Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, uvažena gospodo ministri, danas razmatramo Predlog zakona o budžetu za 2003. godinu. To je treći budžet koji ova vlada predlaže i iskreno se nadam i poslednji. Uz budžet su redovno išla nerealna obećanja, lažni optimizam i još lažnija statistika. Vladina politika koju su sami pogrešno nazvali - reforme u Srbiji, umesto vlast po svaku cenu - doživela je debakl, a narod u Srbiji dovela do očaja i prosjačkog štapa.
U obrazloženju ovog predloga Vlada nam potura neku bajku o makroekonomskom okviru za period od 2002. do 2005. godine i makroekonomskoj politici opet do 2005. godine. Aman gospodo iz Vlade, vaše vreme je već isteklo. Izbori se moraju održati najkasnije u septembru mesecu 2004. godine, a za vas su izbori verovatno isto što i tornado za Floridu.
Vi sigurno nećete biti ovde, pa čak ni u Srbiji 2005. godine, jer će tada biti neki drugi ljudi, naravno koje narod izabere. Da bi Vlada i svi mi shvatili gde se u stvari nalazimo vredi ponovo čuti prvu rečenicu obrazloženja predloga budžeta - budžet Republike Srbije za 2003. godinu sastavljen je u skladu sa ekonomskom politikom koja treba da postavi temelj brzog i održivog privrednog rasta. Čujte, brzog i održivog privrednog rasta.
A kakva je ekonomska situacija kod nas najbolje ćemo se informisati iz studije - indeks ekonomskih sloboda 2003. "Volstrit žuranala" gde se Jugoslavija nalazi na 149. mestu od 156 zemalja. Molim vas, na 149. mestu od 156 zemalja. Molim vas, ovo je izveštaj vaših novina pošto opozicione ne postoje od 22.11. 2002. godine.
Prošle godine bili smo na 144. mestu, dakle realno po svim ekonomskim pokazateljima ove godine neuspešniji smo nego prošle. Znači, uzalud gospodo Vladine šarene laže. U celom svetu od nas su lošiji još na ekonomskom planu Belorusija, Severna Koreja, Iran i Zimbabve. Tako kaže ovde. To ne kažemo mi.
Na predlog budžeta za 2003. godinu imamo dosta primedbi, mi kao poslanička grupa SSJ, ali ja ću se potruditi da vam skrenem pažnju samo na neke najbitnije. Recimo, to su penzije. Sredstva predviđena za penzije nisu dovoljna, način obračuna penzija koji je Vlada uvela početkom 2002. godine vodi pravo u genocid preko milion i po penzionera.
Penzije u ovom mesecu, sa prosekom od 6.500 dinara, nisu dostigle nivo penzije iz decembra 2001. godine. Takva je politika Vlade i Ministarstva za socijalna pitanja prema toj brojnoj grupaciji ljudi, koji najčešće od svoje bedne penzije izdržavaju sebe, decu i unuke, jer naravno oni nemaju ni gde da se zaposle i od čega da žive. Za razliku od prošle i ranijih godina, kada su prosečne penzije iznosile oko 90% prosečne plate, ove godine se taj udeo iz meseca u mesec smanjivao, da bi sa samo pre par meseci srozao ispod 70%. U decembru prošle godine penzija je iznosila 91%, a sada samo 68% prosečne plate u Srbiji. Očito da će se ovaj sunovrat penzija nastaviti u 2003. godini, a što je siguran put uništavanja penzionera.
Kada njima, dame i gospodo, samo za lekove nije dovoljno 6.500 dinara kolika je prosečna penzija, ali neka ih Bog poživi do sledećih izbora, znaće i oni verovatno kome će dati svoj glas.Predlažem da se u budžetu za 2003. godinu stavka za penzionere poveća i da se najhitnije do 1. januara 2003. godine odustane od tromesečnog usklađivanja penzija sa platama i troškovima života iz prethodnog kvartala. Inače, ako se usvoji ovakav sadašnji predlog Vlade imaće to fatalne posledice po penzionere.
U posebnom delu budžeta, odmah na početku, pada u oči da je budući predsednik Republike dobio malo para da bi obavljao ovako značajnu funkciju. Izgleda da se Vladi ne dopada nijedan kandidat i ne želi da mu omogući normalan rad. Zamislite, dame i gospodo, za putovanje predsednika Republike odobreno je samo milion dinara ili 16.000 evra. Pri tom, Vladi je dobro poznato da budući predsednik ne može da se vozi avionom besplatno, jer verovatno nema tako moćne i bogate prijatelje. Recite Čedo.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Živi u Užicu i tamo nema aerodroma.)
