Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a sledeći je narodni poslanik Zoran R. Anđelković.

Gospodine Đeliću, imam neki lud osećaj da ovi Koštuničini neće da vam glasaju budžet. Nemojte da očajavate. Biće dovoljno da Žak Širak ili Lin Montgomeri, supruga američkog ambasadora, okrenu Koštunicu i biće sve u redu, ako su mogli da ga nagovore da se kandiduje za predsednika Srbije.
Prošlogodišnja kritika gospodina Đinđića da su ministri budžet za 2002. godinu slabo branili, vi ste bukvalno shvatili. Maltene ovde ste nas pobili vašom diskusijom, a na jednu diskusiju narodnog poslanika izlazi pet ministara.
Vi kao Vlada treba da izađete pred ovaj dom, da date budžet, da čujete i pohvale i da čujete kritike, a onda da to sintetizujete, da izađete i da onda čujemo odgovore na kritike itd. Ovako ste nam uzeli silno vreme i možemo doručak ovde da sačekamo.
Neću direktno ništa govoriti o samom budžetu, o budžetskim stavkama na prihodnoj i rashodnoj strani; Nešto ću reći o politici javne potrošnje u ovoj zemlji. Vlada je to bombasto nazvala - memorandum o ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu.
Politika javne potrošnje u ovoj zemlji, tvrdim, nerealna je, rasipnička, neprilagođena ekonomskoj snazi privrede i stanovništva. To je politika koja će produbiti, sasvim sigurno, privrednu recesiju, ekonomski potpuno iscediti stanovništvo i izazvati velike socijalne potrese. To je jedna, dame i gospodo, izuzetno opasna politika.
Gde su dokazi za ove moje tvrdnje? Vlada, koja javnu potrošnju planira na nivou preko 8 milijardi evra ili 8 milijardi dolara je Vlada koja namerava da ukine svaku privrednu aktivnost u zemlji, da pokasapi stanovništvo u ekonomskom smislu i verovatno sama sebe ukine ovakvom politikom, jer je očito da se iz realnih izvora ovo ne može namaći.
Kada kažem javna potrošnja, ponovo da ne bude zablude, mislim na republički budžet, na budžete fondova, na budžete lokalnih samouprava, odnosno opština i mislim na budžet ove nakaradne tvorevine, koju pravite na saveznom nivou, a to vam je, dame i gospodo, otprilike ovako: to je po 1.200 evra po glavi stanovnika; sa kape na kapu, od bebe u kolevci do čoveka sa jednom nogom u grobu.
Znači, jedna prosečna četvoročlana porodica treba da plati godišnje 4.800 evra. Da li to može prosečna srpska porodica da plati? Sasvim je svejedno da li će to platiti preko poreza na promet, da li će to platiti preko poreza i doprinosa na plate, preko poreza na dohodak, na imovinu itd; otprilike, toliko bi svaka porodica u zemlji trebalo da odvoji. Mislim da to prosečna srpska porodica neće moći da plati.
Siguran sam da to gospodin Đelić i gospodin Đinđić znaju, da to neće moći. Normalno, ova vlada planira da se ta ogromna budžetska rupa ili budžetski deficit popuni prihodima od privatizacije, donacijama i zaduživanjem u inostranstvu.
Samo se pitam da li je to normalna, da li je to pametna i odgovorna državna politika. Nije li možda pametnije da se prihodima od privatizacije pokrene jedan investicioni ciklus u javnom sektoru i samim tim pokrene privredna mašina u zemlji? Nije li pametnije da ino kredite upotrebimo za direktnu finansijsku injekciju ovoj posustaloj srpskoj privredi, a ne npr. te kredite potrošiti na neko fantomsko koordinaciono telo koje vodi Nebojša Čović i koje koristi ta sredstva, sasvim izvesno, za neke svoje privredne aktivnosti na jugu Srbije.
