Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pošto je predlog za produženje radnog vremena i za skraćenje diskusije delimično uspeo, nastojaću da skratim svoju diskusiju da bi donekle ispunili taj zahtev.
Mislim da se sve vreme diskutuje o nekom načinu izbora poslanika, a posebno kada sam prvi put ovaj zakon pročitao i kada sam našao Dontov sistem, nisam ga dobro razumeo, jer se radi o štamparskoj grešci, pa sam pomislio da je to verovatno obračun ili računanje poslanika po DOS-ovom sistemu. Međutim, nisam bio u pravu, jer bi SPS po Dontovom sistemu imala daleko više poslanika u parlamentu zajednice država Srbije i Crne Gore nego što je po DOS-ovom sistemu.
Drugo, kada se sve vreme diskutuje o nekim krađama i prekrađama poslanika, ovde u parlamentu, mislim da je "Glava šećera" Milovana Glišića obična bajka u odnosu na sve ono što se ovde dešava.
Najviše nesporazuma je bilo kod člana 5. zakona o izboru poslanika, o tome se najviše i diskutovalo, a on glasi - poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Jasno je da je ovakav predlog bio prisutan još u vreme izrade Povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa onda nije slučajno što jedan broj potpisnika Beogradskog sporazuma nije došao na svečanu promociju te nove zajedničke države; možda i zbog tog člana.
Doduše, možda neki nisu bili obavešteni, ali se upravo radi o ljudima koji su potpisali Beogradski sporazum a nisu došli na potpisivanje svečane povelje tj. na proglašenje zajedničke države. Jedino je došao premijer, gospodin Zoran Đinđić, ali je bio u teškoj ulozi. On je morao da objasni zašto je on jedini došao od potpisnika i zašto oni drugi nisu došli na potpisivanje.
Milo Đukanović je verovatno žurio da pripremi referendum za odvajanje jedne samostalne Crne Gore, a najradosniji je bio Havijer Solana, koji je i najzaslužniji za rasturanje SRJ, čovek koji je uputio bombe na ovu državu i sigurno je da bi ukoliko ona nestane skinuo svaku odgovornost sa sebe; naravno, ukoliko te države nema jer, u krajnjem slučaju, morate priznati da se ne može bombardovati nešto ako ne postoji.
Zatim, u koliziji su zakon o izboru poslanika u zajednicu Srbije i Crne Gore i Ustavna povelja. Naime, član 2. stav 2. ovog zakona glasi - da se poslanici biraju na dve godine. U Ustavnoj povelji, kojom bi morala da se izvrši implementacija u odnosu na ove druge zakone, mandat poslanika je četiri godine. Znam koji je razlog za to, ali je verovatno pisac ovih redova morao da napravi nešto povoljnije, a što bi odgovaralo i Ustavnoj povelji i samom zakonu.
Dalje, u članu 20. Ustavne povelje stoji da se poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju u stvari prema svim evropskim i demokratskim standardima. Od toga nema nijednog ni drugog. Ako je prema demokratskim standardima, onda bi se izbor poslanika vršio neposrednim putem, a ako je po zakonu tj. uputstvu Evropske unije, onda bi svakako odnos snaga bio drugačiji, tako da je to verovatno kamen spoticanja, zbog koga se u ovom slučaju ne pominje ono što je najbitnije.
A, suština je u sledećem - da je ova zajednica koju smo stvorili, državna zajednica Srbija i Crna Gora - unija. Neki kažu da ona najviše liči na Austrougarsku monarhiju iz perioda 1867. do 1918. godine, a razlika je samo u tome što se tiče oblika i mesta sedišta administracije, odnosno određenih službi. Austrougarska monarhija je bila u stvari sa carem u Beču i carem u Pešti, a ova zajednica Srbija i Crna Gora imaće predsednika zajednice u Beogradu, a predsednika suda u Podgorici.
Prema tome, ako se malo dublje pogleda, to nije ni neka zajednica, odnosno nije ni neka unija, više je unikum, a to znači nešto što nigde nema ali ima kod nas. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Jaćimović.

