Žao mi je što niste možda sami primetili dok ste govorili, ali vi ste pokušavajući u dosta pežorativnom smislu pomenuli Socijalističku narodnu stranku. Ja moram onim gledaocima koji su se sada uključili, a koji nisu pre podne slušali vaše izlaganje, da kažem da sam zaista izuzetno zadovoljan činjenicom da vi koji raspolažete takvom moćnom medijskom mašinom koju ste stekli u prethodnom periodu, a kao uspešan biznismen, koristite čak i skupštinsku govornicu da pokušavate da se obračunate sa zaista jednim i pravim kandidatom za predsednika opštine, i to za Despotovac, sa dr Pavkovićem. Naime, radi se o sledećem, dr Pavković je očigledno čovek koji ima duboke korene u svom rodnom gradu, koji živi sa svojim roditeljima, koji je tamo sa svojom decom...
(Madžarević Petar, s mesta: Alo, o čemu pričate?)
Gospodine, ako hoćete - alo, uzmite telefonsku govornicu, pa se tamo obratite, a ja znam da je vama iz DSS-a jako teško sada kada se dogodila, izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, ja bih vas zamolio da ipak nastavim svoje izlaganje ...

Molim narodne poslanike da poštujući Poslovnik sve govornike slušaju sa uvažavanjem i ispunjavaju obaveze iz članova 100. i 101. Poslovnika.

Jasno je da svako od nas u ovoj sali svojim ponašanjem predstavlja svoje roditelje, a ako je neko u svojoj kući naučio da se obraća sa - alo, i to onima sa kojima razgovara, to više govori o roditeljima nego o samim sebi.
Gospodine Markoviću, dr Pavković je kandidat Socijalističke narodne stranke, mi smo izuzetno zadovoljni što je takav čovek kandidat i duboko verujemo da će on u Despotovcu dobiti poverenje građana, kao i gospodin Gojko Veličković u Leskovcu. Meni kao predsedniku Socijalističke narodne stranke i te kako prija činjenica da vi pored vaše Palme plus koristite i ovu govornicu da pokušavate da se obračunate sa kandidatima Socijalističke narodne stranke u vašem ataru, a smatrate ga očigledno svojim pašalukom, jer ste se samo ovde zalagali za gradove iz oblasti Pomoravlja. Zaista, jedan poslanik pre podne je bio u pravu kada je rekao da je mnogo teško govoriti povodom ovog predloga zakona jer čovek ne može da izbegne ovakav patriotizam. Za mnoge od nas bi bilo bolje da ne izlazimo za govornicu, da se zalažemo za svoje gradove, jer postoje i drugi gradovi.
(Dragan Marković, s mesta: Replika.)

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Nemate pravo na reč pošto ste iskoristili svoje vreme i kao podnosilac amandmana i kao predsednik poslaničke grupe, a izazvali ste repliku. Ako se niko više ne javlja, prelazimo na član 3.
Na član 3. tačka B. podtačke 29, 40, 49, 83, 89, 99, 100, 112, 127, 129, i 135 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Cvetković, Radojko Petrić, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Jovan Todorović, Joca Arsić i Ljubomir Mucić.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ja smatram da nisam nenarodni, ali nisam ni u Banetovoj partiji.
Kao što je već predsedavajuća, gospođa Čomić rekla, grupa poslanika je podnela amandman na član 3. predloženog zakona o učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2003. godini, koji je uzročno povezan i sa članom 2. i predloženim izmenama u apsolutnim iznosima, i smatrala je da u ovom delu predloženih opština gde je predloženo povećanje apsolutnih iznosa, mora se obezbediti adekvatno i ubiranje sredstava za te predložene izmene. Samim tim je predložila korekcije i u stopama učešća, tako da je, kao što je rečeno u rednom broju 29 Velika Plana od 7,7, predloženo da to bude 9,2%.
Redni broj 40 Gadžn Han umesto 16,2% zamenjuje se iznosom od 23%. U Doljevcu procenat od 22,6 zamenjuje se procentom 30,6. Kuršumlija, procenat od 27,8 zamenjuje se procentom 30. Dalje, Leskovac procenat 12,2 zamenjuje se procentom 27, Medveđa procenat 60,5 zamenjuje se procentom 83,4, Merošina procenat 22,3 zamenjuje se procentom 25,3, Osečina procenat 27,2 zamenjuje se procentom 32,2, Prijepolje procenat 21,6 zamenjuje se procentom 25, Ražanj procenat 45,8 zamenjuje se procentom 63,1 i Svrljig procenat 28 zamenjuje se procentom 43,3.
