Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, a posle njega narodni poslanik Miloš Todorović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pred nama je Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se želi reorganizovati poreska uprava, propisati njeno postupanje prilikom utvrđivanja i naplate poreza i urediti poreska krivična dela.

Predlog zakona je jedan konglomerat normi procesnog prava i materijalnog prava, kojima se uređuje poreska uprava kao deo državne uprave, kao i poreska krivična dela. Smatram da to nije baš najsrećniji konglomerat, ali prihvatam da može biti nužan. Ne osporavajući nameru predlagača, Vlade Republike Srbije, da želi na bolji način nego do sada da uredi odnose u oblasti sprovođenja poreske politike, odnosno uvede poresku disciplinu, kao što je do sada postojala, mislim da predlog kratkoročno neće imati očekivani efekat kada bude usvojen na ovoj skupštini.

Stavljanjem zakona u proceduru predlagač priznaje da ovu oblast treba bolje urediti. Vlada smatra da će se usvajanjem zakona popraviti rad poreskih organa, te da će se time omogućiti veći priliv u budžet. Nasuprot takvom stavu, mišljenja sam da se, i posle usvajanja ovog zakona, u ovoj oblasti neće brzo izmeniti postojeće stanje. U praksi već imamo primere, kao što su Zakon o privatizaciji, koji se jako teško sprovodi i Zakon o ekstraprofitu, čija je primena veoma sporna.

Ukoliko želimo veće prihode u budžet i veću finansijsku disciplinu moramo uporedo doneti niz drugih zakona, pre svega onih kojima ćemo stvoriti uslove da u Srbiji imamo zdrave poreske obveznike, a mislim pre svega na poreske obveznike koji imaju punu zaštitu države. Nažalost, mi takve danas imamo, ali veoma malo. U državi ne postoji povoljan pravni ambijent. Koliko težak položaj poreski obveznici danas imaju možemo videti samo ako se informišemo koliko pravosnažnih i izvršnih sudskih presuda po trgovinskim sudovima u Srbiji stoji i ne izvršava se. Dakle, i dalje nema pravne sigurnosti i šta očekivati od poreskog obveznika nego da se prema državi odnosi onako kako se država odnosi prema njemu.

Ovde bih pomenuo još jednu, po obveznike važnu činjenicu, a to je da u Srbiji i dalje ne postoji imovinska sigurnost. Društvo još uvek nije dekriminalizovano, vlasnici imovine se i dalje suočavaju sa pojavama reketiranja, a ti isti vlasnici se istovremeno javljaju kao naši poreski obveznici. Mogli bismo navoditi i niz drugih primera, ali je potpuno jasno iz ovog primera zašto u Srbiji nema poreske discipline. Slažem se sa Vladom Srbije da je nema u onoj meri koja je potrebna, kako bi jedna država mogla biti nazvana ozbiljnom državom.

Oko sadržaja ovog zakona poslanici poslaničke grupe mogu voditi polemiku i predlog zakona osporavati ili podržavati. Ako pažnju koncentrišem samo na odredbe zakona, ne uzimajući u obzir širi ambijent, podržao bih ipak ovaj zakon i to iz više razloga.

Prvo, nesumnjivo je da se poreski postupak kvalitetnije uređuje, nego što je bio uređen Zakonom o utvrđivanju, kontroli i naplati javnih prihoda.

Drugo, ako se uzme u obzir da usvajanjem predloženog zakona prestaje da važi niz odredaba 11 važećih zakona, a jedan zakon u celini, jasno je da predlagač ima nameru da ovu materiju bar u izvesnoj meri kodifikuje.

Treće, predlagač, a kada to kažem više mislim na Ministarstvo finansija nego Vladu Srbije, uložio je maksimalne napore, nudeći neka specifična zakonska rešenja, kako bi loš rad pravosuđa u ovoj oblasti, zatim Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, na neki način kompenzirao.

Ovde, pre svega, mislim na rešenja kojima se izvesni državni poslovi, otkrivanje poreskih krivičnih dela i vođenje dela poslova istrage prenosi na poresku policiju.

