PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.12.2002.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodne poslanike da zauzmu svoja mesta, kako bismo počeli rad Pete sednice u pre podnevnog delu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici, po prijavama, prisustvuje 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Slobodan Pavlović, Jožef Kasa, Petar Mišić, Predrag Stojanović, Branimir Trajković, Jelena Milenković, Laslo Torde, Miroslav Markićević, Miodrag Stamenković, Branko Gligorić, Dušan Budišin, Arsen Kurjački. Narodna poslanica Slavica Tatomir zakasniće na današnje zasedanje a izostaće sa prepodnevnog dela narodni poslanik Miomir Tadić, a sa popodnevnog dela narodna poslanika Neda Arnerić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik i potpredsednici Vlade Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije, sekretar Vlade Republike Srbije i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je predsednika Narodne skupštine gospođa Nataša Mićić na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Narodnog pokreta Otpor, predstavnike Nacionalnog demokratskog instituta, predstavnike Udruženja univerzitetskih profesora i nastavnika Srbije - Sekcija "Kolubara" i predstavnika USAID-a (JUESEID-a).
Pozdravljam prisutne goste u ime Narodne skupštine.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OBIMU SREDSTAVA I UČEŠĆU OPŠTINA I GRADOVA U POREZU NA ZARADE I POREZU NA PROMET U 2003. GODINI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, zajedno narodni poslanici Đura Lazić, Ljubiša Maravić i Sreten Mitrović, zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković, zajedno narodni poslanici Vladan Radovanović i Jakov Stamenković, zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno narodni poslanici Dušan Cvetković, Radojko Petrić, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Jovan Todorović i Joca Arsić, zajedno narodni poslanici Dušan Cvetković, Radojko Petrić, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Jovan Todorović, Joca Arsić i Ljubomir Mucić, zajedno narodni poslanici Miroslav Martić, Nataša Mićić, Bogoljub Zečević, Zoran Mićović, Milka Marinković, Branko Bešević, Predrag Mijailović, Zeldžo Hurić, Vukosav Tomašević, Slađan Mijailović, Zoran Ćirković, Vasilije Pavićević i Radojko Petrić, narodni poslanici Miomir Tadić i Slavoljub Matić.
Narodni poslanici Vladan Radovanović i Rakov Stamenković, pisanim putem, povukli su amandmane koje su, pojedinačno i zajedno, podneli na članove 2. i 3. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas, da prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto je ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe 5 časova i pošto vam je poznato vreme koje je na raspolaganju pojedinim poslaničkim grupama, molim predsednike ili predstavnike poslaničkih grupa da, ukoliko to već nisu učinili, podnesu spisak narodnih poslanika po redosledu prijava za reč do vremena potrebnog da se po Poslovniku Skupštini obrate drugi izvestioci po ovom zakonu.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije govori o tome da dostojanstvo Narodne skupštine mora da bude poštovano uvek. Istina, tu se pominje da narodni poslanici moraju da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, pa vas ja zato pozivam sada da mi poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da ne otpočinjemo raspravu po ovoj tački dnevnog reda dok se ne pojavi ovlašćeni predstavnik predlagača Predloga zakona, odnosno ministar za finansije i ekonomiju Božidar Đelić.
Neshvatljivo je gospođo Čomić da vi otpočinjete raspravu po jednoj tački dnevnog reda, a vidite i sami da nas predstavnik predlagača nije udostojio i ne prisustvuje na sednici Narodne skupštine kada se raspravlja o ovoj tački dnevnog reda. Ja konstatujem da se nisu stekli uslovi za raspravu po ovoj tački dnevnog reda. Uslov nije samo da u sali budu narodni poslanici, uslov je da u sali bude i predstavnik Vlade. To je onaj koji prvi dobija reč, ako možda niste znali i onaj koji dobija reč kada god je zatraži. To je onaj koji bi trebalo da nam sada ovde iznese razloge zbog kojih narodni poslanici treba da glasaju za Predlog zakona, da ga obrazloži, da već sada kaže zbog mnogih amandmana koji su stigli na ovaj predlog zakona zašto je neka opština dobila manji procenat, zašto neki grad, kako je moguće u roku od 10 dana da su gradovi mogli da se zadovolje i sa manjim prihodom od poreza na promet nego što je bio prvobitni predlog, gde su ta sredstva otišla i ja smatram da Narodna skupština Republike Srbije, ako je demokratska skupština nikada ne sme da otpočne raspravu o predlogu zakona koji je podnela Vlada ukoliko sednici ne prisustvuje predstavnik Vlade Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li narodni poslanik traži sastanak Administrativnog odbora da se izjasni o ovoj povredi?
(Tomislav Nikolić: ja vidim da vi ne želite uopšte ozbiljno da razgovarate o ovome.)
Da li narodni poslanik želi da se izjasni Administrativni odbor, pošto moramo to konstatovati u stenogramu pre nego što vam dam objašnjenje za koje je nadležan predsednik, odnosno predsedavajući.
Konstatujem da narodni poslanik ne želi reč kako bi se izjasnio o sastanku Administrativnog odbora.
Povreda Poslovnika koja se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine je u izjavi narodnog poslanika tumačena, a neprimenjiva odredba Poslovnika. Uslov da bi sednica Narodne skupštine bila održana je da postoji poslovnički kvorum za rad, a da sva druga lica koja budu pozivana na sednice Narodne skupštine ne predstavljaju kvorum. Slažem se da je lep i nepisani običaj da nadležni i pozvani budu prisutni, ali to nije predmet Poslovnika i to narodni poslanik vrlo dobro zna.
Pošto predstavnik predlagača nije prisutan, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč želi narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predsednik poslaničke grupe SPS, za oba zakona, za ovaj i za zakon koji je kao 6. tačka dnevnog reda.
