Član 97. je pravo na repliku.

Član 100.

Vreme je da naučimo Poslovnik.

Mogu, a ne moram da naučim sve članove Poslovnika, ali vi morate da poštujete Poslovnik i da sprečite da ministri vređaju narodne poslanike. Ministar je ovde da polaže račune Parlamentu, da se sa poštovanjem odnosi prema svim poslanicima, posebno poslanicima opozicije, a na nama je ovde da ga kritikujemo kako znamo i umemo i da se takmičimo u oštrini te kritike, a on ne sme da vređa ni jednog poslanika i sramota je za ovu vladu da ima takvog ministra prosvete kakav je Gaša Knežević.

Vi ste ipak koristili pravo na repliku. Kada se vi drugima budete obraćali sa uvažavanjem, tada možete tražiti i od drugih da vam se tako obraćaju.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodo ministri, budžet jedne vlade kao sintetički dokument odražava ukupnu ekonomsku i socijalnu politiku Vlade i govori o privrednom konceptu, koliko je on utemeljen, koliko je realan. Budžet daje odgovore na pitanja odnosa Vlade prema građanima, ali ujedno suštinski govori i o samoj vladi.
Kada pogledamo ovaj predlog budžeta, analiziramo brojke, proniknemo u njihovu suštinu, možemo da konstatujemo da ovaj budžet ima jednu, ali sistemsku grešku, da nije realan, da stoji na staklenim nogama, da neće izdržati potrebe građana u 2003. godini i da će sigurno i ovaj budžet, kao i budžet za 2002. godinu, biti predmet rebalansa. Jedan mali primer. Za penzionere je rebalansom planirano za 2002. godinu 49 milijardi dinara, koliko iznosi i plan za 2003. godinu. Svi znamo da tako u 2003. godini neće biti. Broj penzionera se samo može uvećati, a nikako smanjiti. Uvećanje njihovog broja znači i realno smanjenje primanja penzionera ili će biti rebalansa, što i tvrdim.
Za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije postoji dosta razloga zašto se ovaj budžet za 2003. godinu ne može prihvatiti. Ja ću pomenuti samo neke. Budžet za 2003. godinu ne treba prihvatiti, jer nije uravnotežen. Prihodi su manji od rashoda, što govori samo po sebi. Već treću godinu za redom Vlada predlaže neuravnotežen budžet. Vlada je isplanirala šta će i gde da potroši i koliko. Pitanje je kako će sve to da obezbedi. Deficit u budžetu iznosi oko 47 milijardi dinara, a to je 18%. Normalno je da deficit ne bude planiran više od 5%, a ovde je 18% i to je ozbiljan problem. Kako Vlada planira da ovaj problem reši i da li ga je uopšte moguće rešiti?
Prvo, od privatizacije je planirano 15,4 milijarde dinara ili 250 miliona evra. Ako se zna da je ove godine prihod po istom osnovu oko 220 miliona evra, da je prodato sve ono što je vredelo, možemo samo zamisliti šta će biti predmet prodaje i kolika će biti prodajna vrednost naših preduzeća u odnosu na tržišnu. Prodaće se sve, pa čak i prirodna bogatstva, i to će se prodati radi pokrića deficita, a ne radi ulaganja u proizvodnju, ne za nabavku opreme, ne za nove tehnologije, ne za razvoj zemlje, ne za nova radna mesta, već samo za čuvanje socijalnog mira i logično opstanak ove vlade.
Vladu ne interesuje proizvodnja i dodatna vrednost, tako da je i besmisleno uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Po broju nezaposlenih ljudi Srbija je već prva zemlja u Evropi. Privatizacijom zbog pokrića budžetskog deficita taj broj će sigurno biti još veći.
