Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da ukažem na uzaludnost donošenja ovog zakona o izboru poslanika  Skupštine Srbije i Crne Gore. Smatram da je ovo jednostavno jedan uzaludan posao.
Državna zajednica Srbije i Crne Gore bez carinske unije, bez zajedničke valute, bez zajedničkog tržišta i nije nikakva država. Danas treba da donesemo zakon o zajedničkoj državi, u koju ne veruje čitavo državno rukovodstvo Crne Gore. Uostalom, već nekoliko meseci unazad poznate su nam izjave Filipa Vujanovića i Mila Đukanovića. Pre nekoliko dana ili prekjuče Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, reče da će posle dve ili tri godine biti referendum i Crna Gora će biti nezavisna i samostalna.
Zar danas, usvajajući ovaj zakon, još uvek u Srbiji ima onih naivnih, koji veruju u dobre namere Havijera Solane i drugih međunarodnih faktora. Da je međunarodna zajednica, najznačajniji evropski i američki faktor, istinski želela savremenu i modernu federaciju, oni bi Mila Đukanovića, ali i dobar deo ljudi iz Srbije na to naterali za svega nekoliko dana.
Ovo je uzaludan posao i nije u pravu predsednik poslaničke grupe Čedomir Jovanović, koji malopre reče da su oni koji su bili na vlasti do 2000. godine odgovorni za raskorak sa Crnom Gorom i s Milom Đukanovićem. Milo Đukanović je od 1997. godine instrument u rukama međunarodnih faktora, koji su sve učinili da razbiju ovu zemlju i učiniće sve da izvrše dalju fragmentaciju Srbije. Uostalom, najbolje nam to potvrđuju i najnovije izjave potpredsednika Skupštine Vojvodine, ne znam mu ime, koji kaže da će se pitanje Vojvodine svakako internacionalizovati, ili ovi najnoviji događaji na Jugu Srbije, gde smo svedoci oružane pobune i terorističkih akata.
A pre nekoliko dana, usvajajući Ustavnu povelju govorili smo o tome da je potrebno promeniti, mislim, član 9, gde se govori o manjinskim i ljudskim pravima, o individualnim i kolektivnim slobodama i gde ste vi ovde, vašom većinom, usvojili da se ta dostignuta prava ne mogu smanjivati, ograničavati ili suspendovati. Mi smo tražili da se to unese kao amandman. U stvari, nije bio amandman, ali je bila priča u načelu, jer sve ozbiljne države imaju takve odredbe, i Amerika i Britanija. Šta ćemo raditi kada se ovo desi, što se već dešava na Jugu Srbije?
Kakva će uopšte biti Skupština Srbije i Crne Gore, kada znamo kako će izgledati ta buduća vlada? To je vlada koja ne vlada, to su ministri koji nemaju nikakve ingerencije, nikakva ovlašćenja, niti vode, niti utvrđuju politiku, niti predlažu zakone. Samo vrše koordinaciju, pa će tako otprilike i izgledati ta buduća skupština.
Mi smo imali sopstveni predlog i smatrali smo da je taj predlog dobar, da se poslanici biraju srazmerno postignutim rezultatima na septembarskim izborima. Ako je Skupština Srbije i Crne Gore na neki način nastavak, uslovno rečeno, savezne države, onda je trebalo da se taj princip primeni, ali u toj situaciji svakako DOS ne bi imao ni približno većinu. Socijalistička partija Srbije imala bi sigurno 30 ili više poslanika. To DOS-u nije odgovaralo i onda se krenulo sa ovim rešenjem.
Naravno, bila su i neka obrazloženja. Veoma često DOS zna da kaže - od septembra do decembra bitno je promenjena volja birača. Šta mi da kažemo danas, koliko je volja birača promenjena od decembra 2000. do danas, početkom 2003. godine? Tek je sada volja birača i te kako promenjena i duboko sam ubeđen ostatak DOS-a, zajedno sa Koštunicom, ne bi imao ni približno 50% podrške birača, što je neophodno za vršenje vlasti. Znači, jedino pravo rešenje u ovoj situaciji je bilo ili neposredni izbori ili, ako se već ide na ove posredne, da se vežemo za izborne rezultate iz septembra 2000. godine.
DOS je išao sa rešenjem decembar 2000. godine. Znamo kako su ti izbori protekli, da je to bilo vreme linča i hajke i da ti izborni rezultati nisu bili odraz prave situacije i realnog odnosa snaga. No, DOS čak ni to ne prihvata, izborne rezultate od 23. decembra, nego se govori o trenutnom stanju u Skupštini. To trenutno stanje u Skupštini je veoma diskutabilno.
Mi ne znamo da li je DOS sada jedinstven, od ovog ostatka što je ostalo, da li imamo neke posebne stranke. Imamo niz tih manjih stranaka sa 3, 4 poslanika: Demokratski centar, Reformisti Vojvodine, Koalicija za Vojvodinu, ko zna šta sve ima tu. To su tako male stranke za koje ni njihove uže familije na nekim izborima ne bi nikad glasale. Prema tome, nije pravi odraz snaga.
Za nas predstavnike i poslanike SPS-a svakako da je najbolnije pitanje mandata narodonih socijalista. Jednostavno, ljudi su formirali sopstvenu stranku, a nisu bili na ovim parlamentarnim izborima i ni po kakvoj logici ne mogu da imaju poslanike u Republičkoj skupštini, niti mogu da imaju poslanike u Skupštine Srbije i Crne Gore.
Baš oko tog pitanja se kaže - poslanički klubovi su maltene vlasnici mandata. To nije tačno. Poslanički klubovi ne mogu da budu vlasnici mandata. Vlasnici mandata mogu samo da budu političke partije. Sada neko pozivanje na određene međunarodne konvencije nema nikakvo utemeljenje, jer mi nismo naše zakone usaglasili sa tim međunarodnim konvencijama, po kojima mandati uvek pripadaju i ostaju poslanicima.
Kada se, eventualno, izvrši određeno usaglašavanje, onda možemo da govorimo i o tom novom metodu. Ali, jasno je da će u tim uslovima svaka politička partija voditi računa koga kandiduje za poslanike. Vodiće računa u smislu da ti ljudi moraju da budu ljudi od morala, kredibiliteta, a ne goli preletači.
Nećemo glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ovaj zakon ne vodi nikakvom dobrom rešenju.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić.

