Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo, želim da se izvinim. Bio sam u zgradi, međutim, oni koji su trebali da me upozore da je počela sednica, nisu to uradili. Želim samo da se izvinim što nisam bio tu koji minut ranije da dam ovo uvodno izglanje. Nadam se da ćete mi dozvoliti da to sada uradim.
Svaki put, ovo je valjda treći put da ovaj zakon dolazi na dnevni red cenjenog doma. Imamo evidentnu podelu između, s jedne strane nužnosti da se obezbedi ravnoteža u celom sistemu javnih finansija između raspoloživih sredstava i upotreba tih sredstava. Naravno, nećete mi zameriti ako u momentu neke rasprave, kada oni isti koji su pre koju nedelju pritisnuli zeleno na tasteru da se ukinu neki porezi na promet, u ovom momentu dolaze i traže veća sredstva za njihovu opštinu, napomenem da postoji nešto je balans u javnim finansijama i da, ukoliko se izglasa jedan budžet za Republiku Srbiju, gde je predviđen jedan iznos sredstava da bi se obezbedila sredstva za finansiranje penzija, osnovnog osiguranja, socijalne zaštite i mnogo toga što je u budžetu Srbije, naravno, moramo uvek napomenuti da jedanput, kada se obezbedi i taj iznos sredstava, onda ne ostaje neki drugi novac koji se nalazi na nekom drugom mestu, već su to ponovo ti isti građani, ta ista privreda koja treba da finansira javne rashode.
Zbog toga, pre nego što uđem u detalje ovog zakona, želim samo da napomenem tu prvu stvar. Imajući u vidu budžet Republike Srbije koji je izglasan prošle nedelje, tu je obezbeđen jedan nivo sredstava za budžet, za nacionalni nivo. Imamo u članu 2. jedan iznos sredstava koji je obezbeđen i za finansiranje Savezne Republike Jugoslavije. Sigurno će to pretrpeti neke izmene kada dođe, što je sada izvesno, do izglasavanja Ustavne povelje i pratećeg ustavnog zakona. Ipak, onda to znači da u tom balansu javnih prihoda i javnih rashoda ovaj obim sredstava, ovde govorimo o 11,3 milijarde dinara, a to je onaj iznos o kome se može diskutovati i ne može se povećavati a da se ne smanji nešto i da se smanji iznos prihoda neke druge opštine ili, pak, da se smanji izvor prihoda za budžet Republike Srbije ili za SRJ.
Zbog toga, mogu da kažem da jedan broj amandmana ne može da se prihvati, jer on želi da deli novac koji ne postoji. Moramo, ukoliko u ovoj debati želimo nešto da promenimo, da vidimo šta je to šta treba da se smanji u rashodima Republike ili šta je to što treba da se smanji u rashodima Savezne Republike Jugoslavije, naročito vojske koja vuče najveći deo tih sredstava. Mislim da je u debati jasno da će mnogi lideri, i to lokalne samouprave, hteti da pokažu brigu za njihovu lokalnu samoupravu. Isto tako, moramo pokazati brigu i za SRJ, naročito za vojsku, našu diplomatiju i za ono što ste tek pre koji dan ovde izglasali, a to je budžet Republike Srbije. To je ta prva uvodna napomena, jer se u ovoj debati to često izgubi iz vida.
Druga napomena, odmah bi hteo to da napomenom u ovom uvodnom momentu, a to ću i ponovo napomenuti kada dođemo do cifara, ovde govorimo samo o 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave.
Znači, na momente, kada se dođe do rasprave, čini se kao da je ovo celokupni iznos prihoda lokalne samouprave, da se ovde govori o životu i smrti lokalne samouprave. Želim ipak da se stvari svedu na njihovu realnu srazmeru, a to je da ovde govorimo o 16,8% u proseku prihoda lokalne samouprave.
Danas je to možda i najbolji dokaz onoga što je realna fiskalna decentralizacija, ne govorim ovde o kičmi javnih finansija na lokalnom nivou, naravno, 16,8% ukupnih prihoda je važna stavka, ali na momente, u ovoj debati, siguran sa da će na to i ličiti. Izgleda da se ovde govori o biti ili ne biti za lokalnu samoupravu. To, jednostavno, nije tačno.
