a što je vrlo bitno kada je reč o porezima, nalazimo na 144 mestu u svetu od 155 država. Podatak je objavljen  januara 2002., a u obzir je uzeto 50 elemenata do jula 2001. godine. Verovatno da januara 2003. nećemo odmaći dalje od ovog mesta na kome se sada nalazimo. Inače, to je rezultat istraživanja Heritedž fondacije, a rečeno je da su vrlo bliski republikancima, pa da su ekstremno liberalni, ali mislim da to nema nikakvog značaja.
Kada je reč o poreskim propisima, pa i ovom predlogu zakona, o investicijama i o tome gde se nalazimo po slobodi potencijalnih investitora da investiraju ovde, nalazimo se na 66. mestu u svetu. Prvi je Singapur, treća je Amerika, osma Slovenija, 25 Hrvatska, 45. Kolumbija, a mi smo 60 i neki. Verovatno će i ovaj predlog zakona uticati na poslovnu klimu i opredeljenje stranih investitora zbog rešenja koje ovaj predlog zakona ima. Inače, predlog dolazi u trenutku kada je, prema nekim nezavisnim organizacijama, objavljeno da oko 70% ljudi živi kao što je živelo i ranije ili nešto gore.
Po mom mišljenju, utisak je da ovaj predlog zakona treba da bude neka vrsta popravnog ispita za Zakon o ekstraprofitu. Koliko se sećam, po tom zakonu planirano je da se naplati oko 800 miliona evra, a naplaćeno je 60 miliona, dakle 13,5 puta manje. Ovde je malopre pomenut Zakon o privatizaciji; hteo sam samo da vas podsetim da je poslanička grupa DSS-a, a što je takođe vezano za ovu temu, po mom mišljenju, povodom privatizacije imala predlog da niko ne može da uđe u posao privatizacije; ako ne plati obavezu po ekstraprofitu. Posle je to izmenjeno da je dovoljno da da izjavu da je izmirio obaveze da bi ušao u postupak privatizacije.
Amandmani DSS-a po svojoj sadržini idu u tom smeru da ova država, kada je reč o poreskoj upravi, ne postane policijska država i da se ona ljudska prava koja se štite međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima poštuju i u ovoj oblasti, tim pre što će uskoro Evropski sud za ljudska prava biti nadležan i za nas po mnogim pitanjima, pa i u ovoj oblasti. Mislim da ovaj zakon sa ovlašćenjima koja se daju i nejasnim formulacijama krivičnih dela može da utiče na poslovnu klimu i investicije.
Što se tiče njegove primene, nameće se pitanje, zbog razvijene korupcije u ovom društvu, kako će on biti primenjen. Naime, kao što znate, godine 1999. Srbija je bila na 90. mestu od 99 država na rang listi po korupciji, a 90. mesto je visoko, i jednocifreno mesto imaju one države kod kojih korupcije gotovo da i nema. Godine 2000. smo bili 89. od 90, a 2002. smo 93. od 126, što jeste poboljšanje. Nedavno ste, gospodine ministre, a kada je reč o ovom zakonu, objavili da ste bili u sportskim društvima "Crvena zvezda" i "Partizan" i da su obećali da će od 2003. godine voditi poreske knjige i da više neće biti duplih poreskih knjiga. Dakle, priznali su vam da su falsifikovali svoje poreske knjige. Biće vrlo zanimljivo kakav će biti tu postupak prema njima. Ovo je objavljeno, a nije demantovano u "Blicu" od 14. novembra ove godine.
Kada se pogledaju neke odredbe koje se odnose na krivično pravo i Zakon o krivičnom postupku, očigledno je da predlagači zakona nisu bili zadovoljni rešenjima iz Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, ali se ovim zakonom ne može poboljšavati Krivični zakon niti zakoni u krivičnom postupku, koji imaju zaista loša rešenja. Bilo bi nužno da se izmeni Krivični zakon i zakoni u krivičnom postupku, a ne da se to radi na ovaj način. Moram da kažem da primedba koja je ovde izneta tokom rasprave da se sporednim zakonom ne može menjati glavni, to ostaje. Ovaj zakon u odnosu na Krivični zakon je sporedni, tako da smatram da se krivično delo izbegavanja plaćanja poreza, koje se u Krivičnom zakonu Srbije naziva krivično delo poreske utaje, ne može izmeniti.
Pored toga, pošto je reč kod tog dela zapravo, po formulaciji u ovom predlogu o poreskoj prevari, navođenje namere je potpuno pogrešno, jer kada se navodi namera kod ovih dela, onda je jasno da se delo vrši u nameri pribavljanja protivpravne i imovinske koristi. Po predloženoj formulaciji znači da neko ko izbegava da plati porez to ne činiti zato da bi zadržao novac za sebe, već da bi izbegao plaćanje poreza. Međutim, ključna stvar je u tome da to čini da bi zadržao novac za sebe. Tako da je ta formulacija potpuno pogrešna. Uz to, bilo je naglašeno da će se ovde sada ovom promenom vršiti oporezivanje i onih koji se bave nezakonitim delantostima. Ako bi se naplatio porez od onih koji se bave nezakonitom delatnošću, to bi značilo da bi njihova delatnost bila proglašena zakonitom.