Drugi izvor pokrića deficita je od donacija i to u iznosu od oko 160 miliona evra. Sada je već svima jasno i Vladi Srbije i građanima, da od obećanih donatorskih konferencija za Srbiju neće biti adekvatnih rezultata, da obećanih milijardi dolara neće biti. Strateški interes zapadnih zemalja u pogledu Srbije ostvaren je pučem od 5. oktobra, tako da oni više nemaju interesovanja za ozbiljna ulaganja u Srbiju. Posebno je loše, čak i ako se donacije delom ostvare, što ta sredstva ne idu u privredu, već se planiraju u potrošnju.
Treći izvor, učešće kredita međunarodnih finansijskih institucija je najnepovoljniji način pokrića deficita budžeta, iz prostog razloga jer te obaveze vraćanja kredita stoje na generacijama koje će doći posle nas i u ovom slučaju važi ista primedba kao kod prethodna dva izvora. Dobijamo sredstva i ta sredstva treba usmeriti na podsticanje privrednih aktivnosti, a ona se koriste u potrošnju.
Predlog budžeta pokazuje da Vlada Srbije ne odstupa od kursa finansiranja iz potrošnje. Učešće poreza na promet i akciza čini dve trećine ukupnog prihoda budžeta. Najgore je što se ta potrašnja bazira ne na domaćim proizvodima, jer proizvodnja u Srbiji praktično nestaje, već na uvozu robe široke potrošnje. To najbolje potvrđuje spoljno-trgovinski deficit, koji će ove godine najverovatnije preći 3,5 milijarde dolara ili drugim rečima pokrivenost uvoza izvozom iznosi svega jednu trećinu - 36%. Spoljno-trgovinski deficit samo za ovu godinu iznosi oko jedne trećine bruto domaćeg proizvoda.
Budžet je loš, baš povodom ovog problema, što ne obezbeđuje sredstva za stimulisanje izvoza. Otvaranje novih supermarketa drugih država na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu, bez obezbeđenja bilo kakvog reciprociteta, pokazuje da država ne vodi računa o nacionalnim interesima. Kada je već zanemarena industrijska proizvodnja, zbog čega ova vlada ne podržava i ne podstiče razvoj poljoprivrede u većem stepenu nego što je to predviđeno u ovom predlogu budžeta.
Agrarni budžet ne bi trebalo da bude moneta za potkusurivanje više potrošenih para, da služi za rebalans budžeta kao prethodnih godina, već se budžetska sredstva moraju usmeravati za te namene, kao i u izgradnju krupnih infrastrukturnih objekata. Uvidom u visinu pojedinih sredstava po ministarstvima i pozicijama može se primetiti da preko 70% čine rashodi za zarade zaposlenih i čuvanje socijalnog mira. Kada Vlada kaže da se više sredstava ne može obezbediti, da postoje limiti u prilivu sredstava, da se porezi ne mogu povećavati, onda sama Vlada pada u grešku, koju ona izmenama i dopunama poreskih zakona nije ispravila.
Naprotiv, umesto da visina poreza građana Srbije odgovara njihovoj ekonomskoj moći, a gotovo svi se slažemo da u Srbiji postoji značajna nejednakost u ekonomskoj poziciji građana, ne slažemo se oko objašnjenja uzroka takvog stanja. Vlada Republike Srbije je predložila, kao što se sećate i kao što je ova skupština prihvatila, proporcionalni metod oporezivanja, umesto progresivnog i time ujedno i pokazala svoj karakter desničarske vlade i time, praktično, preraspodelila teret poreskih obveznika sa bogatih na srednji stalež i socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Poštovane kolege poslanici, mi poslanici SPS-a smatramo da je ovakav predlog budžeta naduvan, da nije realan, da će pući tokom sprovođenja. Problem je konceptualne prirode. Vlada je prihvatila i primenjuje politiku surovog liberalizma, ne vodi računa o domaćoj privredi, koja dozvoljava uvoz strane robe i jeftinu kupovinu privrednih kapaciteta Srbije.