Izvinjenje narodnom poslaniku, dakle s obzirom da zbog stenograma moram da kažem da saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres. (11,00 časova)

Jovan Todorović

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije ovlašćen sam da pred ovim Parlamentom iznesem razloge zbog kojih Socijalistička partija Srbije ne može prihvatiti predlog ovog zakona. Moram da kažem čak i da smo mogli da prihvatimo neke odredbe ovog zakona ili raspored sredstava, koji je njime predložen, činjenicom da ministar za finansije gospodin Đelić nije prisutan u ovoj Skupštini bili bi prinuđeni da takođe odbijemo taj zakon. Mislim da je to stvarno neozbiljno da predlagač sredstava, koja se dodeljuju opštinama, radi ostvarivanja funkcija lokalne samouprave, pri čemu valja imati u vidu da javna potrošnja, koja se preko lokalnih samouprava stvara, predstavlja značajan deo društvenog proizvoda koji se u jednoj zemlji, kakva je Srbija, troši u javnoj potrošnji.
Reč je o preko 60 milijardi dinara, pri čemu ovom prilikom razgovaramo i o ukupnim budžetima lokalnih samouprava, koji su prema viđenjima Ministarstva za finansije dozvoljeni u 2003. godini, kao i o rasporedu 8,3 milijarde dinara prema kriterijumima koji su sadržani u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Najpre sve vas i čitavu javnost želim da potsetim na to da smo prilikom usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, u onom delu koji se pre svega odnosi na kriterijume po kojima će se deo ubranog poreza na promet ili deo poreza na zarade, koji se ostvari na teritoriji lokalne samouprave, vraćati u budžete tih lokalnih samouprava, imali vrlo ozbiljne primedbe, pre svega u pogledu kriterijuma koji se primenjuju pri raspodeli tih sredstava. Na žalost i prva, a i sada druga predložena raspodela tih sredstava govori o manjkavosti i nedostatku tih kriterijuma, pri čemu bi morali da vodimo računa o nejednakoj razvijenosti naših opština širom Srbije. Upravo taj kriterijum razvijenosti je, čini mi se, u ovom predlogu zakona, dakle u predlogu rasporeda sredstava, paušalno primenjivan u najvećem broju opština.
Činjenica je da je došlo do rasta sredstava, koja će se vratiti skupštinama opština sa 6 milijardi na 8,3 milijarde, ali se postavlja pitanje zbog čega nismo uvažili neke objektivne kriterijume razvijenosti, bolje rečeno nerazvijenosti pojedinih sredina i onda sa stanovišta Ministarstva za finansije bili izdašniji u potpomaganju tih lokalnih samouprava da prevaziđu očigledne probleme koje imaju u funkcionisanju samouprave kao takve.
Najveći broj opština je nominalno dobio veći broj sredstava, ali postoje 4 opštine u ovom predlogu koje su dobile manje sredstava, manje sredstava nego što je to bio slučaj u toku 2002. godine i biće zanimljivo da nam ministar objasni kako se to moglo desiti da i pored svih parametara koji su ovde korišćeni za izračunavanje dela sredstava, koja pripadaju lokalnim samoupravama, kako se moglo desiti da neke opštine poput Loznice, poput Kučeva, poput Velikog Gradišta dobiju manje sredstava nego što je to bio slučaj u 2002. godini, pa je na primer Loznica dobila 7,2 miliona manje sredstava, Kučevo je dobilo 2,7 miliona manje sredstava, a Veliko Gradište 1,6 miliona manje sredstava nego što je to bio slučaj prema istim kriterijumima u 2002. godini.
Otprilike, na istom nivou ili sa neznatnim povećanjem imamo četiri opštine, i to: Inđiju, Knić, Rekovac i Sokobanju. Ako su primenjivani parametri koji se tiču rasta bruto društvenog proizvoda od 5% i inflacija koja se predviđa, sa ovom koja će biti preneta iz decembra 2002. godine u 2003, od 14,1%, onda je zaista besmisleno utvrditi ovakav predlog u kojem te opštine dobijaju manje sredstava ili dobijaju, otprilike, na istom nivou kao u 2002. godini.
Ono što se na prvi pogled iz ovog predloga može uočiti je da se došlo do jedne preraspodele sredstava u korist gradova. Naravno, kao poslanik SPS-a nemam ništa protiv da gradovi dobiju više sredstava, jer objektivno postoje problemi koji se u tim gradovima moraju rešavati, ali sam zaista protiv toga da to ide na štetu ili na teret nekoliko opština koje sam i naveo u ovom primeru, a i većine drugih opština koje su na ovom spisku za raspodelu predmetnih sredstava.
Ukupno je gradovima za 2003. godinu predviđeno povećanje od oko milijardu i 200 miliona dinara. Ako znamo da je ukupno povećanje svih opština 3,3 milijarde, onda je potpuno jasno da sve opštine u Srbiji imaju povećanje, zaokruženo govoreći, oko 2,1 milijarde dinara u 2003. godini.
Kada smo govorili o kriterijumima, onda smo između ostalog govorili i to da kriterijum razvijenosti u sebi mora da podrazumeva mnogo više faktora i elemenata nego što je bilo predloženo zakonom i nego što se primenjuje i u ovom predlogu. Potpuno sam uveren da ministarstvo nije uzelo u obzir stanje ekonomije i privrede u mnogim ili u većini sredina. Na primer, broj zaposlenih radnika ne igra nikakvu ulogu. Takođe, ne igra ni broj nezaposlenih radnika. Dalje, neki kriterijumi koji su primenjivani u pogledu, recimo, broja škola, broja odeljenja, dečjih obdaništa itd, takođe su na neki način zacementirani na postojećem stanju, pa se ispostavlja da one sredine koje, recimo, imaju četiri srednje škole i toliko i toliko odeljenja, za svagda treba da po istom kriterijumu dobijaju otprilike istu količinu realnih sredstava, a da se pritom, recimo, zanemari činjenica da postoje srednje škole, pa i osnovne, u kojima u jednom odeljenju imamo i preko 30, pa čak i preko 35 učenika, što nije u skladu sa kriterijumima osnovnog i srednjeg obrazovanja kada je u pitanju broj đaka. One sredine koje, nažalost, imaju samo jedno jedino obdanište, dobijaju, prema broju dece u tom obdaništu, odgovarajući deo sredstava, pri čemu se ne vodi računa o tome da je realna potreba u mnogim u tim sredinama da imaju ne jedno, nego dva, čak tri ili pet obdaništa. Dakle, ti kriterijumi u pogledu broja stanovnika koji potencijalno treba da koriste nekakva sredstva i radi ujednačavanja tih usluga od strane države prema građanima, nisu zastupljeni.