Poštovani poslanici, koliko mi zapravo imamo poslanika u Skupštini Srbije? (Glasovi: Ne zna se.) Ne znamo, naravno. Ako neko neopozivo podnese ostavku i Administrativni odbor to prihvati, a Skupština to konstatuje, to je valjda prava ostavka.
Kaže se da ti poslanici nisu znali šta rade. Kako je moguće da poslanici ne znaju šta rade. Ima li veće bruke da se ne zna toliko, koliko Skupština ima poslanika, a treba da ima, znamo, 250. Zato treba određivati poslanike za Skupštinu Srbije i Crne Gore prema izborima 2000. godine, a i volja naroda je bila takva.
Što se tiče Administrativnog odbora, bio sam na jednoj sednici koja je bila bruka i sramota, kada je predsedavajući rekao da prihvata odluku Ustavnog suda o vraćanju 22 poslanika DSS, da bi u drugoj rečenici kazao - predlaže da se odmah oduzme svih 45 mandata. Znači, prihvata odluku suda, da bi u drugoj rečenici poništio to prihvatanje. Može li on da poništi odluku Ustavnog suda. Pošto je Administrativni odbor imao većinu od dva glasa, oni su usvojili taj predlog i onda su bili svi poslanici DSS isključeni. To je bilo u junu mesecu, valjda 12. juna.
To sam i onda izjavio, neki mediji su to objavili, to je sve ličilo na suđenje Draži Mihajloviću 1946. godine. Oduzimanje svih poslaničkih mandata najjačoj stranci, jer mi smo imali onda 45, a Demokratska stranka je imala 44, to se valjda nikada u svetu nije desilo.
Kako je moguće da Nova Srbija sa 8 poslanika, do juče takoreći, ima dva predstavnika u Skupštini Srbije i Crne Gore, a da oni sa pet poslanika takođe imaju dva poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore. Ovo je otimanje mandata. Ne znam da li je kupovina, da li su pare u pitanju ili stanovi, kao što se priča, ali ovo je zaista bruka i sramota za ceo narod.
Šta će biti ako se stvori još neka poslanička grupa, a mi već damo poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore? Hoće li se remetiti taj broj poslanikau Skupštini Srbije i Crne Gore? Ili ako se pojavi još neka treća, četvrta grupa, tako da nećemo nikada znati koliko Skupština Srbije i Crne Gore ima poslanika, kao što mi ne znamo koliko i ovde imamo poslanika. Valjda moramo ustaliti broj poslanika i u ovoj skupštini i u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Zato ponovo predlažem, a danas je bilo mnogo priče o tome, istih ovih navoda kao što ja sada govorim, da se jedino uzmu u obzir mandati koji su dobijeni na izborima 2000. godine, jer to mora biti pravo merilo za poslanike Skupštine Srbije i Crne Gore. To su bili pravi izbori, neposredni, i ti poslanici imaju neki legitimitet. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao što je najavljeno, biće protiv Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Da je Savezna Republika Jugoslavija, makar bi Azerbejdžan pobedila.
Mi smo protiv ovog zakona iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se postupa suprotno narodnoj volji, kreira se narodna volja. U ime naroda se određuju predstavnici naroda i građana Srbije, makar ovih 91 koje mi treba da delegiramo, kako vi kažete po evropskim standardima, ne znam gde to još u Evropi ima; pokušavate na svaki način i po svaku cenu da u tu Skupštinu ubacite vaše poslušnike, ljude koji ni po kom osnovu i ni na koji način nisu zaslužili da se u toj skupštini nađu.
Čuli smo argument šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, predlagača zakona, koji kaže - svi ljudi koji će se naći u Skupštini državne zajednice, to više nije ni država, to je neka zajednica, neko svetsko čudo, učestvovali su u izbornoj kampanji. Pa, kakav je to, gospodine Šabiću, vi ste ministar u Vladi Srbije, kakav je to argument - učestvovali su u izbornoj kampanji.