Na taj način se predlaže da se ovim korigovanim stopama omogući i ostvarivanje povećanja ovih apsolutnih iznosa, kako je to kod ovih opština koje su predložene i amandmanom na član 2. zakona o kome govorimo.
Želim da kažem još jednu stvar, ovde u raspravi, ministar je obrazlažući zakon rekao da se ove stope koriguju i obezbeđuju i članom 4. obezbeđuju se i dodatna sredstva tamo gde se ostvari prihod preko dozvoljenog, i bilansno, sredstava u budžetu 50% ostaje lokalnoj samoupravi, a 50% ide u budžet iz tog više ubranog dela po ovoj stopi.
Međutim, praksa je da već nekoliko godina, a evo treći ili četvrti put se vrše korekcije naniže, tako onemogućavaju opštine da ostvaruju te prihode koje imaju više. Na jednoj strani govorimo o tome da treba više samostalnosti ostaviti lokalnoj samoupravi, da se na taj način stimuliše i veća proizvodnja, veći promet, bolje ubiranje sredstava, veća kontrola itd., a na drugoj strani kroz stalno smanjivanje ovih iznosa i ovih stopa omogućava se da se taj deo koji ide preko ovog dela smanjuje i ne mogu skupštine opština, odnosno lokalne samouprave da uberu osnovna sredstva za ostvarivanje svojih osnovnih potreba. Ovde je takođe već rečeno, a ja želim da istaknem ponovo zbog čega na jednom primeru jeste to, može neko da kaže lokal patriotizam, a čovek može da govori o sredini iz koje dolazi najbolje i ne mogu ja da govorim kako je to u Subotici, ili u Inđiji, ja mogu da govorim kako je u Velikoj Plani. Tu su učinjene dve grube greške.
Prvo je smanjen broj stanovnika za čitavih 7.000. Navodno, to su radnici u inostranstvu, uopšte ih toliko nema. Ako Velika Plana ima 39.500 birača, ne može da ima 44.000 stanovnika i ne može na osnovu toga da bude sve uskraćeno. Može, ako je to po Koštunicinom sistemu i ako se primeni ovaj netačni statistički podatak, ali ja vam tvrdim da 7.000 nema radnika u inostranstvu. Taj broj je tačan i to je 2.000.
Druga stvar, tu se pogrešno uzima kao kriterijum, jer njihovi članovi žive tu, ostvaruju prava, ti radnici i kada dođu, a dođu jedanput ili dva puta godišnje, sva svoja prava građanska ostvaruju u tim opštinama, čak i pojačano jer njima je potrebno da izvade i uverenje o dečijem dodatku i uverenje o imovnom stanju, uverenja koja su im potrebna za ostvarivanje prava u zemljama u kojima rade.
Prema tome, oni imaju pojačanu potrebu da se obraćaju lokalnim vlastima i upravama da bi dobili određene podatke.
Još jedna stvar, završavam, ovde je došlo kod Velike Plane do jedne grube greške, ukupno 12 odeljenja kod osnovnog obrazovanja, smanjeno je i iznosi negde oko 640.000 u ukupnoj masi. Ja molim da se to ponovo prekontroliše i da se utvrdi tačan podatak, a to je moguće egzaktno utvrditi, ako je ovo već problem ovo je apsolutno tačna činjenica.
Ima tačno 234 odeljenja u osnovnim školama. Hvala vam.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika  u raspravi želi reč? (Ne.)
Ako ne, prelazimo na amandman na član 6. koji su zajedno podneli narodni poslanici Đura Lazić, Ljubiša Maravić i Sreten Mitrović.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.
Amandman koji je podnela ova grupa narodnih poslanika je poslednji podneti amandman na predlog zakona.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, u ime SPS-a podneli smo amandman na član 6. Tim amandmanom predlažemo da se u stavu 1. člana 6. briše tekst "na konsolidovani račun trezora Republike", a umesto  tog teksta da stoji "u fond za AP Kosovo i Metohija". Zašto ovo predlažemo? Prihvatanjem ovog amandmana stvara se mogućnost Vladi Srbije da osnuje fond za AP Kosovo i Metohiju, a na taj način mogu se rešavati brojni problemi građana na Kosovu i Metohiji, a pre svega Srba, Crnogoraca, nealbanskog življa, ali i raseljenih, jer nije ovde u pitanju samo finasiranje opštinske administracije i korisnika opštinskog budžeta.
