Reč ima narodni poslanik Adam Urošević. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Pal Šandor.

Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i etničkih zajednica, razmatrajući predloženi tekst zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, Odbor za ekonomska pitanja SSJ je uočio niz nelogičnih ekonomskih pretpostavki na koje ću vam, u ime poslaničke grupe SSJ, ukazati.
Kao prvi, predloženi budžet za 2003. godinu nominalno je veći za 20,8% u odnosu na 2002. godinu, ali će inflacija za 2002. godinu, to je izvesno, eliminisati rast budžeta za 2003. godinu. Pokrivanje budžetskog deficita planira se od privatizacije, donacija, stranih kredita i domaćih zaduživanja. Po mišljenju nas iz SSJ-a, ove pretpostavke su nerealne. Pođimo redom.
Što se tiče privatizacije, teško je reći da će ona i u narednom periodu obezbediti dovoljno sredstva, imajući u vidu činjenicu da se najveći broj dobrostojećih preduzeća prodaje na aukciji, tj. za minimalna sredstva ispod stvarne vrednosti ili rasprodaje.
Kad je reč o donacijama, one su pod znakom pitanja, jer iskustva zemalja u tranziciji nam govore da se posle većeg priliva donacija beleži trend smanjivanja. Jedan od manje značajnih i kvalitetnih oblika pokrivanja budžetskog deficita su i strani krediti. Putem ovakve poreske politike teret sukcesivne otplate tekućeg deficita prenosi se na generacije koje dolaze, jer će značajna suma rashoda budžeta u narednih nekoliko godina odlaziti na otplate dugovanja po osnovu preuzetih kreditnih obaveza.
Ne treba zanemariti, jer su možda i najvažniji, redovne političke zahteve međunarodnih političkih i finansijskih institucija, koje sprečavaju redovnost u prilivu stranih kredita. Ovi politički zahtevi uglavnom su vezani za poštovanje Dejtonskog sporazuma, ili saradnju sa Haškim tribunalom, a u biti stvaraju kolonijalni odnos Srbije prema fiktivnoj međunarodnoj zajednici.
Ako se pod stavkom - domaća zaduživanja, kao jednoj od stavki za pokrivanje deficita budžeta, smatra uzimanje kredita od Narodne banke i poslovnih banaka, kao i štampanje kratkoročnih obveznica, onda je ovakav način veoma opasan, jer može imati za posledicu inflaciju, pogotovo ukoliko štampanje novca nije praćeno rastom obima proizvodnje i povećanjem prometa usluga na domaćem tržištu.
Takođe, postoji opasnost smanjivanja kreditnih mogućnosti poslovnih banaka, jer ostaje manje kreditnog potencijala za potrebe privrede. Ako se uzmu u obzir i predviđanja da će rast realnih prosečnih zarada za period decembar 2002. do decembra 2003. godine iznositi 5%, a predviđena stopa inflacije, što predstavlja nerealnu optimističku želju, iznositi 9%, ova disproporcija, mada na prvi pogled nije velika, predstavljaće opterećenje za već ionako osiromašene građane Srbije.
U projektu makroekonomske politike za period od 2002. do 2005. godine jeste rast bruto društvenog proizvoda od oko 5% za svaku godinu. Pri tome se uzimaju uporedni podaci sa modelom tranzicije u Poljskoj, a zanemaruje se činjenica da je u Poljskoj samo za period od 1989. do 1995. godine investirano oko šest milijardi dolara, što nije slučaj sa Srbijom, jer su strana ulaganja na veoma niskom nivou. Primeri iz Mađarske, Poljske i Češke ukazuju na pojedine periode uzleta inflacije, jer neostvareni planirani rast bruto društvenog proizvoda, odnosno njegov pad, prati rast inflacije. Sledeći korak je recesija ekonomije i pad zarada, povećanje nezaposlenosti, a sve u cilju da bi se sanirali problemi koje je proizvela inflacija. Procenat rasta bruto društvenog proizvoda morao bi biti praćen istim procentom rasta zarada i to bi bio jedan od osnovnih stubova antiinflatorne politike.