U kom to zakonu piše - učestvovali su u izbornoj kampanji; pa će da napišu: jedan je lepio plakate, drugi je trčao od lokalne televizije do lokalnog radija i on je zato zaslužio da se nađe u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore. To je smešan argument. To nema nigde u pravnom poretku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije do juče i danas neke nove državne zajednice. To nigde ne piše, to ne može da bude pravni osnov.
Izmislili ste zato što druge argumentacije nema. Zato što DOS mora da obezbedi većinu, na bilo koji način, onda će da se bavi ovde otimačinom mandata poslaničkim grupama i onda njima daje još pravo da se pojave tamo. Imam ovde jedan od amandmana narodnih poslanika. Hoće li se u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore pojaviti Laburistička partija. I da sada narod ne bi mislio da sam lud ili da nešto izmišljam, još nisam poludeo, izvesni Bratislav Đurić je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, evo ga čovek, ako može to kamera da uhvati, stavio pečat Laburističke partije.
Hoćemo li u zajednici Srbije i Crne Gore imati poslanike Laburističke partije? Koja je to partija? Gde se to nekad glasalo za njih? Ko je glasao za narodne socijaliste, nenarodne socijaliste, ko je za to glasao? (Glasovi: Narod.) Ko je glasao za ne znam ni koga ćete još da stavite u Skupštinu. Narod nije za njih glasao. Narod je glasao: za zbirne izborne liste DOS, SRS, SPS i SSJ. Ama baš nikog više. (Žagor u sali.)
Ovo su, izgleda, ovacije, geni u čoveku koji je učestvovao u rastakanju države i stvaranju zajednice. Šta da radite, takva su vremena došla.
Što se tiče SRS, da bi ljudi razumeli, govorim pre svega običnom narodu Srbije, mi nemamo ne znam kakvih posebnih razloga ili naročitih interesa da se žestoko suprotstavljamo, jer ćem mi tobož nešto izgubiti. Kod nas nema izdajnika ni u Republičkoj skupštini, ni u Saveznoj skupštini nije bilo. Nema ih nigde. Nama niste uspeli da otmete, čini mi se jedinoj od opozicionih poslaničkih grupa, ni jedan jedini mandat. Nećete u tome ni uspeti zato što se držimo čvrsto, hrabro.
Ali, sada želim da vam ukažem na ono što je problem, prosto znam da će neko pročitati ovo što smo govorili u Skupštini Srbije: zašto vlast u Srbiji, zašto vladajuća većina - u trenucima kada država ima mnogo problema, kada nam nestaje država, stvara se zajednica, kad imamo probleme u tri opštine na jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kada imamo mnogo problema na Kosovu i Metohiji kao država, kada pokušavaju da nam nametnu probleme u Vojvodini, kada imamo probleme sa tužbama pošto država neće da reaguje povodom onoga što se dešavalo nekada na prostoru bivše Bosne i Hercegovine - zašto država samo želi da se obračunava sa svojim političkim protivnicima?
Doneću zakon gde će se u državnoj zajednici pojaviti oni koji nikada nisu bili poslanici, pa kada mi ni to ne bude dovoljno onda ću odavde da poizbacujem političke protivnike, jer mi se ne sviđaju. Na svakojake moguće načina. Prvo ćemo zakon o izboru poslanika, onda zakon o lusterisanju, ali posle tih lustera morate da znate da garantovano dolazi zakon o banderisanju, a budite uvereni da će na banderama da budu i oni koji su smišljali lustere, zato što se to na takav način vraća.
Zatvorite tu Pandorinu kutiju, pokušajte da napravite da u Srbiji funkcioniše normalan politički sistem, da demokratskim putem, neposrednim izborima odlučujemo, dakle da narod odlučuje o svojim predstavnicima, o onome ko će ga zastupati u narodnim predstavništvima, a ne na ovakav način, samo otimačina i samo političke protivnike skloniti, uništiti, ubiti, o lustere okačiti ili ne znam ni šta im uraditi. Zato vas pozivam da ovakav zakon ne prihvatite, a siguran sam da ćete sve ono što vam govore poslanici Srpske radikalne stranke, nemamo mnogo vremena i zato završavam, a mislim da neće biti kasno, jednoga dana shvatiti.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a posle njega narodni poslanik Vukosav Tomašević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore je samo jedan od poslednjih činova u rastakanju i atomizovanju zajedničke države. Jedan od pokazatelja, možda nerelevantnih, ali vrlo važnih za to je i skoro završena fudbalska utakmica, gde smo čak sa fudbalskom velesilom Azerbejdžanom uspeli da odigramo nerešeno. To dovoljno govori o Povelji i o državi koju vi ovde pripremate da na jedan način sprovedete u delo.
