Poštovana gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ovaj predlog zakona opet neće izazvati pozitivne efekte u lokalnoj zajednici. Bez obzira što je ministar komentarisao, ja tvrdim da neće. Govorim o sledećim činjenicama, a one su surove.
Moram da kažem da je izmenom poreskog sistema, kad je ukinut procenat od 1,3% na zarade zaposlenih, a odnosio se na solidarnu stambenu gradnju, već dve godine izaziva ogromne negativne efekte u toj oblasti na lokalnom nivou. To su surove činjenice i one govore da je u celoj Srbiji, kad je u pitanju ta oblast, znači oblast javne, stambene, komunalne gradnje u lokalnim zajednicama, to funkcioniše samo u delu gde se privatni sektor osposobio da može samoinicijativno da kreditira solidarnu stambenu gradnju, a kad je u pitanju ono što su finansirala javna stambena preduzeća, sa tim procentom, odnosno onih 0,5 što je ostalo sada, tu se pokazuje da to ne funkcioniše.
Mislim da je to jedan od problema, koji i dalje traje u lokalnoj samoupravi i on neće imati pozitivan efekat u narednom periodu, a u ovom zakonu ne postoje kriterijumi, niti postoje odrednice, preko kojih će se obezbediti ili pojačati taj deo koji je važan u lokalnim zajednicama, jer da podsetim, u svim lokalnim zajednicama, u prethodnim godinama, u proseku se gradilo od 100, 200 do 300 stanova, udruživanjem sredstava radnih organizacija, privatnih preduzetnika i pojedinaca.
Drugi segment o kome želim da govorim to je razvoj seoskih mesnih zajednica. Razvoj seoskih mesnih zajednica je gotovo zamro. Malate ne, ne postoji aktivnost, niti postoji aktivnost na uvođenju samodoprinosa, niti se koristi postojeći paritet, koji je ranije važio: 50% ulaganja samodoprinosa, a 50% reakcije određenog javnog, komunalnog ili drugog organa u lokalnoj zajednici, koji je pratio taj rad. To se pre svega najviše odnosilo na preduzeće za puteve, u toj oblasti je rađeno. Zatim, preduzeće za vodovod, u lokalnim sredinama.
Gotovo više ne postoji mogućnost da se taj paritet ispoštuje. Razvoj mesnih zajednica u ovom momentu ne postoji. One služe samo da se u njima agituje za izbore. Nizašta drugo ne postoji više aktivnost u mesnim zajednicama. Telefonizacija u seoskim mesnim zajednicama je zamrla, nove elektrifikacije ili popravke elektromreže u seoskim mesnim zajednicama nema.
O izgradnji vodovodnih, putnih i drugih infrastruktura u mesnim zajednicama nema ni govora. To su suštinski elementi, kroz koje se vidi da li ovaj zakon i Zakon o budžetu Republike Srbije ima efekte tamo gde treba, a to su građani Republike Srbije.
Znači, tu nema efekata, i tvrdim da je to puna istina. Na kraju, ne bi trebalo šetati po gradovima. Prošetajte po tim mesnim zajednicama i videćete da li se nastavlja projekat telefonizacije, da li su stubovi koji su postavljeni za struju još pre dve godine, da li je neko uopšte na njih nakačio žicu, ili je na tim stubovima postavljen bilo koji traf.
Taj ozbiljan investicioni deo, koji je postojao u ranijem periodu, prosto je nestao, ne postoji. Politika može biti ovakva, ili onakva, ali definitivno, ovo su istine i mislim da građani Srbije ovo dobro razumeju.
Dalje, moram da priznam da je u nominalnoj efektivi ovaj deo sredstava u lokalnim jedinicama samouprave možda porastao, ali kad su u pitanju povereni poslovi, kad je u pitanju dodatno finansiranje iz budžeta opština, u prošloj godini, a očekujem i u ovoj godini da će verovatno biti nakačene brojne nadležnosti na jedinice lokalne samouprave, tako da ni ovi postojeći budžeti neće moći da isfinansiraju sve ono što čini život u jednom gradu, da ne govorim o razvoju nadgradnje. To je kultura, sport, umetnost i sve ono što čini taj kulturni milje jednoga grada.