Takođe, može se uočiti zalaganje da se ovim zakonom bolje definiše kriminalitet poreskih obveznika u odnosu na zakone čisto krivično - pravne materije.

Četvrto, predlagač čini napore da jedan deo državne uprave, dakle poresku administraciju, reorganizuje, suočavajući se sa problemom nesprovedene reforme državnog aparata u Srbiji. U ovakvim okolnostima predlozi rešenja u ovom zakonu o poreskim organima, a pre svega o poreskoj policiji, mogu biti dobri.

Imajući u vidu sve što je napred navedeno i sve primedbe, ovaj zakon treba podržati u načelu. Zakon se može podržati i u celini, ukoliko budu prihvaćeni pre svega amandmani poslaničke grupe DSS-a, koje je uložio i obrazložio u prethodnom izlaganju Đorđe Mamula, kao i još neki amandmani koji idu na to da ovaj zakon poprave.

 

Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović. Sledeći prijavljeni za reč je Petar Cvetković.

Poštovano gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, dragi gledaoci, uvaženi gospodine ministre, ovaj zakon u svom predlogu i obliku koji je predstavljen narodnim poslanicima je dosta dobar. Međutim, pokušaću, kao dugogodišnji državni činovnik, da to pogledam sa nekog drugog aspekta i da malo vidimo kako to izgleda iz neke druge perspektive.
Paket poreskih zakona, koji na ovoj sednici razmatramo, tipičan je primer kako život demantuje nerealne projekte koji su vladini eksperti prošle godine odnekle iščupali i pokušali kod nas da presade. Taj se hibrid nije primio, osušio se i sada njegov tvorac vegetira u vidu izmene i dopuna. Nešto što je doživelo totalni debakl ne treba menjati i dopunjavati, jer to i nije moguće. Treba angažovati novu stručnu ekipu sa novim idejama, koje će Srbiji dati adekvatne poreske propise.
Pre nego što pređemo na sam Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ne mogu da se ne osvrnem na neke događaje od pre nekoliko dana. Naime, posle odlaganja sednice Narodne skupštine 12. novembra, ministar Đelić i jedan visoki zvaničnik ove skupštine izjavili su da će narod pretrpeti ogromnu štetu jer neće moći da kupi već tog dana ulje i šećer jeftinije nekoliko dinara. Krivci su, rekoše, oni koji nisu hteli da usvoje vladin dnevni red koji je bio čudno sočinenije od paketa poreskih propisa i nakaradnog referenduma. Tom prilikom ništa nisu rekli o šteti koju je ovom narodu naneo poreski sistem usvojen u aprilu prošle godine, po predlogu te iste Vlade i istog ministra. Ti predlagači i tvorci loše poreske politike sada odustaju od kursa čvrste ruke, oslobađaju narod od plaćanja praktično nenaplativog poreza. Samo se pitam zarad čega.
Ministar Đelić je ovih dana poveo pravu kampanju da objasni sportistima kako je za njih spasonosno da plaćaju porez na dohodak. Tako će, kaže, izaći iz sive zone poslovanja. Sportisti, gospodo, nikada nisu bili u sivoj zoni. To se eventualno može reći za razne mešetare iz te oblasti koji su godinama prodavali i trgovali sa najtalentovanijim sportistima naše domovine, a novac ulagali u strane banke. Uzmite njima porez, gospodine ministre, a sportiste u Srbiji ostaviti na miru, jer njima ovde malo ko plaća, ako im uopšte ko plaća. U Evropi mogu da plaćaju porez od 30%, jer imaju hiljadu puta veći prihod od naših sportista. U toku karijere oni se materijalno obezbede za ceo život.