Recimo, uzmite kriterijum stanovništvo. Mi imamo dosta paradoksalnu situaciju da su sve opštine došle do toga da u budžetskoj 2003. godini imaju manje stanovnika nego što je to bio slučaj u 2002. godini. Jednostavno, ne mogu da razumem o kojim se tu zapravo podacima radi. Kaže se da su korišćeni podaci iz poslednjeg popisa. Postavlja se pitanje kako je taj popis sproveden? Šta je sa ljudima koji su u inostranstvu, a koji ovde vrlo ozbiljno figuriraju kao stavka i, pre svega, u smislu umanjenja broja stanovnika u pojedinim opštinama. Recimo, imate situaciju da je Opština Loznica, prema podacima iz 2002. godine, imala preko 113.000 stanovnika, a da danas u predlogu imamo kriterijum od 86.000 stanovnika. Šta se desilo sa 27.000 građana sa područja Opštine Loznica za ovaj period?
Takođe, Ministarstvo za finansije je našlo za shodno da umanji sredstva pojedinim opštinama za onaj broj radnika koji rade u inostranstvu i za onaj broj članova njihovih porodica, pri čemu mislim da neke okolnosti ne idu na ruku ovom načinu utvrđivanju sredstava, jer retke su porodice koje su u punom sastavu u inostranstvu. Najčešći je slučaj da su ovde žena ili deca koja idu u školu ili koriste obdanište, koja koriste komunalnu infrastrukturu, koja učestvuju u stvaranju poreza na promet koji se izdvaja kao povraćaj sredstava iz republičkog budžeta pojedinim opštinama.
Dalje, šta je bilo sa izbeglicama? Šta se desilo sa preko 10.000 izbeglica na prostroju lozničke opštine, a došli smo do toga da Loznica ima 27.000 stanovnika manje nego što je to bio slučaj u 2002. godini i, naravno, svojstveno tome, znatno manja sredstva nego što je to bilo predviđeno i nego što bi to, prema broju stanovnika u toj opštini, trebalo da bude slučaj.
Ovde ću završiti prvi deo izlaganja, pošto nameravam da čujem i gospodina ministra. Nadam se da će on moći da nam objasni neka rešenja iz ovog predloga zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se javio ministar Vlade Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.
Ministre, imali ste kritiku zbog kašnjenja, od strane narodnih poslanika.

Božidar Đelić

Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo, želim da se izvinim. Bio sam u zgradi, međutim, oni koji su trebali da me upozore da je počela sednica, nisu to uradili. Želim samo da se izvinim što nisam bio tu koji minut ranije da dam ovo uvodno izglanje. Nadam se da ćete mi dozvoliti da to sada uradim.
Svaki put, ovo je valjda treći put da ovaj zakon dolazi na dnevni red cenjenog doma. Imamo evidentnu podelu između, s jedne strane nužnosti da se obezbedi ravnoteža u celom sistemu javnih finansija između raspoloživih sredstava i upotreba tih sredstava. Naravno, nećete mi zameriti ako u momentu neke rasprave, kada oni isti koji su pre koju nedelju pritisnuli zeleno na tasteru da se ukinu neki porezi na promet, u ovom momentu dolaze i traže veća sredstva za njihovu opštinu, napomenem da postoji nešto je balans u javnim finansijama i da, ukoliko se izglasa jedan budžet za Republiku Srbiju, gde je predviđen jedan iznos sredstava da bi se obezbedila sredstva za finansiranje penzija, osnovnog osiguranja, socijalne zaštite i mnogo toga što je u budžetu Srbije, naravno, moramo uvek napomenuti da jedanput, kada se obezbedi i taj iznos sredstava, onda ne ostaje neki drugi novac koji se nalazi na nekom drugom mestu, već su to ponovo ti isti građani, ta ista privreda koja treba da finansira javne rashode.
Zbog toga, pre nego što uđem u detalje ovog zakona, želim samo da napomenem tu prvu stvar. Imajući u vidu budžet Republike Srbije koji je izglasan prošle nedelje, tu je obezbeđen jedan nivo sredstava za budžet, za nacionalni nivo. Imamo u članu 2. jedan iznos sredstava koji je obezbeđen i za finansiranje Savezne Republike Jugoslavije. Sigurno će to pretrpeti neke izmene kada dođe, što je sada izvesno, do izglasavanja Ustavne povelje i pratećeg ustavnog zakona. Ipak, onda to znači da u tom balansu javnih prihoda i javnih rashoda ovaj obim sredstava, ovde govorimo o 11,3 milijarde dinara, a to je onaj iznos o kome se može diskutovati i ne može se povećavati a da se ne smanji nešto i da se smanji iznos prihoda neke druge opštine ili, pak, da se smanji izvor prihoda za budžet Republike Srbije ili za SRJ.
Zbog toga, mogu da kažem da jedan broj amandmana ne može da se prihvati, jer on želi da deli novac koji ne postoji. Moramo, ukoliko u ovoj debati želimo nešto da promenimo, da vidimo šta je to šta treba da se smanji u rashodima Republike ili šta je to što treba da se smanji u rashodima Savezne Republike Jugoslavije, naročito vojske koja vuče najveći deo tih sredstava. Mislim da je u debati jasno da će mnogi lideri, i to lokalne samouprave, hteti da pokažu brigu za njihovu lokalnu samoupravu. Isto tako, moramo pokazati brigu i za SRJ, naročito za vojsku, našu diplomatiju i za ono što ste tek pre koji dan ovde izglasali, a to je budžet Republike Srbije. To je ta prva uvodna napomena, jer se u ovoj debati to često izgubi iz vida.
