PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

12.12.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:35 do 23:20

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se javio ministar poljoprivrede i vodoprivrede, gospodin Veselinov.
Molim narodne poslanike da, bez obzira na dužinu današnjeg rada, i svoje kolege narodne poslanike i ministre slušaju sa pažnjom.

Dragan Veselinov

Nažalost, odavno nisam čuo ovoliko neznanja i iznetih neistina. Žao mi je što je gospodin Kurjački ovo sve izneo. Gotovo ništa od ovoga što je rekao nije istina i sada sam srećan što nije postao moj pomoćnik za poljoprivredu, mada ga je DSS za tako nešto kandidovao. Vidim, gospodine Kurjački, da ni u kom pogledu niste sposobni za takvo mesto, da ste bili pored mene možda biste nešto i naučili, a prvo da ne izgovarate neistinu.
Prvo, u Agrarnom budžetu za 2001. godinu nema nikakvih neisplaćenih obaveza, što ste vi kazali da ima; nema.
Drugo, nema nikakvih kašnjenja u isplati dotacija, ni u 2001, ni u 2002. godini. Zatim, ni na kakav način iz budžeta za 2002. godinu nije zakinuto ni dve, niti milijarda za poljoprivredu; zbog rebalansa, već naprotiv, u svega nekoliko narednih dana, tehničkom preraspodelom novca, koja neće pogoditi poljoprivredu, samo je pozajmljena svota od negde blizu milijardu dinara, koja inače u decembru mesecu, do kraja meseca, u poljoprivredi ne može da se potroši, delom zbog zakona, što se odnosi na premije za mleko za decembar koje se isplaćuju u januaru, pa ta svota ne može da se potroši u decembru.
Neće moći u decembru mesecu da se potroši jedan deo svote na isplatu dotacija za šećernu repu, jer jedan deo proizvođača to, nažalost, neće moći da dobije zbog suše koja je pogodila šećernu repu, jedan deo neće imati dovoljno prinosa, i to će, naravno, takođe usloviti da se ne može isplatiti, ali jednom manjem delu seljaka, za šećernu repu.
Zatim, dokumentacija za isplatu dotacije za šećernu repu stiže tek pred kraj ovog ili početkom idućeg meseca, tako da ova svota novca, koja bi se pojavila, i ostaje u budžetu, ona može slobodno da se pozajmi za neke druge svrhe, nekom drugom ministarstvu, preko rebalansa, ali to ni na koji način neće pogoditi niti isplatu premije za mleko, niti isplatu dotacija za šećernu repu, niti isplaćivanje dotacije za duvan, koja takođe uskoro treba da stigne, jer to će sve biti isplaćeno iz budžeta za 2003. godinu.
Vi ste rekli krupnu neistinu, da u agrarnoj politici nema nikakvih rezultata, ali vas želim upozoriti da je u 2001. godini poljoprivredna proizvodnja skočila u odnosu na 2000. godinu za 26% i da je to doprinelo da ukupni porast društvenog proizvoda u Srbiji bude u 2001. godini 5%.
Ponovo ste postavili pitanje stručnog saveta u stočarstvu. To je korisno telo, nadam se da će biti još korisnije, to je jedan od malog broja korisnih poteza koje su socijalisti u svojoj istoriji programiranja agrarne politike napravili. Dok vi niste bili ovde, naglasio sam da je to telo osnovano 1991, to nije proizvoljno, to je telo koje je osnovano na osnovu zakona, i ako bude sve u redu, nadam se da će i u 2003. godini dati doprinos u stočarstvu.
Vi ste kazali da u stočarstvu nema rezultata. Ima, gospodine Kurjački, i to veoma ozbiljnih rezultata. Ove godine je proizvodnja u organizovanom sektoru porasla kod goveda za 11%, a kod svinjskog mesa za 8%. Kazali ste još jednu neistinu, da nema razlike u načinu na koji država vodi agrarnu politiku prema pšenici. Čudim se, gospodine Kurjački, da niste primetili veoma novu, kvalitetnu razliku, po kojoj ćemo se mi od sada pa nadalje ponašati prema pšenici, gde ćemo pokušati da stimulišemo proizvođače da jedan deo površina pod pšenicom oslobode u korist industrijskih kultura, a po prvi put ove godine išli smo na to da, ne samo cena pšenice, po kojoj će država da kupuje, već istovremeno i proizvođači koji će prodati pšenicu državi budu poznati.
