Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres predloga zakona u pojedinostima. Da li predlagač, odnosno predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Ovim smo završili 5. tačku dnevnog reda.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli: zajedno narodni poslanici Jovan Todorović, Ljubomir Mucić, mr Radojko Petrić i prof. dr Bora Stanimirović; zajedno narodni poslanici mr Radojko Petrić, Joca Arsić i Miloš Nešović i pojedinačno narodni poslanici Čedomir Jovanović i Bratoljub Janačković.
Amandmani koji budu podneti do otvaranja pretresa zakona, biće vam naknadno uručeni u toku rasprave u načelu.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, predsednike ili predstavnike, da u koliko to već nisu učinili, podnesu prijave za reč, kako bi mogao da se napravi redosled narodnih poslanika po pravilima Poslovnika Narodne skupštine, a po prijemu lista od strane poslaničkih grupa.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres (16,50 časova).
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.) Reč ima ministar finansija i ekonomije Vlade Republike, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, velika mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije predložim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu koje trebaju da unapred ovog puta na rashodnoj strani evidenciju naših javnih prihoda i rashoda, da institucionalno ojačaju transparentnost javnih finansija i dodatno preciziraju ko, kako i pod kojim uslovima sme da raspolaže novcima koji dolaze iz džepova naših poreskih obveznika. Tako da i ono što dugi niz godina, kod nas, a naročito devedesetih godina je bilo jedno sporno pitanje, a to su relacije između poslovnih banaka i državnog novca, bude urađeno na pravovaljan i transparetan način, a naročito da se unarped profesionalizam u vođenju tih sredstava.
Predlog koji je pred vama ima četiri ključne tačke. Hteo bih veoma kratko da obrazložim sve te četiri ključne tačke i da vam predložim da usvojite ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu. Pre nego što dođemo do te četiri tačke, želim da napomenem da i ove izmene i dopune su izmene i dopune jednog sistemskog zakona, mada naš pravni sistem ne poznaje kao u mnogim drugim zemljama, uključujući i kontinentalnu Evropu, nešto između zakona i Ustava. Kao što praksa ove godine je i pokazala, Zakon o budžetskom sistemu u istinu ima ulogu jednog organskog ili sistemskog zakona, jer ako pogledamo sve tačke dnevnog reda i ovo je poslednja tačka ovog zasedanja oko budžetskih zakona, možemo da vidimo da taj Zakon o budžetkom sistemu je imao veoma dubok uticaj na sve ono o čemu smo razgovarali u poslednjih nekoliko dana. To se odnosi od završnog računa, preko zakona o budžetu, preko zakona o budžetu lokalnih samouprava, kalendara donošenja, preciznosti u dokumentaciji, pa i sada do nekih institucionalnih promena koje su ovde predložene. Koje su te četiri inovacije? Prva se tiče i to je inovacija koja je institucionalne prirode. Predlaže se formiranje uprave za javna plaćanja. To nije originalna institucija u smislu da funkcije koje bi obavljala ta uprava za javna plaćanja već postoje i Zavod za obračunavanje i plaćanje u sklopu Narodne banke Jugoslavije već ih i obavlja.
Znači, intencija u ovom prvom delu je da se preuzme ono što se treba preuzeti u vidu kontinuiteta nekih državnih funkcija od onoga što Zavod za obračun i plaćanje obavlja i da se ne bi zaustavili na tome, da se postepeno uvode tzv. trezorske funkcije i u toj upravi, u vidu mnogo boljeg izvršavanja budžeta, transparentnosti u njemu i mnogo boljeg predviđanja kako za korisnike, tako i za one organe koji vode javne finansije na lokalnom novu, na nivou pokrajina ili pak na nivou naše države.
Uprava za javna plaćanja je, ako hoćete, jedna od dve funkcije koje treba da budu preuzete kada se 1. januara predviđa ukidanje ZOP-a i prelazak platnog prometa u poslovne banke. Tu nas je poučilo iskustvo i to ne neko iskustvo koje je daleko od nas, već veoma direktno iskustvo bivših republika SFRJ i mogu da kažem da su se stvari binarno postavile. One republike koje su na uređeni način predvidele koje su to uprave koje će preuzeti ono što je državnička funkcija ZOP-a danas i na prihodnoj i na rashodnoj strani su dobro prošle i tu govorim o Makedoniji i o Sloveniji i u jednoj manjoj meri o Hrvatskoj, a one kao Bosna i Hercegovina i ako uzmemo iskustvo Republike Srpske naročito, koje su jednostavno ukinule ono što je bio SDK, ZOP, ZAP ili već kako se to zvalo u raznim bivšim jugoslovenskim republikama, nisu predvidele odgovarajuću regulativu i instituciju da i dalje vrše te državničke funkcije. One su imale ogromne teškoće i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Primetićete da pre nekoliko nedelja usvajajući Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji jedan broj, jedan deo tog zakona eksplicitno predviđa da neke funkcije, koje je do sada obavljao ZOP, budu prenesene na poresku upravu i sve to je već predviđeno u smislu da ono što je bila prethodna kontrola tzv. lupanje pečata za isplatu zarada će biti izmenjeno jednoj naknadnoj kontroli koju će izvršiti poreska uprava i o tome će naravno biti puno reči, ali to već nije današnja tačka dnevnog reda. Međutim, sa ove strane i tu se zaokružuje ceo ovaj reformatorski i institucionalni poduhvat i reforma, ovoga puta na rashodnoj strani se evidentira ono što mora da ostane ukoliko želimo da imamo dobro urađene i transparentne javne finansije, ovog puta na rashodnoj strani.
Uprava za javna plaćanja treba da bude i da ostane ono što će omogućiti da u svakom momentu u ovoj državi se zna koliko ima državnog novca, gde i ukoliko je negde plasiran gde je plasiran i da se zna, a to će se postepeno i utvrditi, u izvršavanju budžeta na svim nivoima koje su to kontrolne funkcije i ko u svakom momentu treba da odobri, treba da kontroliše i treba da izvrši. To u ovom momentu nije u potpunosti spremno, niti će biti u potpunosti gotovo ni sledeće godine. To je jedan proces, ako je slovenačko iskustvo i oni su puno resursa, ljudstva, tehnike, informatike u to upotrebili. Mi smo veoma tesno sarađivali sa njima, kao i sa našim drugim kolegama tokom cele ove godine i trebaće nam još nekoliko godina da uprava za javna plaćanja stvarno preuzme tzv. trezorske funkcije.
Za početak ono što je od prvoklasnog i da upotrebim jednu malo izlizanu reč, ali čini mi se da se ovde ona u domenu javnih finansija može upotrebiti, u nacionalnom je interesu da ne polomimo evidenciju računa javnih prihoda i samim tim i računa za javne rashode. Na taj način imaćemo jednu instituciju koja će biti servis svim nivoima vlasti i lokalne samouprave, pokrajine, naravno i gradova, naravno budžeta Srbije, direktnih i indirektnih korisnika tog budžeta, pa i o tome će biti više reči kada dođe na dnevni red, a čini mi se da će to biti dosta brzo. To će biti servis i za organe buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Shodno onome što se sada predviđa u Nacrtu ustavne povelje i zakonu koji treba da je sprovede, ta institucija će isto odigrati značajnu ulogu u izvršavanju budžeta i te zajednice, tako da ćemo imati ono što su neke od bivših jugoslovenskih republika uspele da pametno sačuvaju u smislu efikasnosti i transparentnosti. Imaćemo i mi jednu takvu instituciju.
