To nije gospođa Mićić, to su pravila Poslovnika koje moramo svi da poštujemo.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milutin Prodanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar finansija nam je danas rekao da, kada se usvoji ovaj budžet, više neće moći da se prebacuju pare sa jednog razdela na drugi, pa čak ni u okviru jednog razdela neće moći da se prebacuju neke veće pare; je li tako ministre? Jeste.
Ako je to tako, bogami se vi nalazite u neobranom grožđu zbog onog rebalansa koji smo jutros i juče razmatrali, jer još uvek je neizvesno da li ćemo vam to post festum priznati ili nećemo, odnosno da li ćemo ga izglasati ili nećemo, pa je vaša odgovornost za sve ono što se sa državnim parama radi.
Takođe smo čuli da je nacionalni dohodak u Srbiji negde oko 1.500 dolara po glavi stanovnika, a javna potrošnja, koliko smo mogli da vidimo, prevazilazi 50% od bruto nacionalnog dohotka, što je apsurdno za jednu zemlju koja se nalazi u tranziciji i koja je siromašna.
Znate, pokušaću to ovako slikovito da objasnim šta znači ubirati poreze od kojih se puni budžet, da bi svima bilo jasno.
Kada ubirate kajmak sa mleka, vi ovako skinete, nešto ostane. Ostane ono mleko, pa se napravi sir, pa od njega neko ima opet koristi. A, vi, kada uzimate poreze, vi ovako zagrabite, a tako možete jedanput, dva puta da zagrabite, ali se mnogo zagrabi i ćup se brzo isprazni. Prema tome, porezi se uzimaju ovako gospodo, ako mislite da duže možete da izdržite i da poreski obveznici mogu da prežive.
Na žalost, nemam mnogo vremena da čitav budžet komentarišem, samo ću neke stavke i to rashodnu stranu budžeta, a ono na šta želim da skrenem pažnju jesu, pre svega, dotacije koje ste planirali, i to nevladinim organizacijama, čak i iz razdela Ministarstva prosvete. Pazite, to zaista ne mogu da shvatim, iz Ministarstva prosvete, iz osnovnog i srednjeg obrazovanja, pa čak i višeg, i visokog naročito, višeg i visokog obrazovanja, ogromna sredstva za finansiranje nevladinih organizacija.
Razdeo Ministarstva za nauku i tehnologiju, 28 miliona dinara za nevladine organizacije.
Ministarstvo zdravlja, znamo u kakvom je stanju naše zdravstvo i zdravstvene ustanove, zdravstvo uopšte, 30 miliona dinara. Milnistarstvo vera, molim vas, 159 miliona i 300 hiljada dinara. Usluge po ugovoru smo već komentarisali, ali ukupne usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, ukupno iznose 7,5 milijardi dinara od ovog budžeta.
Ministarstvo za ekologiju, skrenuću pažnju samo na njega, 250 miliona za te specijalizovane usluge izdvaja, a samo pre dve godine ceo budžet Ministarstva za ekologiju bio je 14 miliona dinara. Uporedite te dve cifre, pa će vam biti potpuno jasno koliko je ovaj budžet rasipnički. Uostalom, kakva je to ekspertska Vlada kojoj u ovolikoj meri trebaju specijalizovane usluge, a plus troškovi, putovanja, sve sam sračunala i ukupno milijardu i 264 miliona. Molim vas, hoćete li izlaziti iz tih aviona uopšte? Ministar Pitić ima 26 miliona dinara za raznorazna putovanja. Može slobodno da izda stan na godinu dana i da ne izlazi iz aviona sa celom svojom porodicom, da ide oko zemljine kugle, neprestano.
Raznorazne agencije, ove dve agencije, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza je izmišljena agencija, i Agencija za energetsku efikasnost, nije ovde Kori Udovički, 35,5 miliona; od toga 20 miliona treba da se finansira od donacija inostranih zemalja, i šta mislite, šta je to, došli stranci ovde da pripreme potpuno elektroprivredu za prodaju. Nema šta drugo da bude. Iz budžeta se sve vidi, apsolutno sve, vidiš koje su namere Vlade u budućem periodu.
Žao mi je, nema više vremena, moje kolege će nastaviti sa kritikom ovog budžeta.

Za reč se javila gospođa Anđelka Mihajlov, ministar za zaštitu životne sredine.