Na primer, u mom Šapcu, šabačko narodno pozorište gotovo više i ne radi, iako je bilo jedno od najpoznatijih u Srbiji i imalo je brojne uspehe u tim tzv. godinama unazad, o kojima vi govorite.
Na čelu tog pozorišta je bila jedna sjajna žena. Danas je ostala bez posla, zove se Zlatica Popović. Srpska kultura je poznaje, ali džabe, pozorište i dalje ne radi.
Dalje, ono što je takođe važno, a čini sadržinu života u mesnim zajednicama i u gradovima, taj infrastrukturni posao, to je za mene aktivnost koja je jako važna. Bez obzira na tu primarnu efektivu, kroz ovaj zakon, u 99 opština uopšte neće biti ostvareni efekti.
Planovi i programi koji će biti prezentirani prilikom usvajanja budžeta lokalne samouprave, verovatno će biti puka želja, jer neće moći biti realizovani. Ne postoji sublimacija aktivnosti u tom planu, ne postoji nikakav investicioni kodeks, vrlo teško se ostvaruje ova funkcija. Da ne govorim o onom drugom delu koji se zove funkcionisanje lokalne samouprave. Brojne su odele u lokalnim samoupravama, brojne skupštine jedva funkcionišu ili namiču kvorum da bi funkcionisale. Otežano je donošenje odluka koje su u opštem interesu građana.
Ovo su činjenice koje su surove i predstavljaju pravu istinu gde će se naći budžet lokalnih jedinica u narednoj godini.
Dalje, kada sastavimo ceo ovaj milje aktivnosti i pogledamo na jednoj strani gde je budžet, postoji i drugi deo, a to je privreda u lokalnim sredinama. U privredi Srbije, u svim lokalnim sredinama ne postoji saradnja između banaka na lokalnom terenu i privrednih subjekata, nema kreditne politike u toj oblasti, nema ni kreditiranja primarne proizvodnje, nabavke sirovina, svi čekaju šta će biti sa privatizacijom.
Znači, nema ostvarivanja prihoda koji ostaju u jedinicama lokalnih samouprava, pada nivo zarada u lokalnim samoupravama, pada porez na usluge, pada ukupan obim poreza na promet, i ostaju u jedinicama lokalne samouprave.
Sve su to činjenice iz kojih će se videti da u narednoj godini, onaj budžet koji smo usvojili i koji nije dobar po meni, jer neće efektirati onim što je zaista trebalo da radi, jer nema tu socijalnu komonentu, nema odnos prema poljoprivredi kvalitetan, ne sagledava sa svih strana pozicije, delovaće na budžete opština na ovaj način tako da će se desiti, padaće i dalje taj nivo infrastrukturne aktivnosti, neće se ostvarivati ono suštinsko pravo, jer sva svoja prava građani Srbije ostvaruju ili u mesnim zajednicama, ili u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno u opštinana. Više prava ostvaruju u Republici, ali deo tog miljea svakako neće biti sublimacija ove činjenice.
Znači, kada sastavimo sve ove činjenice, mislim da se nije dobro napravila preraspodela svih ovih sredstava, nije se dobro napravio plan kako dalje.
Mislim da ćemo imati pad aktivnosti i u privredi, da ne govorim u razvoju infrastrukture u lokalnim zajednicama i nećemo imati sigurno jedan kvalitetan pristup ni u kulturi, ni u onim drugim oblicima nadgradnje u lokalnim jedinicama samouprave. Mislimo da ovaj zakon nije dobar i mi ga nećemo podržati iz tog razloga.
Nisam hteo dalje da govorim o pojedinačnim opštinama, jer možete ići od opštine do opštine i svuda su problemi slični ili različiti, ali 99% problema se može na jedan isti način konstatovati.
To je naš stav oko ovog zakona i mi ga nećemo podržati svakako.