Mislimo da bi preko ovog fonda rešavali mnoge socijalne probleme sa kojima se građani suočavaju na Kosovu i Metohiji, a i u raseljenju.
Zatim, rešavali bi probleme radnika koji su radili u privredi, a sada su bez radnih mesta i bez ikakvih sredstava za život. Iz tog fonda bi stimulisali rad malih preduzeća u srpskim oazama na Kosovu i Metohiji i mnoga druga pitanja sa kojima se građani suočavaju na tom prostoru. Mislim da bi za formiranje ovakvog fonda i uz prihvatanje ovog amandmana postojala solidna osnova, jer samo da navedem neke činjenice.
Recimo, posebna taksa za Kosovo i Metohiju koja se plaća prilikom prodaje robe na Kosovu i Metohiji iznosi 5% na osnovu vrednosti robe. Po tom osnovu, primera radi, za period od 21. februara 2001. godine do 20. marta 2002. godine, znači za 13 meseci, naplaćeno je i u državnu kasu se slilo 442.978.000 dinara ili 7.383.000 evra. Mesečno po ovoj osnovi se prikupi oko 561.000 evra.
Mislim da bi se ovim sredstvima moglo u znatnoj meri preko fonda za AP Kosovo i Metohija da rešimo mnoga pitanja i mnoge probleme sa kojima se ljudi suočavaju, a potvrda za opravdanošću našeg amandmana veća, govori i obrazloženje u tekstu predloga zakona Vlade na 16. strani u prvom pasusu, gde se kaže, pored ostalog, u ovaj broj stanovnika nisu ušla privremeno raseljena lica sa teritorije AP Kosovo i Metohija. Nisu mogle biti prihvaćene primedbe opština na broj stanovnika, jer očigo predsednici opština imajući u vidu ovaj problem tražili povećanje sredstava po ovoj osnovi, ali ti njihovi zahtevi nisu uvaženi. Izgleda da raseljeni ljudi sa Kosova i Metohije nisu ni na nebu ni na zemlji.
Ovde se ne uvrštavaju i uskraćujemo im pravo na rad, na život. Preko ovog fonda za AP Kosovo i Metohija mislim da bi u mnogome Vlada mogla da reši značajna pitanja i značajne probleme i otvorila bi sebi put za celovitije sagledavanje i rešavanje svih problema sa kojima se ljudi sa prostora Kosova i Metohije susreću. Hvala vam.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres predloga zakona u pojedinostima. Da li predlagač, odnosno predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Ovim smo završili 5. tačku dnevnog reda.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli: zajedno narodni poslanici Jovan Todorović, Ljubomir Mucić, mr Radojko Petrić i prof. dr Bora Stanimirović; zajedno narodni poslanici mr Radojko Petrić, Joca Arsić i Miloš Nešović i pojedinačno narodni poslanici Čedomir Jovanović i Bratoljub Janačković.
Amandmani koji budu podneti do otvaranja pretresa zakona, biće vam naknadno uručeni u toku rasprave u načelu.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, predsednike ili predstavnike, da u koliko to već nisu učinili, podnesu prijave za reč, kako bi mogao da se napravi redosled narodnih poslanika po pravilima Poslovnika Narodne skupštine, a po prijemu lista od strane poslaničkih grupa.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres (16,50 časova).
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.) Reč ima ministar finansija i ekonomije Vlade Republike, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, velika mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije predložim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu koje trebaju da unapred ovog puta na rashodnoj strani evidenciju naših javnih prihoda i rashoda, da institucionalno ojačaju transparentnost javnih finansija i dodatno preciziraju ko, kako i pod kojim uslovima sme da raspolaže novcima koji dolaze iz džepova naših poreskih obveznika. Tako da i ono što dugi niz godina, kod nas, a naročito devedesetih godina je bilo jedno sporno pitanje, a to su relacije između poslovnih banaka i državnog novca, bude urađeno na pravovaljan i transparetan način, a naročito da se unarped profesionalizam u vođenju tih sredstava.