No, da se vratimo na Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. On je zaista preveliki zalogaj za osiromašenu Srbiju, sa upropašćenom ekonomijom i građanima sa najnižim standardom u Evropi, a možda i u svetu. Za upravu javnih prihoda, koja je kadrovski i tehnički vrlo slabo osposobljena, preveliki je zadatak da preuzme sve obaveze koje ovaj zakon predviđa. Ukidanjem Zavoda za obračun i plaćanje, bivši SDK, na slaba pleća poreske uprave dolaze poslovi koje ona sigurno neće uspešno da obavi. Kada se ima u vidu i novi obiman način poreske kontrole putem inspekcije i poreske policije, nov način prinudne naplate dugovnog poreza i obiman spisak poreskih krivičnih dela i poreskih prekršaja, teško je uopšte pretpostaviti da će poreska uprava preuzeti sve ove poslove 1. januara 2003. godine i da će imati bilo kakvog uspeha u radu na kraju iduće godine.
U Predlogu tog zakona predviđeno je da pojedine odredbe imaju povratno dejstvo, što je, po mišljenju poslanika SSJ, protivustavno i protivzakonito. Jedna odredba u Predlogu ovog zakona dovodi nas zaista u jednu veliku nedoumicu - šta će biti sa ekstraprofiterima, da li se taj problem gura u zapećak? Naime, u članu 9. doslovno se kaže: "Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi, odnosno stečena imovina, poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza". Dakle, posle onolike galame oko i ekstraprofitera oduzimanja ekstraprofita od istih, specijalnih komisija i konačnog kraha tog poduhvata, sve se svaljuje na poresku upravu. Kako reče narod - pojeo vuk magarca. Biće isto kao i 70-tih godina, kada je uprava društvenih prihoda ispitivala poreklo imovine. Posao je trajao deset godina, a rezultat je bio ravan nuli.
Na kraju, poštovane kolege poslanici, apelujem na vas da pažljivo razmotrite ovaj paket poreskih propisa i još pažljivije o njemu glasate, da nam se dogodine opet ne bi dogodile nove izmene i dopune koje će reći da sada, kao ono prošle godine, ne znamo šta radimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Došlo je do zamene, reč ima narodni poslanik Dušan Budušin, pošto narodni poslanik Petar Cvetković nije prisutan.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, konačno smo dobili jedan zakon koji će DSS podržati, a podržaće ga zato što, iako ima na njega zamerke, predstavlja istinski reformski zakon. Ja ga shvatam, kada am ga prvi put pogledao, unekoliko i kao popravni u odnosu na zakon koji smo usvojili prošle godine, koji je izazvao dosta polemike i koji je, sada je to već postalo konačno jasno, promašen i jedan nepotrebno donet zakon. Naravno, radi se o Zakonu o oporezivanju ekstraprofitera, koji je i tada smo to isticali, kao osnovnu zamerku, imao retroaktivno dejstvo.
Zato prva pohvala ovom zakonu. Iz njegovih odredaba proizilazi da retroaktivnog dejstva nema. To je ono što je dobro. Dobro je i to da se ovim zakonom uređuje sistematika koja ima unutrašnju logiku. To je sasvim sigurno tako. Dobro je to što je najzad ovaj predlog zakona ugledao svetlost dana, iako je morao mnogo ranije da ga ugleda.
Međutim, nekoliko zamerki stoji. Vi ste videli amandmane DSS-a. Neki od tih amandmana su usvojeni. Bilo je nepotrebne polemike oko toga. Podsećam da se radi o onom oružju. Međutim, taj amandman je usvojen i zato je to nepotrebno govoriti. Ali, ima još nekoliko stvari koje su istakli prethodnici a koje, mislim, zbog svog značaja da treba ponoviti. O čemu se radi? Radi se o tome da je u svom poletu, rekao bih tako, da se ovaj zakon predstavi što više reformski, a on to jeste - i uopšte kada je reč o radu Vlade Republike Srbije najmanje je prigovora sa naše strane bilo na rad ovog ministarstva, daleko su bili teži prigovori na rad drugih ministarstava - u svoj tih ambicioznosti mislim da se preteralo. Rečeno je to, ali treba podvući. O čemu se radi? Radi se o tome da se nepotrebno u ovaj zakon uvode krivično-pravne norme. To je opasno iz više razloga. Stari princip kaže: "Nulea pona sine lege", što znači: "Nema kazne bez zakona", a takođe nema ni krivičnog dela ukoliko nije u zakonu.
