Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, gospodine predsedniče, pokšaću da odgovorim u dva segmenta na ona pitanja koja su otvorena i kojima se eventualno dovodi u sumnju podrška poslaničkoj većini, koja prati ovaj zakon o budžetu za 2003. godinu. Mislim da budžet, tema javnih finansija, ne sme biti predmet prenaglašenih dnevno - političkih razmimoilaženja. Jer, u javnim finansijama ponajmanje ima i ponajmanje sme da bude strančarenja, politikanstva, neodgovornosti.
Mi smo u toku jučerašnjeg dana raspravljali o završnom računu za budžet 2001. godine. O tome ćemo glasati tokom naredne nedelje. Nažalost, nismo bili u prilici da jednoj poslaničkoj grupi prosledimo program neophodnih ulaganja u održavanje, zaštitu, izgradnju, rekonstrukciju autoputeva, poluautoputeva, magistralnih, regionalnih puteva na teritoriji Republike Srbije.
Vrlo pedantno, finansijski plan Republičke direkcije, u kome se navode i autoputevi, poluatoputevi, magistralni putevi, seoski putevi, sve ono što je bio predmet jučerašnje rasprave obesmišljeno je jednim zaista neodgovornim napuštanjem sednice Republičkog parlamenta, zbog navodne ugroženosti jednog člana RIK-a, koji je potom medijima objasnio da su oni, koji su Skupštinu napustili, tragajući za, kako su rekli, Robinom Hudom, pogrešili, jer je on sve vreme bio u restoranu, a potom i na nekom drugom mestu, koje ne bih pominjao, jer mislim da mu sasvim sigurno nije mesto u ozbiljnoj skupštinskoj raspravi.
Dakle, kada govorimo o javnim finansijama, moramo da govorimo o istini i o činjenicama. Možemo da se služimo frazama, ali oni koji previše pažnje poklanjaju frazama, ne mogu računati na onu vrstu podrške, bez koje se ova zemlja ne može transformisati u normalno društvo.
Naša stvarnost je jednostavna. Možemo potrošiti tačno onoliko koliko stvorimo, proizvedemo, i tačno onoliko koliko dodatno obezbedimo, kao neki oblik podrške i ulaganja u naše društvo. To je za narednu godinu oko 265-266 milijardi. Planirani deficit je okvirno 47. Da li je to uvećanje u odnosu na planirani deficit procentualno, u odnosu na prošlu godinu? Nije. To je smanjenje.
Mi smo u prošloj godini imali veći deficit nego što ćemo imati u narednoj, i to je istina, i to su činjenice. Oni koji misle da iskrivljavanjem istine i činjenica mogu lečiti poraze dobijene na nekim drugim mestima, zapravo varaju građane ove zemlje. I zato, kada govorimo o budžetu, moramo govoriti činjenicama, jer je to račun. Račun ima svoj izlaz, ima svoj ulaz koji mu prethodi.
Šta su prioriteti države u narednoj godini, da li su oni drugačiji, nego što je to bio slučaj sa prethodnim budžetom, ili sa onim prvim, jer se pominje nedostatak plana? Prioriteti za budžet u 2001. godini bili su prosveta, zdravstvo, pravosuđe, socijalni programi. Prioriteti u 2002. godini - prosveta, zdravstvo, pravosuđe i socijalni programi. Prioriteti za 2003. godinu isti ti. Da li su to činjenice - naravno da jesu, jer na to ukazuju svi ovi pokazatelji kojima se analizira obim javnih finansija i način na koji će te javne finansije biti utrošene.
Kritike kojima se pojedini izdaci devalviraju kroz izbegavanje onoga što jeste budžetski sistem besmislene su, ali one mogu biti štetne ukoliko se na toliko nešto jasno ne odgovori.
Mi smo usvojili arhitekturu budžetskog sistema Zakonom o budžetskom sistemu i onima kojima nije jasno šta to znače posebne namene, koji su to izdaci po ugovoru o delu, moraju da pročitaju Zakon o budžetskom sistemu, jer je tamo sve precizno definisano, po prvi put u poslednjih 50 godina, koliko se ova država bavi javnim finansijama.
Oni koji su mislili da postoji potreba za nečim takvim, a bili su u prilici da tako nešto konkretno urade, nemaju danas puno prava na tu kritiku, odnosno to pravo mogu da zadrže, ali ono neargumentovano. Oni koji su bili posmatrači i pre 10 godina, i danas su posmatrači, jer svoju šansu vide samo u tome što ćemo mi, otklanjajući bolne tačke u našem društvu, definitivno gubiti popularnost, ulažući u nešto što se zove sutrašnjica. Mislim da tu sutrašnjicu neće sačekati onako kako očekuju i o tome je najbolji možda konkretan dokaz ono što se dešavalo pre nedelju, ili dve, u našem društvu.
