Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovane dame i gospodo, jako je nepopularno pričati o ovom zakonu i ja se potpuno slažem sa svojim prethodnicima, a posebno kada ste u situaciji da usput i zastupate neku lokalnu samoupravu. Naravno, da ćete se ogrešiti o sopstvenu, ukoliko je ne pomenete, zato što ni jedan zakon ne može da bude dovoljno pravedan, a s druge strane, ako pomenete, ogrešićete se prema svim ostalima. Ovaj zakon pokazuje nekoliko nedoslednosti. Prva nedoslednost je svakako obećanje Republičke vlade da ćemo hitno decentralizovati finansijski sistem, decentralizovati čitavu državu. Mislim da ovaj zakon i te kako može da učini, kako bi imali jedan finansijski sistem koji bi bio decentralizovan i posebno gde bi lokalne samouprave imale jedan izuzetan motiv da se bore protiv sive ekonomije.
To obećanje stoji već godinu, godinu i po dana. Prošli put su poslanici DSS-a prihvatili model koji je ovde ponuđen i u okviru ovog zakona. Ove godine mi podnosimo jedan amandman, gde želimo da ispravimo jednu nepravdu prema tridesetak opština koje imaju i učešće u porezu na promet manje od 1.000 dinara. Biću u obavezi, bez obzira na ono što sam maločas rekao da nešto kažem i o parametrima koji su rokovodili zakonopisca ili predlagača, kada je u pitanju moja opština. Naime, smatram da je Požarevac žestoko oštećen. Mi imamo svega 788 dinara po glavi stanovnika. Ne razumem parametre koji su uzeti. Ovde se pominje broj stanovnika 75.000. Svi mi žitelji u Požarevcu znamo da Požarevac ima ukupno opština 85.000 stanovnika. Onda će mi neko reći, kako smo dobili, u stvari takav smo usmeni odgovor dobili od predstavnika Ministarstva finansija da imamo 10.000 gastarbajtera, ljudi koji rade u inostranstvu. Onda kada pogledam broj stanovnika u nekim drugim opštinama, koje takođe imaju po 10 ili više hiljada stanovnika koji nisu kod kuće nego rade u zapadnoj Evropi, onda vidite da taj parametar nije kod svih uzet. Pitam se, kako je moguće za jedne ovako, a za druge onako.
Ministre, kako je to moguće? Potom, kako je moguće da opštine kao što je moja ne mogu od republičkih javnih preduzeća da naplate. Verujte da ne postoji adresa u srpskim ministarstvima na koje se kao predstavnik lokalne samouprave može javiti i zatražiti da se samo zakon poštuje. Verujte, ovog trenutka EPS najmanje Požarevcu, Kostolcu i ostalim mestima u požarevačkoj opštini duguje preko 130 miliona dinara. Kako mi sutra da se borimo protiv sive ekonomije, da tamo jurimo neku s.t.r. ili već neku tezgu na pijaci ili neku malu sitnu, malu sivu ekonomiju koja se prosto bori za opstanak. S druge strane, gromada zvana EPS nikome ništa ne plaća. Kako je to moguće gospodine ministre? Na kraju, vi ćete mi reći ovde sam ja promašio temu. Da, jesam, promašio temu, ali kao predsednik SO nemam adresu na koju mogu da se požalim. Vi ste ta adresa i ja želim javno ovde pred kamarama da vas prozovem i da kažete ovde Kostolčanima pre svega, Požarevljanima zašto je to tako i kako je to moguće.
Kako je moguće da izdvajamo iz budžeta za neke stvari, da konkurišemo kod resornih ministarstva za republički budžetski novac i da godinama, tj. poslednje dve godine nikako ni zašta ne dobijamo sredstva. Tako da 160 miliona je potrebno za vodosnabdevanje, desetak miliona za zaštitu od poplava, 100 miliona nam potražuje izvođač radova za nesrećno požarevačko porodilište.
Ministar zdravlja kaže da nema veze sa tim, da ga nije ni zidao. Ni ja ga nisam zidao, gospodine ministre. Ali, porađanje žena nije nadležnost lokalne samouprave, već Republike. Kako može ministar zdravlja da kaže da nema pojma šta će se raditi sa takvim objektima. Neka nam kaže da mi preuzmemo tu nadležnost, pa ćemo naći neki modus. Na žalost, ne kaže nam ništa, niti da krenemo, niti da plaćamo, niti bilo šta.
Na osnovu toga, dolazim do zaključka da očigledno ovde, u ovoj Srbiji, postoje dva aršina. Recimo, postoji jak lobi iz Pančeva, koji ima ovde možda čak i devet poslanika.
Dobro, smejte se gospodine ministre. Postoji jak lobi, što da ne. Treba trgovati sa poslanicima na različite načine, pa ćemo onda ići i na lokalpatriotizam. Na žalost, iz Požarevca nema puno poslanika, pa je teško sa nama trgovati.
Da, gospodine Jovanoviću, samo su predsednici. Ali, nama su prethodnici ostavili 600 miliona dugovanja kroz budžetske firme. Tako da se sa predsednicima nismo ni ovajdili. Plaši me da se danas neko ne vajdi.