Dakle, sve što ste kazali neistina je, vi ste neobavešteni, vi ne znate i nije dobro što ovako govorite, konačno i za budućnost vaše partije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Arsen Kurjački, a osnov za repliku direktno pominjanje u izlaganju ministra Dragana Veselinova.

Arsen Kurjački

Naravno, neću mnogo raspravljati sa gospodinom ministrom, da li je meni drago ili nije, ali sigurno da u tom lancu otkupa pšenice, kao pomoćnik, ne bih učestvovao.
Što se tiče neistina, gospodine ministre, u dopunskom izveštaju za 2002. godinu, agrarni budžet doslovce stoji - prenete obaveze iz 2001. godine, razdeo 2 - premije, regresi i podsticaji; premije za mleko - 337 miliona dinara; regres za priplodnu stoku - 32 milina dinara; premija za proizvodnju duvana 100 miliona dinara. Da li to piše, da li je to neistina?
(Dragan Veselinov, sa mesta: Ti to ne razumeš.)
Da, da, ne razumem; mere selekcije za stočarstvo, to ste rekli da je ostalo preneto, a nije napisano šta. Zdravstvena zaštita životinja, svinjska kuga, 160 miliona dinara. Dijagnostikovanje, 60 miliona dinara. Šumarstvo i osnov unapređenja i zaštita šuma 21,74 miliona. Ostali rashodi i regresi dizela nisu, a za pekarsku industriju, 2000. godina i neizmirene obaveze po osnovu tekućih i razvojnih podsticaja, takođe je ostalo nerečeno koliko je. To su sve prenete obaveze iz 2001. godine. Prema tome, to je ono što sam rekao, oko 800 miliona dinara, a da li sam rekao neistinu, to vi recite. A oko toga ko je bio zadovoljan a ko nije, o tom-potom.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran M. Anđelković, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, a posle njega narodni posalnik Goran Cvetanović.

Zoran M. Anđelković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, opšte prilike u srpskoj ekonomiji, veliki deficiti u fondovima, kako penzijskog tako i socijalnih fondova i naravno veoma velike obaveze nasleđene od bivšeg režima, direktno su opredelile okvire ovog budžeta i on je morao da se uradi ovako kakav je i ponuđen Skupštini Srbije na usvajanje.
Dakako on ima jako socijalnu kategoriju, sigurno je da izvan toga i nije moglo da se ide, ako hoćemo da budemo odgovorno društvo i ako hoćemo da solidarnošću pokrijemo sve slojeve našeg društva. No, pored toga, posle ove duže rasprave, želim vrlo kratko samo da se osvrnem i ja na deo agrarnog budžeta. Naime, želim da se složim sa poštovanim ministrom Veselinovim da je u periodu koji je iza nas u protekle dve godine urađeno izuzetno mnogo na polju poljoprivrede i agrarne politike, i to uopšte, a pre svega skinuti su porezi sa skoro svih inputa koji ulaze u poljoprivrednu proizvodnju. Drugo, mi smo uradili izuzetno mnogo samo zato što smo uredili premije da izuzetno na vreme i izuzetno kvalitetno idu premije ka proizvodnji mleka, suncokreta, šećerne repe i svega onoga drugoga.
Za pohvalu je svakako i pozicija koja se sada otvara, a koja će doprineti direktnoj subvenciji u otkupu zemljišta, jer mi imamo vrlo male posede, oni se kreću na nivou proseka nešto oko tri hektara, čak i u Vojvodini je vrlo malo preko tri hektara i to su pozicije koje su sigurno kvalitetne i koje ostvaruju vidne napretke u delu agrara. Sigurno može da se kaže da su to i krupni koraci i u pravom smeru.
Međutim, želim sada da kažem neke činjenice koje pogađaju poljoprivredu u globalnom smislu. Mi imamo negde samo oko 50.000 domaćinstava koja se bave čistom poljoprivredom. To je vrlo mali broj. Sa druge strane, svi ti ljudi, sva ta domaćinstva, svi su jedini privatni sektor koji je preživeo od 1945. godine do 2000. godine sve komunističke ujudurme, sve otkupe, sve muke, prevare, otimanja i moramo vrlo ozbiljno tretirati dalju ekonomsku, odnosno agrarnu politiku u smislu da što više vratimo mladih ljudi na selo.
