Gospođo Čomić, vi uopšte nemate potrebe da pitate ministra zato što on ima pravo da dobije reč kada god je zatraži i kada god ministar oseti potrebu da diskutuje, da se pojavi za govornicom, on to čini, a nekada i preskačući klupu, a nekada kao čovek prođe kroz red između klupa. Uglavnom, po Poslovniku koji ste vi izmislili, jedino ministar ima pravo da dobije reč kada god je zatraži i ovlašćeni predstavnik predlagača, a u ovom slučaju to je Vlada.
Dakle, da bi se ministar izjasnio o tome da li će amandman da prihvati ili ne, on treba da čuje sva obrazloženja koja su u prilog amandmana ili protiv amandmana, da proceni, stavi na vagu, a ako već imate izveštaj Vlade da taj amandman nije prihvaćen, šta će vam pitanje upućeno ministru, da li on prihvata amandman? Ne može on danas da ga prihvata, ako je Vlada odbila da taj amandman prihvati.
Ali, malo bih samo u principu govorio o članu 2. koji nam odslikava sudbinu ministra, ukoliko mi ovaj zakon danas ne izglasamo.
Ako mi ovaj zakon ne izglasamo danas ili u danu za glasanje, a trebalo bi da ga ne izglasamo, da nas ne bi ponižavala Vlada Republike Srbije, ministar bi imao priliku da nam se javi iz Zabele. E, tako vam je to, ministar je radio protivzakonito, odobravao je trošenje sredstava protivzakonito, vi možete sada da ga pokrivate zato što mu je hladno, ali je trebalo da se prostire prema guberu koji mu je određen Zakonom o budžetu za ovu godinu.
Ovde je amandman koji se tiče nevladinih organizacija. Razumem da će ministar demagoški sa ove govornice da uputi poruku i poslanicima i građanima i da kaže - jeste, odobrio sam transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u mnogo višem iznosu nego što mi je to omogućavao budžet Republike Srbije; ja sam odobrio naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta u mnogo višem iznosu nego što mi je to odobravao budžet Republike Srbije. Pa bismo mi ovde seli i rekli - jeste, stvarno, trebalo je isplaćivati penzije, trebalo je radnicima koji ostaju bez posla ministar je imao vatru, proda se šećerana za jedan evro, sada mora Vlada Republike Srbije iz budžeta da nadoknadi radnicima do vrednosti šećerane. Ali, otkud ministru pravo da nevladinim organizacijama umesto planiranih 337 miliona da 441 milion; otkuda ministru finansija pravo da 104 miliona dinara para iz budžeta, bez odobrenja, da nevladinim organizacijama? Kome se to ulagivao ministar kada je narodne pare, narodni znoj, mukotrpno skupljeni harač davao nevladnim organizacijama, mimo iznosa na koji je imao pravo.
Gde je sada ovde spisak tih nevladinih organizacija, da znamo tačno ko to od nevladinih organizacija masti brkove, da bi uveče na državnoj televiziji mogao da pohvali Vladu za njen rad.
Zaista bi bilo zanimljivo da vidimo, uz ugovore koje Vlada ima sa nevladinim organizacijama, gde idu ta sredstva; ona se ne pojavljuju ovde kao donacije nevladinim organizacijama, već su to sredstva po ugovoru. Tako smo doživeli da nam nevladine organizacije kontrolišu carinu, da nam nevladine organizacije kontrolišu studentske domove, rad na univerzitetu, samo da bi se još više novca dalo nevladinim organizacijama, a da Narodna skupština o tome nema pojima.
Juče vas je jedan poslanik, iz još vladajuće strukture, upozorio da vi finansirate neprijatelje Srbije. Me usuđujem se da kažem neprijatelje srpstva, nego neprijatelje države Srbije finansirate na taj način, kada god vam treba izjava protiv Srbije angažujete nekog pripadnika nevladine organizacije. To nisu nevladine, to su antisrbijanske organizacije, organizacije protiv države Srbije.
Trenutno vam služe, ministre, ali neću ja da ih izdržavam iz poreza na svoju platu, neće to da radi niko od građana Srbije zato što ne znaju koja je to funkcija nevladine organizacije. Pišu vam predloge zakona, finansirate im te knjige, ubacujete u njihov levi džep novac iz budžeta, u desni im ubacuje Amerika, pročitajte knjigu Tima Maršala o tome koliko novaca dobijaju, pare se vrte na sve strane, a vi biste danas pred kraj 2002. godine da vam mi to retroaktivno, da ne kažem, posthumno odobrimo.
Neće moći; nego ministar koji je finansirao po nečijem nalogu, i to mora da kaže po čijem, neka odgovara. Ako ovaj ministar bude odgovarao za manja dela, sprečićete budućeg ministra da odgovara za mnogo veća dela i na onu nesuvislu odbranu jučerašnju, na priču da RUJP nije pod Ministarstvom finansija.
(Predsedavajuća: Šest minuta, narodni poslaniče.)
Tu nas je ministar uputio na to da je Aleksandar Radović direktno odgovoran predsedniku Vlade, što je tačno i time je juče ministar finansija optužio predsednika Vlade Zorana Đinđića za nezakonito trošenje sredstava u Republičkoj upravi javnog prihoda, jer ako nije to kontrolisao ministar finansija, morao je predsednik Vlade.