Ovde je taj, dakle, nullum crimen sine lege, taj princip je ovde samo delimično poštovan. Poštovan je utoliko što je, doduše uzet kao krivično delo, ali ga nema u kodifikovanom Krivičnom zakonu koga imamo. To je vrlo opasno rečeno; rečeno je ovde, to zadire u prava građana; ali ja bih rekao još jednu konstataciju, verujte mi, u praksi će to dovesti dosta teškoća i stvoriće pravnu konfuziju. Podsetiti ću vas, u čuvenom eksploatisanom Zakonu o oružju imali smo član 33. koji se odnosio na držanje i nošenje oružja, što je u praksi bio jedan od najčešće primenjivanih članova za poslednjih šest ili sedam godina ili nešto više, koliko je trajala ova naša agonija.
To je preambiciozno i to mislim da je moralo da izostane. Takođe, ukazujem na član 133. DSS je tu podnela amandman koji nije usvojen. A o čemu se ovde radi? Ovde se direktno negira pravo na svojinu članova domaćinstva; negiranje prava svojine, to je dakle povreda Ustava. Ne mora da znači ako postoji jedna stvar, pokretna stvar, ukoliko je posebno ona veće vrednosti, da ona može da se pleni, ukoliko jedan od članova tog domaćinstva duguje porez. To je vrlo opasno i stvorilo bi presedan, a posebno će imati velike teškoće u praksi. Još nešto je zasmetalo u Predlogu ovog zakona. Podsetiću da član 45. dovodi poziciju poreskog obveznika u situaciju da praktično sarađuje sa poreskim organom, znači sa poreskom upravom, u pravcu svoga kažnjavanja, odnosno osude.
Ja ću vas podsetiti na davno zaboravljeni, ali još uvek po zlu poznati zakon koji su komunisti tako vešto doneli, a radilo se o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Tu je probijeno nekoliko najosnovnijih postulata modernog krivičnog zakonodavstva, ali ujedno je i teško povređeno ljudsko pravo.
Naime, u tom zakonu obveznik je bio dužan da sam daje podatke i da sam sebe brani, praktično bez optužbe. To je
isto jedna od ujdurmi prethodnog režima, a gospoda koja su pripadala tom režimu setiće se, a mislim da i danas crvene kada se pomene taj zakon.
I najzad, član 47. je u direktnoj konfuziji sa članom 46. jer se sužava krug privilegovanih svedoka, a ujedno su i nejasne odredbe člana47. i upravo smo tu intervenisali amandmanima, od kojih je jedan prihvaćen, drugi nije, ali time se onda narušava logika jer su ta dva člana u tesnoj vezi.
Još jedna stvar na kraju, sporno je šta se želelo članom 186. Tu se u stvari direktno menja Krivični zakon Srbije jer se praktično otkriva krivično delo poreske utaje. To je upravo ono o čemu sam govorio na početku da će stvoriti dosta konfuzije, a posebno da će doneti dosta teškoća u praksi.
Zato vas pozivam i molim da vidite i pažljivo proučite amandmane koje je podnela DSS, posebno one koji nisu prihvaćeni na Zakonodavnom odboru i da izrazite svoje slaganje sa ovim amandmanima, jer verujte da će samo njihovo usvajanje poboljšati ovaj, inače u osnovi dobar, zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Anđelković Zoran.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovo je taj Predlog zakona  za koji je ministar pokušao da izbegne raspravu tako što je rasprava o njemu bila strpana u raspravu o mnogo drugih zakona,
Nevolja DOS-a je u tome što izgleda da je najmarljivijeg ministra postavio na mesto na kome se ubiraju državni prihodi pod njegovom vlašću, "derikoža" naroda i bilo bi dobro da ako već takav ministar, koji toliko voli da radi i voli svoj posao, postoji u Vladi
Srbije, da brine o privredi, da brine o bezbednosti građana, a očigledno da je promašena profesija za ovog ministra kome je porez iber alles. I vi imate bilbordove u gradovima Srbije gde ne piše da li voli Srbiju, da li se borio za nju, nego piše - da li si platio porez.