Što se tiče samog zakona, moram da kažem da je on naravno kontradiktoran. To možemo da vidimo na primeru člana 2. koji u stavu 2. kaže da se poslanici biraju na dve godine, u skladu sa Ustavnom poveljom. A onda se u članu 23. kaže: "Ako se u Republici Srbiji održe izbori za narodne poslanike pre isteka mandata poslanika Skupštine (koji je naravno članom 2. definisan da traje dve godine), izbori za novi savziv Skupštine sprovešće se po postupku utvrđenom odredbama ovog zakona nakon konstituisanja Narodne skupštine, u skladu sa Ustavnom poveljom." Ova rečca "ako" zaista nije potrebna u ovom članu 23. ili vi želite građanima Srbije da kažete da možda tih izbora, čak ni u zakonskom roku, dakle krajem 2004. godine, neće biti. Možda sa druge strane već znate da će ova skaradna državna zajednica doživeti fijasko još pre završetka predviđenog mandata od dve godine.
Takođe u članu 5. jasno se kaže da se poslanici biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i pozivate se na Zakon o izboru narodnih poslanika. U članu 19. fali jedan stav, to se ne pominje, da mandat poslaniku prestaje pre isteka vremena i u slučaju prestanka članstva u političkoj partiji ili koaliciji sa čije izborne liste je izabran, iako to decidno stoji u članu 88. Zakona o izboru narodnog poslanika. Naravno, to bi praktično trebalo da znači da se sprema novo protivzakonito formiranje fantomskih poslaničkih grupa i u toj novoj skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore.
U članu 15. definiše se koji je to kvantum poslanika koji mogu da izaberu poslanike u Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore, što praktično znači da 64 poslanika, nažalost nelegitimna, Skupštine Republike Srbije bira poslanike skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore i analogno tome taj skupštinski saziv ne može biti legitiman.
Od predlagača zakona smo čuli da pravo i zakoni nisu relevantni, a da je politički pragmatizam i multilateralizam izvršne vlasti praktično osnovni kriterijum za političko delovanje u aktuelnom i nekom budućem političkom trenutku. U političkoj teoriji sinonim za to je makijavelizam i ona poznata maksima da cilj opravdava sredstvo.
Naravno, želja sadašnje izvršne vlasti da na takav način vlada i nadoknađuje deficit podrške vrhovnog političkog arbitra, a to su u svakoj demokratskoj državi upravo građani te države, jeste legitimna, ali svakako nema dodirnih tačaka sa demokratskim načelima, koja bi po proklamovanim ciljevima i ove vlasti trebalo da budu do kraja inkorporirana u uređenje društva.
Međutim, ovakav manir politikantskog ophođenja prema, pre svega, građanima nije dobra preporuka ni za bilo kakve težnje ka evropskim inegracijama, gde se demokratska načela, kako nas uče predstavnici aktuelne vlasti, poštuju. Nije zaista jasno iz kog razloga predlagač ovakav kontradiktoran zakonski predlog opravdava navodnom političkom realnošću, iz prostog razloga jer je upravo izvršna vlast isfabrikovala takvu političku realnost, uz pomoć pojedinih koristoljubivih, amoralnih ljudskih kreatura, koje su formirale pojedine fantomske poslaničke grupe u ovom parlamentu. Naravno, protivno ustavnim i zakonskim odredbama.
Naime, ukoliko se zaista želi iskreno utvrditi politička realnost i promene u trendovima izborne volje građana, pa se čak želi ta volja ugraditi i u zakone ovog tipa, to se zasigurno ne može učiniti administriranjem u Administrativnom odboru Skupštine Srbije. Jedini demokratski način da se to učini, a to svi znamo, koji niko ne može osporiti, jesu izbori. Nije mi jasno zašto toliko bežite od tog najdemokratskijeg načina utvrđivanja volje građana, ukoliko je istina, kako vi kažete, da imate većinsku podršku građana.