To će biti jedan od najtežih problema, s obzirom da neki drugi pokazatelji koje bi trebalo da upoređujemo sa Evropskom unijom, jer dakako tamo želimo da odemo, ukazuju na to da je to polje gde bi trebalo mnogo da radimo. Mi u ovom trenutku imamo negde tri i nešto posto ukupnog budžeta kao agrarni budžet, odnosno direktne subvencije u poljoprivredi.
Sa druge strane, poljoprivreda u bruto društvenom proizvodu učestvuje negde sa oko 30%, što je ogromna nesrazmera. Ako pogledamo najrazvijenije zemlje Evropske unije, mi možemo primetiti da i do 50% ukupnog budžeta ide u vidu direktnih investicija i subvencija u poljoprivredu, a da u bruto društvenim proizvodima tih zemalja poljoprivreda učestvuje sa nekih tri do možda 15%. Te srazmere globalno moramo pratiti i, kako je i rekao gospodin premijer, mi moramo da idemo tim putem, da ne idemo nekim drugim putem koji neće pratiti naše ukupne težnje ka evropskim integracijama.
Zato predlažem da Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo poljoprivrede, te neke globalne postavke i globalne planove u periodu koji je pred nama shvati vrlo ozbiljno i da prionemo jednom državnom projektu koji će se zvati - dugoročni razvoj poljoprivrede i koji svakako može opredeliti našu zemlju kao jednu jaku agrarnu zemlju. Iz kog razloga to kažem? Onog trenutka kada budemo ulazili u Evropsku uniju, budite sigurni, tadašnji ministar poljoprivrede imaće najteže pregovore baš u delu poljoprivrede i nekih daljih naših pozicija, jer će Evropska unija ceniti, odnosno kategorisati dve pozicije Srbije i to će biti nivo direktnih ulaganja, subvencija i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Oni će nam u te dve pozicije opredeliti dalje regulisanje naše poljoprivrede u smislu razmene, u smislu kvota, prilikom proizvodnje mleka, mesa i svih ostalih proizvoda koji se razmenjuju u Evropskoj uniji.
Zato ponavljam, vrlo je bitno da u periodu koji je pred nama krenemo jednom uzlaznom linijom subvencija i da nađemo modalitete kako ćemo ukupnu situaciju na selu i u poljoprivredi doterati do mere da mladi ljudi vide perspektivu u tom pogledu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a posle njega narodni posalnik Jovan Todorović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, deo Predloga zakona o budžetu Republike Srbije koji nosi naziv "Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu i naredne dve godine umalo da me nije nasmejao.
Gospodo iz Vlade, zar vi zaista mislite da će ova vlada sastaviti još dve godine vlasti radeći na ovakav način sa ovako katastrofalnom politikom, prodajući nacionalna bogatstva i sve što je vredno u ovoj zemlji budzašto. Mislite li da će masovno otpuštanje radnika, upropašćavanje preduzeća, osiromašenje sve većeg broja građana doprineti vašem ugledu i popularnosti. Kada prodate preostale šećerane za desetak evra, kada prodate i ono malo fabrika koje još vrede i rade, proradiće kuka i motika.
Zar mislite da su radnici "Zdravlja" u Leskovcu zadovoljni što je fabrika prodata za 3,5 miliona evra, ako samo vozni park te fabrike vredi toliko. Hoće li radnici "Zdravlja" podržati vaš budžet i Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu i naredne dve godine.
Uostalom, šta misle o vašoj vlasti i vašoj politici građani Leskovca i celog Jablaničkog okruga su pokazali na predsedničkim izborima, i 29. septembra i 8. decembra dajući masovnu podršku prof. dr Vojislavu Šešelju, koji je ubedljivo pobedio u svih šest opština Jablaničkog okruga.
Tako ubedljive pobede SRS očekuje i na lokalnim izborima u Ražnju, Leskovcu 22. decembra ove godine.
Citiraću jedan deo "Memoranduma o budžetu": "Fiskalna politika treba da obezbedi uravnoteženu raspodelu tereta tranzicije (rekao bih siromaštva i očekivanog rasta siromaštva) na pojedine segmente stanovništva. Borba protiv siromaštva uzima posebno mesto".
