Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Božidar Vučurović, imate ukupno četiri minuta.

Dame i gospodo poslanici, slažem se sa konstatacijom gospodina premijera da u budžet treba usmeriti sredstva za penzije i plate budžetskih korisnika.
Međutim, kada se ovaj budžet malo više analizira, zaključuje se ili se barem dolazi do zaključka da smo mi vrlo bogata zemlja i da se izuzetno rasipnički ponašamo u našem budžetu. Samo ću deo stavki, za koje smatram da su suvišne u ovom budžetu, sada da kažem, recimo, imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, u iznosu od 5.370.000 dinara.
Gospodine premijeru, vi ste toliko dobro pokazali da znate da vodite ovu zemlju čvrstom, diktatorskom rukom, da vam nikakva agencija nije za to potrebna; ili Bezbednosna-informativna agencija, u iznosu od milijardu 593 miliona 727 hiljada. Ne znam zašto je ovaj iznos potreban, da li možda za Čedino obezbeđenje, da li možda da se prate i prisluškuju opozicioni lideri i poslanici, da li možda da se vojska špijunira.
Ako se vojska špijunira, postavlja se pitanje za koga i zašto. Jedan vaš, sada već bivši potpredsednik Vlade, koji je baš bio zadužen za nacionalnu bezbednost, uhapšen je za špijunažu i saradnju sa Cijom (CIA) CIOM.
Da li je ta agencija možda neka srpska CIA? Imate sada agenciju za energetsku stabilnost, 5 miliona 842.000, potpuno nepotrebno; agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, a u iznosu od 2 miliona 349 hiljada; agencija za razvoj kulture, 1.074.000, pa valjda imamo ministra kulture, šta će nam onda agencije, ili ministar ili agencije, ne može i jedno i drugo; agencija za reciklažu, 15.600.000, a za sve ove agencije postoje pandani u zavodima i republičkim direkcijama.
Ima još jedna vrlo zanimljiva stavka u budžetu Republike Srbije, a to je da se u Ministarstvu poljoprivrede izdvaja 50.000.000 za program dugoročnog razvoja i usklađivanja zakonodavstva za Evropskom unijom. Takav isti iznos gospodin Dragan Veselinov je dobio za 2002. godinu, 50.000.000 dinara je potrošio, a ne znam da li je ova skupština o jednom jedinom njegovom zakonskom predlogu raspravljala.
Šta je to on usklađivao sa Evropskom unijom, da li on zna da je Evropska unija upropastila jednu od najrazvijenijih poljoprivrednih zemalja - Francusku, koja ima mnogo jači agrarni budžet nego Srbija. Zašto mu dajemo novih 50.000.000 dinara? Šta to on unapređuje, lovstvo po Srbiji, za hvatanje ptica pevačica. Gospodine Veselinov, samo se vi smeškajte, ali doći će vreme kada ćete polagati račune za ovih 50.000.000 dinara.
Isto tako, imamo agenciju, u stvari Zavod za informatiku i internet, gde će Vlada Republike Srbije da potroši 342 miliona 695.000 dinara. Samo za četiri minuta ovde je izneto kako se može uštedeti, ni manje ni više, nego tri milijarde dinara. U svakom slučaju vidimo se sutra u pojedinostima.