Ona će u početku biti prevashodno evidencionog tipa. Znaće se koliko je novca gde i ono što se tiče domena nivoa Srbije, direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, tu će se postepeno ubacivati jedan broj tzv. trezorskih funkcija, prethodne kontrole, mogućnosti da u momentu kada se dolazi do jednog naloga zna se da li taj nalog pripada finansijskom planu, zna se kada treba da bude izvršen, zna se da li pripada onoj kvoti tj. maksimalnom iznosu javnih rashoda koje dati direktni ili indirektni budžetski korisnik može potrošiti u datom momentu, tako da u nekoj budućnosti koja će se zbog toga što jedan mukotrpni i svakodnevni proces brojati u godinama, vizija ideje je, prema kojoj se ovde ide i ovo je jedan prvi značajni korak, a to je da se zna u početku jedne budžetske godine, da se napravi jedan svojevrsni, ako smem da uzmem jedan izraz, tunel tih naloga koji će svi zajedno u vidu plaćanja onoga što se odobri u Zakonu o budžetu, formirati jedan ritam izvršavanja budžeta, tako da ako uzmem jedan primer, ako treba nešto da se okreči u jednoj bolnici da taj indirektni budžetski korisnik budžeta Republike Srbije formira unapred taj nalog, da se zna da taj nalog treba biti izvršen 15. aprila ili 15. novembra, da informatički to sve bude predviđeno, a da zauzvrat organ zadužen za finansije, u ovom slučaju Ministarstvo finansija i ekonomije, u tom momentu ima odgovornost da se novac tog dana, ali samo tog dana, ne ranije, ali ne i kasnije ne u manjem, ne u većem, nego u tačnom iznosu nađe na tom evidencionom računu, na računu te institucije kome je taj novac potreban da bi se to izvršilo.
Kao što vidite, iza toga stoji jedna veoma važna ideja, a ta ideja je optimizacija u upravljanju svim sredstvima kojima raspolaže Republika. Ovde se govori o gotovini. Danas izvršenje budžeta na svim nivoima je i dalje primitivno u smislu da smo daleko od te vizije gde konkretni čin izvršenja budžeta treba da bude pedantno predviđen, aranžiran i da se posle samo u tom momentu predvidi tačna suma od strane
organa zaduženog za finansije koje treba to da izvrše. Danas je izvršenje budžeta mnogo bliže aproksimaciji i jednom limitiranju raspoloživih sredstava. I dalje na svim nivoima i vaše iskustvo na lokalnom nivou je sigurno isto tako, a mi još nismo došli do tog nivoa. Za sada svaki direktni i indirektni budžetski korisnik trebuje sredstva. Postoji jedan mukotrpni proces koji je skoro svakodnevni, gde se vrši alokacija raspoloživih sredstava, a da ni u jednom momentu ne postoji sigurnost da ono što se prebacuje na račune budžetskih direktnih i indirektnih korisnika je ono što je stvarno nužno tačno u tom momentu i u tom iznosu.
Samo jedan dokaz, u smislu neefikasnosti tog sistema to je činjenica da danas od 60 milijardi dinara depozita u bankarskom sistemu pripadaju državi. To znači sa jedne strane jednu dobru vest, prevashodno na nivou Savezne države i na nivou lokalnih samouprava, a to je da su prihodi nešto veći od onih koji su predviđeni i očekuju jedan rebalans da bi mogli da budu upotrebljeni, ali sa druge strane to znači da imamo ogromne neefikasnosti u našem sistemu, u upravljanju sa tim oskudnim sredstvima. Dešava se, i to ne retko, da u momentu kada jednom budžetskom korisniku pothitno trebaju jedna sredstva, da ona u tom momentu nisu raspoloživa, dok u istom momentu od jednog budžetskog korisnika koji bi trebao da bude u istoj poziciji, da ima ista prava kao i taj prvi, jednostavno postoji jedan depozit po viđenju ili pak koji je oročen kod jedne poslovne banke. Jednostavno na taj način država ne upravlja na bilo kom nivou efikasno sa svojim sredstvima i to je ono što ova uprava za javna plaćanja treba da obezbedi u jednom periodu. Ona treba i tu naravno postoje mukotrpne i višemesečne pripremne radnje i ja se ovde zahvaljujem kolegama iz NBJ, ZOP-a, Poreske uprave i svih onih domaćih i inostranih eksperata, a njih je sijaset, koji su pomogli u formiranju ovog projekta, u onome što su nam pomogli da već danas znamo koji izvršioci, gde, koliko i ovo je jedna uprava koja će imati nekih 80 ispostava u zgradama današnjeg ZOP-a. Biće negde oko 800-850 izvršioca i na taj način ćemo imati jedno nesmetano izvršenje budžeta, počevši već od 1. januara sledeće godine. Želim ovde, zaključujući prvi deo mog izlaganja, da napomenem dve stvari koje su bile pomenute u javnoj debati oko ovih predloženih izmena.
Ove izmene i dopune ni u kom slučaju ne znače recentralizaciju naših javnih finansija. Ako pogledate način na koji je ustrojena ta uprava za javna plaćanja, ona jednostavno kaže - umesto da svaki trezor, bilo da je to trezor Srbije, savezne države, buduće zajednice Srbije i Crne Gore, pokrajine, gradova, lokalnih samouprava, umesto da oni grade jednu sličnu ovakvu upravu, postoje velike uštede u formiranju jedne jedinstvene takve uprave koju ću sada ilustrovati, a da se istovremeno ne vrši centralizacija. Znači, ova uprava nije instrument prema kojem Ministarstvo finansija ili Vlada Republike Srbije treba da sutra kaže Arilju, Novom Sadu, Vojvodini - ne, taj novac koji imate treba biti usmeren na ovaj pravac i na onaj pravac. Naravno da ne.
Druga stvar, ova uprava ni u kom slučaju nije tu da uskrati raspolaganje sopstvenim prihodima od raznih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Primera radi, ukoliko jedan univerzitet ima sopstvene prihode, ova uprava i način rukovođenja novcem nije način na koji neki centralni trezor želi da uspostavi kontrolu na tim sredstvima. To ne bi bilo celishodno, jer to bi u prvom mahu dovelo do većih problema u izvršenju tih budžeta i, u jednom drugom mahu, dovelo bi pitanja samog koncepta sopstvenih prihoda. Ukoliko su oni na isti način, trebali bi da budu tretirani kao budžetski prihodi koje imaju te institucije, onda to znači već nešto drugo i to nije ovo što je ovde predloženo.
Efikasnost koju imamo ovde, to je da će ta uprava, ukoliko prihvatite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, na najjeftiniji mogući način omogućiti platni promet unutar države. To znači da, kada novac ide od budžeta Srbije do indirektnog korisnika, kada, primera radi, lokalna samouprava uplaćuje ono što je predviđeno, na primer, za materijalne rashode nekog indirektnog budžetskog korisnika budžeta Srbije - škole, u tom slučaju se neće plaćati provizije banaka, niti će se plaćati provizija NBJ za tzv. sistem RTGS, koji treba da omogući platni promet između onih banaka i, ovog puta, države. Na taj način će ta usluga biti mnogo jeftinija. Ako uzmemo iskustvo Bosne, Republike Srpske, ono pokazuje da oni koji nisu predvideli jednu takvu instituciju, ne samo da su izgubili u transparentnosti, da se zna na jednom mestu uredno uređeno koji su to prihodi i rashodi države na svim nivoima, nego se to ispostavilo kao jedan mnogo manje efikasan sistem koji je mnogo više koštao državu.
Uz to, ono što želim da kažem, to je da kroz ustoličenje jedne takve uprave imaćemo mogućnost da predložimo i dodatne funkcije za one lokalne samouprave koje to žele, bez prisile, bilo da je to plasman raspoloživih sredstava, bilo da su funkcije u smislu trezora. To će se raditi prema nekoj ponudi tih usluga uprave za javna plaćanja, a ne u vidu neke prisile koja bi bila suprotna načelima koja su ustoličena u Zakonu o lokalnoj samoupravi ili, pak, u ovom zakonu o kome smo baš malopre pričali. Toliko o upravi za javna plaćanja.
Što se tiče druge inovacije, to su konsolidovani računa trezora. Mogu da kažem da je ta reforma izazvala veliku pažnju na lokalnom nivou, na nivou pokrajina, na nivou budžeta, na nivou indirektnih budžetskih korisnika. O čemu se radi? Radi se o reformi koja će omogućiti ovo o čemu smo malopre govorili, a to je o boljem upravljanju raspoloživim sredstvima. To znači da konsolidovani račun trezora neće biti jedan. Lokalna samouprava i pokrajina će imati svoje, ali sa konsolidovanim računom trezora Republike i sutra državne zajednice, imaćemo jedan sistem konsolidovanih računa trezora koji će u svakom momentu omogućiti efikasno upravljanje sredstvima koja su na raspolaganju. I ovde imate jedan prelazni period, kao što vidite, sledeće godine, gde treba da imamo, na nivou organa zaduženog za finansije, optimizaciju na tom nivou, upravljanje tim sredstvima.