Reč ima ministar u  Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, želim da odgovorim na nekoliko ovih tačaka.
Što se tiče opštine Požarevac, primetićete da sredstva u ovom zakonu prema ekvivalentnom zakonu iz prošle godine bila 45,6 miliona dinara. Prema ovim informacijama, vršite rebalans budžeta, zato što su vaši prihodi iznad očekivanja ove godine, znači iznad ovoga što je bilo predviđeno. Za sledeću godinu je predviđeno 67,4 miliona dinara, što je rast za 48%. To rangira Požarevac u sam vrh opština po povećanju obima sredstava, koje dolazi iz ovog zakona, ne zbog toga što smo se nagodili, već zato što su kriterijumi takvi da Požarevac, kao jedna od opština gde bi situacija mogla da bude bolja, je u takvoj situaciji da iz ovog zakona proizilazi da sredstva treba da se povećaju za 48%.
Što se tiče Pančeva, ni tu naravno nema nagodbe. Tu je veoma teška situacija, koja proizilazi iz dva ključna faktora, a to je razvoj koji u domenu industrije nije dovoljno pažnje dao ekologiji i naravno, katastrofalne posledice bombardovanja NATO pakta.
Zbog toga, shodno istraživačkim grupama ... (ne razume se) Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i životnu sredinu, dve su takve crne tačke. To su Pančevo i Bor. Dobili su dodatna sredstva.
Mislim da tu ne postoji bilo kakav lobi. Jednostavno, imamo veoma tešku situaciju. To je ono što se dodeljuje iz javnih finansija. Ima i donacija i dodatnih sredstava, koje dolaze iz međunarodne zajednice, za saniranje tih veoma teških posledica.
Što se tiče EPS-a tu je takođe nasleđena katastrofalna situacija. U momentu kada smo počeli da delujemo, EPS nije bio u stanju da obezbedi za sve svoje jedinice i fond plata u iznosu bruto plata. Krenulo se sa nekim prioritetima, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje tog preduzeća, da bi se plaćali dobavljači, da bi bili u stanju, uz veliku podršku budžeta Srbije i velikih iznosa donatorskih sredstava, da dođu do normalnog funkcionisanja.
Sledeći korak mora biti, a to je smisao i plana za sledeće tri godine, koji je Vlada Republike Srbije usvojila, kao svojevrstan biznisplan EPS-a, obezbeđivanje mogućnosti da se plati amortizacija i da se time obezbede sredstva za buduće investiranje, a ne da EPS i dalje trebuje sredstva iz budžeta Republike Srbije i kada se završe donatorska sredstva i neki drugi izvori.
Isto tako, naravno da EPS treba da počne da vraća svoje ogromne akumulirane dugove. Tu je, verujte, lokalna samouprava na prvom mestu, EPS puno duguje budžetu Srbije, puno duguje Republičkoj upravi javnih prihoda, ali nalog je da se po prioritetima prvo podmire dugovi koje EPS ima prema lokalnoj samoupravi, jer znamo da su tu sredstva izuzetno nužna.
Videćete da u finansijskom planu za sledeću godinu veoma pomno pratimo tu stavku, tako da EPS počne redovno da servisira svoje dugove prema onim opštinama gde treba da plati neke dažbine. To je prvi korak. I ne samo to, već i da počne da vraća ovaj veliki akumulirani dug. Ali, to je prioritet. Prvo da se podmiri ono što je redovno, a posle toga da se uđe u otplatu tih kredita.
Mislim da ćete biti zadovoljni sa onim što će EPS uraditi i u vašoj opštini sledeće godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, posle njega narodni poslanik Milutin Prodanović.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege poslanici, poštovani birači sela i grada opštine Leskovac, evo vašeg Lešnjaka, prema obećanju koje vam je dao ovih dana, vodeći predizbornu kampanju i raspravljajući zajedno sa vama ovaj predlog zakona o tome koliko će budžet Srbije ove godine dodeliti nama u sirotom Leskovcu.
Tu sam da pokušam da na neki način ubedim Vladu, ubedim gospodina ministra koji se evo i sada grohotom smeje, da ispravi istorijsku nepravdu koju Leskovac godinama trpi, trpeo je i prošle godine, a to ćemo dokazati i brojkama, gospodine ministre, da dobijemo nešto više, da pokušamo da krenemo i rešavamo probleme koji su u Leskovcu i te kako veliki.
Siguran sam da Vlada i gospodin ministar neće ništa uraditi jer nas smatraju crvenim i da će se ovo ispasti kao ono: pas laje, a vetar nosi. Međutim, zbog obećanja koje sam vam dao, poštovani birači, ja sam evo pred vama.