Predlog koji je pred vama ima četiri ključne tačke. Hteo bih veoma kratko da obrazložim sve te četiri ključne tačke i da vam predložim da usvojite ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu. Pre nego što dođemo do te četiri tačke, želim da napomenem da i ove izmene i dopune su izmene i dopune jednog sistemskog zakona, mada naš pravni sistem ne poznaje kao u mnogim drugim zemljama, uključujući i kontinentalnu Evropu, nešto između zakona i Ustava. Kao što praksa ove godine je i pokazala, Zakon o budžetskom sistemu u istinu ima ulogu jednog organskog ili sistemskog zakona, jer ako pogledamo sve tačke dnevnog reda i ovo je poslednja tačka ovog zasedanja oko budžetskih zakona, možemo da vidimo da taj Zakon o budžetkom sistemu je imao veoma dubok uticaj na sve ono o čemu smo razgovarali u poslednjih nekoliko dana. To se odnosi od završnog računa, preko zakona o budžetu, preko zakona o budžetu lokalnih samouprava, kalendara donošenja, preciznosti u dokumentaciji, pa i sada do nekih institucionalnih promena koje su ovde predložene. Koje su te četiri inovacije? Prva se tiče i to je inovacija koja je institucionalne prirode. Predlaže se formiranje uprave za javna plaćanja. To nije originalna institucija u smislu da funkcije koje bi obavljala ta uprava za javna plaćanja već postoje i Zavod za obračunavanje i plaćanje u sklopu Narodne banke Jugoslavije već ih i obavlja.
Znači, intencija u ovom prvom delu je da se preuzme ono što se treba preuzeti u vidu kontinuiteta nekih državnih funkcija od onoga što Zavod za obračun i plaćanje obavlja i da se ne bi zaustavili na tome, da se postepeno uvode tzv. trezorske funkcije i u toj upravi, u vidu mnogo boljeg izvršavanja budžeta, transparentnosti u njemu i mnogo boljeg predviđanja kako za korisnike, tako i za one organe koji vode javne finansije na lokalnom novu, na nivou pokrajina ili pak na nivou naše države.
Uprava za javna plaćanja je, ako hoćete, jedna od dve funkcije koje treba da budu preuzete kada se 1. januara predviđa ukidanje ZOP-a i prelazak platnog prometa u poslovne banke. Tu nas je poučilo iskustvo i to ne neko iskustvo koje je daleko od nas, već veoma direktno iskustvo bivših republika SFRJ i mogu da kažem da su se stvari binarno postavile. One republike koje su na uređeni način predvidele koje su to uprave koje će preuzeti ono što je državnička funkcija ZOP-a danas i na prihodnoj i na rashodnoj strani su dobro prošle i tu govorim o Makedoniji i o Sloveniji i u jednoj manjoj meri o Hrvatskoj, a one kao Bosna i Hercegovina i ako uzmemo iskustvo Republike Srpske naročito, koje su jednostavno ukinule ono što je bio SDK, ZOP, ZAP ili već kako se to zvalo u raznim bivšim jugoslovenskim republikama, nisu predvidele odgovarajuću regulativu i instituciju da i dalje vrše te državničke funkcije. One su imale ogromne teškoće i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Primetićete da pre nekoliko nedelja usvajajući Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji jedan broj, jedan deo tog zakona eksplicitno predviđa da neke funkcije, koje je do sada obavljao ZOP, budu prenesene na poresku upravu i sve to je već predviđeno u smislu da ono što je bila prethodna kontrola tzv. lupanje pečata za isplatu zarada će biti izmenjeno jednoj naknadnoj kontroli koju će izvršiti poreska uprava i o tome će naravno biti puno reči, ali to već nije današnja tačka dnevnog reda. Međutim, sa ove strane i tu se zaokružuje ceo ovaj reformatorski i institucionalni poduhvat i reforma, ovoga puta na rashodnoj strani se evidentira ono što mora da ostane ukoliko želimo da imamo dobro urađene i transparentne javne finansije, ovog puta na rashodnoj strani.
Uprava za javna plaćanja treba da bude i da ostane ono što će omogućiti da u svakom momentu u ovoj državi se zna koliko ima državnog novca, gde i ukoliko je negde plasiran gde je plasiran i da se zna, a to će se postepeno i utvrditi, u izvršavanju budžeta na svim nivoima koje su to kontrolne funkcije i ko u svakom momentu treba da odobri, treba da kontroliše i treba da izvrši. To u ovom momentu nije u potpunosti spremno, niti će biti u potpunosti gotovo ni sledeće godine. To je jedan proces, ako je slovenačko iskustvo i oni su puno resursa, ljudstva, tehnike, informatike u to upotrebili. Mi smo veoma tesno sarađivali sa njima, kao i sa našim drugim kolegama tokom cele ove godine i trebaće nam još nekoliko godina da uprava za javna plaćanja stvarno preuzme tzv. trezorske funkcije.
