Poštovani narodni poslanici, neosporno je da se na osnovu člana 29. Zakona o budžetskom sistemu, ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja ukupnih rashoda ili izdataka ili smanjenja ukupnih prihoda ili primanja, usvaja rebalans budžeta i to je razlog zbog čega danas mi imamo na dnevnom redu Predlog odluke o izmeni i dopuni budžeta za 2002. godinu. Uravnoteženje budžeta vrši se putem izmena i dopuna budžeta i pozitivno je da će navedene aproprijacije u ovom zakonu biti izvršene bez povećanja ukupnog obima budžeta, tj. ne povećavaju se ukupni rashodi, već se oni predlažu u utvrđenom obimu od 217,4 milijarde dinara. Vi sada predlažete izmenu tih izdataka, a prilikom usvajanja budžeta za 2002. godinu, putem amandmana, narodni poslanici SPS-a podneli su Narodnoj skupštini par amandmana kojim smo u strukturi ukupnih prihoda predlagali sasvim drugačiju raspodelu sredstava u okviru predviđenih prihoda. Tada nije bilo razumevanja za to, iako je to bio razlog za promenu strukture rashoda.
Pre svega bih prokomentarisao strukturu planiranih prihoda budžeta za 2002. godinu. Primanja su planirana u iznosu 177,5 milijardi dinara, a ako to analitički pogledamo, doći ćemo do saznanja da će porez na dobit biti ostvaren sa 91,46%, a to nam govori da privreda Srbije nije na zavidnom nivou, ne beleži očekivani rast, iako se najavljuje u ovoj godini povećanje od 2%, u sledećoj godini 5%, a ako nastavimo sa takvim rastom privrede tek za 25 godina dostići ćemo nivo proizvodnje iz 1989. godine, a bez privrede nema ne samo poreza na dobit, već i par ostalih primanja. Vlada kaže da nije njena uloga da pokreće privredu, ali ne može da pobije da je uloga nje i budžeta da stvori ambijent za rast privrede. A, kakav je ambijent za rast privrede najbolje vam može reći privreda i privrednici koji u njoj rade. Jedino rast čini tzv. oporezivanje potrošača, a to su porez na promet proizvoda i usluga, kao i akcize. Beleži se pad prihoda od linearnog oporezivanja dohotka građana, glavnicu čini porez na zarade zaposlenih. Očekuje se i to ostvarenje od 96,57%.
Treba stvoriti uslove za promenu strukture tih primanja u strukturi budžeta, pa se postavlja pitanje - ako primanja od poreza na promet i akciza već premašuju plan, a inflacija će biti niža od predviđene, 16% umesto 20%, i ako se uzme u obzir da su izvršene promene u poreskom sistemu oslobađanjem pojedinih proizvoda od plaćanja poreza na promet, da li je trebalo osloboditi nove proizvode u paketu zakona, pa i o porezu na promet, o kojima smo raspravljali pre par dana, i time rasteretiti građane Srbije.
Što se tiče ostvarenja budžetskog deficita Republike Srbije u 2002. godini on će biti 40,7 milijardi dinara ili 2,3 više od planiranog iznosa budžeta. Juče i prekjuče smo raspravljali o budžetu za 2000. godinu, ali iskazan u finansijskom smislu ovaj budžet je daleko veći od budžeta iz 2000. godine. Planiramo da prihodi od privatizacije budu iskorišćeni za pokriće deficita budžeta, a oni će biti raspoređeni, odnosno prosleđeni Fondu PIO, lokalnim samoupravama, AP Vojvodini i Fondu za restituciju.
Bolje je da se ta sredstva ulažu u privredu, za pokretanje proizvodnje, za stvaranje novih proizvoda, a time bi došlo i do promene u strukturi primanja budžeta. Što se tiče promene strukture izdataka, prokomentarisao bih povećanje sredstava Republičkom fondu PIO zaposlenih u iznosu od četiri milijarde dinara.
Nisam protiv povećanja tih sredstava, ali su razlozi za takvo donošenje, u najmanju ruku, vrlo čudni. Tu se pre svega misli na povećanje penzionera u ovoj godini, iako se zna da ste govorili da ćete smanjiti broj penzionera ili preispitati sistem penzionisanja. Takođe, prihodi Republičkog fonda za PIO zaposlenih nisu bili na zavidnom nivou. Zašto? Šta je razlog što primanja nisu ostvarena u planiranom iznosu?
Smatram da neko snosi odgovornost zbog odloženog procesa restrukturiranja Javnog preduzeća ŽTP Beograd, pa u tom smislu treba izdvojiti dodatnih 4,1 milijardu dinara. Još jedna subvencija finansijskoj korporaciji, Javnom preduzeću RTS od 2,6 milijardi dinara, nema opravdanja. Vlada Republike Srbije na ovaj način pokušava da onemogući nesmetano funkcionisanje ovog javnog preduzeća, jer nije u potpunosti obezbeđen način finansiranja onog trenutka kada je ukinuto finansiranje putem taksi na brojilo.
Zašto se kasni sa primenom Zakona o radiodifuziji ili bolje reći zašto stupa na snagu tek 2003. godine? Na kraju, zašto ne bi moglo doći do smanjenja sredstava u 2002. godini, recimo nevladinim organizacijama, ne svim, ali pre svega mislim na Crveni krst. Njihovim smanjenjem nadomestili bismo povećanje određenih izdataka, kao recimo povećanje sredstava za potrebe poljoprivrede, agrarnog budžeta, kada se zna da poljoprivreda ima veliki uticaj na rast društvenog proizvoda u našoj zemlji. To ima mnogo veći značaj od rada nekih nevladinih organizacija. Hvala.