Lokalna samouprava ima sada mnogo važnije izvore, bilo da su oni izvorni, bilo da se dele sa Republikom, ali da nemaju nikakvog ograničenja. Prečesto se ovde fokusiramo na tu famoznu stopu, koja nije ništa, nego samo izvedena veličina onoga što su iznosi, koji se prenose. To je samo tehnika. Ni u kom slučaju to ne treba da se svede, rekao bih, kao ključna odrednica, jer stopa (i to je ponovo automatski nešto što ste odredili, glasajući za budžet Republike Srbije prošle nedelje), ta stopa je automatski niža, ako ni zbog čega drugog, bar zbog toga što je učešće u porezu na promet federacije smanjeno sa 25 na 18%, tako da po automatizmu, onaj ostatak sredstava, koji se deli između Republike Srbije i lokalne samouprave, jednostavno je veći i samim tim, stopa otpada.
Da ne govorim o tome da od tog najizdašnijeg poreza u našem fiskalnom sistemu očekujemo dalji napredak, tako da i po tom elementu dolazimo do nekih nižih stopa. Ne mogu a da na krijem iznenađenje da po treći put, mada je svima ovde jasno o čemu se radi, da mnogi lideri ovde, u ovom domu, pričaju stalno o toj stopi. To nije ništa drugo, nego je izvedena stavka.
Pričajmo o iznosima, pričajmo o tome kakva je situacija u javnim finansijama lokalne samouprave, i onda ćemo videti da je situacija mnogo bolja, neuporedivo bolja u finansijama lokalne samouprave, nego što je bila pre dve godine. Da li je sjajna - nije, da li je napredak na lokalnom nivou u javnim finansijama veći, nego na nivou Republike - da, apsolutno, i to ću pokušati da vam dokažem kroz nekoliko činjenica sada, ako pogledamo ono što je trenutna situacija javnih finansija.
Samo da završim uvodne napomene, prvo, želim da kažem da ne možemo da delimo neki drugačiji novac, to je porez na promet, to je fond zarada, to su neke veličine koje su određene u bilansu javnih prihoda i javnih rashoda. Izglasavanjem budžeta Republike Srbije, određeno je učešće i Republike i federacije u tim fiskalnim formama, tako da na ovoj raspravi ne možemo govoriti o nekom povećanju tih sredstava, jer jednostanvo, onda bi delili novac, koji ne postoji. Ne možemo deliti dva puta jedan isti novac.
Druga stvar, to je da mi se čini da ne treba pretvoriti ovu debatu u biti, ili ne biti. Nema mesta ovde više za Šekspira, zahvaljujući fiskalnoj decentralizaciji. Govorim o 16,8% ukupnih prihoda.
I najzad, dozvolite da izbegnemo neku svojevrsnu formu demagogije o nekom smanjenju stopa, koje ništa ne znači, osim toga da ono što je smanjeno, kao učešće Republike, sada je veći izvor sredstava, i samim tim, pošto se to deli, taj veći iznos, onda su stope mehanički manje. I ne samo to, ta fiskalna forma daje mnogo više novca nego pre i samim tim i ta stopa je dodatno manja.
Gledajmo iznose i, hteo bih sada da uđem malo u srž stvari, da vidimo o kom novcu ovde pričamo, na koji se način došlo do ovog zakona i zbog čega, na kraju, naravno, apelujući na vas da izglasate ovaj zakon u ovoj formi.
Ako sagledamo evoluciju javnih finansija na lokalnom nivou, želeo bih samo da vam napomenem nekoliko cifara. Mislim da je dosta indikativno da uporedimo 2000. i 2002. godinu, i posle da sagledamo kakva je evolucija javnih finansija predviđena na lokalnom nivou, za 2003. godinu, od kojih je ovo samo jedan manji deo.