Gospodo, zašto govorite uopšteno, zašto koristite fraze. Šta to znači, na pojedine segmente stanovništva. Normalno je da teret tranzicije pre svega podnesu oni koji su ekonomski najsnažniji.
Šta možete uzeti od nekoga ko nema ništa. Zar od radnika koji su ostali bez posla, bez plata možete nešto naplatiti. Zar očekujete da vašu budžetsku kasu pune radnici "Zdravlja" i "Nevene" koji će uskoro ostati bez svojih radnih mesta i bez plata. Oni neće moći ni hleb da kupe deci, neće moći da plate struju, komunalije, tj. ni svoje osnovne egzistencijalne potrebe da zadovolje.
Na 47. strani Memoranduma kažete: "Da u tranziciji privrede nužno dolazi do vremenske neusklađenosti, tj. do inicijalnog povećanja nezaposlenosti usled prestrukturiranja društvenih preduzeća, s jedne, i sporijeg rasta zaposlenosti u novom privatnom sektoru, s druge strane". Hoće li radnici "Mesokombinata" u Leskovcu koji izgube posao, a neće moći da u dogledno vreme pronađu posao u novom privatnom sektoru, puniti budžetsku kasu. Ko će onda puniti budžetsku kasu?
Kako ćete se, gospodo, onda boriti protiv siromaštva? Donacijama? Gde su donacije? Ako ih je i bilo, na šta ste ih do sada utrošili? Ako ih i bude, ko zna na šta ćete ih trošiti? A iz rebalansa budžeta za 2002. godinu vidi se da su potpuno izostale donacije iz inostranih država.
Ako već pričate o borbi protiv siromaštva, a istovremeno o nužnom otpuštanju radnika kako bi se povećala efikasnost privrede, o težem zapošljavanju u novom privatnom sektoru, kako uopšte zamišljate da izvedete, kako vi kažete, ispravljanje dispariteta cene struje, komunalnih usluga i slično. Ko će od građana Srbije imati materijalnu mogućnost da plaća više cene struje, komunalija itd. Da li otpušteni radnici koji će se teško zaposliti u novom privatnom sektoru? Predstavnici Vlade treba da misle o tome.
Kažete, fiskalna politika mora da taj prelaz učini podnošljivim i tako podrži tranziciju privrede. U toj frazi objašnjavate sve. A kako ćete to učiniti, ne kažete. Da vam verujemo na reč.
Hoćete li pomoći tako što ćete u resorima državne uprave, sudstva, školstva i zdravstva smanjiti broj zaposlenih (otpustiti s posla veliki broj zaposlenih), a preostalima povećati plate. Šta ćemo sa onima koji ostaju bez posla? Od čega će oni plaćati struju, vodu, komunalije i ostale elementarne potrebe za svoje porodice.
Hoćete li onima koji ostaju bez posla pomoći u oblasti zdravstvene zaštite, tako što ćete povećati efikasnost rada i racionalnost u ovoj oblasti, a izdatke za kupovinu roba i usluga koje se odnose na nabavku lekova i opreme bitno smanjiti.
Zar je malo usluga i medikamenata u oblasti zdravstva koji se plaćaju u punom ili nešto manjem iznosu i pored obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Nije moja namera da ubedim Vladu da se lepim rečima i dobrim namerama ne mogu rešavati problemi. Jer građani Leskovca i čitave Srbije već znaju za stihove "hulje lepo zbore, ali nitkovski rade".
Narodni poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga neće podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu. Ovo je prilika da Vlada padne. Da idemo na nove parlamentarne izbore, da Srbija progleda i da građani Srbije počnu da žive životom dostojnim svakog čoveka.
Što se tiče oblasti, taman sam hteo da završim.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Vojinović. Molim narodne poslanike da bez obzira na dugo vreme koje danas radimo nađemo još malo strpljenja i saslušamo sve govornike. Hvala.

Jovan Todorović

Poštovana gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, kolege narodni poslanici, iako je poodmaklo vreme svi smo prilično umorili od ove, moram reći, zanimljive rasprave o Predlogu zakona o budžetu za 2003. godinu, pa ipak dozvolite mi da kao poslanik SPS-a ukažem na nekoliko bitnih pitanja o kojima bismo morali da povedemo računa, pre svega u sprovođenju budžeta u 2003. godini.
Već je o tome dosta govoreno, no... da li mogu da završim?