Za početak ono što je od prvoklasnog i da upotrebim jednu malo izlizanu reč, ali čini mi se da se ovde ona u domenu javnih finansija može upotrebiti, u nacionalnom je interesu da ne polomimo evidenciju računa javnih prihoda i samim tim i računa za javne rashode. Na taj način imaćemo jednu instituciju koja će biti servis svim nivoima vlasti i lokalne samouprave, pokrajine, naravno i gradova, naravno budžeta Srbije, direktnih i indirektnih korisnika tog budžeta, pa i o tome će biti više reči kada dođe na dnevni red, a čini mi se da će to biti dosta brzo. To će biti servis i za organe buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Shodno onome što se sada predviđa u Nacrtu ustavne povelje i zakonu koji treba da je sprovede, ta institucija će isto odigrati značajnu ulogu u izvršavanju budžeta i te zajednice, tako da ćemo imati ono što su neke od bivših jugoslovenskih republika uspele da pametno sačuvaju u smislu efikasnosti i transparentnosti. Imaćemo i mi jednu takvu instituciju.
Ona će u početku biti prevashodno evidencionog tipa. Znaće se koliko je novca gde i ono što se tiče domena nivoa Srbije, direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, tu će se postepeno ubacivati jedan broj tzv. trezorskih funkcija, prethodne kontrole, mogućnosti da u momentu kada se dolazi do jednog naloga zna se da li taj nalog pripada finansijskom planu, zna se kada treba da bude izvršen, zna se da li pripada onoj kvoti tj. maksimalnom iznosu javnih rashoda koje dati direktni ili indirektni budžetski korisnik može potrošiti u datom momentu, tako da u nekoj budućnosti koja će se zbog toga što jedan mukotrpni i svakodnevni proces brojati u godinama, vizija ideje je, prema kojoj se ovde ide i ovo je jedan prvi značajni korak, a to je da se zna u početku jedne budžetske godine, da se napravi jedan svojevrsni, ako smem da uzmem jedan izraz, tunel tih naloga koji će svi zajedno u vidu plaćanja onoga što se odobri u Zakonu o budžetu, formirati jedan ritam izvršavanja budžeta, tako da ako uzmem jedan primer, ako treba nešto da se okreči u jednoj bolnici da taj indirektni budžetski korisnik budžeta Republike Srbije formira unapred taj nalog, da se zna da taj nalog treba biti izvršen 15. aprila ili 15. novembra, da informatički to sve bude predviđeno, a da zauzvrat organ zadužen za finansije, u ovom slučaju Ministarstvo finansija i ekonomije, u tom momentu ima odgovornost da se novac tog dana, ali samo tog dana, ne ranije, ali ne i kasnije ne u manjem, ne u većem, nego u tačnom iznosu nađe na tom evidencionom računu, na računu te institucije kome je taj novac potreban da bi se to izvršilo.
Kao što vidite, iza toga stoji jedna veoma važna ideja, a ta ideja je optimizacija u upravljanju svim sredstvima kojima raspolaže Republika. Ovde se govori o gotovini. Danas izvršenje budžeta na svim nivoima je i dalje primitivno u smislu da smo daleko od te vizije gde konkretni čin izvršenja budžeta treba da bude pedantno predviđen, aranžiran i da se posle samo u tom momentu predvidi tačna suma od strane
organa zaduženog za finansije koje treba to da izvrše. Danas je izvršenje budžeta mnogo bliže aproksimaciji i jednom limitiranju raspoloživih sredstava. I dalje na svim nivoima i vaše iskustvo na lokalnom nivou je sigurno isto tako, a mi još nismo došli do tog nivoa. Za sada svaki direktni i indirektni budžetski korisnik trebuje sredstva. Postoji jedan mukotrpni proces koji je skoro svakodnevni, gde se vrši alokacija raspoloživih sredstava, a da ni u jednom momentu ne postoji sigurnost da ono što se prebacuje na račune budžetskih direktnih i indirektnih korisnika je ono što je stvarno nužno tačno u tom momentu i u tom iznosu.
