Narodni poslaniče, očigledno besprekorno znate metode komunikacije u Socijalističkoj internacionali. Podsećam vas da se nalazimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde smo dužni da se sa uvažavanjem obraćamo. Ponavljam, pošto je neuobičajen način vašeg obraćanja sa govornice, ako to smatrate uvažavajućim, samo izvolite, a ako ne, podsetiću vas na obavezu iz Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije o obavezi svih nas da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem.

Pa, gospođo Čomić, stvarno ne vidim razlog za vašu podozrivost. Vi možete svedočiti o mojoj stalnoj kooperativnosti, u svakoj skupštinskoj debati. Pokazao sam kooperativnost, evo, to će potvrditi i drug Toma.
Ako hoćemo da o ovoj stvari pričamo egzaktno, a bilo bi dobro, onda, pozivajući se na član 20. Ustavne povelje, gde piše da se poslanici u taj novi parlamenti biraju srazmerno političkoj snazi u parlamentima država članica, to znači da se primenjuje običan proporcionalni račun, srazmerni račun, a ne primenjuje se Dontov količnik. Dontov količnik je samo jedan izborni model, koji narod ne preferira, odnosno većinski sistem, pošto se u većinskom sistemu bira po imenu i po prezimenu.
Egzaktno posmatrano, to ću vam demonstrirati najobičnijim primerom. Ima DOS, ima izvorni DOS na izborima zadnjim decembra 2000. godine, osvojio je 176 mandata od ukupne kvote 250. Prema tome napišite proporciju 176:250=h:91. Nepoznata veličina je h i govori o poslaničkoj kvoti koja pripada izvornom DOS-u. Po novom izbornom zakonu, saglasno članu 20. Ustavne povelje, prostim pravilom trojnim izračunamo da DOS-u pripada 64 mandata.
Dakle, od 91 mandata izvornom DOS-u pripadaju 64 mandata. Tako je 27 mandata na raspolaganju ostalim strankama koje nisu bile na izbornoj listi DOS. Sada se pitam, kako se od tih 64 napravilo 65. Nema tog jednog. Nema te računice koja može da isposli još jedan mandat, osim neke vaše tajne računice. Moraćete da nam je demonstrirate. Pokazao sam vam kako se to računa.
S druge strane, od ukupnog broja mandata koji pripada DOS-u, dakle 64, postoje dve stranke koje u ovom momentu ne funkcionišu u okviru izvornog DOS-a, a to su DSS i Nova Srbija. DSS-u pripada 16 mandata, a Novoj Srbiji pripadaju tri mandata. Znači, 16 + 3 = 19, a 64 - 19 = 45. Ali 45 ne čini većinu, a vašoj vlasti objektivno je potrebna ta većina i u novom saveznom parlamentu. Od 91, 45 nije većina, a 47 koje ste vi napravili jeste. Prema tome, 65 kada oduzmete 18, jer ste tamo Novoj Srbiji zakinuli taj jedan mandat, neovlašćeno, napravili ste poslaničku većinu od 47 i sa ukupnim poslaničkim sastavom DPS-a u saveznom parlamentu vi možete lagodno da vladate.
Mene zaista čudi zašto vi to radite. Vi ste pokazali veliku političku veštinu da izmešetarite. Kao što ste ovde promenili političku volju građana, to ćete moći sa malim naporom da učinite i u saveznom parlamentu. Nemate potrebe. Prosto, bezakonje koje ste ovde sproveli, ozakonite vašom samovoljom i sprovedete u startu i za parlament nove državne zajednice.
Podsećam još jednom, Nova Srbija je pokazala određenu skepsu prema Ustavnoj povelji i prema novoj državnoj zajednici, iz prostog razloga što sumnjamo da takva državna zajednica ima budućnosti. Pored svega toga, obavezni smo, i kao legitimisti i kao legalisti, mi poštujemo Ustavnu povelju iako smo glasali protiv nje. Vi ne poštujete Ustavnu povelju iako ste glasali za nju.