Ako vi budete tiši, ne moram da budem glasan, ali ne vredi.
Umorili smo se, je lÄ tako, pa onda ne možemo sada ni da se saslušamo ali svejedno. Tek smo počeli, je lÄ tako. Evo, predsednik kaže, tek smo počeli.
Moram jednu stvar da kažem; iako se ovde govorilo o tome da je ovaj budžet u priličnoj meri prilagođen socijalnoj politici koju vodi naša Vlada, tu ćemo se sasvim sigurno složiti, rekao bih da je najbolja socijalna politika ekonomska politika i to dobra ekonomska politika. Iz toga izvlačim zaključak, a na osnovu podataka koje u ovom budžetu imamo, da nemamo dobru ekonomsku politiku, ma koliko možemo govoriti o prisutnosti tog socijalnog faktora u ovom budžetu. To istine radi treba i mogu da priznam.
Ono što mene kao čoveka koji se pomalo razume u finansije brine je budžetski deficit. Mi iz godine u godinu imamo uvećane budžetske deficite i prosto ne razumem način na koji se razmišlja - kako ćemo te budžetske deficite pokrivati u narednim godinama.
Rečeno je nešto o tome u Memorandumu, ali dame i gospodo, 46 milijardi odnosno skoro 47 milijradi budžetskog deficita u priličnoj meri, skoro 50% sastoji se upravo iz obaveza koje naša Republika Srbija ima u 2003. godini po osnovu plaćanja kamata i po osnovu otplata glavnica. Dakle, mi moramo u 2003. godini i to je ovde bilansirano u budžetu da vratimo preko 11 milijardi dinara glavnica i da platimo oko 13 milijardi kamatu. To je preko polovine ukupnog deficita budžeta.
Što je najgore i što me najviše i brine, to su te pretpostavke budućeg razvoja koje se odnose na 2001. do 2005. godine. Iskreno rečeno, pitam se zašto je Vlada uopšte uzimala u obzir 2005. godinu, s obzirom da je birana za period 2000-2004. godina. Ali, svejedno, mogu nam i ti podaci ponešto reći.
Mi smo svedoci da iz godine u godinu imamo i te kako prisutan i stalno uvećan platnoprometni deficit sa inostranstvom, odnosno spoljnotrgovinski bilans. Nažalost. i ovde su projekcije takve da ćemo recimo u 2003. godini imati izvoz u iznosu od 3.600.000.000, u 2004. 4.140.000.000, u 2005. 4.696.000.000, ukupno 12.400.000.000 dolara izvoza, ali u isto vreme mi imamo stravično povećanje uvoza, što je permanentna činjenica prisutna u poslovanju od 2000. pa naovamo, a moglo bi se reći i u prethodnim godinama. Sedam milijardi i 107 miliona dolara u 2003. godini, sedam milijardi i 720 miliona u 2004, osam i po milijardi odnosno osam milijardi i 479 miliona u 2005. godini, ukupno za tri godine - 2003, 2004. i 2005, uvešćemo robe za preko 23 milijarde dolara, a pri tome izvesti 12 milijardi i 400 i napraviti deficit u spoljno - trgovinskom bilansu od skoro 11 milijardi dolara.
Pri tome, ne pomaže ni činjenica, koju predsednik Vlade pominje da naši građani imaju oko 4 milijarde evra negde u svojim slamaricama a ne u bankama. Četiri milijarde evra odgovara otprilike cifri od 4 milijarde dolara. Mi ćemo za ove tri godine zapravo naterati narod da potroši i te četiri milijarde evra, a onda ćemo ih tako liberalnom uvoznom politikom potrošiti za uvoz roba koje objektivno nisu u funkciji rasta privredne proizvodnje u ovom periodu koji se planira. I, opet će nam nedostajati oko sedam milijardi dolara.
Kako ćemo taj problem da rešimo da bi imali ovaj nivo uvoza pri ovom nivou izvoza koji se planira u naredne tri godine? Tako što ćemo, po svemu sudeći ponovo ući u nova zaduženja i iz tih novih zaduženja finansirati neke stvari koje i nisu preko potrebne. To je ta jedna mračna perspektiva koja se ovde, iz ovog spoljno - trgovinskog bilansa, ispostavlja.
