Poštovana gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ovaj predlog zakona opet neće izazvati pozitivne efekte u lokalnoj zajednici. Bez obzira što je ministar komentarisao, ja tvrdim da neće. Govorim o sledećim činjenicama, a one su surove.

Moram da kažem da je izmenom poreskog sistema, kad je ukinut procenat od 1,3% na zarade zaposlenih, a odnosio se na solidarnu stambenu gradnju, već dve godine izaziva ogromne negativne efekte u toj oblasti na lokalnom nivou. To su surove činjenice i one govore da je u celoj Srbiji, kad je u pitanju ta oblast, znači oblast javne, stambene, komunalne gradnje u lokalnim zajednicama, to funkcioniše samo u delu gde se privatni sektor osposobio da može samoinicijativno da kreditira solidarnu stambenu gradnju, a kad je u pitanju ono što su finansirala javna stambena preduzeća, sa tim procentom, odnosno onih 0,5 što je ostalo sada, tu se pokazuje da to ne funkcioniše.

Mislim da je to jedan od problema, koji i dalje traje u lokalnoj samoupravi i on neće imati pozitivan efekat u narednom periodu, a u ovom zakonu ne postoje kriterijumi, niti postoje odrednice, preko kojih će se obezbediti ili pojačati taj deo koji je važan u lokalnim zajednicama, jer da podsetim, u svim lokalnim zajednicama, u prethodnim godinama, u proseku se gradilo od 100, 200 do 300 stanova, udruživanjem sredstava radnih organizacija, privatnih preduzetnika i pojedinaca.

Drugi segment o kome želim da govorim to je razvoj seoskih mesnih zajednica. Razvoj seoskih mesnih zajednica je gotovo zamro. Malate ne, ne postoji aktivnost, niti postoji aktivnost na uvođenju samodoprinosa, niti se koristi postojeći paritet, koji je ranije važio: 50% ulaganja samodoprinosa, a 50% reakcije određenog javnog, komunalnog ili drugog organa u lokalnoj zajednici, koji je pratio taj rad. To se pre svega najviše odnosilo na preduzeće za puteve, u toj oblasti je rađeno. Zatim, preduzeće za vodovod, u lokalnim sredinama.

Gotovo više ne postoji mogućnost da se taj paritet ispoštuje. Razvoj mesnih zajednica u ovom momentu ne postoji. One služe samo da se u njima agituje za izbore. Nizašta drugo ne postoji više aktivnost u mesnim zajednicama. Telefonizacija u seoskim mesnim zajednicama je zamrla, nove elektrifikacije ili popravke elektromreže u seoskim mesnim zajednicama nema.

O izgradnji vodovodnih, putnih i drugih infrastruktura u mesnim zajednicama nema ni govora. To su suštinski elementi, kroz koje se vidi da li ovaj zakon i Zakon o budžetu Republike Srbije ima efekte tamo gde treba, a to su građani Republike Srbije.

Znači, tu nema efekata, i tvrdim da je to puna istina. Na kraju, ne bi trebalo šetati po gradovima. Prošetajte po tim mesnim zajednicama i videćete da li se nastavlja projekat telefonizacije, da li su stubovi koji su postavljeni za struju još pre dve godine, da li je neko uopšte na njih nakačio žicu, ili je na tim stubovima postavljen bilo koji traf.

Taj ozbiljan investicioni deo, koji je postojao u ranijem periodu, prosto je nestao, ne postoji. Politika može biti ovakva, ili onakva, ali definitivno, ovo su istine i mislim da građani Srbije ovo dobro razumeju.

Dalje, moram da priznam da je u nominalnoj efektivi ovaj deo sredstava u lokalnim jedinicama samouprave možda porastao, ali kad su u pitanju povereni poslovi, kad je u pitanju dodatno finansiranje iz budžeta opština, u prošloj godini, a očekujem i u ovoj godini da će verovatno biti nakačene brojne nadležnosti na jedinice lokalne samouprave, tako da ni ovi postojeći budžeti neće moći da isfinansiraju sve ono što čini život u jednom gradu, da ne govorim o razvoju nadgradnje. To je kultura, sport, umetnost i sve ono što čini taj kulturni milje jednoga grada.