Treća stvar koju bih hteo da kažem, to je da je ovim izmenama i dopunama bliže uređeno pod kojim uslovima i ko može da raspolaže državnim novcem. Videli smo u izveštajima Budžetske inspekcije prošle nedelje da još nemamo dovoljno uređeni sistem. Ove odredbe omogućavaju da oni koji su odgovorni za rukovođenje finansijama na lokalnom nivou, na nivou pokrajine, na nivou države i sutra na nivou državne zajednice, oni će na ovaj način jasno imati ingerencije i odgovornost da na optimalni način rukovode tim novcem.
Vidimo, tu bih hteo da zastanem, kako treba da se organizuje relacija između državnog novca i poslovnih banaka. Setimo se jedne reforme koju je pokojni guverner Avramović sproveo, pa od koje se posle toga odustalo. Generalna praksa u kontinentalnoj Evropi je da je bankar države centralna banka. Na tom mestu je novac najsigurniji, ali u mnogim zemljama u tranziciji tu vidimo da nemamo baš takav čisti model. Iskustvo, i to gorko iskustvo nekih lokalnih samouprava koje su videle neke od njihovih depozita zarobljene u manjim bankama i gde je budžet Srbije morao da interveniše, je pokazalo da od prvoklasnog interesa da postoje jasna pravila igre u plasiranju državnog novca, ne samo zbog efikasnosti, nego i zbog toga da se ne bi desilo sutra onima koji vode lokalnu samoupravu, pokrajinu, državu, da neki novac koji treba da bude upotrebljen u smislu Zakona o budžetu, da on ne bude zarobljen i izgubljen zbog toga što neka poslovna banka ima probleme. Zbog toga u ovim izmenama i dopunama postoji jedan prazni period gde odgovornost za rukovođenje ide na ona mesta gde treba da bude, a to je u organima koji vode finansije, a ne na hiljade tačaka gde danas imamo na momente i dosta nezdravu konkurenciju poslovnih banaka. Ne bi dalje da komentarišem, jer imamo i raznih dopisa i raznih nemilih primera na koji način se odvija ta konkurencija. To treba na jedan transparentan način da bude urađeno i da oni koji su zaduženi za finansije tim upravljaju, samo oni.
Međutim, to ne znači, tu su u pitanje mnogobrojne banke danas, da ćemo, kao ono što pokojni guverner Avramović uradio, u jednom danu povući depozite koji se danas nalaze u poslovnim bankama, a njih je, kao što sam malopre napomenuo, 15 milijardi, od ukupno 60 milijardi dinara. Već imamo jedan prelazni period, do sledeće godine i posle tog prelaznog perioda vreme u kojem se upsostavlja jasna odgovornost onih koji vode finansije, za plasiranje tih sredstava preko konsolidovanog računa trezora. Mislim da ćemo onda doći do jedne situacije kada će se postepeno smanjivati učešće depozita države zbog optimizacije sredstava i zbog toga što ni poslovne banke u nekoj perspektivi ne trebaju da vide državu, lokalnu samoupravu kao njihove glavne komitente i klijente, već da se sve više okrenu građanima, privredi i da na taj način rade ono što je njihov zanat, a to je da budu poslovne banke a ne državne banke. Na taj način ćemo izbeći onaj paradoks sa kojim danas živimo, a to je da se budžet Republike Srbije zadužio kod jedne poslovne banke koja ima depozit savezne države. Na taj način Republika Srbija palaća kamatu na novac koji je dobijen od srpskih poreskih obveznika. Apsurd sa kojim se mora prekinuti. Ove izmene i dopune zakona će to omogućiti.
Zadnja stvar koju bi hteo da kažem, a to je četvrta, to je da ćemo u ovim izmenama i dopunama omogućiti ono što je zacrtano u budžetu za sledeću godinu koji ste usvojili pre koji dan. To je da će i naša zemlja, koja bi u ovom momentu bila zadnja u Evropi u tom smislu, početi da finansira svoj budžetski deficit na jedan civilizovan način, a to je kroz emitovanje hartija od vrednosti. Nema i neće biti razvoja tržišta kapitala u Srbiji ukoliko trezor Srbije ne počne da emituje kratkoročne hartije od vrednosti. To je kičma svih tržišta kapitala. Te obveznice će u početku biti i kratkoročne, tek nekoliko meseci, a isto tako biće malo obima. Na taj način će se omogućiti da se obezbedi jedna kriva prinosa, kako ih zovu ekonomisti ili finansijeri, prema kojima će se rangirati i druge hartije od vrednosti, naročito obveznice koje će emitovati neka preduzeća.
To je kičma jednog tržišta kapitala i to je, naravno, iskustvo svih zemalja, ne samo razvijenih, nego i zemalja u tranziciji, onaj pravi način na koji treba da se finansira jedan budžetski deficit.
Ove i prošle godine, kao što ste videli u završnom računu i u budžetu koji je razmatran prošle godine za 2000. godinu, u ogromnom iznosu ono što je zaduživanje u bankarskom sektoru, to je zaduživanje kod NBJ. Za godinu - dve, a to je zadnja vrpca koja postoji između centralne monetarne vlasti i države, da pogledamo isksutvo, ne tako daleko od nas, taj način zaduživanja nije pogodan, jer zaduživanje kod NBJ je zaduživanje koje ima jak kreditni multiplikator, tj. da on podstiče kreiranje monetarne mase u mnogo većoj meri, nego zaduživanje kod preduzeća, ili pak kod našeg stanovništva.
Na taj način, tu je stvorena spona između fiskalne politike, izdavanja hartija od vrednosti sa jedne strane, i vođenja monetarne politike. Naša ideja je da kroz godinu - dve omogućimo da budemo u stanju da u potpunosti finansiramo budžetski deficit na taj svetski priznat način, a ne kroz finansiranje kod NBJ.
Naravno, iza toga će stajati jedan broj odredbi, daleko je od nas ideja da to budu neke brze promene. To će se postepeno razvijati, ali na taj način mi ćemo omogućiti da i naši građani i naša preduzeća, naše banke koje imaju raspoloživa sredstva, budu u stanju da investiraju u visokokvalitetnim papirima, i to će biti isto prepoznatljiv znak i hartije od vrednosti, koje će predstavljati Srbiju.
Eto toliko. Sumirajući jedan reformatorski zakon, u smislu da on vrši i institucionalnu reformu i omogućava da se u izvršenju budžeta i na rashodnoj strani održi transparentnost, i da se, ako smem tako da kažem, sačuva ono što je dobro u ZOP-u, a to je njegova državnička funkcija, koja je omogućavala veoma visok stepen transparentnosti na prihodnoj i na rashodnoj strani za naše javne finansije.
Nema mnogo zemalja, sa izuzetkom eks - jugoslovenskih republika, gde se bukvalno u svakom momentu može znati koliko je javnih prihoda, koliko je javnih rashoda, gde se nalazi državni novac. Mogu da kažem da je to jedno od velikih dostignuća ZOP-a, koji u ovom momentu, kada, u skladu sa nekim načelima tržišne ekonomije platni promet prelazi u poslovne banke, mi ne smemo i ne treba da izgubimo.
To što je na prihodnoj strani, a to je bila priča i o onome što je urađeno sa zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, urađeno pre dve nedelje, treba da završimo i da odredimo i na rashodnoj strani, kroz formiranje uprave za javna plaćanja.
Uz to, imamo mogućnost da kroz uvođenje računa trezora profesionalizujemo rukovođenje raspoloživim sredstvima, da to bude mnogo efikasnije i da postepeno, u godinama koje dolaze, uvodimo razne trezorske funkcije, bez decentralizacije javnih finansija i bez svojatanja izvornih prihoda, sopstvenih prihoda raznih institucija. I najzad, da kroz ovaj način omogućimo da se i deficit Srbije finansira na jedan svetski priznati način.
Hvala vam puno na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ovaj predlog zakona opet neće izazvati pozitivne efekte u lokalnoj zajednici. Bez obzira što je ministar komentarisao, ja tvrdim da neće. Govorim o sledećim činjenicama, a one su surove.