Poštovani narodni poslanici, ovaj budžet ne treba prihvatiti. Ovaj memorandum o javnoj potrošnji treba odbaciti i time naterati ovu vladu da svoje apetite prilagodi ekonomskoj snazi privrede i stanovništva. Ako ne uspemo to da je nateramo, a vidim da nećemo moći, onda ovu vladu treba oboriti.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo, pošto raspravljamo o budžetu u 11 noću, nadam se da se ovaj noćni budžet neće trošiti samo noću, nego će se trošiti i danju. Izgleda da je to toliko važno pitanje da treba odvojiti noć za njega, a ne dan.
Mislio sam da je toliko važno raspravljati o jednom budžetu za narednu godinu, za 2003. godinu, da bi bilo dobro, pošteno, korektno da se o tom budžetu raspravlja u toku jednog redovnog, normalnog dana, a ne u toku neke noćne vanredne sednice, kao da, ukoliko se noćas ne završi ova rasprava, sutra neće biti budžeta. Mislim da nije baš tako, ali to je vaša odluka i imate pravo i noću i danju.
Drugo, moram da kažem jednu opasku iz ove prethodne rasprave koja je bila. Izgleda da DSS-u i DS-u fali toliko Milošević, da su se pokajali što su doneli uredbu oko izručenja, što je normalno. Bilo bi dobro da se odmah u toku noći zakaže sednica Vlade, da se ta odluka i uredba povuče.
(Predsednik: Vi se vratite na temu, po tom osnovu ste dobili reč.)
Ne, nego na temu onih koji su ovde razgovarali i pričali o Miloševiću, a ne o budžetu.
(Predsednik: Oni su koristili pravo replike i ne moraju da se drže teme, a vi ste dobili reč zato što ste prijavljeni na listi da učestvujete u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu.)
Gospođo predsednice, pričam o temi. Da je ovo tema, čak i da nije replika i da nije diskusija i da nije bilo bavljenja poslanika DS-a i DSS-a gospodinom Miloševićem, mi smo predložili amandman da se obezbede sredstva za odbranu ljudi koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Prema tome, čak i po toj osnovi imam pravo o ovoj temi da govorim, ali o temi kako su šefovi poslaničkih grupa govorili o Miloševiću govori da im on fali ovde. Zato, pošto fali, a logično da fali, treba da se obezbedi njegov povratak. Pošto su govorili o senkama, verovatno su mnogo čitali knjigu Tim Maršala "Igre senki".
(Predsednik: Pošto se ne držite mojih upozorenja, na osnovu člana 101. izričem vam opomenu, gospodine Anđelkoviću.)
Meni opomena što odgovaram njima, a oni verovatno imaju pravo da pričaju o Miloševiću, pošto njima više fali.
Kada je reč o budžetu, naravno, iz ovog predmeta koji smo ovde dobili je jasno i ovde je večeras to u više navrata rečeno, da je budžet 261 milijarda. To je, tačnije, za ove tri godine uvećanje devet puta. To znači da je najmanje devet puta povećanje rashoda ili bolje reći opterećenja građana Srbije za punjenje ovog budžeta.
Naravno, svaki budžet je važan kao jedan ne samo bilans ili bolje reći stvaranje kolorita finansijskog poslovanja jedne privrede i uopšte društva, već stvaranje uslova o tome kako će i na koji način jedna država da funkcioniše i u ekonomskom i u svakom drugom smislu.
Ministar Đelić je ovde govorio da je ovo najprecizniji bidžet, da ide do treće decimale, da je on transparentan, da govori o prihodima i rashodima u svakom tom pogledu za svaku stavku.
Međutim, moram da kažem, iskren da budem, gledao sam precizno te decimale i gledao sam tu transparentnost i moram da pohvalim ovaj zadnji deo, od 85 strane pa nadalje. On govori, tačno je, na neki način transparentno, a to je o finansijskim planovima odgovarajućih fondova, i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje; i invalidsko osiguranje radnika i samostalne delatnosti; i Zavoda za zdravstveno osiguranje i Republičkog zavoda za tržište rada. To je u redu i to je dobro.