Ipak, ukoliko je to i tačno, onda vam zaista ne bi bio toliko preko potreban taj Administrativni odbor Skupštine Srbije da utvrđuje, odnosno falsifikuje izbornu volju građana. Nažalost, čini mi se, kako vi to kažete, zaista i jeste u pravnoj i činjeničnoj zabludi, jer narod je počeo da ćuti, a svi znate šta sledi nakon toga.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustavna povelja ustanovila je posredne izbore za prvi saziv Skupštine Srbije i Crne Gore.
Kako je moguće na taj način, posrednim izborima, konstituisati tu skupštinu a da ona ima legitimitet, pa da samim tim legitimitet ima i državna zajednica? Samo na taj način ako se na tu skupštinu verno, autentično prenese volja građana iz obe članice državne zajednice.
Koji je mehanizam da se utvrdi volja građana, njihovo političko raspoloženje, snaga političkih stranaka, koalicija i opcija? To su jedino i samo rezultati poslednjih neposrednih republičkih izbora u obe članice državne zajednice. Samo na taj način, ako potpuno autentično prenesemo tu volju građana u ovu novu skupštinu, ta skupština može da ima legitimitet.
Na bilo koji drugi način, primenom bilo kog drugog kriterijuma, bez obzira na njegov motiv i osnov, skupština državne zajednice Srbije i Crne Gore u startu gubi legitimitet. Tu nastaje problem predlagača ovog zakona.
Problem je sledeći: oni koji imaju većinu, nelegitimnu i nelegalnu većinu u ovoj skupštini, hoće apsolutnu vlast u zajednici Srbije i Crne Gore. Zato im treba većina u Skupštini Srbije i Crne Gore. Vi bi to rado uradili da možete, mi to znamo, na ovaj legitiman način. Međutim, tu je srž problema. Kada primenite ovaj mehanizam o kome sam govorio, onda ne možete da dobijete ni po jednoj formuli više od 45 poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Da bi imali tamo većinu, potrebno je bar 46 mandata. U toj situaciji vi ulazite u ovu priču koju nam nudite kroz ovaj zakon. Dakle, svesni ste da u startu delegitimišete tu skupštinu, ali to radite da biste nategli dovoljan broj mandata, da sa svojim koalicionim partnerom iz Crne Gore držite vlast u budućoj državnoj zajednici.
Šta je sad tu smišljeno? Smišljene su poslaničke grupe kao osnov za obračun mandata. To ne može da funkcioniše. Gospodo, poslaničke grupe nisu politička ni zakonska kategorija. Njih nema ni u Zakonu o izboru narodnih poslanika, nema ih uopšte u zakonodavstvu. Poslaničke grupe nisu nosioci mandata poslanika, nisu vlasne da na bilo koji način legitimišu te poslanike.
Poslaničke grupe su tehnička tela u ovoj Narodnoj skupštini, smišljena i kroz Poslovnik ustanovljena samo da bi se ovde olakšao rad i uveo red u ovu skupštinu. Teoretski je moguće konstituisati 50 poslaničkih grupa u ovoj Narodnoj skupštini. Takođe je moguće da se njihov broj i sastav svaki dan ovde menja. To bi onda značilo da mi i u ovoj skupštini Srbije i Crne Gore imamo svakodnevne promene njenog sastava. Zbog toga je pravno potpuno neodrživ osnov da poslaničke služe za izvlačenje broja mandata iz ove skupštine za ovu drugu skupštinu.
Iz svega toga je potpuno jasno šta su ciljevi predlagača ovakvog zakona o izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Dakle, ti ciljevi su: prvo, da sve nelegitimnosti i nelegalnosti sastava ove Narodne skupštine prenese i fiksira u Skupštinu Srbije i Crne Gore; drugo, da stvori osnove da se dalja delegitimizacija ove Narodne skupštine direktno odrazi i na već konstituisanu Skupštinu Srbije i Crne Gore, a o tome je malopre odlično govorio kolega Jočić; treće, da spreči prevremene izbore u Srbiji.