Moram da kažem da je izmenom poreskog sistema, kad je ukinut procenat od 1,3% na zarade zaposlenih, a odnosio se na solidarnu stambenu gradnju, već dve godine izaziva ogromne negativne efekte u toj oblasti na lokalnom nivou. To su surove činjenice i one govore da je u celoj Srbiji, kad je u pitanju ta oblast, znači oblast javne, stambene, komunalne gradnje u lokalnim zajednicama, to funkcioniše samo u delu gde se privatni sektor osposobio da može samoinicijativno da kreditira solidarnu stambenu gradnju, a kad je u pitanju ono što su finansirala javna stambena preduzeća, sa tim procentom, odnosno onih 0,5 što je ostalo sada, tu se pokazuje da to ne funkcioniše.

Mislim da je to jedan od problema, koji i dalje traje u lokalnoj samoupravi i on neće imati pozitivan efekat u narednom periodu, a u ovom zakonu ne postoje kriterijumi, niti postoje odrednice, preko kojih će se obezbediti ili pojačati taj deo koji je važan u lokalnim zajednicama, jer da podsetim, u svim lokalnim zajednicama, u prethodnim godinama, u proseku se gradilo od 100, 200 do 300 stanova, udruživanjem sredstava radnih organizacija, privatnih preduzetnika i pojedinaca.