S obzirom na stanje u našoj privredi, odnosno slab upliv stranog kapitala u našu privredu, postavlja se pitanje ozbiljnosti planirane makroekonomske politike, jer rast bruto društvenog proizvoda teško može dostići 5%, što će izazvati smanjeni rast zarada ili čak smanjenje istih, sa čime radnici, koji i danas žive na ivici egzistencijalnog minimuma, svakako neće biti zadovoljni. Da bi sprečila eksploziju nezadovoljstva i kupila socijalni mir, Vlada bi morala da štampa inflatornu emisiju novca, što bi izazvalo povećanje cena i na taj način privreda ponovo upada u deflaciju.
Planirano smanjenje stope inflacije nužno proizvodi povećanje stope nezaposlenosti, tako da je projekcija Vlade o čvrstoj antiinflatornoj politici, pri smanjenju stope nezaposlenosti, apsolutno nerealna i predstavlja politički marketing, odnosno šarenu lažu za narod. U projekciji memoranduma u budžetu očekuje se do 2005. godine pokrivanje deficita budžeta iz inostranstva, a od 2005. godine od sopstvenog prometa sa inostranstvom.
Međutim, uvoz povećava odliv deviza, a imajući u vidu slabu konkurentnost naše privrede, uz jedan od ciljeva Vlade o spoljnotrgovinskoj liberalizaciji i ukidanju svih barijera, postoji realna opasnost od potpunog privrednog sloma i ugrožavanja uspostavljene konvertibilnosti dinara.
Predviđeno je i smanjenje potrošnje, odnosno povećanje investicija na smanjenju potrošnje. Problem je što povećanje štednje, ili investicija, direktno smanjuje potražnju, te se nameće potreba prebacivanje ponude na strana tržišta, pa i ovde treba istaći slabu konkuretnost naše privrede.
No, da se cela moja diskusija ne svede samo na kritiku, mi iz stranke SSJ, kao jedan od najvećih i najznačajnijih faktora rasta nacionalnog bruto dohotka vidimo povećanje produktivnosti proizvodnje i tehničkog progresa.
Jer, najveći problem postojeće makroekonomske politike Vlade Srbije je u tome da ona u manjoj meri zavisi od nas samih, a u većoj meri od stranih donacija i ulaganja. Takvu sudbinu postojeća Vlada, svojim dodvorničkim ponašanjem i zaslužuje, i time joj ističe rok trajanja. Ali, ne smemo dozvoliti da u sunovrat i kolonijalni odnos za sobom povuče celokupnu našu privredu, nacionalni ponos i sudbinu građana Srbije.
Svoje primedbe na Predlog budžeta poslanici stranke SSJ konkretizovaće kroz amandmane na pojedine članove ovog zakona. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor.

Poštovane kolege, večeras smo doživeli čudnu inflaciju ministarskih govora,  shvatam njihovu potrebu da ponekad kažu nešto u Skupštini, ali je bila prilika cele godine da dođu pa da pričaju, a ne da posle premijera objašnjavaju ono što je on vrlo uspešno objasnio.
Prema tome, zaista mislim da je gospodin Đinđić rekao sve što treba da se kaže, a oni neka sede cele godine tu sa nama, kada su klupe prazne pa neka objašnjavaju, a mislim da imaju i potrebu da odgovore na poneko pitanje, tako da ne mislim da je današnji dan bio najzgodniji.
Amandmani na predlog budžeta; koji ću, naravno, podržati i za koji mislim da je dobar i da ne može više prihoda da ubere niti više da podeli, to ću podržati, ali hoću da kažem nešto što mi se ne sviđa i što je više iz neke moje stručne sfere, negoli ove političke, i odnosi se na Ministarstvo za nauku i tehnologiju.