Na primer, u mom Šapcu, šabačko narodno pozorište gotovo više i ne radi, iako je bilo jedno od najpoznatijih u Srbiji i imalo je brojne uspehe u tim tzv. godinama unazad, o kojima vi govorite.

Na čelu tog pozorišta je bila jedna sjajna žena. Danas je ostala bez posla, zove se Zlatica Popović. Srpska kultura je poznaje, ali džabe, pozorište i dalje ne radi.

Dalje, ono što je takođe važno, a čini sadržinu života u mesnim zajednicama i u gradovima, taj infrastrukturni posao, to je za mene aktivnost koja je jako važna. Bez obzira na tu primarnu efektivu, kroz ovaj zakon, u 99 opština uopšte neće biti ostvareni efekti.

Planovi i programi koji će biti prezentirani prilikom usvajanja budžeta lokalne samouprave, verovatno će biti puka želja, jer neće moći biti realizovani. Ne postoji sublimacija aktivnosti u tom planu, ne postoji nikakav investicioni kodeks, vrlo teško se ostvaruje ova funkcija. Da ne govorim o onom drugom delu koji se zove funkcionisanje lokalne samouprave. Brojne su odele u lokalnim samoupravama, brojne skupštine jedva funkcionišu ili namiču kvorum da bi funkcionisale. Otežano je donošenje odluka koje su u opštem interesu građana.

Ovo su činjenice koje su surove i predstavljaju pravu istinu gde će se naći budžet lokalnih jedinica u narednoj godini.

Dalje, kada sastavimo ceo ovaj milje aktivnosti i pogledamo na jednoj strani gde je budžet, postoji i drugi deo, a to je privreda u lokalnim sredinama. U privredi Srbije, u svim lokalnim sredinama ne postoji saradnja između banaka na lokalnom terenu i privrednih subjekata, nema kreditne politike u toj oblasti, nema ni kreditiranja primarne proizvodnje, nabavke sirovina, svi čekaju šta će biti sa privatizacijom.

Znači, nema ostvarivanja prihoda koji ostaju u jedinicama lokalnih samouprava, pada nivo zarada u lokalnim samoupravama, pada porez na usluge, pada ukupan obim poreza na promet, i ostaju u jedinicama lokalne samouprave.

Sve su to činjenice iz kojih će se videti da u narednoj godini, onaj budžet koji smo usvojili i koji nije dobar po meni, jer neće efektirati onim što je zaista trebalo da radi, jer nema tu socijalnu komonentu, nema odnos prema poljoprivredi kvalitetan, ne sagledava sa svih strana pozicije, delovaće na budžete opština na ovaj način tako da će se desiti, padaće i dalje taj nivo infrastrukturne aktivnosti, neće se ostvarivati ono suštinsko pravo, jer sva svoja prava građani Srbije ostvaruju ili u mesnim zajednicama, ili u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno u opštinana. Više prava ostvaruju u Republici, ali deo tog miljea svakako neće biti sublimacija ove činjenice.

Znači, kada sastavimo sve ove činjenice, mislim da se nije dobro napravila preraspodela svih ovih sredstava, nije se dobro napravio plan kako dalje.

Mislim da ćemo imati pad aktivnosti i u privredi, da ne govorim u razvoju infrastrukture u lokalnim zajednicama i nećemo imati sigurno jedan kvalitetan pristup ni u kulturi, ni u onim drugim oblicima nadgradnje u lokalnim jedinicama samouprave. Mislimo da ovaj zakon nije dobar i mi ga nećemo podržati iz tog razloga.

Nisam hteo dalje da govorim o pojedinačnim opštinama, jer možete ići od opštine do opštine i svuda su problemi slični ili različiti, ali 99% problema se može na jedan isti način konstatovati.