Porez na promet se može naplaćivati i puniti budžet dok građani budu trošili svoje rezerve, ali i tu postoje granice. Problem je što se ne stvara nova vrednost koja bi se mogla trošiti i koja bi trebala biti izvor prihoda i za građane i za državu. Postojeća politika Vlade Srbije ne računa na stvaranje nove vrednosti i obnavljanje rezervi koje su stvorili oni koji se najviše kritikuju u ovom domu.
Memorandumom predviđena makroekonomska i monetarna politika Vlade Republike Srbije u naredne dve godine ne garantuje da će proizvodnja biti povećana i životni standard stanovništva poboljšan. Time je sama Vlada Republike Srbije dala odgovor o realnosti ovog budžeta, tj. da nije ostvariv, a samim tim je i za nas socijaliste neprihvatljiv.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovane dame i gospodo ministri, ne mogu a da ne izreknem jednu opasku koju je jedan moj stariji kolega rekao. Kada se raspravljalo ovde o završnom računu, o tome kako su trošene pare, bio je tu samo ministar Đelić. Sada, kada treba da se dobiju pare, gotovo cela Vlada se skupila. Tako to obično biva, kad se račun pravi nema ministara.
Kroz budžet, tu bi se složio sa nekima od prethodnika, oslikava i politika Vlade i politika države uopšte. Ako je to slika, onda ova vlada nema ekonomsku politiku. To možemo da dokumentujemo jednom činjenicom i samo kroz jednu stvar. Ako se uzme da je bruto društveni proizvod jedan od najvažnijih segmenata kroz koji se planira i budžetska i sva druga potrošnja, onda možemo da vidimo na primeru kako se u jednoj godini tri puta različito planira bruto društveni proizvod.
Memorandum iz maja 2002. godine kaže - bruto društveni proizvod je 13,9 milijardi američkih dolara. Ekspoze predsednika Vlade Srbije o budžetu iz oktobra 2002. godine - 15,1 milijarda američkih dolara. Memorandum iz novembra 2002. godine, procena - 18,4 milijarde američkih dolara. Da li se tako odgovorno planira ekonomska politika?
Te promene društvenog proizvoda nikada nisu beležile ni razvijene zemlje, ni zemlje koje su imale veću stopu rasta bruto društvenog proizvoda. Ako je to ekonomska politika i ako se ovako vodi ekonomska politika, onda to zasigurno nije odgovorna Vlada. Vlada koja doživljava na ovakav način ekonomsku politiku i državu, svakako ne može da vodi dobro i da ima jedan dobar budžet.
Iz godine u godinu raste budžetski deficit. Eto zašto se povećava bruto društveni proizvod. Zato da bi se omogućilo da se pokrije budžetskih deficit. Kako se budžetski deficit pokriva? Budžetski deficit se pokriva tako što se ide na dalja zaduživanja, što se sredstva od privatizacije, koja su generacije stvarale decenijama, prodaju i jednokratno se ta sredstva troše da bi se pokrio budžetski deficit. To je malo država imalo, u malo država je zabeleženo. Znači, ono što su naši dedovi stvarali, neke fabrike po Srbiji, neko će od privatizacije da potroši jednokratno u budžetu za ovu godinu. U krajnjem slučaju, da je i zakonito, nije etično, nije moralno i nije časno.
Druga stvar, budžetski deficit se pokriva tako što se naš budžet zadužuje kod Svetske banke, kod komercijalnih banaka i na drugim stranama. Pa, te kredite će neko morati da vrati, niko nam to džabe ne daje. Oni se zadužuju na konto neke naredne vlasti, a to je bila glavna kritika, da su se raniji zaduživali na konto ovih sada. Oni samo žive u jednom grejs periodu do kada se ne plaćaju kamate. Da li se na taj način vodi odgovorna ekonomska politika, ako vi jedan veliki deo budžetskog deficita pokrivate kamatama, sredstvima od privatizacije i svim ostalim? Budžetski deficit mora da se pokrije ne na ovaj način, već porastom proizvodnje, razvojem. Na taj način jedna odgovorna vlada pokriva budžetski deficit.