Drugi segment o kome želim da govorim to je razvoj seoskih mesnih zajednica. Razvoj seoskih mesnih zajednica je gotovo zamro. Malate ne, ne postoji aktivnost, niti postoji aktivnost na uvođenju samodoprinosa, niti se koristi postojeći paritet, koji je ranije važio: 50% ulaganja samodoprinosa, a 50% reakcije određenog javnog, komunalnog ili drugog organa u lokalnoj zajednici, koji je pratio taj rad. To se pre svega najviše odnosilo na preduzeće za puteve, u toj oblasti je rađeno. Zatim, preduzeće za vodovod, u lokalnim sredinama.

Gotovo više ne postoji mogućnost da se taj paritet ispoštuje. Razvoj mesnih zajednica u ovom momentu ne postoji. One služe samo da se u njima agituje za izbore. Nizašta drugo ne postoji više aktivnost u mesnim zajednicama. Telefonizacija u seoskim mesnim zajednicama je zamrla, nove elektrifikacije ili popravke elektromreže u seoskim mesnim zajednicama nema.

O izgradnji vodovodnih, putnih i drugih infrastruktura u mesnim zajednicama nema ni govora. To su suštinski elementi, kroz koje se vidi da li ovaj zakon i Zakon o budžetu Republike Srbije ima efekte tamo gde treba, a to su građani Republike Srbije.

Znači, tu nema efekata, i tvrdim da je to puna istina. Na kraju, ne bi trebalo šetati po gradovima. Prošetajte po tim mesnim zajednicama i videćete da li se nastavlja projekat telefonizacije, da li su stubovi koji su postavljeni za struju još pre dve godine, da li je neko uopšte na njih nakačio žicu, ili je na tim stubovima postavljen bilo koji traf.