U 2000. godini, plan prihoda tj. rashoda lokalne samouprave - mi imamo jednu zdravu stvar, koju moramo po svaku cenu održati, a to je da se ne stvara deficit na lokalnom nivou - imali smo plan za 11,1 milijardu dinara prihoda tj. rashoda. Ostvarenja je bilo 12,3 milijarde dinara. To znači da je za 10% bilo veće ostvarenje od onoga što je planirano. U 2002. godini tj. ove godine, ukupni obim sredstava je 45,3 milijarde dinara, a ostvarenje će biti 55,7 milijardi dinara ove godine, što znači da je indeks ostvarenja prema planu 26% ove godine.
Tek pre koji dan, poštovani narodni poslanici, izglasali ste rebalans budžeta Republike Srbije i uočili ste da u tom budžetu nema većeg ostvarenja. Na protiv, ako pogledamo prihode, oni su za nekih 800 miliona dinara manji od onoga što je predviđeno. Ovde govorimo o ostvarenju prihoda lokalne samouprave ove godine, koji su za 26% veći, nego što je bilo planirano.
Uporedite te dve veličine i videćete da u zadnje dve godine, od svih segmenata javnih finansija, da su lokalne finansije najbrže napredovale. Ako pogledamo realni rast, neki će reći - ali, koji je efekat inflacije, onda vidimo da u ostvarenju, ako uporedimo 2000. godinu i 2002. godinu vidimo da je ostvarenje u nominalnom iznosu 4,5 puta veće, indeks je 454%, a u realnom rastu imamo veoma značajan napredak.
Što se tiče planiranih sredstva i ostvarenih sredstva, imamo realni iznos povećanje u 2002. godini, ako ga uporedimo sa 2000. godinom, to iznosi 102%. Realni iznos, u odnosu na inflaciju, lokalne samouprave imaju dva puta više novca nego što su imale pre dve godine, i to je činjenica koju ne možemo u ovoj debati zaboravati.
Oni koji vode lokalne finansije imaju dva puta više realnih sredstava ove godine, nego što su ih imali pre dve godine. Ja vas molim da u ovoj debati ne zaboravimo tu činjenicu, jer kada se dođe do nekoliko desetina miliona dinara više ili manje, zaboravi se da veća slika. Ovo je najeklatantniji primer i dokaz da u javnim lokalnim finansijama gde svi dobro znamo, a naročito vi, koji ste često lideri na lokalnom nivou, da su potrebe ogromne, da ni ovakve javne finansije ne mogu podmiriti akumulirane probleme koje imamo, i to je jednostavno izraz propadanja naše zemlje na lokalnom nivou.
Ali, dva puta više realnog novca na lokalnom nivou ove godine, kada ga uproedite sa 2000. godinom, to je najlepši dokaz da fiskalna decentralizacija, ono o čemu se pričalo u početku, ovog puta jeste činjenica i dokaz da oni koji vode za naše građane i javne finansije na lokalnom nivou, imaju mnogo više sredstava da reše svakodnevne probleme naših građana, nego što je bilo pre dve godine.
Druga stvar koju bih hteo da napomenem, to je da, ako pogledate finansiranje jedinica, ovaj zakon predstavlja 11,3 milijarde dinara sredstava, ali ako ga uporedimo sa ukupnim obimom sredstava, koji je od 67,3 milijarde dinara, procenat za sledeću godinu, onda vidimo da je to tih 16,8% ukupnih sredstava. Od ukupnih 67,3 milijarde dinara, predviđeno je 28,1 milijarde dinara izvornih prihoda, 27,9 milijardi dinara ustupljenih prihoda, van bilo kakvog ograničenja, i kada govorimo o deljenju poreza na promet, kada se priča o ovom zakonu, zaboravi se veoma brzo onaj procenat poreza na promet, koji se deli bez ikakvog ograničenja, 8, 10 12% ili 15%, što se tiče Beograda, a onda se fokusiramo na ovaj dodatni deo. Jednostavno, ovde vidimo da fiskalna decentralizacija znači ono što je eventualno predmet diskusije danas i ono što je predmet onih žučnih rasprava koje imamo, a to je samo 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave, u proseku.