Dalje, zaista je nedopustivo da se pojave poslaničke grupe kao subjekti političke volje. Poslaničke grupe ne učestvuju na izborima. Na izborima učestvuju samo stranke i koalicije. Stranke i koalicije su vlasnici mandata, a nisu poslanički klubovi ili grupe. Poslanički klubovi su samo način tehničkog organizovanja u okviru parlamenta, a oni se formiraju iz potrebe da se poslanici organizuju i da se rad u parlamentu operacionalizuje. To je ono što predstavlja nužnost.
Još jednom ističem, nemoguće da jedna stranka ima dva poslanička kluba. Ako je to moguće, vi to napišite nedvosmisleno u Poslovniku. Za sada Poslovnik takvu mogućnost ne predviđa. Ako već govorimo da postoji poslanički klub Narodnih socijalista, ti narodni socijalisti imaju stranku, pa prema tome po tom osnovu ne bi im se to moglo osporavati. Međutim, po osnovu postojećeg izbornog zakona njihov je status nerešen.
Usput da vam kažem, imao sam prilike da razgovaram sa parlamentarcima iz Zapadne Evrope. Oni mi kažu: zaista, taj način oduzimanja mandata, to je, ovako, naš balkanski patent. To smo mi napravili. Kažu tamo da stranke zaista ne raspolažu mandatom, raspolaže poslanik. Nezavisno od toga da li je taj izborni sistem većinski ili proporcionalni, uglavnom on je u Evropi dobrim delom kombinovan, jer postoje izborne jedinice.
Ako postoje izborne jedinice, onda je taj proporcionalni sistem u dobroj meri hendikepiran. Rekli su mi da poslanici zaista mogu da postupe mimo stava svoje stranke i da zbog toga ne trpe nikakve posledice u svom poslaničkom statusu. Naravno, trpe posledice u svom statusu u stranci. Stranka će ih naravno na taj način odstreliti, kažem prosto, neće računati na njihove naknadne usluge i oni više ne mogu praviti karijeru.
Ako vi zaista ozakonite pravo da poslaničke grupe predlažu, saglasno članu 5, poslanike u novi savezni parlament, doći ćete kasnije u jednu nepriliku. Vi znate da se ovde poslanički klubovi prave od prilike do prilike. One nastaju kao ponornica, čas ih vidiš, čas ih ne vidiš. Svaki put kad ih vidite, one će tražiti da se promeni i struktura saveznog parlamenta.
Da li ćete vi to učiniti? Naravno da nećete, jer to će biti igranka bez prestanka. Predlažem vam da prihvatite naše amandmane na član 5; o njima ću kasnije imati prilike da govorim. Uglavnom, da kažem, ovaj izborni zakon se može prihvatiti, sa manjkavostima koje ima u članu 5. Poslanička grupa Nove Srbije je svojim amandmanima intervenisala na taj član i nadam se da ćete biti razumni, da ćete biti dobri i apelujem na dobru volju poslaničke većine da kasnije u obrazloženju ovih amandmana bude razumna, vlada se politički razumno i da zna da zaista svakoj vlasti ima kraja. U to su se uverili i socijalisti. Hvala lepo.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika zbog pominjanja u izlaganju narodnog poslanika Zorana Ćirkovića. Izvolite.

Izlaganje prethodnika je znak da su se političke okolnosti u Srbiji promenile. Do prekjuče i do one emisije u kojoj su sučeljavali stavove Velimir Ilić i Vojislav Šešelj, a nadrljao Zoran Đinđić, bilo je nezamislivo da mene gospodin Ćirković nazove i da  za njega budem drug Toma. Eto, vremena se menjaju. Očigledno nam trebaju novi izbori. Dvanaest godina sam politički suprotstavljen ideologiji koju je zastupao gospodin Ćirković, napadan od njega, osporavan, a evo sada sam ja njemu postao drug. Gospodin Ćirković će morati još malo da se potrudi da ja njemu kažem da je on moj drug.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe "Srbija", pa narodni poslanik Dragan Tomić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore svakako zaslužuje posebnu pažnju u današnjoj raspravi i usvajanje istog.
Stav Seljačke stranke Srbije, pa i moj kao narodnog poslanika te stranke, jeste da, kao i svaki zakon, ni ovaj nije pedantno i savršeno urađen, a što smatram da nisu nekakve velike mane i nedostaci, pa bi se predloženi tekst ovog zakona mogao primeniti u potpunosti.