Taj ozbiljan investicioni deo, koji je postojao u ranijem periodu, prosto je nestao, ne postoji. Politika može biti ovakva, ili onakva, ali definitivno, ovo su istine i mislim da građani Srbije ovo dobro razumeju.

Dalje, moram da priznam da je u nominalnoj efektivi ovaj deo sredstava u lokalnim jedinicama samouprave možda porastao, ali kad su u pitanju povereni poslovi, kad je u pitanju dodatno finansiranje iz budžeta opština, u prošloj godini, a očekujem i u ovoj godini da će verovatno biti nakačene brojne nadležnosti na jedinice lokalne samouprave, tako da ni ovi postojeći budžeti neće moći da isfinansiraju sve ono što čini život u jednom gradu, da ne govorim o razvoju nadgradnje. To je kultura, sport, umetnost i sve ono što čini taj kulturni milje jednoga grada.

Na primer, u mom Šapcu, šabačko narodno pozorište gotovo više i ne radi, iako je bilo jedno od najpoznatijih u Srbiji i imalo je brojne uspehe u tim tzv. godinama unazad, o kojima vi govorite.

Na čelu tog pozorišta je bila jedna sjajna žena. Danas je ostala bez posla, zove se Zlatica Popović. Srpska kultura je poznaje, ali džabe, pozorište i dalje ne radi.

Dalje, ono što je takođe važno, a čini sadržinu života u mesnim zajednicama i u gradovima, taj infrastrukturni posao, to je za mene aktivnost koja je jako važna. Bez obzira na tu primarnu efektivu, kroz ovaj zakon, u 99 opština uopšte neće biti ostvareni efekti.

Planovi i programi koji će biti prezentirani prilikom usvajanja budžeta lokalne samouprave, verovatno će biti puka želja, jer neće moći biti realizovani. Ne postoji sublimacija aktivnosti u tom planu, ne postoji nikakav investicioni kodeks, vrlo teško se ostvaruje ova funkcija. Da ne govorim o onom drugom delu koji se zove funkcionisanje lokalne samouprave. Brojne su odele u lokalnim samoupravama, brojne skupštine jedva funkcionišu ili namiču kvorum da bi funkcionisale. Otežano je donošenje odluka koje su u opštem interesu građana.

Ovo su činjenice koje su surove i predstavljaju pravu istinu gde će se naći budžet lokalnih jedinica u narednoj godini.

Dalje, kada sastavimo ceo ovaj milje aktivnosti i pogledamo na jednoj strani gde je budžet, postoji i drugi deo, a to je privreda u lokalnim sredinama. U privredi Srbije, u svim lokalnim sredinama ne postoji saradnja između banaka na lokalnom terenu i privrednih subjekata, nema kreditne politike u toj oblasti, nema ni kreditiranja primarne proizvodnje, nabavke sirovina, svi čekaju šta će biti sa privatizacijom.

Znači, nema ostvarivanja prihoda koji ostaju u jedinicama lokalnih samouprava, pada nivo zarada u lokalnim samoupravama, pada porez na usluge, pada ukupan obim poreza na promet, i ostaju u jedinicama lokalne samouprave.

Sve su to činjenice iz kojih će se videti da u narednoj godini, onaj budžet koji smo usvojili i koji nije dobar po meni, jer neće efektirati onim što je zaista trebalo da radi, jer nema tu socijalnu komonentu, nema odnos prema poljoprivredi kvalitetan, ne sagledava sa svih strana pozicije, delovaće na budžete opština na ovaj način tako da će se desiti, padaće i dalje taj nivo infrastrukturne aktivnosti, neće se ostvarivati ono suštinsko pravo, jer sva svoja prava građani Srbije ostvaruju ili u mesnim zajednicama, ili u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno u opštinana. Više prava ostvaruju u Republici, ali deo tog miljea svakako neće biti sublimacija ove činjenice.

Znači, kada sastavimo sve ove činjenice, mislim da se nije dobro napravila preraspodela svih ovih sredstava, nije se dobro napravio plan kako dalje.

Mislim da ćemo imati pad aktivnosti i u privredi, da ne govorim u razvoju infrastrukture u lokalnim zajednicama i nećemo imati sigurno jedan kvalitetan pristup ni u kulturi, ni u onim drugim oblicima nadgradnje u lokalnim jedinicama samouprave. Mislimo da ovaj zakon nije dobar i mi ga nećemo podržati iz tog razloga.

Nisam hteo dalje da govorim o pojedinačnim opštinama, jer možete ići od opštine do opštine i svuda su problemi slični ili različiti, ali 99% problema se može na jedan isti način konstatovati.

To je naš stav oko ovog zakona i mi ga nećemo podržati svakako.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Po članu 97. Poslovnika, dakle, pošto sam direktno prozvan od prethodnog govornika, sa žaljenjem moram da konstatujem, da izgleda niko u ovoj sali nije slušao o čemu je prethodni govornik pričao, pa čak ni predsednica parlamenta koja je morala da primeti da prethodni govornik ne govori o zakonu o budžetskom sistemu ili o izmenama zakona o budžetskom sistemu, već govori o Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština u porezu na zarade i porezu na promet.
Takođe, na kraju svog izlaganja, da li je neko čuo ili nije, na kraju svog izlaganja je rekao da će njegova, nazovi poslanička grupa koja se sastoji od ljudi koji nemaju pravo da se nalaze u parlamentu po Zakonu o izboru narodnih poslanika i po Poslovniku i po osnovu ovlašpćenja Administrativnog odbora bi trebalo da budu van ovog parlamenta, ali voljom DOS-ove većine oni se ovde još uvek nalaze, iako su ti mandati na prethodnim izborima, kao podnosioci izborne liste SPS-a sada u ovom trenutku oteti, da bismo u petak videli zbog čega su ti mandati oteti, a naravno, zbog podrške Vladi.
Dakle, sa žaljenjem još jednom moram da konstatujem, prethodni govornik je totalono promašio temu, a niko u ovoj sali nije primetio da je on pričao o totalno drugom zakonu o kome je prošla i rasprava u načelu i rasprava po amandmanima.
Zaista, komentara nekog posebnog na sve to, ne treba da bude, da li se slažete?