Nadam se, ako već govorimo o transparentnosti ovog budžeta, da ovako kako je od 85 strane transparentno, kako će se trošiti sredstva za ove fondove, onda je trebalo prilog da dobijemo za svako ministarstvo, na isti način, transparentnost trošenja tog budžeta. Inače, kad vi pogledate sada ovde stavku od 100, 200 miliona ili više sredstava i sad vi pričate o tome da je to transparentno i da iz toga znamo kako će se trošiti pare, to nema veze, to nije tačno, to nije moguće.
Ako hoćete već da kažete transparentno i ako se usvajaju, nadam se da se i dalje usvajaju budžeti ministarstava na predlog ministra u Vladi Republike Srbije, onda bi bilo dobro da u prilogu dobijemo i te predloge ministarstava, kako će se ove pozicije trošiti. Onda bi mi mogli da na jedan korektan način raspravljamo o tome da li su te pozicije dobre, da li su one korisne, da li su one potrebne i da li će izvršiti u pravom smislu te reči budžet.
Šta nas interesuje? Nas interesuje da li se iz ovih rashoda koje ovde imamo mogu zadovoljiti osnovne funkcije građana Srbije. Kad govorimo o nekoliko tih segmenata, da li se, na primer, u obrazovanju može završiti i obezbediti ta jedna socijalna komponenta da mogu studenti da besplatno studiraju, da studenti na Pravnom fakultetu ne moraju da štrajkuju zato što ne mogu da plate ispit.
Da li ministar prosvete garantuje da ovaj budžet, kada je reč o prosveti, može da obezbedi da odlični đaci iz srednje škole mogu da se upišu na fakultete bez obzira na njihov socijalni status, ili ne garantuje? Da li je to taj finansijski plan koji ovde to obezbeđuje ili to ne obezbeđuje. To je ona socijalna komponenta koju mi socijalisti želimo da znamo i šta je ono što mi tražimo da znamo.
Da li se kod Ministarstva zdravlja, da li to ovaj program i ovaj deo kad je reč o troškovima Ministarstva zdravlja, obezbeđuje da neko na ulici tamo ne umire zato što nema sredstva, da se ta lista lekova stalno ne smanjuje do one mere da ne može onaj ko nema para da se leči. Da li taj budžet za Ministarstvo zdravlja obezbeđuje da bolestan može da se leči, a ne samo onaj koji ima para i da li on u celini obezbeđuje da može da se obezbedi adekvatno finansiranje plata onim zaposlenima, pre svega u zdravstvu, obrazovanju, policiji i sudstvu, koji su direktno vezani na budžet.
To se iz ovoga jasno ne može na pravi način videti. Ako bi sa ovim stavkama mi sada razgovarali i baratali, to je gotovo nemoguće videti, ne zato što je sitno, nego zato što se iz ovoga ništa ne vidi. Razumem barem ja dobro budžet.
Kada je reč o uslugama npr. ili kada je reč o ovoj cifri koja je ovde na početku bila, a to je skoro negde oko 5 milijardi, znači, tri milijarde i 200 je ugovor o delu i milijardu i 260 putni troškovi. Npr. da li se, kada je reč o obrazovanju, tu podrazumeva ili da li su na teret toga i troškovi stručnog rada tima Kovač-Cerović, koji je radio, a pomoćnici su ministra, pa su radili taj posao uz glavni posao. Da li je ugovor o delu sa njima o onome što su radili u okviru ministarstva, ono što su troškovi ovog ministarstva kada je reč o ugovoru o delu?
Moram da priznam, neke cifre ovde imam, da li su tačne ili nisu, ali su cifre mnogo gadne i mnogo teške, ako je istina. Ako je istina, govorim o prethodnoj godini, proverite Cerović-Kovač, precizno govorim, ne govorim ništa na pamet kada je reč o tim ciframa.
Drugo, ovde je bilo reči o nevladinim organizacijama. Prvo, da je upotrebljen termin koji je zakonski, a to je udruženje građana, bilo bi ovde manje rasprava i dilema.
Socijalisti nisu protiv finansiranja udruženja građana koja su korisni za građane Srbije. Protiv su finansiranja odgovarajućih nevladinih organizacija koje očito rade, ne samo zato što su se finansirale od Soroša i nekih drugih međunarodnih institucija i radile protiv ove zemlje, nego i danas rade protiv ove zemlje, rade na razbijanju ove zemlje.