Do sada je Republička uprava javnih prihoda bila izvan Ministarstva finansija, a sada je Ministarstvo finansija sa svojom poreskom upravom izvan sistema i izvan Vlade Republike Srbije. Jedan zaokruženi sistem koji će samo da buja i da raste, nekontrolisan od drugih. Jedan sistem koji ovim predlogom zakona zalazi u sva ostala ministarstva, zalazi u prava i slobode čoveka i građanina, a naplata poreza je posle usvajanja ovog zakona i u Srbiji važnija od svega, i od vode, i od vazduha i od zemlje.
Kako da se to dokaže? Članovima Predloga zakona na koje smo podneli amandmane; član 3. koji ne čini sređivanje, nego uvodi haos u pravni poredak i an blok važi poreski zakon i primenjuje se u slučaju da se u bilo kom drugom zakonu neko usudio da pomene materiju koju sada ovaj zakon reguliše. Nisu taksativno nabrojani članovi, nego se kaže - ako je nekim drugim zakonom regulisano nešto što se ovim zakonom reguliše, primenjuje se ovaj zakon. A zašto predlagač zakona, to je Vlada Republike Srbije, zašto odmah nije predložila izmene i dopune svih onih zakona koji više neće važiti zato što će se primenjivati ovaj zakon o poreskoj administraciji.
Ponovo se članom 5. uvodi retroaktivnost; nema pravne sigurnosti za poreske obveznike. Ustav zaista kaže da pojedine odredbe nekog zakona mogu da važe retroaktivno, ali ovde se uvodi pojam da poreska obaveza može da važi retroaktivno. Pa, sada nađite privrednika koji će se usuditi da namiruje poreze ovoj državi, da ništa ne ukrade, da ne ostavi ništa za crne dane, a ne zna hoće li nekim zakonom biti uvedeno i to, propisano, da iako je namirio sve poreske obaveze, deset godina posle toga neko mu zakonom propisuje novu poresku obavezu koju je već namirio. Uostalom, onaj haos koji se nastavo posle vaše revolucije, zakonima koje ste donosili i koji su retroaktivno važili i koje sad sudovi ispravljaju, a vas baš briga, vi se ponašate kao da nikakvu štetu državi niste naneli, pouka su za poslanike SRS.
Član 8: učestalost i trajanje poreske kontrole ograničavaju se na nužnu meru. Ima li tako široke odredbe zakona koja će reći poreskom obvezniku - neće te niko maltretirati; i šta to znači nužna mera? Odbijanjem ovog našeg amanamdna, predlagač zakona je napisao - vodićemo mi računa o tome šta je nužna mera. Nećete da vodite računa. Evo sada situacije kada bilo ko da hoće da pomogne na bilo koji način SRS, pet knjiga ako kupi od nas i plati preko računa, sve pijavice državne ulaze u njegovu firmu i neizlaze dok mu ne isisaju svu krv. To je ta nužna mera.
Znači, nužna mera je da će poreski obveznik morati da bude onaj ko će pomagati one koji su na vlasti i onda će policijski inspektori da se ponašaju potpuno drugačije. O jedinstvenom poreskom broju ili o poreskom broju koji uvodite dovoljno je rečeno; možete samo da zamislite kako bi izgledalo ako svako ministarstvo uvede identifikacioni broj za svakog građanina Srbije, u šta bismo to doveli?
Vidite, članom 35. stavom 3. vi kažete da ovlašćeno lice poreske uprave može da donese izuzetno i usmeni akt na licu mesta. Ako se vratite na član 34. poreski akt je i poresko rešenje. Vi uvodite pravo poreskoj upravi, ovlašćenom licu poreske uprave, da na licu mesta usmeno izdaje poreska rešenja. E, u tim uređenim zakonodavstvima, na koja se pozivate, to ne postoji.
Vi kažete da je poresko rešenje dostavljeno onog časa kada je predato na poštu preporučenom pošiljkom. Gde to ima? A gde to ima da je za vas dokaz da ste uručili poreska rešenja to što ste ga predali pošti. Poresko rešenje je uručeno kada ga potpiše poreski obveznik, ili onaj ko je njegov zastupnik, ili onaj ko je ovlašćen.