Da li je ova vlada utvrdila prioritete? Nije. Da li Vlada koja ne zna da utvrdi koliki je bruto društveni proizvod, i ako ga menja tri puta za jednu godinu, da li ona može da utvrdi prioritete? Ne može. Mi smo se ovde naslušali raznih floskula, demagogije, kukumavčenja i svega ostalog na budžetu koji je mnogo veći iz godine u godinu, čak i iznad stope inflacije, veći od ranijih budžeta, što bi značilo da u budžetu ima para. Ako ima para, zašto se onda kukumavči na nekim drugim stvarima? Definitivno je sigurno da je deficit koji je napravljen preveliki, da on vodi u nova zaduživanja i da potreba za tim deficitom vodi u nerealnu politiku i u nerealne makroekonomske pokazatelje koje smo dobili zajedno sa ovim budžetom.
Da krenemo na druge stvari. Recimo, uzmimo da je budžet jedan računsko-pravni akt. Možemo da konstatujemo da ovaj budžet nema sve elemente koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu. Nema plan prodaje republičke nefinansijske imovine i osnovnih sredstava za budžetsku godinu, što je predviđeno da ide uz budžetski sistem, Zakonom o budžetskom sistemu, koji je ova skupština donela.
Druga stvar, nemamo Predlog zakona za izvršenje budžeta, iako je to po Zakonu o budžetskom sistemu takođe potrebno. Šta mi ovde radimo? U završnom računu budžeta za 2001. godinu videlo se da je bilo raznih raspolaganja sredstvima koja su pokrivena tek 2002. godine u februaru, a činjena su 2001. godine. Da li ćemo i sada tako da radimo? Očigledno je da je nečija namera da se nastavi sa nesavesnim i neodgovornim trošenjem sredstava.
Zamolio bih vas da umirite poslanike koji dobacuju.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da saslušaju govornika.)
Pogledajte član 14. zakona, gde se predlaže da se oko 20 milijardi dinara troši ne na osnovu ovog budžeta i na osnovu sredstava i na način koji je utvrđen ovim budžetom i na osnovu kriterijuma utvrđenih ovim budžetom ili nekim drugim zakonom. Po Ustavu i zakonu je moguće trošiti budžetske pare javnih finansija jedino na način utvrđen Zakonom o budžetu. Ovde se predviđa da se te pare troše po posebnim programima koje utvrđuje Vlada, bez zakonskog utemeljenja.
Vlada sebi daje za pravo da troši 20 milijardi dinara. Na koje stavke - mi smo tokom rasprave o završnom računu postavili niz pitanja: gde su otišle pare, 10 milijardi, koje su izdvojene za puteve, drumski i vazdušni saobraćaj, koji su potevi asfaltirani; postavili smo pitanje; gde su otišle pare iz Fonda za razvoj Srbije, iz tranzicionog fonda? Nismo dobili odgovore.
Ovde se sada otvara pitanje - gde će otići ovih 20 milijardi, čiji utrošak nije predviđen ovim zakonom o budžetu, a mora, već je predviđeno da će se te pare utvrditi, i tokovi tog novca, programima Vlade.
Da li je ovo budžet koji može da bude prihvatljiv za ovaj parlament, ili je ovo budžet koji još jednom hoće da omalovaži ovaj parlament, s obzirom da nema elemenata koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu, koji je ovaj parlament doneo. Ovo su važne primedbe, na koje, nažalost, odgovor do sada nismo dobili.
Ako se uzme analiza budžetskih rashoda, najveći deo budžetskih sredstava, oko 2/3, planiran je za ekonomske i socijalne transfere, za otplate domaćeg i stranog javnog duga i za "kapitalne investicije". Od tih "kapitalnih investicija", nažalost, nismo ništa videli, sem da se nekima drugima možda povećao kapital, ali država ništa kapitalno nije dobila.