To je naš stav oko ovog zakona i mi ga nećemo podržati svakako.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Po članu 97. Poslovnika, dakle, pošto sam direktno prozvan od prethodnog govornika, sa žaljenjem moram da konstatujem, da izgleda niko u ovoj sali nije slušao o čemu je prethodni govornik pričao, pa čak ni predsednica parlamenta koja je morala da primeti da prethodni govornik ne govori o zakonu o budžetskom sistemu ili o izmenama zakona o budžetskom sistemu, već govori o Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština u porezu na zarade i porezu na promet.
Takođe, na kraju svog izlaganja, da li je neko čuo ili nije, na kraju svog izlaganja je rekao da će njegova, nazovi poslanička grupa koja se sastoji od ljudi koji nemaju pravo da se nalaze u parlamentu po Zakonu o izboru narodnih poslanika i po Poslovniku i po osnovu ovlašpćenja Administrativnog odbora bi trebalo da budu van ovog parlamenta, ali voljom DOS-ove većine oni se ovde još uvek nalaze, iako su ti mandati na prethodnim izborima, kao podnosioci izborne liste SPS-a sada u ovom trenutku oteti, da bismo u petak videli zbog čega su ti mandati oteti, a naravno, zbog podrške Vladi.
Dakle, sa žaljenjem još jednom moram da konstatujem, prethodni govornik je totalono promašio temu, a niko u ovoj sali nije primetio da je on pričao o totalno drugom zakonu o kome je prošla i rasprava u načelu i rasprava po amandmanima.
Zaista, komentara nekog posebnog na sve to, ne treba da bude, da li se slažete?

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik je dobio kao pojedinac, pravo na repliku, a potom je izazvana na repliku poslanička grupa i ovo je predstavnik poslaničke grupe, može, oduvek, i vi ste to koristili, koristili ste.

U nastupu gospodina Dragana Todorovića, narodnog poslanika SPS-a, odslikava se sva jad i beda socijalista u Srbiji i razlog zbog čega su socijalisti pali na tako niske grane. Zamislite, tužibaba Jeca se javlja iz SPS-a.
Nama zaista nije žao što su ljudi ostali bez baze, što on u gradu Pirotu ne može da okupi ni 10 ljudi na sednici, na izbornoj konferenciji opštinskog odbora, a što opštinski odbor Socijalističke narodne stranke broji preko 400 članova u gradu Pirotu. Mogu samo da kažem sledeće, bilo bi bolje da članovi SPS-a iz poslaničkog kluba ipak onako pritajeno podržavaju aktivnosti Socijalističke narodne stranke, a i mi ćemo ćutati kada oni greše i podržavaćemo ih kada god možemo, jer jedina šansa konačno i za stabilnost ove zemlje, jeste da se jedno reformisano krilo Socijalističke narodne stranke, u suštini pojavi kao protivteža DOS-ovskom režimu, gde uključujem i DSS.
Zarad istine, da još jednom ponovim ono što svaki vrabac na grani zna u Srbiji, Ustavni sud Srbije je osporio ustavnost člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, upravo zbog poslanika DSS-a i zahteva koalicije DOS da se njima oduzmu mandati. Pošto je osporen član 88. i otvorena javna rasprava o ustavnosti tog člana, jasno je da DSS-u nisu oduzeti mandati, pa samim tim ni nama poslanicima koji smo svojim autoritetom i doneli ono malo glasova SPS-u tada, i ne mogu biti oduzeti ti mandati.
Istovremeno, gospodine Todoroviću, u toku je tužba naša kod Vrhovnog suda Srbije kojom tražimo da se ispravi odluka gospodina Šabića i da se prizna legalitet šestom vanrednom kongresu. To je jedina šansa da dođe do ujedinjenja svih socijalista Srbije. Ako i Vrhovi sud Srbije presudi kao i DOS-ovski ministar, pozivam sve socijaliste Srbije da se u Socijalističju narodnu stranku udruže i da stvorimo protivtežu DOS-ovom režimu.
(Dragan Todorović, s mesta: Replika.)