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik je dobio kao pojedinac, pravo na repliku, a potom je izazvana na repliku poslanička grupa i ovo je predstavnik poslaničke grupe, može, oduvek, i vi ste to koristili, koristili ste.

U nastupu gospodina Dragana Todorovića, narodnog poslanika SPS-a, odslikava se sva jad i beda socijalista u Srbiji i razlog zbog čega su socijalisti pali na tako niske grane. Zamislite, tužibaba Jeca se javlja iz SPS-a.
Nama zaista nije žao što su ljudi ostali bez baze, što on u gradu Pirotu ne može da okupi ni 10 ljudi na sednici, na izbornoj konferenciji opštinskog odbora, a što opštinski odbor Socijalističke narodne stranke broji preko 400 članova u gradu Pirotu. Mogu samo da kažem sledeće, bilo bi bolje da članovi SPS-a iz poslaničkog kluba ipak onako pritajeno podržavaju aktivnosti Socijalističke narodne stranke, a i mi ćemo ćutati kada oni greše i podržavaćemo ih kada god možemo, jer jedina šansa konačno i za stabilnost ove zemlje, jeste da se jedno reformisano krilo Socijalističke narodne stranke, u suštini pojavi kao protivteža DOS-ovskom režimu, gde uključujem i DSS.
Zarad istine, da još jednom ponovim ono što svaki vrabac na grani zna u Srbiji, Ustavni sud Srbije je osporio ustavnost člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, upravo zbog poslanika DSS-a i zahteva koalicije DOS da se njima oduzmu mandati. Pošto je osporen član 88. i otvorena javna rasprava o ustavnosti tog člana, jasno je da DSS-u nisu oduzeti mandati, pa samim tim ni nama poslanicima koji smo svojim autoritetom i doneli ono malo glasova SPS-u tada, i ne mogu biti oduzeti ti mandati.
Istovremeno, gospodine Todoroviću, u toku je tužba naša kod Vrhovnog suda Srbije kojom tražimo da se ispravi odluka gospodina Šabića i da se prizna legalitet šestom vanrednom kongresu. To je jedina šansa da dođe do ujedinjenja svih socijalista Srbije. Ako i Vrhovi sud Srbije presudi kao i DOS-ovski ministar, pozivam sve socijaliste Srbije da se u Socijalističju narodnu stranku udruže i da stvorimo protivtežu DOS-ovom režimu.
(Dragan Todorović, s mesta: Replika.)