Kakve posledice ovo vuče po državnu zajednicu Srbije i Crne Gore? Neko je već rekao u raspravi ovde - "što se rodi grbo, život ne ispravi". Dakle, umesto da odnos Srbije i Crne Gore pretemeljimo na zdravim osnovama, umesto da postignemo oko toga politički konsenzus, umesto da tu zajedničku buduću kuću gradimo na pravi način, mi već u startu guramo dinamit u njene temelje.
Znate ko će iz toga najviše da profitira? Razmislite o tome što ću vam reći. Najviše će da profitira vaš budući koalicioni partner, Milo Đukanović. Evo kako. Onoga trenutka kada bude rešio da rasturi tu buduću zajednicu, znate li šta će da kaže. Reći će - kako ću s njima da pravim državu kad su oni u startu tu državu falsifikovali? Neće se libiti Milo da vam to kaže, onog trenutka kad proceni da mu to treba kao argument. Budite sigurni.
To je jasno, kao što je jasna još jedna stvar. Sada, nakon ovakvog zakona, jasno je takođe ko je insistirao i ko je udesio da se u Ustavnoj povelji za prvi saziv Skupštine utvrde posredni izbori. Milo Đukanović, takav kakav jeste, nema razloga da se plaši neposrednih izbora. On te neposredne izbore u Crnoj Gori dobija. Ko se plaši neposrednih izbora? Plašite se vi koji ovde imate tu tanku kupljenu većinu.
Vi ste bili ti koji ste udesili i insistirali da se izbori održavaju posredno. Miško Vuković i njegova ekipa su tu samo bili izvođači radova, a vi ste ih kao podržali. To je ceo problem. Da je Ustavna povelja ustanovila neposredne izbore, vi se danas ne bi bavili time da li ćete da imate 45 ili 47 poslanika, nego bi pričali o osam ili deset poslanika, jer vam toliko pripada na osnovu rejtinga koji imate u Srbiji. Pogledajte istraživanja, od osam do 12%. Od tog 91 poslanika, osam, devet ili deset poslanika tamo. To je kraj cele priče i to je potpuno jasno.
Nije dobro i nije u redu da zarad vlasti, zarad ličnih interesa i ciljeva rušite državu, da ono što je tek začeto, što još nije ni rođeno, što tek treba da se stvori i da se rodi, u startu na smrt osuđujete. To nije dobro. Razmišljajte o tome i budite svesni odgovornosti koju za to imate.
Naučite bar nešto od ovih koji su bili pre vas. I oni su mislili da će biti večno na vlasti, a evo dokle su sada dogurali. Ne možete pobeći od narodne volje, ne možete pobeći od izbora. Izbora će biti, pa makar i u jesen 2004. godine. I to ćemo dočekati. Izdržali smo Slobu 10 godina, izdržaćemo i vas još ovih godinu i po dana, pa ćemo vam videti leđa. To je jasno i vama i nama.
Jasno vam je da izbore ne možete da dobijete i da nećete moći da ih pokradete, sve da hoćete, jer vam nećemo dozvoliti. I da hoćete. Ni Sloba u najboljoj formi nije mogao da pokrade 40% glasova biračkog tela. Prema tome, vi ćete sa vlasti sići, a razmislite o tome kakve posledice ostaju iza vas.
Što se tiče nas iz DSS-a, mi nikada nećemo ni pomisliti da predložimo, niti da glasamo bilo šta što je neustavno, nelegitimno i protivzakonito. Zato vas pozivamo, dajte da ovaj zakon upristojimo, da on bude legalan i legitiman. Prihvatite amandmane koje smo mi predložili, pogotovo ovaj ključni na član 5. Onda možemo zajedno doneti jedan dobar zakon i na pravi način ovu državnu zajednicu utemeljiti. Ukoliko se to ne desi, naravno, DSS ovakav zakon ne može prihvatiti.

Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, predlagač.