Ne, vi ste izazvali repliku, nema replike na repliku, ovo je bilo korišćenje prava na repliku kao šefa poslaničke grupe koju ste izazvali vi sa korišćenjem prava na repliku, a izazvao je narodni poslanik Dragan Tomić. Ovde smo završili.
(Narodni poslanik Jovan Todorović traži reč.)
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Molim vas, nema replike na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, 26. februara ove godine doneli smo Zakon o budžetskom sistemu, čije se izmene i dopune predlažu ovim predlogom zakona. Ministar je ukazao na neke novitete i neka dodatna objašnjenje na neko naknadno regulisanje starih odredbi koje, pretpostavljam, nije bio u stanju da sagleda onda kada nam je predlagao ovaj zakon.
Međutim, ovaj predlog zakona ima manjkavosti i ako zaista želimo da imamo jedan dobar zakon o budžetskom sistemu, a u principu taj zakon je dobar, onda bi trebalo da se Vlada Republike Srbije da se izjasni o amandmanima koje su podneli narodni poslanici na ovaj predlog zakona. Obaveštavam vas gospođo Mićić da vi niste tražili saglasnost Skupštine da uđemo u raspravu po ovom predlogu zakona bez mišljenja Vlade.
Kako ste, a verovatno nije bilo dovoljno poslanika da se o tome glasa, pa ste to tako tiho zabašurili i počeli smo da raspravljamo i ako po Poslovniku morate da dobijete posebno ovlašćenje Narodne skupštine da se o predlog zakona raspravlja bez mišljenja koje bi Vlada dostavila na amandmane koje su podneli narodni poslanici.
Naši amandmani imali su za cilj da poprave predlog zakona. U čemu će zakon da se razlikuje od onog teksta koji je do sada važio, a nije ni primenjivan, tako da je ova godina prošla. Mogao je zakon tek sada da bude donet, ako je već sagledano šta u njemu do sada nije valjalo. Neka bude da to bude i od sada. Zaista, se osniva uprava za javna plaćanja koja će biti u sastavu Ministarstva finansija. To onda dalje znači da je trebalo razmišljati, da li se to uopšte osniva zakonom.
Zašto bi Narodna skupština jedno odeljenje Ministarstva finansija osnivala zakonom. To je moglo da se stavi u izmene zakona o Vladi ili o ministarstvima. Moglo je Ministarstvo finansije da osniva svoje uprave, svoja odeljenja mimo zakona. Narodna skupština se organizacijom ministarstava ne bavi.
Dalje, član 8. koji je potpuno menjan sada uvodi neka nova ovlašćenja ministra, odnosno ovlašćenih lica lokalne samouprave, odnosno lice koje ovlasti ministar ili onaj ko je u lokalnoj samoupravi ovlašćen. Do sada su mogle samo likvidne rezerve da se plasiraju i nisu mogle da se plasiraju na inostranom tržištu novca ili kapitala.
Članom 8. stavom, a ne zamerite mi, 7. ili 8. uvodi se pravo ministra finansija da novčana sredstva na konsolodivanom računu trezora Republike, osim sosptvenih prihoda iz člana 4. tačka 2) ovog člana i osim sredstava za koja je po međunarodnom ugovoru predviđeno da se ograničava njihova upotreba, da može da ih investira na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala.
Znam da ste vi i upozoravao sam vas pre jedno mesec dana, da ste malo prepunili budžet i budžete lokalnih samouprava i budžet Republike Srbije. To vas je povuklo da pomislite odjednom kako ova država ima toliko novca, da ovaj narod ima toliko novca da ćete samo naplatom poreza, akciza i raznih drugih dažbina napuniti toliko budžet da ćete imati novčanih sredstava za plasiranje na finansijskom tržištu, na tržištu novca i kapitala, pa čak i u inostranstvo.
