Donošenjem budžeta osnovno je da država zadovolji neophodne potrebe korisnika javne potrošnje, a da pri tom preterano ne optereti privredu i građane. Takođe, preko budžeta država jednim delom obezbeđuje stvaranje povoljnog tržišnog i investicionog ambijenta za razvoj zemlje. Pogledajmo da li Vlada ovim predlogom koji danas razmatramo to i obezbeđuje.
Pođimo konkretno redom. Planirani budžet od 261 milijarde predstavlja u odnosu na ovu godinu povećanje od 44 milijarde ili preko 20%. Ne znam, na čemu Vlada temelji ovoliko povećanje, ako na drugoj strani planira u 2003. godini rast bruto domaćeg proizvoda od 5% i očekuje inflaciju od 9%. Posebno je zabrinjavajuće što planirana javna potrošnja učestvuje u bruto domaćem proizvodu skoro sa 50%.
Ovo je u stvari najveće učešće javne potrošnje u domaćem bruto proizvodu u odnosu na sve evropske zemlje, koje su u procesu tranzicije, a da ne govorimo o razvijenim zemljama. Šta je sa proklamovanim ciljem smanjenja učešća javne potrošnje i jačanja ekonomije?
Kako pravdati planirani deficit od skoro 47 milijardi dinara. To je deficit od 18% ili skoro od 1/5 planiranog budžeta. Teško se može pravdati predlog Vlade da se deo deficita pokrije iz kredita kod banaka u zemlji i inostranstvu u iznosu od 22 milijarde, iz sredstava prodaje preduzeća u iznosu od 15 milijardi. U redu bi bilo da se vrši zaduživanje kod banaka u zemlji i inostranstvu za nabavku repromaterijala, za nabavku opreme ili za neke investicije, kojima bi se dimenzionirala prozvodnja i stvarala dobit.
Zaduživanje kod banaka radi pokrića budžetskog deficita nosi velike posledice za budući period. Uzeti krediti moraju da se vrate, uvećani za kamatu, a pošto se koriste za pokriće budžetskog deficita, odnosno idu za javnu potrošnju mogu da se vrate samo iz poreza i iz sličnih javnih prihoda, a to u stvari vodi usporavanju privrednih tokova i smanjenju privrednih aktivnosti. Kako je zbog poznatih okolnosti, u prvom redu zbog ekonomskih sankcija poslednjih godina bilo malo ulaganja u novu tehnologiju, u opremu, to bi bilo normalno da se zaduživanje prevashodno vrši u pravcu nabavke nove opreme. Bilo bi normalno da se za istu svrhu izdvoji najveći deo koji se dobija od prodaje preduzeća.
Kako pravdati predlog Vlade da od prodaje preduzeća izdvoji 15,4 milijarde dinara ili 250 miliona dolara za pokriće budžetskog deficita? Kako ćemo se sa zastarelom opremom i tehnologijom takmičiti na svetskom tržištu? Ne možemo to postići sa jeftinom radnom snagom. Učešće radne snage u ukupnim troškovima smanjeno je na 10 do 15% i to više u međunarodnoj trgovini ne predstavlja neku naročitu prednost. Kako ćemo zaposliti stotine hiljada otpuštenih radnika iz proizvodnje i kako ćemo pokrenuti proizvodnju?
Da li Vladu brinu porazni rezultati u spoljno-trgovinskoj razmeni? Pokrivenost uvoza izvozom, a o tome je danas bilo dosta govora, prelazi svega 1/3, u stvari 36%. Takvo stanje je nezabeleženo u istoriji Srbije, izuzev za ove dve poslednje godine. Očekuje se da će spoljno -trgovinski deficit u ovoj godini preći 3,5 milijarde dolara. Kako ćemo moći kasnije da platimo ove dugove? Bez obzira što smo danas čuli da dobijamo povoljne kredite sa grejs periodom itd, ali molim vas i za grejs period, za period mirovanja pripisuje se interkalarna kamata glavnom dugu i sve to posle mora da se plati.
Posebno je loše što u ukupnom uvozu mašine i oprema učestvuju sa svega 12% i da je uvoz robe široke potrošnje iznad našeg ukupnog izvoza. U ovolikom, preobimnom budžetu bilo je logično da se deo sredstava odvoji za stimulaciju izvoza. Možda Vlada misli da je dobro što je građane snabdela bananama i da ne treba da se brine da obezbedi stimulaciju za izvoz.
Kod dela raspoređivanja budžeta na korisnike smatram da je bilo neophodno da se obezbedi više sredstava za razvoj agrara. Podsećam da finansijska podrška poljoprivrednicima u zemljama OEBS-a iznosi oko 31% svih proizvodnih troškova.
U smislu razvoja međunarodnog turizma neophodno je povećati predloženi iznos za propagandu turističke ponude Srbije inostranstvu, jer je stvarno simboličan iznos predložen.
U predlogu budžeta Vlada je očigledno zapostavila razvoj 37 nedovoljno razvijenih opština. Te opštine umesto da se približavaju republičkom proseku, sve više zaostaju. Neophodno je da se umesto jedne milijarde, koliko je bilo predviđeno i za ovu 2002. godinu, Fondu za razvoj Republike obezbedi još dve milijarde dinara i to namenski za podsticaj razvoja opština sa nedovoljno razvijenog područja. Veoma je bitno, jer 37 opština predstavlja zaista veliko područje u Srbiji, zna se da se jedino ekonomskim razvojem obezbeđuje i ekonomska i socijalna i politička stabilnost, a to treba imati pre svega u vidu kada se radi o opštinama sa mešovito nacionalnim sastavom stanovništva i da je to u interesu svih građana koji u njima žive.
Ne zaboravimo da i najrazvijenije zemlje vode računa o svom regionalnom razvoju. Predsednik Vlade malopre reče da je i prošle godine na ovo podnet amandman i tačno je, socijalisti su podneli amandman i prošle godine i ove, ali ne samo da se poveća iznos Fondu za razvoj, nego namenski za ove nerazvijene opštine u Srbiji, gde ih prema zakonu i kriterijumima zaista postoji 37.
Zbog ograničenog vremena za diskusiju nemoguće je izneti još niz primedbi, koje bi trebalo da budu predmet razmatranja. Nije to moguće učiniti ni kod rasprave u pojedinostima, iako predsednik Vlade reče da ćemo imati šansu prilikom rasprave u pojedinostima da detaljnije raspravljamo i predlažemo po pojedinim stavkama. Nije to moguće, jer je na celokupno raspoređivanje sredstava budžeta od 261 milijardu dinara sadržanih na 24 strane predloga ovog zakona, moguće da cela poslanička grupa da samo jedan amandman i da taj amandman objasni i obrazloži u roku od tri minuta.
Gospodo iz DOS-a, koji ste ovo nametnuli, ocenite koliko je ovo u duhu pravog parlamentarizma. Radi informisanja želim da vas podsetim da američki kongres kada donosi budžet raspravlja stavku po stavku. Potrebno je iz toga izvući neku pouku i za nas.