Druga napomena, odmah bi hteo to da napomenom u ovom uvodnom momentu, a to ću i ponovo napomenuti kada dođemo do cifara, ovde govorimo samo o 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave.
Znači, na momente, kada se dođe do rasprave, čini se kao da je ovo celokupni iznos prihoda lokalne samouprave, da se ovde govori o životu i smrti lokalne samouprave. Želim ipak da se stvari svedu na njihovu realnu srazmeru, a to je da ovde govorimo o 16,8% u proseku prihoda lokalne samouprave.
Danas je to možda i najbolji dokaz onoga što je realna fiskalna decentralizacija, ne govorim ovde o kičmi javnih finansija na lokalnom nivou, naravno, 16,8% ukupnih prihoda je važna stavka, ali na momente, u ovoj debati, siguran sa da će na to i ličiti. Izgleda da se ovde govori o biti ili ne biti za lokalnu samoupravu. To, jednostavno, nije tačno.
Lokalna samouprava ima sada mnogo važnije izvore, bilo da su oni izvorni, bilo da se dele sa Republikom, ali da nemaju nikakvog ograničenja. Prečesto se ovde fokusiramo na tu famoznu stopu, koja nije ništa, nego samo izvedena veličina onoga što su iznosi, koji se prenose. To je samo tehnika. Ni u kom slučaju to ne treba da se svede, rekao bih, kao ključna odrednica, jer stopa (i to je ponovo automatski nešto što ste odredili, glasajući za budžet Republike Srbije prošle nedelje), ta stopa je automatski niža, ako ni zbog čega drugog, bar zbog toga što je učešće u porezu na promet federacije smanjeno sa 25 na 18%, tako da po automatizmu, onaj ostatak sredstava, koji se deli između Republike Srbije i lokalne samouprave, jednostavno je veći i samim tim, stopa otpada.
Da ne govorim o tome da od tog najizdašnijeg poreza u našem fiskalnom sistemu očekujemo dalji napredak, tako da i po tom elementu dolazimo do nekih nižih stopa. Ne mogu a da na krijem iznenađenje da po treći put, mada je svima ovde jasno o čemu se radi, da mnogi lideri ovde, u ovom domu, pričaju stalno o toj stopi. To nije ništa drugo, nego je izvedena stavka.
Pričajmo o iznosima, pričajmo o tome kakva je situacija u javnim finansijama lokalne samouprave, i onda ćemo videti da je situacija mnogo bolja, neuporedivo bolja u finansijama lokalne samouprave, nego što je bila pre dve godine. Da li je sjajna - nije, da li je napredak na lokalnom nivou u javnim finansijama veći, nego na nivou Republike - da, apsolutno, i to ću pokušati da vam dokažem kroz nekoliko činjenica sada, ako pogledamo ono što je trenutna situacija javnih finansija.
Samo da završim uvodne napomene, prvo, želim da kažem da ne možemo da delimo neki drugačiji novac, to je porez na promet, to je fond zarada, to su neke veličine koje su određene u bilansu javnih prihoda i javnih rashoda. Izglasavanjem budžeta Republike Srbije, određeno je učešće i Republike i federacije u tim fiskalnim formama, tako da na ovoj raspravi ne možemo govoriti o nekom povećanju tih sredstava, jer jednostanvo, onda bi delili novac, koji ne postoji. Ne možemo deliti dva puta jedan isti novac.
Druga stvar, to je da mi se čini da ne treba pretvoriti ovu debatu u biti, ili ne biti. Nema mesta ovde više za Šekspira, zahvaljujući fiskalnoj decentralizaciji. Govorim o 16,8% ukupnih prihoda.
I najzad, dozvolite da izbegnemo neku svojevrsnu formu demagogije o nekom smanjenju stopa, koje ništa ne znači, osim toga da ono što je smanjeno, kao učešće Republike, sada je veći izvor sredstava, i samim tim, pošto se to deli, taj veći iznos, onda su stope mehanički manje. I ne samo to, ta fiskalna forma daje mnogo više novca nego pre i samim tim i ta stopa je dodatno manja.
Gledajmo iznose i, hteo bih sada da uđem malo u srž stvari, da vidimo o kom novcu ovde pričamo, na koji se način došlo do ovog zakona i zbog čega, na kraju, naravno, apelujući na vas da izglasate ovaj zakon u ovoj formi.
Ako sagledamo evoluciju javnih finansija na lokalnom nivou, želeo bih samo da vam napomenem nekoliko cifara. Mislim da je dosta indikativno da uporedimo 2000. i 2002. godinu, i posle da sagledamo kakva je evolucija javnih finansija predviđena na lokalnom nivou, za 2003. godinu, od kojih je ovo samo jedan manji deo.
U 2000. godini, plan prihoda tj. rashoda lokalne samouprave - mi imamo jednu zdravu stvar, koju moramo po svaku cenu održati, a to je da se ne stvara deficit na lokalnom nivou - imali smo plan za 11,1 milijardu dinara prihoda tj. rashoda. Ostvarenja je bilo 12,3 milijarde dinara. To znači da je za 10% bilo veće ostvarenje od onoga što je planirano. U 2002. godini tj. ove godine, ukupni obim sredstava je 45,3 milijarde dinara, a ostvarenje će biti 55,7 milijardi dinara ove godine, što znači da je indeks ostvarenja prema planu 26% ove godine.
Tek pre koji dan, poštovani narodni poslanici, izglasali ste rebalans budžeta Republike Srbije i uočili ste da u tom budžetu nema većeg ostvarenja. Na protiv, ako pogledamo prihode, oni su za nekih 800 miliona dinara manji od onoga što je predviđeno. Ovde govorimo o ostvarenju prihoda lokalne samouprave ove godine, koji su za 26% veći, nego što je bilo planirano.