Predloženi budžet predstavlja veliko opterećenje za privredu i stanovništvo. Ima preveliki budžetski deficit, pokazuje da Vlada nema nameru da počne da sužava ili smanjuje preširoku alokativnu funkciju u korist afirmacije tržišta, kao osnovnog i dominantnog mehanizma alokacije nacionalnih resursa i podizanja efikasnog privrednog sistema.
Koliko se sećam, mi smo se svi zalagali za tržišnu privredu, sa smanjenim uplivom vlasti i Vlade u privredne tokove. Nasuprot tome, Vlada putem ovog budžeta, ali i kroz projekciju datu u memorandumu za 2004. i 2005. godinu, šalje poruku, i to veoma jasnu, da se državni intervencionizam, sa anahronim metodama delovanja i kratkoročnim političkim ciljevima i interesima, stavlja ispred tržišne ekonomije, i nove uloge države u društvu. Ne bih rekao da je ovo nova uloga države u društvu, već stara uloga države u društvu i ovo je vraćanje na staro, a ne odlazak na novo. Ovo nije put kojim mi možemo da idemo i da se razvijamo ka tržišnoj ekonomiji, u tržišnu privredu. Naprotiv, ovo je vraćanje na staro i ovo je vraćanje na komandnu privredu i državni intervencionizam.
Pored toga, pročitaću samo netipične rashode u budžetu, kojih nema puno u budžetima drugih država, i oni iznose jako puno. Recimo, usluge po ugovoru, 2,5 milijarde dinara, specijalizovane usluge pet milijardi dinara, investicije u građevinske objekte i tekuće održavanje, bez naznake šta, za koga i kako, 1,5 milijarda, novčane kazne po rešenju sudova i sudskih tela oko tri milijarde.
Pogledajte koja su ovo sredstva, potpuno neopredeljena, sa tankim obrazloženjem, netipična, i koja imaju za cilj verovatno da omoguće onima koji su ovlašćeni da ovim sredstvima raspolažu, da na razne načine i razne vidove pomognu nekim "podobnim" ili stručnim, u ovom slučaju politički podobnim licima.
Iz svega ovoga može da se zaključi da ovaj budžet nije dobar. DSS je podnela niz amandmana, kojima hoćemo da se neke stvari promene i u ovom budžetu prečiste. Koliko je to moguće, da se uradi amandmanskim putem, ali u zavisnosti od usvajanja tih amandmana, i kroz neke druge rasprave, poslanici DSS ukazaće na sve ostale nedostatke, jer se nisam ni dotakao sredstava namenjenih za poljoprivredu, koja su 3,5%, a u nekim državama idu čak do 50% od budžeta. Kroz ove primedbe i kroz sve ostalo, poslanici DSS na kraju će se odlučiti da li će podržati jedan ovakav predlog budžeta, koji je vraćanje na staro, a ne odlazak ka jednoj novoj transformisanoj tržišnoj privredi; s obzirom da je Vlada odbila te amandmane, ima malo prostora da poslanici DSS mogu da podrže jedan ovakav akt.

Za reč se javio ministar za nauku i tehnologiju, gospodin Dragan Domazet.

 Poštovani narodni poslanici, pokušaću da objasnim jednu stavku, koja se zove - specijalizovane usluge u oblasti resora Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, jer je to najveća stavka od tih pet milijardi, koje gospodin Mihajlov pominje, a oko tri milijarde je u mom ministarstvu.
Iz te stavke budžeta finansiraju se svi naučno-istraživački razvojni projekti, finansiraju se fakulteti, istraživačke delatnosti, instituti, daju se stipendije za najtalentovanije studente na postdiplomskim i doktorskim studijama, kupuje se oprema, kupuju se računari za fakultete i institute, i to je ta stavka, koja ovako famozno deluje - specijalizovane usluge; ali, ako želite, mogu da dam vrlo detaljan izveštaj.
Ako pogledate naš veb sajt, Ministarstva, svaka tri meseca mi obnavljamo izveštaj o tekućim aktivnostima i možete da nađete sve informacije o troškovima, što se tiče stavke - specijalizovane usluge, na našem Ministarstvu. Hvala.