Hvala vam. Narodna skupština i njene stručne službe dobili su sasvim mnogo bolji tretman. Pre desetak dana oni su obezbedili sjajan start za plate u idućoj godini, jer su sebi nesebično povećali plate za 10%, pa primaju plate od 25.000 do 35.000 dinara. Primaju za jedan mesec koliko penzioneri za pola godine. Dame i gospodo, po mišljenju poslanika SSJ, ovo je zaista i nehumano i sramotno.
Ustavni sud Srbije, loše mu se piše. Vlada i ministar pravde, gospodin Vladan Batić, nimalo nisu zadovoljni njegovim radom, zato je i dob samo 15 miliona dinara za 2003. godinu. U pogledu 45 poslaničkih mandata DSS-a nisu igrali kako im je Vlada svirala, zato im je ugrožena egzistencija. Sve dok sudskim organima kapu kroji izvršna vlast, oni moraju da slušaju Vladu i da sude kako premijer i resorni ministar narede, a ne da se drže Ustava i slova zakona, kako bi to po meni zaista trebalo da bude.
Vrhovni sud Srbije, gore je prošao nego Ustavni sud Srbije. Presuda o ekstraprofitu skupo će ih koštati. Stvarno su iznervirali premijera i resornog ministra gospodina Đelića i 2003. godina upravo je dobra prilika Vladi da im se osveti i da im pokaže ko je neprikosnoveni gazda Srbije. Sudije Vrhovnog suda misle da je za njih merodavan zakon. Greše. Veži konja gde ti gazda kaže. Zato će se i on ugasiti u 2003. godini Savezni ustavni sud je za Vladu potpuno nebitan, beznačajan i nekoristan, kao neka ikebana, tako da nazovem tu instituciju.
Vlada Republike Srbije je za sebe planirala sredstva kao da će funkcionisati cele 2003. godine, a verujte mi da naće. Već na proleće desiće joj se pad u bezdan. Svi se sećamo kako je nedavno prošao u ovoj skupštini njen predlog dnevnog reda za poreske zakone; i referendum stranke koja nosi naziv DHSS nije prošao. To je bio prvi žuti karton. Drugi žuti karton bioje 3. decembra. Crveni, verovatno na proleće. Kada bude vreme za izbore, Vlada će pasti, a za sada se uglavnom održava nažalost trgovinom glasovima.
Dakle, ova sredstva za vladu automatski treba umanjiti za 30% u korist penzionera. Na opšte iznenađenje, u budžetu i dalje figurira Biro za komunikacije. Beba je dobio otkaz, Anketni odbor propao, a Biro ostao i još treba u idućoj godini da proarči celih 140 miliona dinara. Šta je taj biro uradio osim što je od jedne televizije, neću da kažem koje, svi znate koja je to televizija, napravio Vladinu razglasnu stanicu. Beba je prošao onako kako je radio, posle prvog kruga predsedničkih izbora premijer ga najurio, jer Vladin kandidat nije pobedio.
Bruka je i sa Anektnim odborom, koji je istraživao tobožnji upad nekoga u Birou za komunikacije. Šepurio se dva meseca u ovoj sali i na televiziji, a na kraju je podvio rep i nestao. To jeste tipičan primer kako se krajnje neodgovorno troše budžetska sredstva, dame i gospodo. Da li ćemo u završnom računu za 2002. godinu naći podatak koliko nas je koštao taj anektni odbor i njegovo mlaćenje, da kažem, prazne slame po ovoj sali ovde.
Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu treba postaviti poseban uslov za korišćenje para iz budžeta. Do 1. jula 2003. godine da ažurira biračke spiskove po opštinama i da izradi jedinstven ažuran birački spisak za Srbiju koji bi bio dostupan svim građanima. Sa sadašnjim viškom od 600.000 virtuelnih birača izlazak od 50%, dame i gospodo, apsolutno nije moguć.
Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede za dve godine nije uradilo baš ništa. Zato predlažemo, kao poslanici SSJ, da se u budžetu uskrate prava, tj. sredstva neuspešnom Ministarstvu i još neuspešnijem ministru, i da celokupna sredstva u iznosu od 8.314.000.000 dinara usmerimo direktno za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Tako ćemo pomoći i poljoprivredu, a naravno odmah i sve građane u Srbiji.