Usmene informacije; apsurdni član 45; jer kaže da, ako nije dao pismenu informaciju, on će na službenom mestu da da usmenu informaciju. Odmah se tu sastavlja zapisnik, znači pisani zapisnik o tome šta je rekao, i on dobija primerak zapisnika, u kome piše šta je usmeno rekao. Pa zar nema pravo poreski obveznik da odmah diktira svoju izjavu i da to bude pismena izjava, a ne usmena izjava, po kojoj se pravi zapisnik? Samo da se stvari komplikuju i da se zabrljaju.
Veštačenje - poreska uprava odlučuje o potrebi veštačenja. Poreska uprava određuje veštaka. Ako poreski obveznik prigovori, onda rukovodilac organizacione jedince poreske uprave, koji je odredio veštaka, rešava po prigovoru poreskog obveznika. Vi morate da shvatite, u tom sporu su ravnopravni poreska uprava i poreski obveznik. On nije biće niže vrste, on finansira državu i sve njene potrebe, i sudstvo, i zdravstvo, i školstvo, i vojsku, i policiju, sve državne izdatke.
Uviđaj bez sudskog naloga, bez prisustva lica u čijim se prostorijama vrši uviđaj, pa čak nema obaveze da se u zapisnik uvede da uviđaju nije prisustvovao poreski obveznik. Član 52. je za smeh. Moram da pročitam njegov stav 3. - "sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika, može u postupku utvrđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu."
Znači, vama poreski obveznik ne dostavi neku informaciju, a vi onda, kada utvrđujete obavezu kažete - e sada, pošto nisi ni dostavio informaciju, pa sam sumnjao da ne radiš u skladu sa zakonom, a utvrdite da radi u skladu sa zakonom, na tvoju poresku obavezu dodaje se još nešto, na štetu, iz člana 52. Kome to sumnja može da šteti? Sumnja poreskog organa da neko hoće da utaji porez ne može da bude na štetu poreskog obveznika. Na njegovu štetu može da bude samo ako se utvrdi da je utajio ili da nije u roku platio, ili već kako to regulišemo ovim članom zakona.
Član 62. ne verujem da može da protumači ministar. Namerno sam preskočio 2-3 člana, koji jezički ne mogu da se protumače, ali član 62. kaže: "Porez na dohodak građana ne može biti manji od iznosa izračunatog na osnovu formule, po kojoj se određeni indeksi primenjuju na faktore koji predstavljaju indicije luksuznog životnog stila poreskog obveznika".
Pa ministre, brate, nema smisla. Pa gde nam je sada ta formula, pa gde su te indicije, šta je luksuzni život? Ko će da određuje? Kaže - Vlada će na predlog ministra da utvrđuje ko to luksuznije živi, nego što plaća porez. Za kog poreskog obveznika se utvrđuje da ima indicija luksuznog životnog stila? Luksuzni životni stil, to bih morao da znam, da li je pecivo koje je 10 puta skuplje od običnog hleba, da li je luksuzni životni stil poreskog obveznika? (Milka Marinković dobacuje iz sale.)
Zamolio, bih vas Milka, da se u skladu sa svojim odevanjem i ponašate.
Član 67. - "Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen..."
Ministre, ja sam zadužen za Milku, a vas bih zamolio da malo obratite pažnju, jer vi ovde uvodite poresku diktaturu građanima Srbije, to im treba reći.
"Radi obezbeđenja naplate poreza, koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate. U te privremene mere spada i zabrana raspolaganja novčanim sredstvima koja ima na računu.
Radi obezbeđivanja naplate poreza, koji uopšte nije utvrđen, gospodine ministre, a to znači svim građanima Srbije, odjednom rešenje - zabrana raspolaganja pokretnom, nepokretnom imovinom, novčanim sredstvima, a sada ću da ti utvrđujem porez. A u kojoj to državi postoji?
Izvinjavam se poslaničkoj grupi, odmah ću da završim, oduzeo sam im dragoceno vreme. Vi se ovde pozivate na zakone kojima se italijanska finansijska policija bori protiv mafije. E pa, sada nam prvo recite ovde ko su pripadnici mafije u Srbiji; i drugo, zbog koga naoružavate finansijsku policiju, i treće, hoće li svaki poreski obveznik morati da odredi stalak za odlaganje naoružanja policijskog inspektora, dok on pretresa hard disk poreskog obveznika.