Naravno da oni ne mogu biti deo finansiranja ni na koji način. Ne da li je to mnogo ili ne, nego ne mogu biti deo finansiranja iz Vlade Republike Srbije. Logično je da jedan deo udruženja građana, koja su potrebna i u interesu građana Srbije, treba finansirati.
Zatim, mislim da, kada je reč o finansiranju, npr. ovde se u jednoj stavci govori o 10 milijardi za ŽTP i Kapetaniju.
Pazite, u istoj stavci je Kapetanija i ŽTP. Pa, ispašće na kraju da Kapetanija može dobiti devet milijardi od ovih sredstava, a ŽTP milijardu.
Ako smo želeli da imamo transparentan budžet i ako znamo unapred koji je to deo, onda da znaju ljudi na železnici da će dobiti devet ili osam, a da će ovi iz Kapetanije dobiti dve. Znate kako, pošto ovde imamo stalno primera, to je kao kada bi između bika i miša, pa kao, oni će zajedno da dobiju nešto tamo da jedu, a ovde je reč o dva potpuno različita subjekta, maksimalno različita.
Prema tome, mislim da ministar ovde stalno barata krupnim rečima - transparetno, veliko, prvi put u životu, nikada se to nije dogodilo, ali ovaj budžet u suštini je, od 85 strane pa nadalje transparetan, a do 85 strane on potpuno zamagljuje situacije, zamagljuje prihode i rashode ovog budžeta.
Naravno, još kada je reč o tim prihodima, nisam ni danas dobio odgovor, iako sam pitao - da li u ovim prihodima, koji su ovde tretirani, ulazi kamata po oročenim sredstvima kod NBJ, ili je neko odobrio Dinkiću da tu kamatu ne plaća? Prethodni guverner je to plaćao.
Da li je to privatan dil nekoga u G-17, da li je ZOP plaćao do sada i da li ulazi ovde, da li je plaćao usluge na onaj prihod, a reč je o dve milijarde i 800 dinara, i ko je, ukoliko to nije plaćao, odobrio Dinkiću da to ne plaća u budžet Republike Srbije, da li je to privatna politika, lična politika, ili je to ova skupština, ili možda Vlada, imala pravo da odobri nekome da ne plaća porez na usluge?
To je sve ono što mislim da je važno da se zna, tačno šta su prihodi i šta su rashodi, a da je ovaj budžet, naravno, od 261 milijaradu, jedno poresko opterećenje građana Srbije, koje oni teško mogu da izdrže, s jedne strane, a s druge strane, da se ne obezbedi povećanje ekonomskog boljitka onima koji su na budžetu. O tome je bilo reči.
Jer, ako je 9% inflacija, a predviđa se 10% povećanje plate u prosveti i zdravstvu, to znači da je ekonomsko poboljšanje 1%. Ako je plus inflacija, to je nešto drugo. Ali, na ovaj način je ovo shvaćeno, shvatio sam da je 9% inflacija, 10% povećanje. Prema tome, ispada da će 1% oni biti ekonomski u povoljnijem položaju na kraju 2003. godine, nego što će 1. januara 2003. godine biti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Poslanička grupa SRS ima još 10 minuta. Posle njega je narodni poslanik Golub Rajić, a poslanička grupa SPS-a ima još tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto nas je Vlada naterala da radimo do 23,00 sata, zašto ovo nije obavljeno mnogo ranije, kada je bilo vreme? (Dobacivanje iz sale.)
Nemojte vi da se mešate u ono što govorim, niti vam je to pravo, niti smete to da činite i niste vi tu da dajete odgovore, a kada vas budem pitao onda vi izađite pa kažite. Ali, izgleda da vam se usladilo to da dobijate funkcije protivzakonito, pa ste rešili i funkciju predsednika Vlade da dobijete.