Samo jedan dokaz, u smislu neefikasnosti tog sistema to je činjenica da danas od 60 milijardi dinara depozita u bankarskom sistemu pripadaju državi. To znači sa jedne strane jednu dobru vest, prevashodno na nivou Savezne države i na nivou lokalnih samouprava, a to je da su prihodi nešto veći od onih koji su predviđeni i očekuju jedan rebalans da bi mogli da budu upotrebljeni, ali sa druge strane to znači da imamo ogromne neefikasnosti u našem sistemu, u upravljanju sa tim oskudnim sredstvima. Dešava se, i to ne retko, da u momentu kada jednom budžetskom korisniku pothitno trebaju jedna sredstva, da ona u tom momentu nisu raspoloživa, dok u istom momentu od jednog budžetskog korisnika koji bi trebao da bude u istoj poziciji, da ima ista prava kao i taj prvi, jednostavno postoji jedan depozit po viđenju ili pak koji je oročen kod jedne poslovne banke. Jednostavno na taj način država ne upravlja na bilo kom nivou efikasno sa svojim sredstvima i to je ono što ova uprava za javna plaćanja treba da obezbedi u jednom periodu. Ona treba i tu naravno postoje mukotrpne i višemesečne pripremne radnje i ja se ovde zahvaljujem kolegama iz NBJ, ZOP-a, Poreske uprave i svih onih domaćih i inostranih eksperata, a njih je sijaset, koji su pomogli u formiranju ovog projekta, u onome što su nam pomogli da već danas znamo koji izvršioci, gde, koliko i ovo je jedna uprava koja će imati nekih 80 ispostava u zgradama današnjeg ZOP-a. Biće negde oko 800-850 izvršioca i na taj način ćemo imati jedno nesmetano izvršenje budžeta, počevši već od 1. januara sledeće godine. Želim ovde, zaključujući prvi deo mog izlaganja, da napomenem dve stvari koje su bile pomenute u javnoj debati oko ovih predloženih izmena.
Ove izmene i dopune ni u kom slučaju ne znače recentralizaciju naših javnih finansija. Ako pogledate način na koji je ustrojena ta uprava za javna plaćanja, ona jednostavno kaže - umesto da svaki trezor, bilo da je to trezor Srbije, savezne države, buduće zajednice Srbije i Crne Gore, pokrajine, gradova, lokalnih samouprava, umesto da oni grade jednu sličnu ovakvu upravu, postoje velike uštede u formiranju jedne jedinstvene takve uprave koju ću sada ilustrovati, a da se istovremeno ne vrši centralizacija. Znači, ova uprava nije instrument prema kojem Ministarstvo finansija ili Vlada Republike Srbije treba da sutra kaže Arilju, Novom Sadu, Vojvodini - ne, taj novac koji imate treba biti usmeren na ovaj pravac i na onaj pravac. Naravno da ne.
Druga stvar, ova uprava ni u kom slučaju nije tu da uskrati raspolaganje sopstvenim prihodima od raznih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Primera radi, ukoliko jedan univerzitet ima sopstvene prihode, ova uprava i način rukovođenja novcem nije način na koji neki centralni trezor želi da uspostavi kontrolu na tim sredstvima. To ne bi bilo celishodno, jer to bi u prvom mahu dovelo do većih problema u izvršenju tih budžeta i, u jednom drugom mahu, dovelo bi pitanja samog koncepta sopstvenih prihoda. Ukoliko su oni na isti način, trebali bi da budu tretirani kao budžetski prihodi koje imaju te institucije, onda to znači već nešto drugo i to nije ovo što je ovde predloženo.
Efikasnost koju imamo ovde, to je da će ta uprava, ukoliko prihvatite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, na najjeftiniji mogući način omogućiti platni promet unutar države. To znači da, kada novac ide od budžeta Srbije do indirektnog korisnika, kada, primera radi, lokalna samouprava uplaćuje ono što je predviđeno, na primer, za materijalne rashode nekog indirektnog budžetskog korisnika budžeta Srbije - škole, u tom slučaju se neće plaćati provizije banaka, niti će se plaćati provizija NBJ za tzv. sistem RTGS, koji treba da omogući platni promet između onih banaka i, ovog puta, države. Na taj način će ta usluga biti mnogo jeftinija. Ako uzmemo iskustvo Bosne, Republike Srpske, ono pokazuje da oni koji nisu predvideli jednu takvu instituciju, ne samo da su izgubili u transparentnosti, da se zna na jednom mestu uredno uređeno koji su to prihodi i rashodi države na svim nivoima, nego se to ispostavilo kao jedan mnogo manje efikasan sistem koji je mnogo više koštao državu.
Uz to, ono što želim da kažem, to je da kroz ustoličenje jedne takve uprave imaćemo mogućnost da predložimo i dodatne funkcije za one lokalne samouprave koje to žele, bez prisile, bilo da je to plasman raspoloživih sredstava, bilo da su funkcije u smislu trezora. To će se raditi prema nekoj ponudi tih usluga uprave za javna plaćanja, a ne u vidu neke prisile koja bi bila suprotna načelima koja su ustoličena u Zakonu o lokalnoj samoupravi ili, pak, u ovom zakonu o kome smo baš malopre pričali. Toliko o upravi za javna plaćanja.