Poštovani narodni poslanici, član 20. Ustavne povelje je bio jedan od ključnih problema pred koji je bila stavljena Ustavna komisija.
Lako je govoriti o čistim pravnim rešenjima. Kada je Ustavna povelja pisana, ona je bila sve drugo osim pravno rešenje, pogotovo ne teorijsko pravno rešenje. Pri njenom pisanju je moralo da se poseže za određenim političkim kompromisima da bi se sačuvalo zajedništvo Srbije i Crne Gore, barem u ovom početnom delu, sa nadom da će kroz tri godine okoštati, a da ćemo posle tri godine doneti valjan Ustav koji će regulisati odnose između Srbije i Crne Gore i državne zajednice.
Na drugi način nije moglo da se reši pitanje izbora nego na ovaj način kao što je Ustavna povelja regulisala. Jednostavno, iako su u pravu oni koji su govorili da su posredni izbori atavizam 19. veka, nešto što je potpuno nedemokratski, probali smo da tražimo rešenje, da napravimo takav sistem koji će zadovoljiti i posrednost i neposrednost. On može biti kombinovan, može biti naizgled rogobatan, može podsećati i na babe i na žabe, ali se nadamo, i bili smo uvereni kad smo to rešenje ugradili, da će zaživeti.
Šta u ovom zakonu nije najjasnije; počeću od člana 5, a to je: "Poslanici se biraju srazmernu broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ovo znači da se uzima određeni momenat kao relevantan, a to je kad se budu birali poslanici. Otkud znamo da je to volja birača i zašto ovaj momenat uzeti kao volju birača? Ovo je neodrživo i sa jedne druge strane, ako vidimo da će poslanici u budućoj državnoj zajednici biti savezni poslanici koji su neposredno birani, a plod su volje birača od septembra 2000. godine. Znači, potpuno su dva različita vremenska kriterijuma.
Druga stvar, šta je to poslanička grupa? Bez obzira što član 3. govori nešto, mogu da posumnjam da neko, npr, može uložiti novac, kupiti određene poslanike da oni formiraju poslaničku grupu i da je nazovu imenom partije ili stranke koja nije prošla cenzus. U tom momentu bi u Saveznoj skupštini postojala neka stranka, nećemo da je imenujemo, npr. stranka jogi letača, koja uopšte nije učestvovala na izborima, koja postoji kao registrovana, a bila bi u saveznom parlamentu zastupljena ako bi se ovde neko izjasnio ili našao pet ljudi koji bi tu poslaničku grupu formirali. To je jedna stvar.
Druga stvar, uopšte mi nije jasan stav 2. člana 3. On delimično ponavlja Ustavnu povelju i kaže: "Kandidat za poslanika može biti narodni poslanik, a na prvim izborima za poslanike Skupštine i savezni poslanik Veća građana, odnosno Veća republika Savezne skupštine". Šta su to prvi izbori? Moram da kažem da ovaj član krije u sebi jednu opasnost, da mi za neki dan izaberemo poslanike, da uzmemo i savezne poslanike kao poslanike državne zajednice, a da se npr. u daljoj proceduri u državnoj zajednici ne formira određeni organ, npr. Savet ministara. Ako to dva puta ne bude, kako kaže Ustavna povelja, raspušta se skupština državne zajednice i ide se ponovo na izbor. To znači da bi za mesec ili mesec i po dana ovom procedurom neko mogao da izazove određenu krizu tako da potpuno isključi savezne poslanike koji su sada u saveznom parlamentu iz rada parlamenta državne zajednice.
Moram da kažem da na ovaj način mogu određeni poslanici, koji su predstavnici određenih političkih partija, da se primoraju da uvek budu lojalni da se ne bi izazvala kriza ili da se ne bi napravili prevremeni izbori. Ako je ovo tumačenje takvo, onda novi izbori u roku od dve godine znači da samo poslanici iz ovog parlamenta mogu biti poslanici u parlamentu državne zajednice, a npr. otpali bi Dragoljub Mićunović, Mile Isakov, Perišić, Čović, Batić i Obradović.