Pored toga, moram da vas podsetim, gospodine ministre, nezakonito stečeni prihodi ili druga primanja ne mogu biti, po logicvi stvari, predmet prijavljivanja, jer niko nije dužan da prijavljuje svoje nezakonito poslovanje. Dakle, ovo nije bitno vezano za krivično pravo, nego za logiku. Pored toga, kada je reč o poreskoj prevari koja se ovde predstavlja kroz član 175, bitno je da se naglasi da je delo izvršeno podnošenjem lažne prijave ili nepodnošenjem prijave. A ne, u nameri sticanja protivpravne imovinske koristi. Ovo vam kažem zbog toga što se na ovaj način otvara mogućnost za izvanredno dobru odbranu pred sudom ljudi koji budu bili gonjeni zbog ovoga. Inače, bilo bi dobro da ste pogledali rešenja o poreskoj utaji u krivičnom zakonu Francuske i da ste pogledali kako se štite prava okrivljenih i svedoka u Francuskom zakoniku o krivičnom postupku. To bi bilo moje izlaganje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Adžić. Poslanička grupa ima šest minuta ukupno.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, on šire pokušava da reši značajna pitanja iz prethodnog zakona o kontroli i naplati javnih prihoda. Mislim da je to važna oblast, jer očigledno da je mnogo toga manjkalo u prethodnom periodu kada je u pitanju snaga pojedinog službenika, činovnika ili uprave, poreske uprave.
Međutim, moram da kažem da najznačajnije oblasti predviđene da tretiraju sivu zonu nisu obuhvaćene ovim zakonom i mislim da pun pogodak, pun efekat ovaj zakon neće postići u praksi. O čemu se tu radi? Znači, i dalje će ostati kod opštinske lokalne samouprave, čini mi se, najznačajnija stvar, a to je registracija ili otvaranje zanatskih radnji. Ne mislim da je to dobro rešenje, jer poreska uprava će preuzeti poreski identifikacioni broj, ali njega će moći da dobije svaki poreski obveznik koji dobije rešenje od lokalnog organa uprave ili od trgovinskog suda, koji i dalje kod sebe zadržava pravo da donosi rešenja o otvaranju preduzeća, kompanija ili svega onoga što je na privrednoj sceni u Srbiji.
Sujete tih organa, pojedinaca iz službi, pokušaji da zadrže svoj značaj, godinama su opterećivali poresku upravu na više načina. Prvi i osnovni način je, po meni, mogućnost da više lica u istom objektu, samo promenom osnivača, obavlja delatnost ili se preseljava na neku drugu lokaciju, a maltene ista lica nastavljaju da obavljaju delatnost, ostavljajući spornog poreskog obveznika u delu utaje, u delu izbegavanja plaćanja poreza, da visi u nekoj formi u kojoj ne možete da mu naplatite porez, a suština je u naplati poreza.
Takođe, kada su u pitanju pravna lica, subjekti, govorim o preduzećima, privrednim subjektima, postojala je praksa i mislim da postoji još uvek, jer se teško može ta kategorija prevazići, da uveče odete do nekog suda, a ujutru već imate u rukama rešenje o promeni osnivača ili promeni obavljanja delatnosti ili dodavanju oblika proširenja delatnosti, iz čega se dešava određena vrsta utaje u prethodnom periodu. To, ukoliko se ne reši, neće biti dobro.
Moram da kažem, kada je u pitanju kontrolna funkcija, po meni suštinska kontrolna funkcija mora da bude kod nosioca poreske politike, a to je poreska uprava. Ona je i dalje razuđena i dalje ostaje u delovima. Znači, poreske obveznike mogu da tretiraju mnogi državni organi, od odseka za privredni kriminal do novoformirane poreske policije, a mislim da to treba da bude jedinstvena služba i da radi isti posao. Znači, tretira poreskog obveznika i proverava da li plaća, ne plaća porez, da li je izvršio utaju ili nije i da li je redovno. Onog momenta kada se u ovoj državi najveći broj kontrola bude završavao sa nulom, to će biti najveći uspeh organa i onda ćemo doći u apsolutnu fazu poreske discipline i poreske evidencije.
Na kraju da kažem da ovaj zakon ima dobru ideju i dobru formu, ali bez onih ključnih segmenata taj realan poreski zahvat neće biti ostvaren i mislim da ćemo ostati na delu ideje. Ima u sebi kvalitet, ali nije uhvatio suštinu. Mislim da se, što je rekao profesor Ivković, još u jednom delu zakonodavne regulative mora značajno pomeriti reforma, da bismo dobili jedan sveobuhvatan zahvat u poreskoj sferi.