Prošle godine sam pisao amandmane oko dve institucije i pisao sam zabadava, jer očigledno "nisu imali uši za moju muziku". Radi se o tome da postoji Zakon o Matici srpskoj, a Matica srpska nije budžetska stavka, i postoji Zakon o Srpskoj akademiji nauka, ona je tu predviđena određenim finansijama, a Matica nije.
S obzirom da je Matica ipak najstarija naučna i kulturna institucija i da su, sam predsednik Matice gospodin dr Božidar Kovaček, i njen sekretar, pisali čak i predsedniku Vlade pismo da se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji i da mole za pomoć, naročito zbog toga što rade dva kapitalna projekta - jedan je leksikon, bibliografsko odeljenje, srpski bibliografski rečnik, a drugi je leksikon pisaca Jugoslavije, i ti su projekti dovedeni u zaista težak položaj.
Shvatam i mislim da gospodin ministar, bez obzira što preferira prirodne nauke, mora da bude jednak i dobar i prema društvenim naukama i da, s obzirom na svoja interesovanja, to ne može da stavlja u drugi plan i u drugi položaj.
Ako u Matici eventualno nešto nije jasno i treba da se pogleda kako ti projekti finansijski stoje, mislim da je to otvoreno pitanje i to bi trebalo da uradimo. Predložio sam gospodinu Đeliću da negde u predlogu Vlade, pre nego glasamo o tome, bude pronađeno ono što je zakonska obaveza, a to je da se najstarija institucija, naučna i kulturna, kod Srba, uvaži na način kako to treba, tim pre što član 6. Zakona o Matici srpskoj kaže da Matica srpska obezbeđuje sredstva za obavljanje poslova i ostvarivanje svojih ciljeva iz budžeta Republike Srbije.
Mislim da to ne može da bude pod stavkama koje su - ostalo i druge namene, naučno-istraživački projekti itd. Molim da se to na neki način uvaži.
Druga primedba se odnosi takođe na Ministarstvo. Jesenas smo imali skup, međunarodni naučni sastanak slavista, i prilika je bila da ljudi iz 60 zemalja sveta dođu, ponešto i izučavaju, univerzitetski profesori uglavnom, o jugoslavistici, i Ministarstvo nije našlo za shodno da to na bilo koji način pomogne; čak je predsednik Međunarodnog slavističkog centra rekao da nema ni predstavnika Ministarstva, bilo kog od pomoćnika, da dođu da kažu nešto.
To je zaista neshvatljivo, da kada neko dođe da se interesuje za nas mi njih ne uvažavamo na pravi način, a spremni smo da pošaljemo hiljade drugih ljudi po svetu, da se mi interesujemo za njih. I, onda je bilo još skandaloznije što su domaćim učesnicima rekli, koji su prijavili referate, a to su uglavnom univerzitetski profesori, da dođu o sopstvenom trošku.
To je možda nekoliko desetina hiljada maraka, radi se o skupovima tako važnih društvenih nauka. Mislim da ne bi trebalo na taj način da se prema tome odnosimo. Prema tome, zaista predlažem da se obrati pažnja na ove stvari, koje su više operativne, a prošle godine sam dobio neko obećanje da će sa Maticom srpskom te finansije biti dobre, i od toga ništa nije bilo.
Imam pismo ovde od 18. juna, gospodinu ministru, pa od 3. oktobra, gde stalno urgiraju, traže sredstva. Mislim, ako se kaže da je Matica u najgoroj finansijskoj situaciji od 1993. godine, da to mora drugačije da se reši, tim pre što postoji zakonska obaveza.
Mi možemo tu sada da tražimo razne izgovore i razna objašnjenja, ali mislim na ono što je elementarna zakonska obaveza, da to moramo poštovati. Hvala vam.

Za reč se javio ministar nauke i tehnologije, gospodin Dragan Domazet.