Što se tiče druge inovacije, to su konsolidovani računa trezora. Mogu da kažem da je ta reforma izazvala veliku pažnju na lokalnom nivou, na nivou pokrajina, na nivou budžeta, na nivou indirektnih budžetskih korisnika. O čemu se radi? Radi se o reformi koja će omogućiti ovo o čemu smo malopre govorili, a to je o boljem upravljanju raspoloživim sredstvima. To znači da konsolidovani račun trezora neće biti jedan. Lokalna samouprava i pokrajina će imati svoje, ali sa konsolidovanim računom trezora Republike i sutra državne zajednice, imaćemo jedan sistem konsolidovanih računa trezora koji će u svakom momentu omogućiti efikasno upravljanje sredstvima koja su na raspolaganju. I ovde imate jedan prelazni period, kao što vidite, sledeće godine, gde treba da imamo, na nivou organa zaduženog za finansije, optimizaciju na tom nivou, upravljanje tim sredstvima.
Treća stvar koju bih hteo da kažem, to je da je ovim izmenama i dopunama bliže uređeno pod kojim uslovima i ko može da raspolaže državnim novcem. Videli smo u izveštajima Budžetske inspekcije prošle nedelje da još nemamo dovoljno uređeni sistem. Ove odredbe omogućavaju da oni koji su odgovorni za rukovođenje finansijama na lokalnom nivou, na nivou pokrajine, na nivou države i sutra na nivou državne zajednice, oni će na ovaj način jasno imati ingerencije i odgovornost da na optimalni način rukovode tim novcem.
Vidimo, tu bih hteo da zastanem, kako treba da se organizuje relacija između državnog novca i poslovnih banaka. Setimo se jedne reforme koju je pokojni guverner Avramović sproveo, pa od koje se posle toga odustalo. Generalna praksa u kontinentalnoj Evropi je da je bankar države centralna banka. Na tom mestu je novac najsigurniji, ali u mnogim zemljama u tranziciji tu vidimo da nemamo baš takav čisti model. Iskustvo, i to gorko iskustvo nekih lokalnih samouprava koje su videle neke od njihovih depozita zarobljene u manjim bankama i gde je budžet Srbije morao da interveniše, je pokazalo da od prvoklasnog interesa da postoje jasna pravila igre u plasiranju državnog novca, ne samo zbog efikasnosti, nego i zbog toga da se ne bi desilo sutra onima koji vode lokalnu samoupravu, pokrajinu, državu, da neki novac koji treba da bude upotrebljen u smislu Zakona o budžetu, da on ne bude zarobljen i izgubljen zbog toga što neka poslovna banka ima probleme. Zbog toga u ovim izmenama i dopunama postoji jedan prazni period gde odgovornost za rukovođenje ide na ona mesta gde treba da bude, a to je u organima koji vode finansije, a ne na hiljade tačaka gde danas imamo na momente i dosta nezdravu konkurenciju poslovnih banaka. Ne bi dalje da komentarišem, jer imamo i raznih dopisa i raznih nemilih primera na koji način se odvija ta konkurencija. To treba na jedan transparentan način da bude urađeno i da oni koji su zaduženi za finansije tim upravljaju, samo oni.
Međutim, to ne znači, tu su u pitanje mnogobrojne banke danas, da ćemo, kao ono što pokojni guverner Avramović uradio, u jednom danu povući depozite koji se danas nalaze u poslovnim bankama, a njih je, kao što sam malopre napomenuo, 15 milijardi, od ukupno 60 milijardi dinara. Već imamo jedan prelazni period, do sledeće godine i posle tog prelaznog perioda vreme u kojem se upsostavlja jasna odgovornost onih koji vode finansije, za plasiranje tih sredstava preko konsolidovanog računa trezora. Mislim da ćemo onda doći do jedne situacije kada će se postepeno smanjivati učešće depozita države zbog optimizacije sredstava i zbog toga što ni poslovne banke u nekoj perspektivi ne trebaju da vide državu, lokalnu samoupravu kao njihove glavne komitente i klijente, već da se sve više okrenu građanima, privredi i da na taj način rade ono što je njihov zanat, a to je da budu poslovne banke a ne državne banke. Na taj način ćemo izbeći onaj paradoks sa kojim danas živimo, a to je da se budžet Republike Srbije zadužio kod jedne poslovne banke koja ima depozit savezne države. Na taj način Republika Srbija palaća kamatu na novac koji je dobijen od srpskih poreskih obveznika. Apsurd sa kojim se mora prekinuti. Ove izmene i dopune zakona će to omogućiti.