Zato ne treba preterivati ni u onome kada se govori o tome - šta će se desiti u slučaju da se sredstva ne povećaju?
Kada govorimo o ovom obimu sredstava, želeo bih da se ipak iza ovih cifara podsetimo kakva je bila filozofija iza jednog ovakvog zakona, jer čini mi se da se iz godine u godinu gubi po malo smisao ovih sredstava. Ova sredstva, ako pogledate i obrazloženje - zašto postoji taj zakon - ona su tu da uravnoteže razvoj, da pomognu onim lokalnim samoupravama, koje su u nešto težoj situaciji.
Zbog toga, kada već govorimo o sredstvima o kojima razgovaramo danas ovde, ne možemo, a da se ipak ne podsetimo da iza toga stoje kriterijumi koje je ovaj dom izglasao, a glasajući za Zakon o lokalnoj samoupravi i to pre nekoliko meseci.
Znači, iza ovih cifara, nema nikakve proizvoljnosti izvršne vlasti, nego postoje kriterijumi koje ste vi utanačili kada ste izglasali Zakon o lokalnoj samoupravi, želeo bih ovde samo da napomenem da su ključne odrednice samo broj stanovnika te opštine, i naravno da ove godine imamo efekte popisa, a oni su pokazali, da se situacija promenila u nekim lokalnim samoupravama.
Siguran sam da ćemo o tome puno pričati, ali činjenica je da jedan broj opština ima manji broj stanovnika danas nego pre 10 godina. Cifre koje smo imali u godinama, od onog prethodnog popisa, pa do danas, bile su izvedene. Gledalo se prema prvobitnoj cifri i prema nekim procenama stopa rasta i pada, a dolazilo se i do nekih cifara.
Ovog puta, zahvaljujući popisu koji je sproveden ove godine, imamo cifre koje su realnost na lokalnom nivou. Znam da ćemo puno pričati o tome, da te cifre mogu da ne izražavaju potpunu realnost, znam da ima nekih lokalnih samouprava gde broj izbeglica, dalje raseljenih lica, menja situaciju i već je prethodnik koji je bio za ovom govornicom napomenuo da ima među tim stanovnicima i nekih, mislim na one koji su u inostranstvu. Naravno, nijedna statistika nije perfektna, ali danas, zahvaljujući ovom popisu imamo mnogo realniju sliku onoga koliko ima stanovnika u svakoj lokalnoj samoupravi.
Zahvaljujući tome imamo i pravičniji način rasporeda ovih sredstava.
Drugi kriterijum je broj odeljenja i broj objekata u osnovnom i srednjem obrazovanju. Tu se vidi šta je prioritet, ono o čemu pričamo.
Najzad, broj dece, a obuhvaćen neposrednom dečijom zaštitom, kao i broj jedinica dečije zaštite. Tu je, čini mi se jedan pravilan kriterijum ugroženosti onoga što nam je valjda najvažnije, a to je omogućavanje normalnog razvoja mladih generacija. Tu imamo dopunske kriterijume, veoma važne, površina, to je i te kako važno za neke od naših opština, a naročito na istoku naše zemlje, tj. u pitanju je gustina stanovništva, i tu imamo efekte za neka sredstva koja su nužna za transport dece i takve stvari. Naravno, zadnja, ali sigurno je najmanje važna stvar, to je stepen razvijenosti.
Zahvaljujući tim kriterijumima, dolazi se do nekih sredstava. Mogu da kažem, naravno, očekujem da oko toga bude puno reči danas, imali smo na bazi tih kriterijuma, nepobitnih i jednostavno, primena onoga što ste vi izglasali i jedan efekat, a on je finansiranje infrastrukture u nekim gradovima, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i sve je to tražilo dodatna sredstva.
Na taj način došli smo do ovog obima sredstava, tj. ne do obima, nego do preraspodele koja postoji u njemu.