Ne znam šta stoji iza ovog stava 2. člana 3, ali pravilno tumačenje, barem kako smo mi pisali Ustavnu povelju, jeste da u toku dve godine mogu biti samo jedni izbori za savezni parlament, a ukoliko se dešavaju izbori u državama članicama, ta proporcija će samo uticati na srazmeru poslanika u parlamentu državne zajednice. To je ono što potpuno izaziva nedoumicu. Po meni, stav 2. člana 3. je jedna vrsta pritiska da slučajno ne dođe do prevremenih izbora u Republici Srbiji, pošto je ovo republički zakon.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predstavnik predlagača.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo primedba koja zaslužuje komentar.
Nije naša namera kao predlagača bila da bilo koga uslovljavamo, već je, praktično, stav 2. člana 3. Predloga zakona o izboru poslanika za skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore proizašao iz člana 20. stav 2. i 3. Ustavne povelje.
U Ustavnoj povelji je definisano ko može biti kandidat na prvim izborima, koji su posredni za novu skupštinu. Rečeno je da će se neposredni izbori organizovati za dve godine. U periodu od te dve godine niko ne razmišlja o mogućnosti da se organizuju i neki novi izbori. Do njih može doći, ali u periodu od dve godine mogu biti samo vanredni izbori (ne govorim o izborima za skupštinu državne zajednice), i to isključivo ukoliko se ne konstituišu organi državne zajednice, odnosno ukoliko neki organ izgubi poverenje potrebno za nesmetano funkcionisanje.
Tačno je da će se u tom slučaju onemogućiti oni poslanici koji su danas kandidati za poslanike, zbog statusa koji imaju u Skupštini SRJ, ali to je utvrđeno kao norma Ustavnom poveljom. Mislim da mi ne možemo kroz zakon menjati nešto što je utvrđeno Ustavnom poveljom, već se samo moramo prilagoditi tome u zakonu.
Ustavna povelja je jednoglasno usvojena. Dakle, nijedan glas protiv nije bio, koliko je meni poznato. Izuzimam jednu manjinsku partiju, koja je napustila svojevremeno rad Ustavne komisije, kao i partije koje nisu želele da učestvuju. To je utvrđeno Ustavnom poveljom i mislim da mogućnost zloupotrebe praktično ne postoji.
Što se tiče izborne volje, takođe je članom 20. rečeno na koji način se organizuju izbori, kako to države članice mogu i moraju da urade i šta će se dešavati tokom prve dve godine sprovođenja Ustavne povelje, odnosno funkcionisanja državne zajednice. Nema prostora za bilo kakvu pravnu slobodu, osim one koja je iskazana u ovom dokumentu, jer je ona doslovce pretočena iz Ustavne povelje.
Izborna volja i da li su izbori iz 2000. godine kriterijum ili ne - nigde to ne stoji u Ustavnoj povelji. Izbori iz 2000. godine prosto ne mogu biti nikakav kriterijum, osim kriterijuma na kome počiva republički parlament. Pošto je u međuvremenu došlo do promena, te promene nisu posledica volje Ustavne komisije ili posledica nastojanja predlagača da kroz zakon izmeni sastav Skupštine, već zapravo izraz naše realnosti, koja nema nikakve veze sa ovom temom.
Mi ne možemo da učinimo ništa drugo osim da kažemo da će tamo biti predstavnici stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima. Kandidati za poslanike su zaista samo osobe koje su na tim izborima učestvovale. To što su oni u međuvremenu pravili nove partije ili nove poslaničke klubove otežava našu situaciju, ali ničim ih ne delegitimizuje, jer zapravo tako nešto mogu da urade samo Ustavni sud ili ovaj parlament, ukoliko donesu neku konkretnu odluku.
Ali, mi tu odluku ne možemo da donesemo, jer bi i u jednom i u drugom slučaju povredili nečije pravo. Izborna volja proizilazi iz izbornog modela. On je posredan i tim posrednim modelom, između ostalog, utvrđeno je i biračko telo. To je nas 250, ni više ni manje od toga. To biračko telo zapravo bira poslanike, odnosno delegira našu reprezentaciju u Skupštini Srbije i Crne Gore i ničim, zaista ničim, ne dovodi u pitanje bilo čije pravo, s obzirom da je jasno da su pojedina prava osporena, ali potpuno po drugom pravnom mehanizmu i u drugim situacijama.