Istakla bih koje su namere Vlade u periodu koji je pred nama, vezano za zaštitu životne sredine i prirodna bogatstva. Dakle, namere Vlade su ovoga puta da privatizacija prvi put ide sa ekološkom komponentom, da infrastrukturni projekti idu sa ekološkom komponentom, namera Vlade je da izgradi sistem zaštite životne sredine onako kako je treba izgraditi, a ne da se zagađenja iz vazduha prebacuju u vodu, da se iz vode prebacuju u zemljišta i da se jednostavno ne uspostavi sistem.
Ovde rečenih 250 miliona su usluge za geološka istraživanja kao uslov obavljanja rudarskih aktivnosti i eksploatacije mineralnih sirovina, dakle uslov održivog korišćenja resursa. Od ovih 250 miliona deo je za usluge monitoringa, odnosno kako bi prof. Simonović rekao nadgledanja životne sredine, vazduha, vode, zemljišta i biljnog i životinjskog sveta.
Od ovih 250 miliona deo je za reagovanje u slučaju ekoloških udesa, za zaštitu riba kao resursa i drugih resursa koje je ovo, jedno od najmlađih ministarstava u Vladi Republike Srbije, vašom zaslugom poslanici, dobilo i mi ćemo se zaista truditi da kroz ovaj budžet počnemo zaista da časno radimo na ovom poslu.
Na kraju bih još dodala zašto je Vlada Republike Srbije odbila amandman poslanika vezan za ovo ministarstvo, kojim se smanjuje iznos vezan za službena putovanja. Vlada Republike Srbije je odbila taj amandman zato što smanjivanje troškova službenih puteva znači smanjiti mogućnost da inspekcija izlazi na teren, a ovo ministarstvo ima inspekciju za životnu sredinu, inspekciju za ribolov, inspekciju za šumarstvo i lovstvo. Dakle, zato je Vlada Republike Srbije odbila amandman da se inspekciji onemogući izlazak na teren.
Dragi poslanici, još jednom bih vas pozvala da glasate za ovaj budžet zato što je ovo ministarstvo, sa svojim angažovanjem, garant da će program Vlade Republike Srbije u narednoj godini imati garantovanu ekološku komponentu.

Za reč se javio i ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević.

Poštovane dame i gospodo, mislio sam da neće biti potrebno da obrazlažem zdravstveni budžet jer je svima jasno da je zdravstvo dugo godina unazad bilo prilično poniženo, ali za vašu informaciju unazad pet godina nije se desilo nijednom da taj budžet, ma koliki bio, bude ostvaren u procentu koji je veći od 85%, što se desilo samo jedne godine.
To, na žalost, ne znači uvek štednju, nego vrlo često znači nedostatak akcije i loš rad. Ova godina će, što ćete videti iz izveštaja i već ste videli, biti prva kada će taj procenat realizacije budžeta biti preko 90% ovog ovogodišnjeg.
Kada se kaže - nevladine organizacije u zdravstvu, onda to ne sme da ima pežorativan prizvuk, ma kako ko to shvatao. Nevladin sektor u zdravstvu znači - Crveni krst, Društvo za borbu protiv raka, Društvo za borbu protiv narkomanije, Društvo za borbu protiv alkoholizma, Udruženje pacijenata i roditelja pacijenata. To je program koji iznosi za 2003. godinu 30 miliona dinara. Hvala na vašoj ljubaznoj pažnji.

Za reč se javio ministar vera, gospodin Milovanović.

Cenjeni poslanici, prisutni ministra, gospodine premijeru, evo rekao bih nešto malo o ovom terminu koji je do sada više puta objašnjen - šta znače nevladine organizacije. Ovde se često pod terminom nevladine organizacije podrazumevaju sve one nevladine organizacije koje postoje. Naravno da ova vlada neće da finansira sve nevladine organizacije, nego samo nevladine organizacije koje imaju komplementarno delovanje sa Vladinim organizacijama ili nevladine organizacije koje je nužno finansirati.
U ovom slučaju, doduše imali ste malopre primer Ministarstva zdravlja, ali da bih vam samo ilustrovao šta su sve to nevladine organizacije, evo u Ministarstvu vera nevladine organizacije su crkva i verske zajednice koje je nužno da država pomaže. Tu mislimo na SPC, na katoličku crkvu, na evangelističke crkve i verske zajednice koje takođe pripadaju ovom resoru. Znači, ne govori se o onim standardnim (NGO) Enciovima, gde ste čak pominjali neke konkretne, nego samo o nevladinim organizacijama koje imaju komplementarno delovanje i gde je nužna intervencija Vlade iz budžeta. Hvala.

Zahvaljujem ministru. Reč ima narodni poslanik Mulutin Prodanović, poslanik poslaničke grupe DOS - DSS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubodrag Grbić.