Reč ima ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da odgovorim na nekoliko primedbi na zakon, da se zahvalim na nekim pohvalama koje smo dobili i da ukažem možda ponovo na to zašto su neka rešenja koja su ovde predložena, onakva kakva jesu.
Prvo, što se tiče krivičnih dela, nesporno je (možda već drugi ili treći put o tome pričamo) da ne treba da imamo preplitanje. Istina je da imamo već, rekao bih, nešto što postoji u našem pravnom prometu, a to je da imamo zakone koji predviđaju krivične odredbe, to je činjenica; možda za neku buduću diskusiju treba razgovarati o sveobuhvatnoj reformi tog krivičnog zakonika, da bi se on inovirao, jer možda i postoji razlog zbog čega postoje neka pravna akta koja uređuju i postupak i neke kazne na ovakav način.
Zbog toga, uvažavajući naravno primedbe koje postoje, mogu samo da vam kažem da postoji jedno drugo načelo, a to je načelo efikasnosti. Kod svih direktora poreskih uprava i ministra finansija, koji su napravili iole veći napredak u naplati poreza, a kad to kažem, to znači mogućnost da se u postepenom vremenskom periodu smanji stopa zahvaljujući boljem obuhvatu, svuda su postojale ovakve odredbe.
I u nekim pravnim sistemima, koji su slični nama ili je naš sličan njihovima, imate takve odredbe. Zbog toga shvatam zašto takva primedba, rekao bih, u nekoj veoma čistoj interpretaciji onoga kako treba da izgleda jedan pravni poredak, zašto to ne bi trebalo da se nađe u ovom zakonu, ali to nalažu načelo efikasnosti, činjenica da to postoji u mnogim drugim zakonima, i sama činjenica da, ako pogledate rangiranje jednog ovakvog akta u svim zemljama, on ima veoma visoki status.
Kod nas ne postoji ništa između Ustava i zakona, nemamo tzv. organske zakone, nemamo tzv. Ustavom uređene kategorije sistemskih zakona, ali ovaj zakon je na istom nivou, kao sve ono što se nalazi tik ispod Ustava, i samim tim, zbog toga što on treba da bude sveto pismo onoga što je jedna od najvažnijih stvari u našoj zemlji, a to je podmirivanje javnih obaveza, apelujem na vas da izglasate zakon kakav jeste.
Uvažili smo jedan veliki broj amandmana, ali u ovom momentu čini mi se da dalje raščlanjivanje ovog zakona može u stvari obezvrediti sve ono što postoji u njemu. Nadam se da ćemo doći i do tog zaključka u našoj raspravi.
Naravno, sledeći korak, u slučaju da treba, ne samo u ovom zakonu, nego i u onih 40 i kusur drugih, gde ima takvih odredaba, zašto da ne, onda razmisliti o jednoj sveobuhvatnoj reformi tog krivičnog zakonika i ponovo staviti u taj procesni zakon ono što treba da bude ponovo u njemu.
Lično nemam ništa protiv toga, ali dozvolite da naša poreska uprava i naša reforma ne čekaju na taj momenat da bi mogli da rade mnogo bolje svoj posao. To je nešto što je najvažnije u ovome što je preostalo od nekih spornih tačaka.
Želim da napomenem pitanje računa, odnosno nisam odgovorio na to pitanje. Kako je moguće u Srbiji da imate preduzeća koja nemaju nijednog zaposlenog, a imaju promet po nekoliko stotina miliona dinara godišnje? Kao što je neko malopre rekao, mislim da je to bila grupa SPS, ili već kako se zove ta grupa, u svakom slučaju u tom domenu moramo primetiti da imamo veliki problem u svakodnevnom životu sa nekim rešenjima koja, zaista, neki sudovi olako daju, da ne govorim o tome da dozvole za privremeno obustavljanje poslovne aktivnosti date firme omogućava, sa tim papirom iz lokalne samouprave, da se onda obezbedi jedan poreski raj za datog poreskog obveznika.