Morate razumeti da smo ukidanjem određenih poreza mi zapravo limitirali obim tih sredstava koja se nalaze u državnoj kasi. Samo sa dva amandmana koje smo podržali iz te kase smo izvukli dve milijarde dinara. Mi smo odbili stav Ministarstva finansija, izglasali amandmane kojima se skida porez na promet sa mazuta i sa gasa, to je minus od dve milijarde dinara i onog trenutka kada smo tako tada glasali mi smo iz ovog budžeta izuzeli dve milijarde dinara.
Pošto mi smatramo da je ovo maksimum fiskalnog naprezanja koji je u potpunosti racionalan, jer mu u potpunosti odgovara, a što se vidi veoma jasno iz rebalansa budžeta za 2002. godinu, gde su građani imali mnogo više razmevanja i mnogo više doporinosa iskazali, nego što su te neke političke snage u društvu, dakle taj fiskalni maksimum je ovaj trenutni i tu se ne može tražiti odgovor na one novčane zahteve koji su ovde izneti.
Da li se odgovor može pronaći u planiranom deficitu? Može. Da li se planirani deficit popunjava prodavanjem nečije budućnosti ili prodavanjem nečije prošlosti? I u prvom i u drugom slučaju, ne. Kredit je investicija. Mi svesno ulazimo u zaduživanja, zato što te kredite ne trošimo onako kako su u stvari trošili već 50 godina. Mi kredite trošimo kroz investicije koje su vrlo profitabilne i koje će se našem društvu vratiti. Gde su ti krediti išli do sada? U najvećoj meri u remont velikih sistema u našem društvu, dakle u infrastrukturu, a kakva je korist od toga? Mislim da je korist od toga veoma prepoznatljiva i jasna, da se ona recimo u narednoj godini i prepoznaje između ostalog i u činjenici da će elektroprivreda Srbije moći prvi put da funkcioniše komercijalno.
Što se tiče privatizacije i osude privatizacije, kao metoda kojom se obezbeđuju dodatna sredstva, to je potpuna besmislica. Nakon 12 godina tranzicije u državama koje su bile deo socijalističkog koncepta jasno je da je ovaj oblik privatizacije za koji smo se mi opredelili najkonkretniji i najefikasniji. Mnogi su počeli podelom akcija, pa su završili na onome na čemu smo mi zapravo bili pre godinu dana, a kada smo rekli da će država prodati na tržištu, i to onome ko ponudi više, sve ono što je državno vlasništvo, da će ta sredstva trošiti pažljivo; i ta sredstva se troše pažljivo.
Mi mislimo da treba dati i penzionerima, mi mislimo da treba dati u fondove kojima se dodatno obrazuje i prekvalifikuje radna snaga i onaj ko priča o svom dedi, neka tu priču zadrži u krugu svoje porodice, a neka građanima koji danas ostaju bez posla zbog toga, jer se konstatuje da su ostali bez posla zbog toga što je 10 godina u ovom društvu bio na snazi zakon kojim je nemoguće otpustiti radnika, kažu da se nama ne dešava ništa drugo i da mi živimo životom kakvim se živi i u Nemačkoj, i u Italiji, i u Francuskoj, i u SAD, gde svakoga dana neko gubi, svakoga dana neko dobija. Ali, problem našeg društva je u tome što su najbolji uvek najviše gubili, a najgori bili ti koji su iz toga izvlačili profit.
Da ne bi ova rasprava otišla u pogrešnom pravcu, samo rasprava na osnovu činjenica, argumenata, nije tačno da je ovaj budžet presedan; on je pažljivije napravljen nego bilo koji budžet do sada, a najveća naprezanja su ona naprezanja od kojih će imati korist opšte društveno biće u onom smislu u kome društveno biće čine - prosveta, zdravstvo, pravosuđe, socijalni programi.
Od toga neće korist imati oni koji su mislili da bi možda mogli da funkcionišu u okviru sistema vlasti na način na koji su funkcionisali poslednjih nekoliko dana. Mi stojimo iza ovoga i uveren sam da imamo parlamentarnu većinu, spremni smo da uvažimo svaki amandman koji je razuman, da prihvatimo svaku sugestiju koja će nam otkriti nešto što do sada nije primećeno i na takav način mislim da ćemo osloboditi te dnevne politike pitanje javnih finansija. Mi vam stojimo na raspolaganju, ali nismo spremni da ćutimo u nečemu što su političke neistine i bacanje prašine u oči građanima našeg društva. Kada govorite u jednoj siromašnoj zemlji o milijardama, makar se radilo i o dinarima, vi morate birati reči i biti pažljivi u tome. Hvala.