Uporedite te dve veličine i videćete da u zadnje dve godine, od svih segmenata javnih finansija, da su lokalne finansije najbrže napredovale. Ako pogledamo realni rast, neki će reći - ali, koji je efekat inflacije, onda vidimo da u ostvarenju, ako uporedimo 2000. godinu i 2002. godinu vidimo da je ostvarenje u nominalnom iznosu 4,5 puta veće, indeks je 454%, a u realnom rastu imamo veoma značajan napredak.
Što se tiče planiranih sredstva i ostvarenih sredstva, imamo realni iznos povećanje u 2002. godini, ako ga uporedimo sa 2000. godinom, to iznosi 102%. Realni iznos, u odnosu na inflaciju, lokalne samouprave imaju dva puta više novca nego što su imale pre dve godine, i to je činjenica koju ne možemo u ovoj debati zaboravati.
Oni koji vode lokalne finansije imaju dva puta više realnih sredstava ove godine, nego što su ih imali pre dve godine. Ja vas molim da u ovoj debati ne zaboravimo tu činjenicu, jer kada se dođe do nekoliko desetina miliona dinara više ili manje, zaboravi se da veća slika. Ovo je najeklatantniji primer i dokaz da u javnim lokalnim finansijama gde svi dobro znamo, a naročito vi, koji ste često lideri na lokalnom nivou, da su potrebe ogromne, da ni ovakve javne finansije ne mogu podmiriti akumulirane probleme koje imamo, i to je jednostavno izraz propadanja naše zemlje na lokalnom nivou.
Ali, dva puta više realnog novca na lokalnom nivou ove godine, kada ga uproedite sa 2000. godinom, to je najlepši dokaz da fiskalna decentralizacija, ono o čemu se pričalo u početku, ovog puta jeste činjenica i dokaz da oni koji vode za naše građane i javne finansije na lokalnom nivou, imaju mnogo više sredstava da reše svakodnevne probleme naših građana, nego što je bilo pre dve godine.
Druga stvar koju bih hteo da napomenem, to je da, ako pogledate finansiranje jedinica, ovaj zakon predstavlja 11,3 milijarde dinara sredstava, ali ako ga uporedimo sa ukupnim obimom sredstava, koji je od 67,3 milijarde dinara, procenat za sledeću godinu, onda vidimo da je to tih 16,8% ukupnih sredstava. Od ukupnih 67,3 milijarde dinara, predviđeno je 28,1 milijarde dinara izvornih prihoda, 27,9 milijardi dinara ustupljenih prihoda, van bilo kakvog ograničenja, i kada govorimo o deljenju poreza na promet, kada se priča o ovom zakonu, zaboravi se veoma brzo onaj procenat poreza na promet, koji se deli bez ikakvog ograničenja, 8, 10 12% ili 15%, što se tiče Beograda, a onda se fokusiramo na ovaj dodatni deo. Jednostavno, ovde vidimo da fiskalna decentralizacija znači ono što je eventualno predmet diskusije danas i ono što je predmet onih žučnih rasprava koje imamo, a to je samo 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave, u proseku.
Zato ne treba preterivati ni u onome kada se govori o tome - šta će se desiti u slučaju da se sredstva ne povećaju?
Kada govorimo o ovom obimu sredstava, želeo bih da se ipak iza ovih cifara podsetimo kakva je bila filozofija iza jednog ovakvog zakona, jer čini mi se da se iz godine u godinu gubi po malo smisao ovih sredstava. Ova sredstva, ako pogledate i obrazloženje - zašto postoji taj zakon - ona su tu da uravnoteže razvoj, da pomognu onim lokalnim samoupravama, koje su u nešto težoj situaciji.
Zbog toga, kada već govorimo o sredstvima o kojima razgovaramo danas ovde, ne možemo, a da se ipak ne podsetimo da iza toga stoje kriterijumi koje je ovaj dom izglasao, a glasajući za Zakon o lokalnoj samoupravi i to pre nekoliko meseci.
Znači, iza ovih cifara, nema nikakve proizvoljnosti izvršne vlasti, nego postoje kriterijumi koje ste vi utanačili kada ste izglasali Zakon o lokalnoj samoupravi, želeo bih ovde samo da napomenem da su ključne odrednice samo broj stanovnika te opštine, i naravno da ove godine imamo efekte popisa, a oni su pokazali, da se situacija promenila u nekim lokalnim samoupravama.
Siguran sam da ćemo o tome puno pričati, ali činjenica je da jedan broj opština ima manji broj stanovnika danas nego pre 10 godina. Cifre koje smo imali u godinama, od onog prethodnog popisa, pa do danas, bile su izvedene. Gledalo se prema prvobitnoj cifri i prema nekim procenama stopa rasta i pada, a dolazilo se i do nekih cifara.
Ovog puta, zahvaljujući popisu koji je sproveden ove godine, imamo cifre koje su realnost na lokalnom nivou. Znam da ćemo puno pričati o tome, da te cifre mogu da ne izražavaju potpunu realnost, znam da ima nekih lokalnih samouprava gde broj izbeglica, dalje raseljenih lica, menja situaciju i već je prethodnik koji je bio za ovom govornicom napomenuo da ima među tim stanovnicima i nekih, mislim na one koji su u inostranstvu. Naravno, nijedna statistika nije perfektna, ali danas, zahvaljujući ovom popisu imamo mnogo realniju sliku onoga koliko ima stanovnika u svakoj lokalnoj samoupravi.
Zahvaljujući tome imamo i pravičniji način rasporeda ovih sredstava.
Drugi kriterijum je broj odeljenja i broj objekata u osnovnom i srednjem obrazovanju. Tu se vidi šta je prioritet, ono o čemu pričamo.