O ovom zakonskom predlogu, sigurno je, mnogi poslanici su hteli i hoće da govore, ali je rigidnost ovog poslovnika, po kome mi radimo, stvorila takvu situaciju da se ja zahvaljujem mojim kolegama iz poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, što su mi omogućili da mogu da izađem za ovu govornicu.
Pozicija nema razloga da često izlazi za govornicu, jer Vlada nju na poseban način sagledava i posebno joj čini ustupke.
Ako se zna, poštovani poslanici, da opština Leskovac sa ovršinom od 1.025 kvadratnih kilometara i sa 165.000 stanovnika predstavlja peti grad po veličini u Republici Srbiji, da Kragujevac ima samo desetak hiljada stanovnika više od Leskovca, da ima 200 kvadratnih kilometara manje, gospodine ministre, od Leskovca, veoma je interesantno kako su ova dva grada sagledana.
Prošle godine, kada sam govorio na istu ovu temu, o zapostavljenosti Leskovca u odnosu na Niš i rekao da po stanovniku Niš dobija 1.580 dinara, a Leskovac po stanovniku 730 dinara, bilo je svima jasno kakav odnos Vlada ima prema gradovima kakav je Leskovac.
Ove godine nisam pravio računicu, jer se stidim toga da je pravim, a kakav tretman Leskovac ima kada je u pitanju i gospodin ministar i Vlada, ja ću vam reći - od sirotinje, koja je dodeljena Leskovcu, gospodine ministre, vaše ministarstvo i Vlada su moj Leskovac ostavili bez 13 miliona dinara, po osnovu poreza na imovinu i poljoprivredu na plaćanje po osnovu obveznica za dečiji dodatak.
Više puta je opštinan Leskovac intervenisala u Ministarstvu finansija, ali evo do danas tih 13 miliona nije stiglo u Leskovac. Ima još desetak dana do nove godine. Vratite Leskovcu ono na šta on ima pravo i što su svi drugi gradovi dobili. Na taj način ćemo zakrpiti neku rupu ili rupicu u onome što u Leskovcu treba graditi.
Da se sada vratim na poređenje Kragujevca i Leskovca. Leskovac i Kragujeva su u detaljima vrlo blizu, ali Leskovac ima 91 osnovnu školu, a Kragujevac 73.
U srednjem obrazovanju Leskovac ima 11 škola, a Kragujevac 9. U dečjoj zaštiti Leskovac ima 36 ustanova, a Kragujevac 27. Dakle, u svim zakonskim elementima koji se uzimaju u obzir kod dodele sredstava iz budžeta Republike prema onim procentima Leskovac i Kragujevac su vrlo blizu i tu se na osnovu toga, a što ja ne vidim u članu 99. pojavljuje jedna stavka - dodatna sredstva i tu praktično nastaje, poštovani moji sugrađani, problem Leskovca. Kragujevac po toj stavci dobija 347 miliona dinara, a Leskovac dobija dve nule. Tako Kragujevac ovim dodeljenim sredstvima, Kragujevac, jer se to sabira, pa kada bi se skupila sredstva za školstvo, za zdravstvo, za sve ono što se daje iz budžeta, Leskovac i Kragujevac bi bili približni i došli blizu jednakog procenta, međutim, kada ovih 347 miliona uđe Kragujevac po toj osnovi dobija 26%, a Leskovcu se učešće u porezu na promet svodi na samo 12,2%.
Da li je normalno da grad sa samo 10.000 stanovnika manje ima duplo i više manje učešća u porezu na promet i po osnovu finansiranja kulture, poštovani sugrađani i cenjeni poslanici, Kragujevac dobija oko 10 miliona dinara, a Leskovac dobija 2 miliona dinara. Kragujevac finansira tri ustanove kulture, a Leskovac finansira samo jednu. Ne zaboravite u ovoj godini, vi to dobro znate, u Leskovcu, na leskovačkom ukrasu Hisaru pronađena je igla za koju i današnja nauka nema tumačenje kako gvozdena igla može da živi 15, 20 i kusur vekova bez toga da zarđa. Leskovac u muzeju drži najveće bogatstvo, a najveće bogatstvo koje postoji je bogatstvo caričinog grada. Prema tome, muzeja nema u jedinicama kulture koje se finansiraju iz ovoga, pa sada vi vidite da li je to nešto normalno ili ne.
Poštovani moji birači, verovatno su kriterijumi na osnovu čega Leskovac ima jednu ustanovu kulture, a Kragujevac tri, rezultat nečega što vanga određuje. Tako moji građani krećući se stavku po stavku napred, pa vraćajući se u nazad, Kragujevac dobije 555 miliona, a Leskovac