Za reč se javio narodni poslanik Stevan Gudurić (replika na izlaganje narodnog poslanika Tome Bušetića).

 

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ako pričamo o onima koji su učestvovali ili nisu učestvovali na izborima, da bi ovde sedeli s pravom, i ako pričamo o moralu, mislim da je bila pogrešna interpretacija.

Znam da sam jako učestvovao na izborima, i to sam već jednom rekao sa ove govornice, a da su se i u ostalim sredinama socijalisti potrudili kao u Beočinu, drugačije bi se ovde sedelo u Skupštini Srbije još od tog decembra 2000. godine.

I nemoj da mi moralnu pridiku drže oni koji nemaju takav rezultat iza svojih leđa. Mene i danas u mojoj sredini podržavaju socijalisti. Pa, kolega moj, mislim da tebe i danas, kao i pre, ne podržavaju socijalisti u tvom kraju.

Kada budemo na izborima proverili, opet ćemo isti takav rezultat dobiti, jer tamo odakle dolazim, i kada se probalo da se otme vlast, ne može da se otme vlast u Sremu tako lako, ne može da otme niko.

I onda, kada ponovimo izbore, mi opet dobijemo i taj deo što se sam od sebe sklonio na stranu.

Prema tome, imamo tu neke koji pričaju kako oni imaju legitimaciju, a neki nemaju. Postavlja se i pitanje morala. Manimo se tog pitanja morala, trebalo bi da vodimo računa ko ga interpretira, zato što ako stalno pričamo o nekim falsifikatima i falsifikovanim potpisima, onda je neko nešto zaista jako falsifikovao i nešto jako pogrešno razumeo.

A uostalom, kada i dođe vreme da budu prvi izbori, evo 23. ćemo videti kako to izgleda, ne samo u odnosima između nas u SPS, nego i sa drugima u Alibunaru, pa ćemo videti da li oni koji danas ovde pričaju o tome ko su narodni socijalisti, da su to neki nelegitimni, koji su greškom ovde zabavljali ovu skupštinu, i sede tu greškom, a neki su bogom dani i jako mnogo vrede.