Najzad, broj dece, a obuhvaćen neposrednom dečijom zaštitom, kao i broj jedinica dečije zaštite. Tu je, čini mi se jedan pravilan kriterijum ugroženosti onoga što nam je valjda najvažnije, a to je omogućavanje normalnog razvoja mladih generacija. Tu imamo dopunske kriterijume, veoma važne, površina, to je i te kako važno za neke od naših opština, a naročito na istoku naše zemlje, tj. u pitanju je gustina stanovništva, i tu imamo efekte za neka sredstva koja su nužna za transport dece i takve stvari. Naravno, zadnja, ali sigurno je najmanje važna stvar, to je stepen razvijenosti.
Zahvaljujući tim kriterijumima, dolazi se do nekih sredstava. Mogu da kažem, naravno, očekujem da oko toga bude puno reči danas, imali smo na bazi tih kriterijuma, nepobitnih i jednostavno, primena onoga što ste vi izglasali i jedan efekat, a on je finansiranje infrastrukture u nekim gradovima, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i sve je to tražilo dodatna sredstva.
Na taj način došli smo do ovog obima sredstava, tj. ne do obima, nego do preraspodele koja postoji u njemu.
Naravno, možemo, ja se nadam da ćemo i o tome razgovarati kada dođe do debate, da li je ova preraspodela između opština, odnosno gradova, ona koja je prava? Mi smo u momentu kada je ova tačka dnevnog reda, skinuta sa dnevnog reda pre nekoliko nedelja obavili, i kao što je traženo sa strane jednog broja i poslaničkih grupa i poslanika, obavili dodatne konstatacije. Ja se zahvaljujem ovom prilikom Stalnoj konferenciji gradova i opština, ona je organizovala veoma brzo jednu široku raspravu, i čini mi se da je bilo nekih četrdesetak lidera sa lokalnog nivoa i oni su svi došli.
Mislim da smo, odnosno na toj dosta iscrpnoj diskusiji, kao i onih nebrojenih bilateralnih kontakata koje smo imali sa liderima lokalne samouprave došli do jednog dobrog predloga zakona. Gradovi su, prema prvobitnom nacrtu, smanjili su obim za nekih 180 miliona dinara, prema onome što je bio prvobitni nacrt izvora finansiranja Republike, i Republika je napravila dodatni napor od 180 miliona dinara, tako da je prema ovim kriterijumima preraspoređeno još 360 miliona dinara raznim lokalnim samoupravama.
Želim da kažem isto ako sagledamo ovaj iznos, ne zaboravite, poštovani narodni poslanici, da u budžetu Republike Srbije postoji jedna stavka koja znači dopunska sredstva za lokalne samouprave. Kao što smo pokazali i u prethodne dve godine Vlada Republike Srbije će znati da interveniše tamo gde je situacija naročito teška, odnosno tamo gde se desi da ima i nekih nepogoda, tamo gde dođe do nekih lomova. Imamo u budžetu Republike Srbije mogućnost da intervenišeno, u slučaju da postoji veoma teška situacija na lokalnom nivou. Tu bih hteo da zaključim, naravno, kao lideri lokalne samouprave i to je veliki broj vas, teško je ne očekivati da ćete pokazati naročitu brigu za vašu lokalnu sredinu. To je, ne samo normalno, to je i plemenito, ali želim da napomenem da u balansu javnih rihoda i rashoda, ne možemo deliti dva puta iste poreze. Znači, ovaj obim sredstava koji imamo, to je 11,3 milijarde dinara, ne može biti povećan.
Sa druge strane, želim da napomenem da je to samo 16,8% ukupnih sredstava i tako pokazujemo da ovde imamo jednu realnu fiskalnu decentralizaciju. Najzad, javne finansije na lokalnom nivou, to je u realnom iznosu dva puta više ove godine, nego pre dve godine, to je segment javnih finansija koji je najviše porastao i ove godine za četvrtinu, prihodi lokalnih samouprava su veći nego što je to planirano, a budžet Srbije je isti kao što je planirano.
Tu vidimo i na sijaset lokalnih samouprava, skoro sve, imaju i rebalanse zato što su im prihodi veći, i to je dobro.
Znači, ja samo molim da se ne upadne u jednu vrstu forme demagogije, da se govori o stopama koje nisu ništa drugo, nego samo jedna izvedena stavka, već da gledamo realnost cifara. Tu ćemo uvideti da ovaj budžet koji omogućuje jedan rast, ako ga uporedimo prema onome što su bila sredstva za prošlu godinu, ovo je rast koji je za 21% prema onome što su sredstva koja su planirana za izvršenje, za ovu godinu, realni rast za sledeću godinu je 6% i to je i dalje rast koji je brži od rasta budžeta Republike Srbije.
Da ne zaboravimo, imamo i dalje onaj član koji ste izglasali jednim amandmanom ove godine, to je da u slučaju da okvir poreza na promet bude prenošen, to će se deliti 50:50 između lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije.
Ja sam napomenuo i tada, napomenuću i ovde, da to nije najpravičniji način deljenja prelaska tog okvira zato što i, kao što nam je i praksa to pokazala ove godine, ako ostavite na taj način deljenje tog prelaska okvira, onda se favorizuju ponovo lokalne samouprave koje imaju jaču ekonomsku bazu.
Da vam kažem nekoliko cifara, Beograd je na taj način ove godine došao do nekih 900 miliona dinara tih sredstava, a Novi Sad od 500 do 600 miliona dinara, a ja sam apelovao na vas da prihvatite drugačiji način deljenja, ali naravno, to je bio jedan amandman gde je sve bilo zeleno, svi ste glasali za taj amandman i ove godine se na isti način deli taj novac.