Za razliku od drugih poslaničkih grupa, koje su govorile i o tome kako je potrebno prebaciti nešto novca, odnosno više novca u različite pozicije i različite razdele, mi iz poslaničke grupe SRS to nismo činili. Mi smo, rekao bih, bez ikakve demagogije tražili jedan restriktivni budžet, tražili smo, dakle, smanjenje potrošnje, štednju, tražili smo da se smanji, odnosno da ne postoji budžetski deficit od 46 milijardi i 900 miliona dinara.
Tražili smo to zato što smatramo da je to jedina šansa i jedina mogućnost da Srbija krene putem napred, ali smo videli i nekoliko stvari koje su morale da budu promenjene u ovom budžetu - prostom analizom, postoje stvari na koje niko nije pružio odgovor, niti pokušao da to učini.
Pogledajte samo razdeo predsednika Republike, u kome se govori o nekih 90 miliona za mašine i opremu. Ne znam da li je za Koštunicu, ili za koga drugog, izračunajte da je to 360 automobila "Jugo" na godišnjem nivou. Znam da će predsednik Srbije postati gospodin Šešelj, ali ne verujem da ste ovo njemu namenili i da znate zašto to treba da se uradi.
A onda bih vam ukazao na nekoliko neverovatnih nelogičnosti, a to su putni troškovi predviđeni za pojedina ministarstva. Pogledajte Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom, ako sam dobro zapamtio, a mislim da jesam, 28,5 miliona je predviđeno samo za putne troškove. Gde idu ti ljudi?
Nedeljno tri puta da putuju u Sidnej i da plaćaju povratnu kartu, ne može toliko da izađe na godišnjem nivou. Uzeo sam grad za koji je najskuplja avionska karta. Gde ti ljudi toliko idu?
Ako je za Ministarstvo vera 350.000, ako je za Ministarstvo za nauku i tehnologiju 580.000, gde ide taj čovek, šta taj radi, da li na Mars putuje? Gde idu ti ljudi sa 28,5 miliona? To je moglo da se prebaci u onih sedam milijardi i 530 hiljada za poljoprivredu, da se te subvencije povećaju. Imamo taj amandman da se poveća do devet milijardi, različitim uštedama je to moglo da se uradi, a ne da je danas neophodno 30 vagona za jedan kombajn pšenice itd.
Mi smo tražili ozbiljnije objašnjenje za priču o ugovorima za usluge - ko to pruža tolike usluge? Kao nekada što smo imali da je pod onim - ostalo, moglo svašta da se vodi, e tako i sada - ugovori po usluzi i za usluge. Kakve to usluge ko pruža pojedinim agencijama, kakve to usluge pruža pojedinim ministarstvima - objašnjenja nema.
Naravno, mi se ne radujemo nikakvim štrajkovima, to ste vi radili, na takav način ste, a kasnije i nasiljem na vlast došli. Mi to nikada nismo činili, ali je normalno da imate štrajkove kada imate lažnu sliku realnosti, kada vi kažete da je sve mnogo bolje, a narod živi sve teže, narod ne može da plaća toliku cenu električne energije, a mi vidimo da Vlada daje pozajmice, od kojih ne naplati kasnije kamate, sindikatu EPS-a, PIU i još nekim drugim organizacijama, udruženjima i agencijama.
E, to je nešto što ne sme da bude dopustivo i što ne sme da se čini. Ovde smo imali jednu interesantnu raspravu o tome. Verovatno to gospodin Đinđić, da mu neko ne bi zamerao neoanarholiberalističke ili ne znam ni ja kakve stavove, ali nema potrebe za tim. Nigde više nema divljeg liberalizma u svetu, nema ni jedne ozbiljne zemlje koja takvu tezu zastupa. Ne znam šta traži neko drugi, ali nema ni jedne zemlje koja to zastupa i nemojte sa tim tezama da opovrgavate činjenice koje su narodni poslanici ovde iznosili.
Neka dođe ministar, gde je taj ministar? Neka kaže za šta će 28,5 miliona, gde taj čovek putuje, gde taj čovek ide? Kažete - deficit će se nadoknaditi, između ostalog, privatizacijom. Nema ulaganja u razvojne investicije posle toga, od novca za privatizaciju. A kako teče ta privatizacija?