dobije 173 miliona ili ukupan budžet na kraju ispadne Kragujevcu za 2003. godinu 1,5 milijarda, a Leskovcu 656 miliona pa sada vidite da li ja i ono što smo na skupovima govorili i sada ističem, zašto tražimo da se ova nepravda prema Leskovcu ispravi. Ako je zbog toga što je Kragujevac grad recite jedan razlog zbog čega grad sa 10.000 stanovnika manje ne može da bude grad, kada je u njemu sjedinjeno pet opština i zato kada u svojim promotivnim skupovima nastupam, ako je to jedini razlog proglasimo u 2003. godini Leskovac gradom, pa neka i on ima budžet približan, onako kako ga ima Kragujevac, jer znam da će ministar odgovoriti da je to upravo zbog grada, tih 347 miliona dinara, za rešavanje infrastrukture, ali molim vas da li u Srbiji postoji grad koji ima takve probleme u infrastrukturi kakve ima Leskovac.
Leskovac nema rešen vodosistem "Barje". Ne socijalistička, nego ova vlast koja je rekla prošle nedelje -10 godina treba Leskovcu ako hoće iz sopstvenih sredstava da završi vodosistem "Barje". Leskovac se snabdeva iz podzemlja vodom. Leskovac se snabdeva 50 i kusur godina iz podzemlja. Postoji, po onome što svi kažu, postoji velika opasnost da ako se Leskovac u narednih 10 godina nastavi da snabdeva iz podzemlja vodom, da Leskovac doživi sudbinu Tuzle, da pojedini delovi grada počnu da propadaju i da Leskovac počne da živi u ruševinama. Zato je insistiranje da Leskovac dobije veća sredstva.
Nema takođe ni naznaka za rešavanje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Leskovac kao grad, kao uže područje od 70 hiljada stanovnika, 20 hiljada stanovnika Leskovca živi bez kanalizacije i to ogromna naselja Slavko Zlatanović, Bobište, Jančik, Rade Žunić i sve drugo. Prema tome, neophodno je da se taj problem kanalizacije reši fabrikom otpadnih voda za koju projekat postoji i koji guši i taj kolektor koji izlazi sada kod jednog sela, on guši grad.
Na kraju, grad je bez deponije. Leskovac je prošle zime mesec ipo dana bio u đubrištu. To građani Leskovca koji žive u kućama, a 80% nas živi u kućama i mesec ipo dana smo mi živeli takoreći sa smećem na vratima. Prema tome, zato su potrebna uvećana sredstva Leskovcu, da razreši ove ovako drastično visoke probleme. Da se ipak osvrnem na nešto što je vezano za član 98. koji pokazuje jedno visoko licemerstvo ove Vlade i ovog zakona, na koje smo u procesu donošenja zakona ukazivali, a to je da je velikodušno Republika dala gradovima i deo poljoprivrede, nepokretnosti, pokretne stvari, osiguranje itd. Prošle godine je Leskovac imao 4-5 miliona iz svega toga. Stvarno je velikodušnost Republike bila velika, a koliko su ta mala sredstva, dobijaju opštine, onda je to nešto što je ozbiljan problem, ali je problem i to što opština Leskovac sa tako malim sredstvima nije u mogućnosti da pomogne selu, pa je selo od one sirotinje koju dobija Leskovac iz budžeta u još težem položaju i uvek se otvaraju novi problemi.
Da na kraju, da se ponovo vratim na pitanje deponije. Kada sam prošle zime na sednici Odbora za ekologiju pomenuo pitanje problema sa kojima se Leskovac sreće, što se mesec ipo dana ne iznosi smeće iz njega, uvažena gospođa Čomić je sa mnogo sarkazma tu moju primedbu prokomentarisala da je to politika, da ja unosim politiku u čitav problem, da to nema nikakve veze.
Zapisnici sa Odbora za ekologiju, oko toga, postoje i mogu se videti. Time je, rekao bih, još jednom došla do izražaja velika ljubav gospođe Čomić, kada je u pitanju Leskovac. Ujedno, hteo bih da je zamolim, kada je već na odgovornoj funkciji na kojoj jeste i vodi sednicu ovog doma, neka u ime funkcije bar nauči, zapamti ili neka pred sobom drži kako se zovu okruzi u Srbiji. Kada me je onoga dana, u sredu, opomenula da će me kazniti sledeći put ako ne izgovaram tečno poslovice moga juga Srbije, koje ja, budite sigurni, zapisujem i tražim među ljudima, pitam se po kom članu će me kazniti. Ne daj Bože, mogu da obolim pa da dođem ovde i da zamuckujem. Kako bi me onda ona kaznila?
Drugo, da se vratim na ono. Neka nauči odakle dolaze poslanici Jakov Stamenković, kolega iz one stranke. Gospođo Čomić, ja ne predstavljam leskovački okrug, jer takav okrug ne postoji. Ja i ostala četiri poslanika, jedan je iz vaše stranke, predstavljamo Jablanički okrug. Prema tome, izabrani smo na Jablaničkom okrugu. Gospodine ministre, nije u pitanju leskovački, nego Jablanički. Molim vas, napravite belešku, pa pričajte o tome.