Zbog toga je to ostalo na isti način. Napomenuo bih isto tu, to je jedan veoma važan član koji uvodi regresno pravo, a videćete da za one lokalne samouprave koje žele da finansiraju neka kapitalna izdanja i koja dobijaju garanciju, tj. suverenu garanciju od Republike Srbije, da za te, i samo naravno, za te opštine, postoji tzv. regresno pravo i ne bi bilo u redu da one dolaze do dodatnih sredstava, a da ne vraćaju dug kako je i potpisano, a ne bi bilo korektno, solidarno i zato postoji jedan član gde se kaže - da u slučaju da one ne podmiruju njihove dugove, utoliko će se smanjiti taj iznos sredstava i to je način na koji se uvodi i jača fiskalna disciplina.
Da zaključim, sa ovih 11,3 milijarde dinara, sa značajnim rastom, realnim rastom od 6% obima, mi ćemo i treću godinu za redom jačati javne finansije lokalne samouprave. Dva puta više realno ima novca na lokalnom nivou, nego pre dve godine. Fiskalna decentralizacija je danas činjenica, jer samo 17% sredstava dolazi do neke forme deljenja i pri tom imamo mogućnost da u slučaju, da porez na promet premaši ono što je predviđeno u obimu, da delimo između Republike i lokalne samouprave, mislim na ta sredstava, i to pola pola.
Ovaj zakon, ukoliko ga prihvatite, omogućiće da lokalne samouprave nastave da rade ono što su uradile zadnjih godina. Želim da napomenem da i sam smisao ovog zakona se polako gubi. Mislim da, uporedo sa diskusijama oko novog ustava Republike Srbije koji će dovesti do neke nove preraspodele, dodatne, do ingerenicja između nacionalnog nivoa, a tu su pokrajine i lokalne samouprave, najavljujem da bi trebalo da se uporedo sa tim ponovo razmotri sistem finansiranja lokalne samouprave.
Naročito, trebalo bi da pogledamo konkretno kroz cifre, da li mi imamo danas u našem sistemu javnih finansija instrument koji jača solidarnost na lokalnom nivou. Ovaj zakon to radi ali čini mi se da je njegova prvobitna misija ili filozofija, malo izbledela. Naravno, apelujem na vas da glasate za ovaj predlog zakona, ali da uporedo sa diskusijom oko Ustava Republike Srbije, moraćemo da postavimo pitanje solidarnosti ponovo. Ne bi bilo celishodno da imamo na teritoriji Republike Srbije Srbiju koja se razbija na dve i tri brzine, gde neke lokalne samouprave veoma brzo rastu, veoma brzo se oporavljaju i finansiraju se projekti naročito u domenu lokalne infrastrukture. Imamo jedan broj lokalnih samouprava koje i dalje imaju velike teškoće.
To je jedna veoma obimna i duboka debata za koju se nadam da ćete i vi u jednoj radnoj raspravi naročito kada dođe vreme za to i najverovatnije sredinom tekuće godine imati sluha, pažnje i želje da ponovo razmotrimo način na koji treba da se jača solidarnost u našoj državi i kroz sistem lokalnih finansija. Dame i gospodo, ovo je jedan dobar predlog zakona. On će omogućiti da i vi kao lokalni lideri i vaše kolege imaju još više sredstava da rade ono što sa sve više uspeha svuda, nezavisno od političke pripadnosti na raznim nivoima, već rade i mnogo više u zadnje dve godine. Lokalna samouprava ima više sredstava, a da bi imala više mogućnosti, da bi rešavala sve više nagomilanih problema naših građana. Jednostavno, mislim da će ovaj zakon biti jedan značajan korak u tom pravcu. Hvala vam na pažnji i izvinite još jedanput za ovo zakašnjenje. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ. Da li se još neko od predsednika ili predstavnika javlja za reč? (Da.)
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona, zato što veoma mali procenat se vraća u opštine i u gradove u Srbiji, a iz nama poznatih razloga za neki dan biće usvojena Ustavna povelja od strane DOS-ovske većine. Srbija ima obavezu da finansira tu zajedničku državu sa 95%.
SSJ smatra da konkretno, a navešću nekoliko gradova u Srbiji, gde smatramo da mali procenat da se vraća u te gradove i te opštine. Za Opštinu Batočina predviđeno je 17,1%, a mi predlažemo da se poveća na 20,9%. Batočina je u veoma teškoj situaciji. Batočina je imala i poplava, a nije dobila nadoknadu obećanu. Privreda u Batočina je u katastrofalnom stanju. Velika Plana, a za nju je predviđeno 7,7%, a zamenjuje se procentom 12,1%. To mi predlažemo, jer Velika Plana ima dobar geografski položaj, dobru infrastrukturu, ali privreda u Velikoj Plani takođe je u lošem stanju.
U Opštini Despotovac je predviđeno 18,8%, a zamenjuje se procentom 25,4%. Opština Despotovac je takođe u veoma teškoj situaciji kada je privreda u pitanju. Ništa se ne radi u Opštini Despotovac, a poznato je da se budžet puni iz poreza na zarade i poreza na promet. Ako porez na zarade pogledamo, a zarade u Opštini Despotovac su veoma male i veoma mali broj ljudi živi u Opštini Despotovac, oni koji su evidentno upisani u Opštini, jer je veliki broj građana u inostranstvu. Takođe ću pomenuti, u Opštini Despotovac kada je u pitanju zdravstvo, postoje dva lekara. Jedan je bio pre na vlasti, a to je dr Pavković. On ima privatnu ordinaciju. Drugi lekar koji je kandidat sada za predsednika Opštine, to je lekar Trifunović koji je otvrio kliniku u Opštini Despotovac. Svi građani u Opštini Despotovac kada odlaze na pregled, oni moraju da plaćaju jednom i drugom lekaru. Gospodin Pavković je bio direktor Doma zdravlja kada je Račić bio predsednik Opštine. Sada hoće gospodin Račić preko Pavkovića ponovo da se vrati na vlast u Opštini Despotovac. Ovaj drugi gospodin, Trifunović, koji je lekar, iznajmio je opštinsku zgradu za 5.000 dinara, a poznato je da jedan lokal od 20 kvadrata u Despotovcu košta 200 maraka. Tako da građani u Opštini Despotovac ukoliko se razbole, moraju da plate visoke cene pregleda, kada je u pitanju i jedna i druga ordinacija. U Opštini Despotovac privreda je u katastrofalnom stanju i zato mi predlažemo da se poveća od 18,8% na 25,4%.