Zadnja stvar koju bi hteo da kažem, a to je četvrta, to je da ćemo u ovim izmenama i dopunama omogućiti ono što je zacrtano u budžetu za sledeću godinu koji ste usvojili pre koji dan. To je da će i naša zemlja, koja bi u ovom momentu bila zadnja u Evropi u tom smislu, početi da finansira svoj budžetski deficit na jedan civilizovan način, a to je kroz emitovanje hartija od vrednosti. Nema i neće biti razvoja tržišta kapitala u Srbiji ukoliko trezor Srbije ne počne da emituje kratkoročne hartije od vrednosti. To je kičma svih tržišta kapitala. Te obveznice će u početku biti i kratkoročne, tek nekoliko meseci, a isto tako biće malo obima. Na taj način će se omogućiti da se obezbedi jedna kriva prinosa, kako ih zovu ekonomisti ili finansijeri, prema kojima će se rangirati i druge hartije od vrednosti, naročito obveznice koje će emitovati neka preduzeća.
To je kičma jednog tržišta kapitala i to je, naravno, iskustvo svih zemalja, ne samo razvijenih, nego i zemalja u tranziciji, onaj pravi način na koji treba da se finansira jedan budžetski deficit.
Ove i prošle godine, kao što ste videli u završnom računu i u budžetu koji je razmatran prošle godine za 2000. godinu, u ogromnom iznosu ono što je zaduživanje u bankarskom sektoru, to je zaduživanje kod NBJ. Za godinu - dve, a to je zadnja vrpca koja postoji između centralne monetarne vlasti i države, da pogledamo isksutvo, ne tako daleko od nas, taj način zaduživanja nije pogodan, jer zaduživanje kod NBJ je zaduživanje koje ima jak kreditni multiplikator, tj. da on podstiče kreiranje monetarne mase u mnogo većoj meri, nego zaduživanje kod preduzeća, ili pak kod našeg stanovništva.
Na taj način, tu je stvorena spona između fiskalne politike, izdavanja hartija od vrednosti sa jedne strane, i vođenja monetarne politike. Naša ideja je da kroz godinu - dve omogućimo da budemo u stanju da u potpunosti finansiramo budžetski deficit na taj svetski priznat način, a ne kroz finansiranje kod NBJ.
Naravno, iza toga će stajati jedan broj odredbi, daleko je od nas ideja da to budu neke brze promene. To će se postepeno razvijati, ali na taj način mi ćemo omogućiti da i naši građani i naša preduzeća, naše banke koje imaju raspoloživa sredstva, budu u stanju da investiraju u visokokvalitetnim papirima, i to će biti isto prepoznatljiv znak i hartije od vrednosti, koje će predstavljati Srbiju.
Eto toliko. Sumirajući jedan reformatorski zakon, u smislu da on vrši i institucionalnu reformu i omogućava da se u izvršenju budžeta i na rashodnoj strani održi transparentnost, i da se, ako smem tako da kažem, sačuva ono što je dobro u ZOP-u, a to je njegova državnička funkcija, koja je omogućavala veoma visok stepen transparentnosti na prihodnoj i na rashodnoj strani za naše javne finansije.
Nema mnogo zemalja, sa izuzetkom eks - jugoslovenskih republika, gde se bukvalno u svakom momentu može znati koliko je javnih prihoda, koliko je javnih rashoda, gde se nalazi državni novac. Mogu da kažem da je to jedno od velikih dostignuća ZOP-a, koji u ovom momentu, kada, u skladu sa nekim načelima tržišne ekonomije platni promet prelazi u poslovne banke, mi ne smemo i ne treba da izgubimo.
To što je na prihodnoj strani, a to je bila priča i o onome što je urađeno sa zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, urađeno pre dve nedelje, treba da završimo i da odredimo i na rashodnoj strani, kroz formiranje uprave za javna plaćanja.
Uz to, imamo mogućnost da kroz uvođenje računa trezora profesionalizujemo rukovođenje raspoloživim sredstvima, da to bude mnogo efikasnije i da postepeno, u godinama koje dolaze, uvodimo razne trezorske funkcije, bez decentralizacije javnih finansija i bez svojatanja izvornih prihoda, sopstvenih prihoda raznih institucija. I najzad, da kroz ovaj način omogućimo da se i deficit Srbije finansira na jedan svetski priznati način.
Hvala vam puno na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.