Postavlja se pitanje, a zašto vi niste, što smo mi morali amandmanom, zašto niste predvideli odgovornost u koliko taj novac bude plasiran mimo odredbi člana 53. stav 7. zakona? Upozoravam vas da se odredbe člana 53. stav 7. ne odnose na plasiranje novčanih sredstava, nego na zaduživanje budžeta. Morali smo amandmanom da uz zaduživanje predvidimo i plasiranje novčanih sredstava koje vi predviđate novim članom 8.
Postavlja se pitanje, koja će ro brokerska kuća da nam plasira sredstva, na kojoj će to berzi naša sredstva da se "igraju" i šta će biti ako ta berza pukne za noć. Baš me interesuje idućeg dana odakle ćemo isplaćivati penzije, zdravstvo, školstvo, sudstvo, vojska, policija, direktni i indirektni korisnici budžeta i gde će tada biti ministar koji je ovlašćen da plasira ta novčana sredstva.
Ako pažljivo pročitate član 8. i sve stavove, videćete da i lokalna samouprava može da plasira sredstva na inostranom tržištu novca i kapitala preko ministra, sve preko ministra, a ministar nam je i došao iz inostranstva, sa nekog takvog tržišta novca. Tu je to, da, da, ministre, nemam poverenja uopšte u one koji nisu vezani za ovu zemlju. Imam poverenja samo u one koji su čvrsto ukupani u Srbiju i koji misle u njoj da provedu život i oni i njihovi naslednici.
Dalje, otkud to da u jednoj takvoj sirotinjskoj zemlji u kojoj nas ministar ubeđuje da jedva skrpi kraj sa krajem da su ugroženi mnogi korisnici, pa nema za ovog, pa nema za onog, pa ako tražite za ove, recite mi kod koga da skinem, odjednom ministar kaže da ćemo imati sredstava toliko da ćemo ih plasirati i daćemo biti zanimljivi za neko tržište novca i kapitala.
Koja su to sredstva, ministre, sa kojima bismo mi negde bili zanimljivi, izuzev za špekulante, za pranje nekog novca, za transakcije preko šešeljskih ostrva ili već kako se zovu ta ostrva.
U članu 10, a to vam je novi član 78, vi ste predvideli da se novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika koja su deponovana kao depoziti po viđenju kod poslovnih banaka, da ostaju do 1. jula 2003. godine.
Zašto za sredstva po viđenju još šest meseci kod poslovnih banaka. Ja razumem za sredstva po ugovoru za koja ste predvideli do 31. decembra 2003. godine, ali zašto za sredstva po viđenju. Ako je nešto po viđenju, po viđenju se ulaže i skida. Ako su sredstva uložena po viđenju, tradan možete da ih skinete kada stupi zakon na snagu. Mi smo rekli do 31. januara, neka i banke budu spremne za to da budžeti koji su po viđenju, više neće biti kod njih. Zašto do jula? Ministar nam u obrazloženju predloga zakona šta ga je rukovodilo da tako napiše ovaj član i naravno stavovi 6. i 7. koji mi nisu jasni.
Moram da priznam, više puta sam ih pročitao ovaj novi član 10, novi član 78a i nije mi jasno i moraću da pročitam na glas, zato što možda ovde ima neko ko je i pametniji od mene i obrazovaniji i prihvatam svakog ko mi ovo objasni, da je od mene i pametniji i obrazovaniji.
Kaže ovako: Novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalnih vlasti koja su u 2003. godini oročena kod poslovnih banaka kao deo konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti, organ uprave će deponovati na konsolidovani račun trezora po isteku roka oročenja, a najkasnije do 31. decembra 2003. godine. Mi se nalazimo u 2002. godini, a vi nam pričate o sredstvima koja će 2003. biti uložena kao oročena. Zakon im više neće dati mogućnost. Zakon će stupiti do Nove godine na snagu i više niko neće moći da oročava kod poslovnih banaka novčana sredstva. Neće moći, nedamo više zakon. A da ste rekli, sredstva oročena 2002. godine, sve bi mi bilo jasno, ali vi kažete sredstva koja su oročena 2003. godine, a mi smo u 2002. godine. Sledeći stav....

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Ja bih da koristim sledećih 10 minuta.

U redu. Izvolite.