Takođe, predlažemo da u Jagodini se poveća sa 5,6% na 10,1%. U Jagodini privreda ne radi, Fabrika kablova je smanjila proizvodnju. Sada smo čuli od ministra Vlahovića da će biti restruktruiranje u Fabrici kablova. Šta to znači? Otpuštanje radne snage. Zatvorena je jedna trgovinska firma "Morava" koja je zapošljavala 600 radnika, preko 50 lokala su zatvoreni i oni su sada prazni i ne radi niko u tim lokalima. Ljudi koji su zaposleni u toj firmi bili, sada su ostali bez posla. Zato mi predlažemo da ovaj veći procenat uđe u budžet, odnosno da se vrati Jagodini, jer 5,6% je veoma malo. Takođe, kada je u pitanju opštinski budžet u Jagodini, moram reći to da su tamo napravljene neke trgovine, samo da bi se taj budžet koji je štetan, kao što je i ovaj republički budžet štetan za Srbiju, izglasan i tamo je predviđeno da za veterinarsku stanicu se plati u toku 2003. godine šest miliona dinara i 3.500.000 za veštačko osemenjivanje krava. Poznato je da u Jagodinskoj opštini ima 3.000 krava i po 600 dinara to je 1.800.000.
Takođe se javlja jedna trgovina između JUL-a i DOS-a. Znači, u Jagodini ima vlast JUL i Demokratska stranka. Inače, JUL je sada otišao u ovu partiju koja čini kvorum, u partiju u socijalističku narodnu stranku. Tako da građani Srbije znaju da takve trgovine nema, samo ovde u ovoj skupštini. Oni moraju to da rade, jer na primer tu partiju predstavlja neki Života Jovanović - Žota koji radi u Elektrodistribuciji i izgubiće posao ukoliko ne prihvati ovaj budžet. Ima još jedan kandidata SPS-a, a moram i njih da pomenem, napravio je trgovinu da mu daju neku kuću u tzv. naselju "Budženo brdo", da mu daju tu kuću, neku babinu tamo, a da on prihvati taj budžet. Smatram, ukoliko se ne namenski potroši taj budžet, a potrošiće se nenamenski, jer već ima većinu ove dve pomenute partije, da Jagodina treba da dobije veći procenat, onaj procenat koji se vraća i dolazi u Jagodinu. U Opštini Lapovo takođe je veoma teško stanje.
Planirano je 5,6%, a zamenjuje se procentom 12,1. To mi predlažemo, jer je poznato da u Lapovo ne radi ništa, a da je planiran mali procenat za vraćanje toj opštini.
U opštini Paraćin planirano je 5,3%. Zamenjuje se procentom 10,4. U Paraćinu, privreda je bila razvijena, dok je cementara radila i dok nije prodata na način kao što je prodata. Sada će u cementari 50% radnika izgubiti posao, jer su im ponudili od 7 do 9.000 evra. Postavlja se pitanje kako će se puniti budžet 2003. godine, ako ti radnici više ne primaju plate kao što su primali do sada.
Nekada se dešavalo da se infrastrukturu širi u ovom gradu. Sada, sve pare koje zaradi vlasnik, nosi u svoju državu, u Švajcarsku. Zbog toga, Pomoravski okrug odnosno Paraćin, nema nikakve koristi od prodate cementare i od tih para, jer deo tih para ide i za budžet 2003. godine, da bi se nadoknadio onaj deficit.
Opština Ražanj - planirano je 45,8%, a zamenjuje se sa 53,1. Smatramo da Ražanj ima dobar geografski položaj, pored auto-puta. Privreda uopšte ne radi, mali broj radnika prima radnika u ovoj opštini. Smatramo da ovaj procenat treba povećati, s obzirom da je bila nerazvijena i pre.
Kada je u pitanju opština Rekovac, tamo je predviđeno 43,9%. Predlažemo da se taj procenat zameni procentom 51,3. Opština Rekovac je slepo crevo za bivšu vladajuću partiju, a i za ovu. U opštini Rekovac jedino radi Fabrika kablova, koja će smanjiti broj radnika, kada bude počeo da se sprovodi zakon o radu i privatizaciji.
Ova opština je u veoma teškoj situaciji i predlažemo da se poveća procenat, kako bi mogli ljudi nešto da naprave u toj opštini. Ona je u brdskom kraju.
Kada je u pitanju Svilajnac, planirano je 9%, a mi predlažemo 12,9%. Možda bi 9% bilo dobro i dovoljno da je Bidža ostao za prvog čoveka u Svilajncu. Pošto Bidže nema, privreda je smanjila proizvodnju u ovoj opštini. Predlažemo da se poveća procenat, jer znamo da veliki broj građana iz ove opštine radi u inostranstvu i da se budžet puti samo od onih koji žive i rade u opštini.
Bidža će izaći iz ove partije koja vam je činila većinu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Deset minuta, narodni poslaniče. Da li ćete koristiti i drugih 10 minuta?
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Evo završavam.
Za Ćupriju je predviđeno 10%, mi predlažemo 23,2. Ovde je ministar za lokalnu samoupravu, kome ja kažem da treba da raspiše vanredne lokalne izbore u Ćupriji, jer je u Ćupriji oduzeto preko 10 mandata. Ćuprijska opština nije imala sednicu u poslednjih devet meseci. Ništa se dobro ne dešava. Sve je stalo. Ćuprija nema vode, gospodine ministre. Započeli ste vodu u ovoj godini, da bi samo rekli građanima - biće to u julu mesecu, 2003. godine. Građani u Ćupriji ne žele više da čekaju vas, da vi obećavate ...