Pri tome, u budžetu nemamo nijedan jedini podsticaj onoj privredi koja je izvozno orijentisana. Ako sam pogrešio neka me neko u svemu tome ispravi, ali nijedna proizvodnja koja je izvozno orijentisana nije čak ni onim fondom za tranziciju stimulisana, a da ne govorimo o Agrarnom budžetu, jer bih molio ministra Veselinova da se ne desi u 2003. godini da nismo u stanju da potrošimo ni ono što nam je Narodna skupština odobrila i da imamo slobodna sredstva koja se opet rebalansom budžeta mogu raspoređivati za neke druge namene, kao što je to bio slučaj danas kada smo razgovarali o tome kako finansirati televiziju u 2003. godini, pa smo iz Agrarnog budžeta izdvojili milijardu i po odnosno skoro dve milijarde da bismo namirili troškove RTS-a.
Onda govorimo o dobroj agroekonomskoj politici, govorimo o dobrom stanju u agraru, kao da smo zaboravili da nisu ovo jedini podsticaji koji se mogu činiti za razvoj poljoprivrede. Šta je sa vodoprivredom? Šta je sa navodnjavanjem? Šta je sa sprečavanjem poplava? Šta je sa izgradnjom odbrambenih nasipa, šta je sa izgradnjom puteva za prilaze seoskim domaćinstvima, šta je sa ulaganjem u mehanizaciju itd. Dakle, nije to samo što je u ovom budžetu predviđeno kao stimulans jedino što treba koristiti. Pa, ako i to ne iskoristimo, onda ste zaista postavili pitanje, da li smo taj svoj posao do kraja dobro obavili. Molim vas, rešenje, ovde me pitaju za rešenje. Naravno da socijalisti imaju rešenje. Gospodin Đinđić je govorio kao jedan pravi socijalista. Bio bih spreman da ga na osnovu te priče vrlo brzo i rado učlanim u SPS, jer je on danas govorio na taj način, da ko ne zna da je on predsednik Vlade, mora da je pomislio da je socijalista.
Nemam ništa protiv toga, što nam je preuzeo deo programa da bi se učlanila njegova stranka u Socijalističku internacionalu, ali imam protiv toga što, od te njegove priče malo toga stoji u ovom dokumentu, a posebno u memorandumu. Dakle, to je za mene problem.
Šta je rešenje, gospodine Šutanovac? Rešenje je da 15 milijardi dinara koje ćemo ubrati po osnovu privatizacije ne potrošimo za kancelarijski materijal, za struju, za telefonske troškove itd. Istina je, gospodin Vlahović je rekao i to stoji ovde u budžetu, 6,5 milijardi ćemo uložiti u tranzcioni fond. Zašto ne svih 15 milijardi? Još nešto, šta znači tranzcioni fond ukoliko ćemo tih 6,5 milijardi koristi samo za otpremnine ljudima da bi ostali bez posla za svagda.
Dakle, to nije ekonomski program, to je samo socijalni program koji u sebi nema tu ekonomsku dimenziju, nego ima dimenziju politike koja kaže: vas isplaćujem i vas skidam sa leđa ove države. Sa tim parama se ne može nikakav posao početi, niti se može bilo kakva ekonomska politika zasnovati u jednom domaćinstvu. Dakle, to je rešenje.
Šta je još rešenje? Rešenje je da se ova vlada konačno, ali konačno pojavi pred međunarodnom zajednicom sa zahtevom da se nadoknadi ratna šteta nastala u 1999. godini, a koja je svakako veća od svih budžetskih deficita u prošloj, u ovoj i koji će biti i u narednim godinama iskazani. Veća je nego što su četiri ukupna budžeta za Republiku Srbiju. Mi nemamo te hrabrosti, a možda nije ni vreme, kako bi rekao gospodin Čeda Jovanović, da uputimo takav zahtev međunarodnoj zajednici.
Rešenje je da međunarodna zajednica ispuni svoje obaveze i to 6 milijardi dolara da nam da, a tako je obećala vama kada ste dolazili na vlast. A ne da u naredne tri godine u 2003, 2004, 2005. imamo ukupno planirane direktne investicije u srpsku privredu tek nešto oko milijardu i 600 miliona. To je rešenje. Rešenje za to, da se izborite da održite svoja obećanja i onda ćete imati budžet koji je potpuno uravnotežen i koji se neće deficitarno finansirati.