Imajući u vidu da je proteklo više meseci u nagađanju i natezanju oko usvajanja Ustavne povelje, kao i pratećeg zakona, stoga je i nastao problem oko, kako neko kaže, prebrzog donošenja ovog zakona o izboru poslanika. Baš iz toga razloga, imajući u vidu da je ovo poslednji čin pred izbor poslanika i da tada može da počne funkcionisati državna zajednica Srbija i Crna Gora, apsurdno je govoriti da treba ovo odbaciti i time gurnuti državnu zajednicu u još goru političku agoniju. Nažalost, mnogi to očekuju.
Osvrnuo bih se i konkretno na član 5. i 15. Predloga ovog zakona, koji su po mnogim mišljenjima u javnosti i među političkim organizacijama tj. strankama izazvali najveću polemiku. Član 5; za manje stranke, mislim na manji broj poslanika u republičkom parlamentu, kao neko merilo za određivanje broja poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore, bilo bi možda bolje da je dat nekakav drugačiji predlog, kao što se i čulo ovih dana.
Ali, podvlačim - gledajući opšti interes, a ne lični i interes stranke, smatram da je ovaj član 5. prihvatljiv, jer će sve političke stranke biti zastupljene u novoj skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, samo na drugi način. Posebno će i svi poslanici koji su birani, kako neko kaže, voljom naroda, biti predstavnici tj. poslanici u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, samo ovog puta kroz druge političke grupe, što je i glavni kamen spoticanja i zbog čega se u ovom trenutku diže bespotrebna prašina.
Članom 15. reguliše se način izbora poslanika. Svima nama je poznato da postojećim načinom izbora uopšte ne možemo izabrati, odnosno izglasati ama baš ništa, počev od predsednika države, a da ne govorim o drugome. Stoga smatram da je izbor poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora sasvim ispravan, kada zbirna lista dobije većinu glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovde bih dao jednu primedbu na član 20, mada nisam dobro pratio i možda je već neko ukazao na to, verovatno se radi o tehničkoj grešci, jer se u članu 20. kaže - rešenje iz člana 21; međutim, ceo tekst se odnosi na član 19, pa mislim da je to tehnička greška i ukoliko je tako neka se ispravi.
Na kraju, posle svega što sam izneo, stav Seljačke stranke Srbije i moj lični, kao zamenika šefa poslaničke grupe "Srbija", da dodam, poslanička grupa "Srbija" glasaće za Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, kako bi ta državna zajednica najzad mogla da funkcioniše. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ova država se nalazi u fazi kada je od sitnih političkih poena i dnevno-političkih potreba pojedinaca važnije razmišljati o tome kuda ide i šta će biti ukupno sa zajedničkom državom Srbijom i Crnom Gorom. Očigledno je da pojedinci i grupe ne mogu da se izdignu iz te dnevne političke potrebe niti da razmišljaju o tome šta je zaista odgovornost svih političara, a posebno narodnih poslanika na političkoj sceni Srbije.
Pošto smo mi predmet napada već jedno duže vreme, a mislim da to traje oko godinu dana, moram da podsetim na neke činjenice. Kao poslanik SPS-a izabran sam na listi čiji nosilac je bio Slobodan Milošević. Očigledno je da smo blizu raspleta šta je istinski stav Slobodana Miloševića o svima nama.
Ali, krajnje je licemerno koristiti ga na taj način i zloupotrebljavati, s obzirom na to gde se on danas nalazi i koji zadatak ima, kao i na to šta čini pokušavajući da odbrani istinu kada je u pitanju Srbija. Licemerno je, u periodu kada su pojedinci plaćali ekstraprofite od 500.000 do 700.000 maraka, skupiti 14.500 dinara za odbranu Slobodana Miloševića, a onda i dalje pokušavati da se njegovo ime koristi i da se pravi zaštita.
Pošto je evidentno da će vrlo brzo biti još jedan kongres, o tome šta će biti sa nama, na volju njemu, pošto do sada o nama nijednog momenta nije rekao nijednu ružnu ili negativnu rečenicu. A, da podsetim, socijalisti su dobili 2000. godine 515.000 glasova i umesto da smo u tom momentu analizirali gde je 1.070.000 birača i zašto su prestali da glasaju za socijaliste u Srbiji, šta su njihovi razlozi da apstiniraju i da dan-danas apstiniraju, prešli smo u dnevno-političke potrebe pojedinaca i grupa.