Naravno, možemo, ja se nadam da ćemo i o tome razgovarati kada dođe do debate, da li je ova preraspodela između opština, odnosno gradova, ona koja je prava? Mi smo u momentu kada je ova tačka dnevnog reda, skinuta sa dnevnog reda pre nekoliko nedelja obavili, i kao što je traženo sa strane jednog broja i poslaničkih grupa i poslanika, obavili dodatne konstatacije. Ja se zahvaljujem ovom prilikom Stalnoj konferenciji gradova i opština, ona je organizovala veoma brzo jednu široku raspravu, i čini mi se da je bilo nekih četrdesetak lidera sa lokalnog nivoa i oni su svi došli.
Mislim da smo, odnosno na toj dosta iscrpnoj diskusiji, kao i onih nebrojenih bilateralnih kontakata koje smo imali sa liderima lokalne samouprave došli do jednog dobrog predloga zakona. Gradovi su, prema prvobitnom nacrtu, smanjili su obim za nekih 180 miliona dinara, prema onome što je bio prvobitni nacrt izvora finansiranja Republike, i Republika je napravila dodatni napor od 180 miliona dinara, tako da je prema ovim kriterijumima preraspoređeno još 360 miliona dinara raznim lokalnim samoupravama.
Želim da kažem isto ako sagledamo ovaj iznos, ne zaboravite, poštovani narodni poslanici, da u budžetu Republike Srbije postoji jedna stavka koja znači dopunska sredstva za lokalne samouprave. Kao što smo pokazali i u prethodne dve godine Vlada Republike Srbije će znati da interveniše tamo gde je situacija naročito teška, odnosno tamo gde se desi da ima i nekih nepogoda, tamo gde dođe do nekih lomova. Imamo u budžetu Republike Srbije mogućnost da intervenišeno, u slučaju da postoji veoma teška situacija na lokalnom nivou. Tu bih hteo da zaključim, naravno, kao lideri lokalne samouprave i to je veliki broj vas, teško je ne očekivati da ćete pokazati naročitu brigu za vašu lokalnu sredinu. To je, ne samo normalno, to je i plemenito, ali želim da napomenem da u balansu javnih rihoda i rashoda, ne možemo deliti dva puta iste poreze. Znači, ovaj obim sredstava koji imamo, to je 11,3 milijarde dinara, ne može biti povećan.
Sa druge strane, želim da napomenem da je to samo 16,8% ukupnih sredstava i tako pokazujemo da ovde imamo jednu realnu fiskalnu decentralizaciju. Najzad, javne finansije na lokalnom nivou, to je u realnom iznosu dva puta više ove godine, nego pre dve godine, to je segment javnih finansija koji je najviše porastao i ove godine za četvrtinu, prihodi lokalnih samouprava su veći nego što je to planirano, a budžet Srbije je isti kao što je planirano.
Tu vidimo i na sijaset lokalnih samouprava, skoro sve, imaju i rebalanse zato što su im prihodi veći, i to je dobro.
Znači, ja samo molim da se ne upadne u jednu vrstu forme demagogije, da se govori o stopama koje nisu ništa drugo, nego samo jedna izvedena stavka, već da gledamo realnost cifara. Tu ćemo uvideti da ovaj budžet koji omogućuje jedan rast, ako ga uporedimo prema onome što su bila sredstva za prošlu godinu, ovo je rast koji je za 21% prema onome što su sredstva koja su planirana za izvršenje, za ovu godinu, realni rast za sledeću godinu je 6% i to je i dalje rast koji je brži od rasta budžeta Republike Srbije.
Da ne zaboravimo, imamo i dalje onaj član koji ste izglasali jednim amandmanom ove godine, to je da u slučaju da okvir poreza na promet bude prenošen, to će se deliti 50:50 između lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije.
Ja sam napomenuo i tada, napomenuću i ovde, da to nije najpravičniji način deljenja prelaska tog okvira zato što i, kao što nam je i praksa to pokazala ove godine, ako ostavite na taj način deljenje tog prelaska okvira, onda se favorizuju ponovo lokalne samouprave koje imaju jaču ekonomsku bazu.