Gde je ministar za privatizaciju? Nema ni njega. Teče tako što, recimo, šećerana u Crvenki, zato je podneta krivična prijava protiv Dragana Veselinova, Petra Munćana i Miodraga Vukotića, podnela je ta šećerana, zato što hoće za ono što ta šećerana može za četiri dana da zaradi za toliko da je prodaju, baš za toliko, i naravno da posle toga nema za razvojne investicije, naravno da država Srbija od toga ne može da ima novca.
Takođe, mogao bih, naravno, da govorim i o donacijama, o ovim kreditima i ostalim zaduženjima, ali znam da vi nemate vremena ni da slušate, niti bilo šta drugo.
Zahvaljujem se na pažnji, a nadam se da će jedna drugačija, jedna bolja Vlada, posle ubrzo održanih parlamentarnih izbora, na drugačiji način pripremati zakon o budžetu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodo ministri, na dnevnom redu Narodne skupštine je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, koji do 15. januara treba Skupština da usvoji, a shodno Zakonu o budžetskom sistemu.
Kao i prošle, i ove godine izostala je javna rasprava stručnjaka o budžetu. Vlast ponovo arogantno sprovodi nametnutu ekonomsku politiku, ne konsultujući se sa domaćim stručnjacima, kao ni sa sindikatima, bez obzira što će stotine hiljada radnika u tranziciji ostati bez posla i što se rasprodaje imovina koju su stvarale generacije.
U obrazloženju se kaže da je budžet Republike Srbije za 2003. godinu sastavljen u skladu sa ekonomskom politikom, koja treba da postavi temelj brzog i održivog privrednog rasta.
Ukupni budžetski prihodi su 214,6 milijardi, rashodi su 261,5 milijardi i ova vlada, i ove kao i prošle godine, predviđa budžetski deficit od 46,9 milijardi.
Planirani budžetski rashodi od 261,5 milijardi dinara su dosta visoka fiskalna opterećenja za privredu koja ne radi, a i dosta siromašno stanovništvo, a pogotovu budžetski deficit od 46,9 milijardi koji bi se finansirao od privatizacije, donacija, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih zaduživanja.
Bolje bi bilo da prihodi od privatizacije budu realna primanja budžeta za izvršavanje rashoda, a ne da služe za finansiranje pokrića budžetskog deficita, koji bi svakako pre trebalo pokriti donacijama, kojih bar do sada u ove dve godine nema puno, a i ako ih ima, nema tačnih podataka za šta se koriste.
Ratnu odštetu niko i ne spominje, a mi ćemo budžetski deficit pokrivati zaduženjem kod međunarodnih finansijskih institucija, pa će naša pokolenja to vraćati, što je za socijaliste neprihvatljivo.
Zar nije bolje da nam privreda radi, što na žalost nije slučaj, bar u istočnoj Srbiji, kada je u pitanju Bor, Majdanpek ili Prahovo i da ovi sistemi pune budžet, a da se ne uzdamo u donacije, kredite i rasprodaju preduzeća da bi se budžet delimično popunio. Plaćaćemo inostrane kamate oko 8,5 milijardi.
Pogrešno je da se budžet povećava naplatom poreza. Treba poći od ušteda i štednjom u državi, povećanjem broja zaposlenih i rastom njihovih plata, a rashodnu stranu smanjivati. Ovogodišnja stopa privrednog rasta biće jedva 2,8 do 3%, a ne daju li reformatori lažna obećanja, uplašeni da ne izgube vlast. Njihov cilj je da produže svoju vladavinu, makar za još neko vreme. Budžet je neralno visoko postavljen, kao što je i kurs dinara precenjen.

Upozoravam vas na prekoračenje vremena.

Dobro bi bilo da se povećaju sredstva kod transfera, i to organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i da se smanji dug države prema poljoprivrednim proizvođačima. Zar ionako vrlo niske poljoprivredne penzije, i da se one krajem narednih godina počnu redovno isplaćivati, jer oni koji se penzionišu po godinu i više, čekaju na prvu penziju.