Dame i gospodo narodni izabranici, u zemljama razvijene demokratije usvajanje budžeta za narednu godinu je svakako jedan od najznačajnijih događaja u radu parlamenta, a bogami i Vlade.
Glavni razlog za to je jedna od definicija budžeta, da on predstavlja program akcija Vlade, ne samo kao finansijsko-administrativni i politički instrument, već i kao važno aktivno sredstvo ekonomske i socijalne politike države. I u ovom budžetu moraju biti osnovne tri stavke, a to su da znamo koji je cilj ove vlade, koja sredstva Vlada koristi za ostvarivanje tog cilja i očekivani efekat koji će se dobiti nakon ulaganja tih sredstava. Na kraju, u završnom računu videćemo efekte koje je izazvao jedan ovakav budžet.
Stoga realno predviđanje bruto društvenog proizvoda, konsolidovanog bilansa javne potrošnje i budžeta na svim nivoima predstavlja profesionalnu i moralnu obavezu Vlade i Ministarstva za finansije i ekonomiju.
Uprkos tome Vlada Srbije i Ministarstvo finansija bruto društveni proizvod u 2003. godini različito su procenjivali u tri maha, to moram ponoviti, i to u memorandumu iz maja 2002. godine u veličini od 13,9 milijardi dolara, zatim u ekspozeu predsednika Vlade o budžetu iz oktobra 2002. godine gde se pominjala cifra od 15,1 milijarde dolara i momorandumu iz novembra ove godine, gde se pominjala cifra od 18,4 milijarde dolara.
Slična priča je bila i za prethodnu godinu, s tim što su se iznosi kretali od 12,3 milijarde dolara do 15,5 milijardi dolara. Procena bruto društvenog proizvoda predstavlja složenu i delikatnu aktivnost ali nedopustivo je da se u roku od nekoliko meseci izlazi pred narod sa podacima koji se razlikuju 20 do 35 procenata.
Ovakav nivo greške može proizvesti štetne posledice na planiranje ostalih makroagregata, kao što su prvenstveno proizvodnja roba i usluga, formiranje i upotreba dohotka, lična javna potrošnja, ekonomski odnosi sa inostranstvom i slično. Iz svega navedenog vidi se da Vlada vrši tzv. naknadno podešavanje, štimovanje ovog bazičnog agregata za svoje potrebe koje su motivisane političko-taktičkim razlozima, jer se jasno vidi tendencija popunjavanja ogromnog jaza između prevelikog obima javne potrošnje s jedne strane i niskog rasta bruto društvenog proizvoda sa druge strane.
Samo na ovaj način može se objasniti činjenica da se učešće budžeta Srbije u bruto društvenom proizvodu za 2003. godinu smanjuje, kada se zna da je predloženi budžet za 2003. godinu u odnosu na budžet iz 2000. godine povećan za osam puta, a u odnosu na 2001.godinu za dva puta.
Vratimo se nečemu što se golim okom vidi,a to je da je očekivani prihod od 214,6 milijardi dinara ubira na sledeći način: tako da se 89 milijardi ubira od poreza na promet; 50 milijardi od poreza na dohodak građana, 48 milijardi se ubira od akciza, a samo 3,8 milijardi od poreza na dobit preduzeća. Šta nam sve ovo ukazuje? Ovo nam ukazuje u kakvom je trenutnom stanju sada naša privreda. Manjak koji se javlja u budžetu potrebno je pokriti sa 47 milijardi. On se pokriva od privatizacije, od donacija, od stranih i domaćih kredita.
Postavlja se pitanje, da li su možda sredstva od privatizacije u iznosu od 15,3 milijarde dinara mogla da uđu u privredu radi otvaranja novih radnih mesta, podsticaja izvoza, podizanja tehnološkog nivoa imodernizacije proizvodnje.
Moram da podsetim Vladu koja je ovde prisutna, da je 14. januara ove godine izdata jedna uredba koja govori o restrukturiranju. Malopre je jedan od ministara ovde govoreći rekao da je restrukturiranje u jednoj dobroj fazi. Moram vam reći da dolazim iz jedne sredine gde se nalazi firma sa 4.500 radnika, a ato je konfekcija "Rudnik". Ono što je Vlada uradila za restrukturiranje, a to je da je postavila prinudnog upravnika, odnosno prinudnu upravu i izabrala je upravni odbor i slovima ništa više od toga. Doduše, gospodin predsednik Vlade je jednom rekao da za to Vlada nema para, ali mi ne vidimo da će u ovom budžetu biti para da se tako nešto uradi. Još jednom moram napomenuti, to je fabrika koja u pet opština ima sedam svojih pogona.
Zašto nemamo spisak odgovarajućih preduzeća koja su planirana da se privatizuju i da vidimo od kojih će se preduzeća dobiti ova cifra od 15,3 milijarde dinara. Da li bi se ova sredstva iz donacija u visini od 9,5 milijardi mogla opredeliti za finansiranje nekih privrednih infrastruktura. Sve ove pare, sa kojima se pokriva ovaj budžetski deficit, zovu se zdrave pare. Žalosno je što te tzv. zdrave pare idu u pokrivanje, odnosno krpljenje budžetskih rupa.
Kada je o rupama reč, vratimo se ponovo na pitanje, odnosno pitanja koja su postavljena juče sa ove govornice prilikom rasprave o završnom računu budžeta za 2001. godinu, a koja se mogu ponoviti, jer se i u ovom budžetu ne vide kriterijumi kako će biti potrošeno 8 plus 12 milijardi dinara za programe Vlade i u saobraćaju. Kada ćemo znati plan i program radova održavanja zaštite i izgradnje putne infrastrukture za 2003. godinu?
Zašto ovo ponovo ponavljam? Ponovo zbog toga što u malim opštinama putevi koji su u nadležnosti Republike su saobraćajnice koje predstavljjau ulice u tim opštinama. Mi ne možemo to sanirati bez odobrenja Republike, a Republika je veoma malo izdvajala malim opštinama. Svakako je bitno zakrpiti i eliminisati rupe na putevima. Naša infrastruktura jeste u katastrofalnom stanju, ali rupe u džepovima naroda su daleko veće i ovakvim budžetom se zakrpiti neće. Hvala.