Zaista, kroz neke formalne promene, u samom vlasništvu tog preduzeća, tj. osnivačkim udelima, moguće je premestiti težište na neko drugo mesto. I, u izradi ovog zakona, pogledajte neke članove koji se odnose na to. Mi smo gledali Srbiju kakva jeste, sa svim manama, sitnim, bednim trikovima, koje oni koji žele da izbegnu zakon koriste; i zbog toga imamo podosta konkretne odgovore u ovome zakonu; da ta poreska uprava najzad gleda sve više tamo gde je utaja i da vremenska lokacija ne bude uvek i stalno ka onima koji imaju neke knjige i trude se koliko-toliko da poštuju zakon, nego da sve više vremena i najkvalitetniji resursi te uprave idu tamo gde je najveća poreska utaja, ganjaju te fantomske firme i imaju dobro uređen postupak, dobro uređene kazne, primerene, nego šta, da bi mogli da ih kazne na pravi način.
Zbog toga, ako pogledate sve ovo, meni je, naravno, i te kako drago i veoma je važno da ni u ovom momentu ne izgubimo ono što je iznad svega važno, a to je naročito važno posle perioda koji smo doživeli, da se prava građana, osnovne ljudske slobode poštuju. S druge strane, moramo isto tako imati i jednu poresku upravu koja ima dovoljno snage da sprovede ovaj postupak i kada bi se brisale i krivične odredbe, ovo što su krivična dela, onda se bojim da će ceo zakon izgubiti u potpunosti smisao.
Jednostavno, i u nekim najpitomijim demokratijama, ako hoćete, pitajte oca Štefi Graf, u zatvoru, kako mu je zbog toga što je izbegao porez.
Pitajte Karla Lagerfelda kako mu je bilo kada je poreska uprava - a govorio je da živi u Monaku, ali kada je provereno šta i gde, odakle on telefonira, kada se videlo koliko je telefonskih impulsa išlo iz njegove kuće u Parizu - sve to okvalifikovala kao francuskog poreskog obveznika i razrezali mu nekoliko desetina, čak mislim da je to bilo 200 miliona evra naknadnog poreza.
Za one koji govore o ekstraprofitu, na samoj debati je rečeno da će ovaj zakon biti prirodni komplement po nekoj redovnoj proceduri tog leks specijalis-a, naravno, neki su vitlali sa basnoslovnim sumama, ali nikada ja. I, ono što je danas naplaćeno, zahvaljujem i nekim poslanicima na plaćanju tog poreza, prema raspoloživim dokumentima, govori da je zakon postigao svoj cilj.
Takođe, kada imamo ovu stvar, u vezi sa čim je bilo postavljeno pitanje jedne druge poslaničke grupe, da se na taj način sve ono što je krivično delo jednostavno briše; jer neko ko je kršio zakon, samim tim što je prijavio imovinu i što je počeo da plaća porez, to ne znači ni u kom slučaju aboliciju, to nije indulgencija, to ni u kom slučaju ne znači da oni ne treba da odgovaraju ako su kršili neki zakon; i naravno da oni, po svemu sudeći, neće prijaviti ono što imaju i da su to naravno oni koji ne mogu ni na koji način da objasne iz koje legalne aktivnosti crpe svoje prihode.
Najzad će se u Srbiji, sledeće godine, napraviti razlika između ogromne većine ljudi koji plaćaju po mnogo nižim stopama, među najnižima u Evropi, što je taj novi balans koga moramo naći i kod nas za te poreze, i one manjine ljudi koji ni u kom slučaju ne žele da uđu u legalno poslovanje.
A, što se tiče knjiga, onih koji kupuju knjige, mislim da je to pitanje koje ćemo razmotriti kroz koju nedelju i videti to, odnosno pitati se - kako je moguće da su u pređašnjem periodu neka ministarstva kupovala na hiljade knjiga, neke statistike, što je u stvari bilo finansiranje nekih političkih partija, ali o tom-potom, to je za koju nedelju. Hvala.