Pred pauzu je ovde bio jedan komentar, kad sam rekao da odustajem od priče, idemo na ručak, neko je rekao "nismo ravnopravni". Pa, jako nismo ravnopravni, zato što sam, kao i taj što je to rekao, od prvoga dana bio u tom SPS, samo, radeći za SPS, derao sam cipele, a on mercedese. Pa eto, nismo bili ravnopravni u tome.

Imamo slične godine, a kad sam počeo da radim u životu, počeo sam da radim kao inženjer, a on nije, pa opet nismo ravnopravni. Jer, kada bi pominjali sve ostale stvari, daleko bi otišli. Najbolje bi bilo da neki ćute, jer možda to ćutanje bude da neko zaboravi šta su sve uradili. To što su uradili, teško da im može služiti na čast.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj parlament bi trebalo da zrači zakonitošću, da zrači legalitetom, da se dokaže kao parlament. Šta je to najavljeno u prethodnim izborima od strane poznate koalicije DOS, dakle bivše koalicije DOS, koja je izašla pred ovaj parlament da na ovakav način nanese najveću štetu biračima Srbije.
Šteta je biračima naneta. Vi, gospodo iz DOS-a, zaobilazite birače, jer ste videli da vam ne ide od ruke, uverili ste se u slučaju Leskovca i ne smete da izađete na prevremene, a nećete lako izaći možda ni na redovne izbore, do kojih mora doći.
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovim prostorima ovog bezakonja nije bilo od Rimljana pa do Kraljevića Marka. Dame i gospodo narodni poslanici, u Poslovniku i u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše i određeno je, normirano u kojim slučajevima narodnom poslaniku prestaje mandat.
Između ostalih slučajeva i razloga, narodnom poslaniku prestaje mandat ostavkom i onim drugim razlozima i smrću. Kada narodni poslanik podnese ostavku, ne može više biti opoziva ostavke, a ovo tim pre kada narodni poslanik, koji je ujedno i profesor Pravnog fakulteta, kaže - bio sam u pravnoj zabludi, znate, izvinite, pogrešio sam, bio sam obmanut, vratiću se ponovo u republički parlament.
To ne može. Kada ne može onaj pokojnik da se vrati iz groba za ovu govornicu, više ne može ni onaj ko je dao ostavku. To može samo kod ovog parlamenta, u većinskom delu. Kako mislite, dame i gospodo, da imate homogeni, jedinstveni parlament, kada treba da birate 91 poslanika iz Srbije i 30 poslanika iz Republike Crne Gore u zajednicu država Srbija i Crna Gora? Dakle, negde oko 28 partija treba da bira 130 poslanika.
Navedite jedan primer iz uporednog prava i navedite takav primer, ima li ga u Aziji, u Africi, ima li ga u Severnoj Americi, u Južnoj Americi, ima li ga u Evropi, i na bilo kom delu zemljine kugle. Nema ovakvog slučaja. Dame i gospodo, deset meseci je potrošeno, milijarde dinara su potrošene na pravljenje ove povelje ustavne.
Potrošene su silne pare poreskih obveznika. Šetali su se oni koji su želeli da prave i učestvovali u pravljenju ove povelje od Beograda do Podgorice stotinu puta i potrošili su grdne pare poreskih obveznika specijalnim avionima, specijalnim automobilima. Na kraju, posle deset meseci, oni se usudiše da sa ovakvim predlogom izađu pred Republički parlament.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo će biti što se kaže u narodu "drži vodu dok majstori odu". Šta će biti od ovakve države koju vi pravite? Poručuju vam mnogi birači i mnogi građani da nemaju šta da očekuju od onih koji su pravili takvu povelju i onih koji danas na najgrublji način krše osnovni Zakon o izboru narodnih poslanika i druge zakone ovakvim jednim pravnim aktom koji, apsolutno, ne može da bude prihvaćen. SRS je protiv ovakvih rešenja. Ne može niko sada da izdvoji dvojicu poslanika i da kaže: imam sada poslaničku grupu. Gospodo pravnici, profesori, drage kolege, nije isto izborna lista i poslanička grupa. Napravite razliku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, posle njega narodni poslanik Bora Stanimorović. Vreme raspolaganja je tri minuta.