Po članu 84. stav 2. dužna sam, kao predsedavajući, da obavestim poslanike da su dužni da iznose istinite informacije za govornicom. Narodni poslanik Dušan Cvetković, kao i svih nas 250, izabrano je u izbornoj jedinici Republika Srbija, jedna izborna jedinica.
Pravo na repliku, narodni poslanik Jakov Stamenković.

Razumem nervozu gospodina Lešnjaka, s obzirom da je on kandidat za predsednika opštine, tako da je hteo da iskoristi ovo za besplatnu reklamu. Mislim da je trebao, korektnosti radi, da iznese činjenice, a ne da iznosi ovde neke argumente koji ne stoje.
Recimo, pominjao je taj vodosistem "Barija", koga su oni gradili kao Skadar na Bojani, a mi polažemo račun, imate sve papire i izvolite, proverite šta smo mi uradili sa onim sredstvima koja smo imali na raspolaganju. Kako ste vi radili, ima krivična prijava protiv bivšeg direktora vodovoda, pa ćemo to videti kad se završi.
Što se tiče deponije "Željkovac", vi znate da su tu sredstva obezbeđena, da su obezbeđene sve dozvole i saglasnosti, ali jednostavno, postoji grupa ljudi gde ste, vaša partija i partija NDS-a sa Miloradom Marjanovićem na čelu, organizovali te ljude koji opstruiraju ulazak građevinske firme da počne sa rešavanjem ovog problema. Taj problem je problem koji traje već 50 godina. Vi ga niste rešili. Mi smo u mogućnosti sada da ga rešimo i želimo da ga rešimo. Obezbedili smo sve, ali vi jednostavno ne možete da podnesete da neko bude bolji od vas, da ono što niste mogli vi neko drugi reši i vi vršite maksimalnu opstrukciju.
Ovde vidim vaše amandmane i moje amandmane. Uporedio sam ih i vidim da ste vi, u stvari, sa dva dana zakašnjenja prepisali moj amandman na ovaj predlog zakona. To nije najstrašnije. Ovde ste zakasnili samo dva dana sa podnošenjem amandmana, a što se tiče podnošenja kandidature za predsednika skupštine opštine, zakasnili ste bar 20 godina. Vi ste po ubeđenju, kako kažete, komunista do koske. Izgleda da niste obavešteni da je komunizam odavno poražen u Evropi.

Ovim završavamo prepodnevni deo zasedanja i nastavljamo u 15,15 časova.

Prvi prijavljeni govornik u popodnevnom delu je narodni poslanik Milutin Prodanović, a posle njega Miomir Ilić.

(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum?

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti sa radom sednice.

Nastavljamo načelnu raspravu, prema prijavama za reč narodnih poslanika u načelnoj raspravi o predlogu zakona o obimu učešća opština i gradova u porezu na prometu 2003. godini.

Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, poslanička grupa DOS - DSS.

Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miomir Ilić, poslanika grupa SPS.