Odgovorio bih na pitanje gospodina Pal Šandora. Bio sam u Matici srpskoj u Novom Sadu, razgovarali smo, dogovorili smo se da u granicima mogućnosti i zakonskih ovlašćenja rešimo problem koliko možemo, i on je u fazi rešavanja.
Godina još nije izašla, znači obećanje će biti ispunjeno. Mi kupujemo obećani broj računara za Maticu srpsku. Mislim da će u januaru to biti isporučeno, a sledeće nedelje će oni potpisati ugovor i dobiće sredstva za to.
Što se tiče ova dva kapitalna izdanja, odnosno značajna izdanja, dobili smo zahtev na nivou od 2,5 miliona i u saradnji sa Ministarstvom kulture smo upravo sada u dogovorima kako zajednički da finansiramo ta izdanja i mislim da ćemo do kraja godine sklopiti i ugovor o finansiranju.
Kada se kaže - finansiranje iz budžeta, postoje dva načina finansiranja: u vidu institucionalnog finansiranja da dajemo za plate ili preko projekata. Prema Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti, koji još važi, moje ministarstvo može isključivo da finansira preko naučno-istraživačkih projekata.
Tako finansiramo i Maticu srpsku, tako finansiramo sve naučne ustanove, tako finansiramo i Srpsku akademiju nauka. Mi ćemo verovatno do sredine sledeće godine promeniti Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti. Tada ćemo vršiti transformaciju instituta i jedan deo institucija iz oblasti nauke biće institucionalno finansiran do izvesne mere, jedan deo projektno i upućen na tržište, a deo će biti spajan sa fakultetima i baviće se obrazovno - naučnim delatnostima.
To je prilika da kod promene zakona definišemo položaj Matice srpske, za koju, moram da kažem, nije isključivo naučna ustanova, ona je i institucija kulture, tako da moramo zajedno sa Ministarstvom kulture o tome da govorimo.
Mislim da je najbolje da u januaru diskutujemo da li smo obećanje za ovu godinu ispunili. Verujem da ćete tada drugačije govoriti. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Miodrag Stamenković.

Uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, cenjene koleginice i kolege poslanici, rasprava o budžetu u stvari u principu predstavlja raspravu o raspodeli sirotinje, bar u našoj državi, i normalno je da ni jedan od budžetskih korisnika ne može biti zadovoljan.
Doduše, oni ne bi bili zadovoljni ni kada bi dobili dva puta više sredstava no što ih dobijaju. Taj deo nije sporan, svima je malo, ali je sporan jedan drugi deo, koji je definisan u natpisu na Vukovom grobu, u kome se kaže: "Već se bunim što mi nije pravo", a to "nije pravo", definiše se u stvari balansom, odnosno odnosom kako su vrednovani pojedini budžetski korisnici, što u stvari predstavlja razvojnu politiku Vlade.
Kako ste sagledali neku funkciju u društvu, tako je vrednujete. I normalno, pretpostavljate, pošto imam relativno malo vremena, jer moja poslanička grupa ima samo 9,5 minuta, da ću govoriti o univerzitetu, jer sredstva za univerzitet treba da imaju razvojnu funkciju, a ne socijalnu, kakva, nažalost, jeste.
Da skratim, u 2002. godini učešće novca koji dobija univerzitet u okviru kompletnih para koje se investiraju preko Ministarstva za prosvetu i sport, bila je jedna šestina. U 2003. godini, iz budžeta ide 4 milijarde 991 milion ili 3,16% više; međutim, kada uzmete u obzir inflaciju, to je za oko 70 miliona u realnom iznosu manje nego što je bilo ove godine. To je jedna osmina učešća u Ministarstvu za prosvetu.
Normalno, verovatno će ministar reći: da, ali tu ima još jedan drugi deo, a taj drugi deo se po prvi put pojavljuje u budžetu, u koloni - dodatna sredstva; i tu je čak za univerzitet i za visoke škole planirano dve milijarde i 084 miliona, odnosno oko 30% sredstava za finansiranje univerziteta i viših škola. Da li dodatna sredstva, odnosno tolike pare, možemo da namaknemo od školarina? Mislim da ne.