Da vam kažem nekoliko cifara, Beograd je na taj način ove godine došao do nekih 900 miliona dinara tih sredstava, a Novi Sad od 500 do 600 miliona dinara, a ja sam apelovao na vas da prihvatite drugačiji način deljenja, ali naravno, to je bio jedan amandman gde je sve bilo zeleno, svi ste glasali za taj amandman i ove godine se na isti način deli taj novac.
Zbog toga je to ostalo na isti način. Napomenuo bih isto tu, to je jedan veoma važan član koji uvodi regresno pravo, a videćete da za one lokalne samouprave koje žele da finansiraju neka kapitalna izdanja i koja dobijaju garanciju, tj. suverenu garanciju od Republike Srbije, da za te, i samo naravno, za te opštine, postoji tzv. regresno pravo i ne bi bilo u redu da one dolaze do dodatnih sredstava, a da ne vraćaju dug kako je i potpisano, a ne bi bilo korektno, solidarno i zato postoji jedan član gde se kaže - da u slučaju da one ne podmiruju njihove dugove, utoliko će se smanjiti taj iznos sredstava i to je način na koji se uvodi i jača fiskalna disciplina.
Da zaključim, sa ovih 11,3 milijarde dinara, sa značajnim rastom, realnim rastom od 6% obima, mi ćemo i treću godinu za redom jačati javne finansije lokalne samouprave. Dva puta više realno ima novca na lokalnom nivou, nego pre dve godine. Fiskalna decentralizacija je danas činjenica, jer samo 17% sredstava dolazi do neke forme deljenja i pri tom imamo mogućnost da u slučaju, da porez na promet premaši ono što je predviđeno u obimu, da delimo između Republike i lokalne samouprave, mislim na ta sredstava, i to pola pola.
Ovaj zakon, ukoliko ga prihvatite, omogućiće da lokalne samouprave nastave da rade ono što su uradile zadnjih godina. Želim da napomenem da i sam smisao ovog zakona se polako gubi. Mislim da, uporedo sa diskusijama oko novog ustava Republike Srbije koji će dovesti do neke nove preraspodele, dodatne, do ingerenicja između nacionalnog nivoa, a tu su pokrajine i lokalne samouprave, najavljujem da bi trebalo da se uporedo sa tim ponovo razmotri sistem finansiranja lokalne samouprave.
Naročito, trebalo bi da pogledamo konkretno kroz cifre, da li mi imamo danas u našem sistemu javnih finansija instrument koji jača solidarnost na lokalnom nivou. Ovaj zakon to radi ali čini mi se da je njegova prvobitna misija ili filozofija, malo izbledela. Naravno, apelujem na vas da glasate za ovaj predlog zakona, ali da uporedo sa diskusijom oko Ustava Republike Srbije, moraćemo da postavimo pitanje solidarnosti ponovo. Ne bi bilo celishodno da imamo na teritoriji Republike Srbije Srbiju koja se razbija na dve i tri brzine, gde neke lokalne samouprave veoma brzo rastu, veoma brzo se oporavljaju i finansiraju se projekti naročito u domenu lokalne infrastrukture. Imamo jedan broj lokalnih samouprava koje i dalje imaju velike teškoće.
To je jedna veoma obimna i duboka debata za koju se nadam da ćete i vi u jednoj radnoj raspravi naročito kada dođe vreme za to i najverovatnije sredinom tekuće godine imati sluha, pažnje i želje da ponovo razmotrimo način na koji treba da se jača solidarnost u našoj državi i kroz sistem lokalnih finansija. Dame i gospodo, ovo je jedan dobar predlog zakona. On će omogućiti da i vi kao lokalni lideri i vaše kolege imaju još više sredstava da rade ono što sa sve više uspeha svuda, nezavisno od političke pripadnosti na raznim nivoima, već rade i mnogo više u zadnje dve godine. Lokalna samouprava ima više sredstava, a da bi imala više mogućnosti, da bi rešavala sve više nagomilanih problema naših građana. Jednostavno, mislim da će ovaj zakon biti jedan značajan korak u tom pravcu. Hvala vam na pažnji i izvinite još jedanput za ovo zakašnjenje. Hvala.