Ovim smo završili načelnu raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika, odnosno pošto na listi nema više prijavljenih poslanika, pitam da li neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospodine premijeru, vama se ne žuri, sutra je petak 13. da, pravi dan.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte mene kriviti za ovo, vi ste odlučivali, svi smo odlučivali o ovome i nemojte sada praviti, nema razloga, mene su učili moji roditelji, učitelji, da pred pajkenje pročitam neku lepu knjižicu. Bolje se zapamti pred spavanje, nego na početku radnog dana.
Jeste, stavimo pod glavu i lepo naučimo. Tako se nadam da ćete i vi nešto bolje večeras shvatiti.
Odavno smo očekivali od našeg cenjenog ministra Đelića da počne sprovoditi Zakon o budžetskom sistemu i da na jedan pravi način predloži jedan novi budžet, sa jednim memorandumom koji podseća na nekadašnje petogodišnje planove i rezolucije o ostvarivanju tih planova, a takođe i ove stope nominalnog i realnog rasta, odavno nismo. I ja sam, kao i neki od vas, pravio te planove i rezolucije u to vreme, pa nema potrebe da se zajednički ne smejemo na to vreme i da se vrati to vreme.
S druge strane, stvarno mogu da kažem da je utisak da je budžet za 2003. godinu mnogo realniji i konkretniji u odnosu na makroekonomske pokazatelje i politiku koja se predlaže u oblasti ekonomije, a takođe i na fiskalnu politiku.
Mislim da ovaj memorandum oslikava određeno stanje, a takođe mislim da ovi globalni okviri koji su ovde utvrđeni, nisu jasno precizirani kroz konkretne mere i instrumente za sprovođenje ove makroekonomske politike.
Mislim da ćemo se svi složiti, i sam ministar Đelić je istakao da je ovaj memorandum usaglašen i potpisan sa MMF-om sredinom marta meseca 2002. godine. (Komentari iz sale se ne čuju.)
Gospodine, kupite "floridu", nemojte voziti "pasat", vi ste iz Kragujevca, treba da pokažete lokalpatriotizam kao i ja oko zemljotresa, a vi se vozite u "pasatu", metaliku, pa morate malo i da budete lokal - patriota, da malo zastupate kraj odakle ste došli.
Znači, Memorandum sa MMF-om je potpisan u martu 2002. godine, usaglašen na iznos od 825 miliona američkih dolara, 13. maja iste godine.
Jasni su i makroekonomski okviri za naredne tri godine, ali još jednom podsećam - nisu jasno definisani instrumenti za njegovo sprovođenje. Nejasno je samo kako je opredeljena razvojna strategija za ovaj period, a da javne finansije treba, odnosno one su uvek i treba da budu podsticaj bržeg privrednog razvoja i stvaranju uslova za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.
Predloženo je nešto suprotno, 25,7% u strukturi ukupnih rashoda čine izdaci za transfere organizacijama socijalnog osiguranja, to je naš program i taj program treba da podržimo, 67,2 milijarde, verovatno ovih 48 milijardi po predlogu budžeta je iznos koji je ostvaren i izvršen i u 2002. godini i za verovatno neki budući rebalans, sigurno da treba da pokrije višak sredstava ili će na neki drugi način doći do smanjenja broja penzionera ili do realnog zaostajanja penzija. (Žagor.)
Dalje... lepo ste se bili smirili, da naučite nešto ali evo gospodin premijer kao vaš šef stranke, odavno vas nije bilo ovako na broju, i ovako nervozni. Lepo ste danas poslušni. (Glasovi: Hajde Muciću.)
Negde 62,6 milijardi ili 24% u strukturi budžeta predstavljaju plate zaposlenih u javnom sektoru i mislim da nije dobra politika statističkog povećanja prosečnog ličnog dohotka, imajući u vidu da po osnovu broja zaposlenih u privredi ne može bez racionalizacije u društvenoj nadgradnji i potrošnji doći do poboljšanja realnih ličnih dohodaka u društvenim delatnostima, a takođe i u penzijama.
S druge strane, subvencije i investicije u privredi iznose negde oko 48 milijardi, od čega investicije u kapitalne objekte oko 10 milijardi, kroz putnu infrastrukturu i deo kroz Fond za razvoj. Makroekonomski okvir je određen pre svega prilivom sredstava iz inostranstvo, putem investicija, donacija i kredita. Čini mi se da u ovom trenutku mnogo ličite na menadžere međunarodnih finansijskih institucija.
Strane direktne investicije su za četiri godine planirane u iznosu od oko dve milijarde dolara, a samo ovaj budžet je težak oko četiri milijarde. (glasovi: Hajde Muciću.) Polako, nemojte se žuriti. Ovo su konkretni podaci, može lepo da se nauči.

Molim za malo strpljenja, da saslušamo narodnog poslanika.

Ako je tačan podatak da uvoz ne čini 50% društvenog proizvoda jasno je opredeljenje da se budžet puni potrošnjom a ne proizvodnjom, pošto preko 60% uvoza čini roba široke potrošnje. Dokle će moći tako kada su rezerve naših građana pri kraju?
Da ovde ne polemišem o stabilnom deviznom kursu dinara, njegovom pozitivnom delovanju na izvoznike i izvoz, povećanju deviznih robnih rezervi.
Posebnu pažnju čini planirani budžetski deficit od 46,9 milijardi dinara ili 750 miliona američkih dolara, koji čini 18% budžeta i prikazan je da bi se opravdaala potrošnja i teoretski svetu prikazalo da je budžetski deficit manji od 5%, koliko ga priznaju kriterijumi Evropske unije.
Nijedan od ovih kriterijuma nije izvestan. Koliko ste dosledni u svojoj politici i oceni stabilnosti, samo ću vas upozoriti na neke nelogičnosti. Iako je inflacija u 2001. godini bila 40%, 2002. 15% i u narednoj 9%, što je negde preračunato oko 75%, budžet se povećava na 214,6 milijardi ili negde duplo.
Međutim, porez na promet je povećan tri puta. Indeks 303,05%. Neka je tačno da su povećani prihodi po osnovu rasta prometa, suzbijanja šverca... (Smeh.)
Samo se vi smejte. Samo se vi smejte. Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Je lÄ tako gospodine premijeru. Hvala.
(Žagor. Aplauz.) Da li su procene tačne, molim vas...
(Glasovi: Muca, Muca, Muca.)
Hvala, hvala, hvala. Ovo liči na nešto pred sutrašnji dan.
Ja sam uvek dobijao aplauze i uvek su bili opravdani. Hvala vam.
Iznos poreza na finansijske transakcije je nerealno nisko planiran sa 3,8 milijardi dinara, a u ovoj godini je ostvaren još od 10,5 milijardi i izvesno je jedino da stopa ovog poreza u narednoj godini se smanjuje za jednu trećinu a za 2004. je po Memorandumu predviđeno ukidanje doprinosa.
Gospodine premijeru, mislim da dugujete i odgovor na koji način će se završiti ono što je započeto za oštećene objekte od zemljotresa Kolubarskom okrugu.
Na kraju... (Aplauz.) Hvala.
Vrlo ste ljubazni. I na kraju... na kraju jedno pitanje za premijera. U prethodnoj godini ste obećali za većinu opština da se izgradi po jedan kilometar asfaltnih puteva. Postoj pitanje iz opštine Osečina - zbog čega taj ugovor i obim radova do sada nije izveden. Hvala.
Nastavak sledi sutra.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Pošto je današnje zasedanje trajalo 13 časova, sa raspravom u pojedinostima o Predlogu zakona o budžetu za 2003. godinu, nastavićemo sutra u 11,30 časova. Prijatno.