Mi smo ta sredstva imali i ove godine, samo nisu bila izdvojena, imali su ih neki fakulteti i to po pravilu nisu fakulteti koji mogu da povuku razvoj, a vi znate koji su to fakulteti, koji imaju veliki broj studenata, tehnički; tehnički fakulteti su izuzetno ugroženi, a o tome mogu kompetentno da vam govorim, jer sam zadnjih godinu i po dana prodekan za finansije i da ne kukam mnogo, mi na ime materijalnih troškova ne dobijamo ni polovinu sredstava potrebnih za pokrivanje samo računa javnih i komunalnih preduzeća; jedino redovno plaćamo PTT usluge, da nas ne bi skinuli sa interneta, jer se njega držimo kao davljenik za slamku, jer nam je to jedini kontakt sa svetom.
Ako ne bi bilo, na žalost, ima i političkih pritisaka, mi bismo ovog trenutka kao i većina fakulteta bili isključeni, bila bi nam isključena struja, voda, grejanje, sa studentima na ulicu.
To jeste stanje, na žalost, na univerzitetu. Da vam ne govorim o zaradama, na mom fakultetu 30% zaposlenih po pravilu mladih asistenata i doktora u početnim zvanjima imaju zarade koje su ispod osnovica za zaračunavanje poreza na zaradu. Na osnovu toga što plaćaju porez na veću osnovicu nego što je njihova zarada, još više im se smanjuje zarada. To je rešeno kod osnovnih i srednjih škola tako što je Vlada uredbom donela korekcijski faktor, daje i novac za korekciju, međutim, univerziteti taj deo ne dobijaju. Na žalost, oni nemaju sindikate, mali su u odnosu na osnovne i srednje škole da zaprete štrajkom i takva je situacija kakva jeste.
Znajući sve ovo o univerzitetu, želim da podsetim kolege poslanike, članove Odbora za prosvetu, koji su doduše tesnom većinom, sa pet uzdržanih glasova podržali ovaj budžet, bar ovaj razdeo u ovom budžetu, a tamo ima univerzitetskih profesora i dekana. Ipak, mi poslanici nismo narodni poslanici, koliko to jesmo verovatno će narod oceniti na nekim sledećim izborima i, pošto sam već, na žalost, upotrebio skoro dve trećine vremena koje je namenjeno mojoj poslaničkoj grupi, nemam vremena da govorim o drugim razdelima.
Želeo sam posebno o poljoprivredi, o stanju u poljoprivredi, o agrarnom budžetu, koji sigurno nema jasno definisanu razvojnu funkciju, a to se može lako; i mali i veliki budžet može ili ne može imati razvojnu funkciju, zavisno od toga da li imate koncepciju. Ovaj naš je nema, a ko ne zna kojim će putem i gde želi da stigne, taj veoma dugo putuje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović. Dakle, poslanička grupa Nova Srbija je šest minuta iskoristila, ostalo je još tri minuta. Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vi pet minuta imate, pošto nemate poslaničku grupu, a prema članu 89. stav 3. imate pet minuta pravo da govorite.

Dame i gospodo, kao što vidite ovde narodni posalnik ne može da govori ni o najvažnijem zakonu koji se donosi u toku jedne godine, a to je budžet. Meni se daje pet minuta, a želim da govorim o više stvari; o dve stvari, za koje smatram da sam prilično kompetentan, a to je o univerzitetskom obrazovanju i o delu koji se odnosi na nauku, tehnologiju i razvoj. Hteo sam još o nečemu drugom da kažem neku reč, smatrao sam da imam dovoljno argumenata koje treba da čuje Vlada i resorni ministri, možda bi neki od tih argumenata i usvojili, a ovako gospođa Mićić me tera, pošto mi ne daje da govorim o budžetu, jedino da o budžetu glasam.