Ne, vi ste izazvali repliku, nema replike na repliku, ovo je bilo korišćenje prava na repliku kao šefa poslaničke grupe koju ste izazvali vi sa korišćenjem prava na repliku, a izazvao je narodni poslanik Dragan Tomić. Ovde smo završili.
(Narodni poslanik Jovan Todorović traži reč.)
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Molim vas, nema replike na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, 26. februara ove godine doneli smo Zakon o budžetskom sistemu, čije se izmene i dopune predlažu ovim predlogom zakona. Ministar je ukazao na neke novitete i neka dodatna objašnjenje na neko naknadno regulisanje starih odredbi koje, pretpostavljam, nije bio u stanju da sagleda onda kada nam je predlagao ovaj zakon.
Međutim, ovaj predlog zakona ima manjkavosti i ako zaista želimo da imamo jedan dobar zakon o budžetskom sistemu, a u principu taj zakon je dobar, onda bi trebalo da se Vlada Republike Srbije da se izjasni o amandmanima koje su podneli narodni poslanici na ovaj predlog zakona. Obaveštavam vas gospođo Mićić da vi niste tražili saglasnost Skupštine da uđemo u raspravu po ovom predlogu zakona bez mišljenja Vlade.
Kako ste, a verovatno nije bilo dovoljno poslanika da se o tome glasa, pa ste to tako tiho zabašurili i počeli smo da raspravljamo i ako po Poslovniku morate da dobijete posebno ovlašćenje Narodne skupštine da se o predlog zakona raspravlja bez mišljenja koje bi Vlada dostavila na amandmane koje su podneli narodni poslanici.
Naši amandmani imali su za cilj da poprave predlog zakona. U čemu će zakon da se razlikuje od onog teksta koji je do sada važio, a nije ni primenjivan, tako da je ova godina prošla. Mogao je zakon tek sada da bude donet, ako je već sagledano šta u njemu do sada nije valjalo. Neka bude da to bude i od sada. Zaista, se osniva uprava za javna plaćanja koja će biti u sastavu Ministarstva finansija. To onda dalje znači da je trebalo razmišljati, da li se to uopšte osniva zakonom.
Zašto bi Narodna skupština jedno odeljenje Ministarstva finansija osnivala zakonom. To je moglo da se stavi u izmene zakona o Vladi ili o ministarstvima. Moglo je Ministarstvo finansije da osniva svoje uprave, svoja odeljenja mimo zakona. Narodna skupština se organizacijom ministarstava ne bavi.
Dalje, član 8. koji je potpuno menjan sada uvodi neka nova ovlašćenja ministra, odnosno ovlašćenih lica lokalne samouprave, odnosno lice koje ovlasti ministar ili onaj ko je u lokalnoj samoupravi ovlašćen. Do sada su mogle samo likvidne rezerve da se plasiraju i nisu mogle da se plasiraju na inostranom tržištu novca ili kapitala.
Članom 8. stavom, a ne zamerite mi, 7. ili 8. uvodi se pravo ministra finansija da novčana sredstva na konsolodivanom računu trezora Republike, osim sosptvenih prihoda iz člana 4. tačka 2) ovog člana i osim sredstava za koja je po međunarodnom ugovoru predviđeno da se ograničava njihova upotreba, da može da ih investira na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala.
Znam da ste vi i upozoravao sam vas pre jedno mesec dana, da ste malo prepunili budžet i budžete lokalnih samouprava i budžet Republike Srbije. To vas je povuklo da pomislite odjednom kako ova država ima toliko novca, da ovaj narod ima toliko novca da ćete samo naplatom poreza, akciza i raznih drugih dažbina napuniti toliko budžet da ćete imati novčanih sredstava za plasiranje na finansijskom tržištu, na tržištu novca i kapitala, pa čak i u inostranstvo.
Postavlja se pitanje, a zašto vi niste, što smo mi morali amandmanom, zašto niste predvideli odgovornost u koliko taj novac bude plasiran mimo odredbi člana 53. stav 7. zakona? Upozoravam vas da se odredbe člana 53. stav 7. ne odnose na plasiranje novčanih sredstava, nego na zaduživanje budžeta. Morali smo amandmanom da uz zaduživanje predvidimo i plasiranje novčanih sredstava koje vi predviđate novim članom 8.
Postavlja se pitanje, koja će ro brokerska kuća da nam plasira sredstva, na kojoj će to berzi naša sredstva da se "igraju" i šta će biti ako ta berza pukne za noć. Baš me interesuje idućeg dana odakle ćemo isplaćivati penzije, zdravstvo, školstvo, sudstvo, vojska, policija, direktni i indirektni korisnici budžeta i gde će tada biti ministar koji je ovlašćen da plasira ta novčana sredstva.
Ako pažljivo pročitate član 8. i sve stavove, videćete da i lokalna samouprava može da plasira sredstva na inostranom tržištu novca i kapitala preko ministra, sve preko ministra, a ministar nam je i došao iz inostranstva, sa nekog takvog tržišta novca. Tu je to, da, da, ministre, nemam poverenja uopšte u one koji nisu vezani za ovu zemlju. Imam poverenja samo u one koji su čvrsto ukupani u Srbiju i koji misle u njoj da provedu život i oni i njihovi naslednici.
Dalje, otkud to da u jednoj takvoj sirotinjskoj zemlji u kojoj nas ministar ubeđuje da jedva skrpi kraj sa krajem da su ugroženi mnogi korisnici, pa nema za ovog, pa nema za onog, pa ako tražite za ove, recite mi kod koga da skinem, odjednom ministar kaže da ćemo imati sredstava toliko da ćemo ih plasirati i daćemo biti zanimljivi za neko tržište novca i kapitala.
Koja su to sredstva, ministre, sa kojima bismo mi negde bili zanimljivi, izuzev za špekulante, za pranje nekog novca, za transakcije preko šešeljskih ostrva ili već kako se zovu ta ostrva.
U članu 10, a to vam je novi član 78, vi ste predvideli da se novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika koja su deponovana kao depoziti po viđenju kod poslovnih banaka, da ostaju do 1. jula 2003. godine.
Zašto za sredstva po viđenju još šest meseci kod poslovnih banaka. Ja razumem za sredstva po ugovoru za koja ste predvideli do 31. decembra 2003. godine, ali zašto za sredstva po viđenju. Ako je nešto po viđenju, po viđenju se ulaže i skida. Ako su sredstva uložena po viđenju, tradan možete da ih skinete kada stupi zakon na snagu. Mi smo rekli do 31. januara, neka i banke budu spremne za to da budžeti koji su po viđenju, više neće biti kod njih. Zašto do jula? Ministar nam u obrazloženju predloga zakona šta ga je rukovodilo da tako napiše ovaj član i naravno stavovi 6. i 7. koji mi nisu jasni.
Moram da priznam, više puta sam ih pročitao ovaj novi član 10, novi član 78a i nije mi jasno i moraću da pročitam na glas, zato što možda ovde ima neko ko je i pametniji od mene i obrazovaniji i prihvatam svakog ko mi ovo objasni, da je od mene i pametniji i obrazovaniji.
Kaže ovako: Novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalnih vlasti koja su u 2003. godini oročena kod poslovnih banaka kao deo konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti, organ uprave će deponovati na konsolidovani račun trezora po isteku roka oročenja, a najkasnije do 31. decembra 2003. godine. Mi se nalazimo u 2002. godini, a vi nam pričate o sredstvima koja će 2003. biti uložena kao oročena. Zakon im više neće dati mogućnost. Zakon će stupiti do Nove godine na snagu i više niko neće moći da oročava kod poslovnih banaka novčana sredstva. Neće moći, nedamo više zakon. A da ste rekli, sredstva oročena 2002. godine, sve bi mi bilo jasno, ali vi kažete sredstva koja su oročena 2003. godine, a mi smo u 2002. godine. Sledeći stav....