Mi smo održali 6. vanredni kongres. On je politička činjenica, hteo nju neko da prizna ili ne. Da li smo mi nešto mogli nekom da ukrademo? Taman posla. To zavisi od toga kako ste vaspitani, kako živite u porodici i u svom okruženju. To verovatno pripada nekom drugom. Tom "vrlinom" nikako ne raspolažem, a ni moje kolege. A, pogotovu mi nije bila namera da kradem nekome mandat u vreme kada smo razgovarali o ujedinjenju svih socijalista, jer je evidentno da će to biti finale i kraj, a u tom razgovoru smo ponudili svih naših pet mandata pod uslovom da svi ponovo sednemo zajedno.
Niko nije imao pravo da četiri hiljade ljudi isključi iz SPS-a, da privatizuje socijalističku ideju i da u budućnosti i dalje sa njom raspolaže. Ali, to su političke činjenice. Gde je tu izborna volja? Ona je definitivno promenjena i tu se slažem sa svima koji kažu da će izbori odgovoriti na tu temu.
Ali, da podsetim, izbori su već bili u nekim opštinama. Da li se ponovo socijalisti okupljaju? Okupljaju se, svakako, oko Socijalističke narodne stranke. Zato smo pobedili na izborima u Despotovcu, u Leskovcu, a bojim se da ćemo pobediti i na izborima u Alibunaru. Ne zato što smo mi specifični, nego zato što smo mi samo obični socijalisti; nemamo upotrebnu vrednost više i želja nam je da ostvarimo pravo svih socijalista, koji su bili ovih prethodnih 12 godina u Srbiji, da mogu slobodno politički da deluju bez bilo čijeg političkog diktata.
Sudbina svih nas socijalista je svakako ujedinjenje i želja je da do toga dođe. Samo potrebe grupa i pojedinaca, da lažima, mešetarstvom, upotrebom neistina u svakodnevne političke potrebe drže socijaliste jedne od drugih na distanci, služe njima na čast.
Kojim putem dalje? Evidentno je da su ovde, od suštinskih političkih pitanja, stavljena na dnevni red današnje rasprave manje važna pitanja. Iako se ponovo ovih dana zvecka na jugu Srbije i pitanje je šta će biti kad grane proleće, mi se bavimo ličnim potrebama pojedinaca.
Ne mislim da je to osnovno političko pitanje, niti da je to naš politički zadatak. Moralnost; ko o tome ima puno pravo da govori: onaj ko se oseća narodnim poslanikom. Taj osećaj do sada nisam izgubio i ne pristajem da budem ničiji privatni poslanik.
Poznavajući kolege poslanike iz Socijalističke partije, u čiju čestitost ne sumnjam i dalje, mislim da će kraj cele ove priče biti naše zajedništvo. Povodom toga ko sve lamentira na političkoj sceni u Srbiji da je levičar, između levice i desnice je značajna razlika. Desnica je dekadentna, retrogradna, klasna i razdvaja stanovništvo na slojeve, a to je već primetno. Budućnost mladosti Srbije je svakako na levici i očekujem na narednim izborima da će ona to prepoznati.
Šta će biti sa svima nama, pošto se nalazimo u jednom vrlo složenom političkom trenutku za državu Srbiju. Važnija politička pitanja značajnija su od običnih političkih pitanja: važnije je sačuvati zajedničku državu; sačuvati srpsku državu na temeljnim principima, o kojima se govorilo ovde u nekom prethodnom periodu; čini mi se da je tu suština formiranja zajedničkog parlamenta države Srbije i Crne Gore.
Nama predstoji izrada ustava Srbije. Postojeći Ustav, da podsetim, u sebi sadrži niz elemenata kji su manje važni, davno preživljeni i nisu odraz trenutnih političkih okolnosti. Važno je stvoriti nov politički odnos i stvoriti nove temelje državne zajednice. Čini mi se da mnogi beže od tih pitanja, dnevno-politički strančareći, ne razmišljajući o tome šta nas čeka za dve ili tri godine.
Gde će ko od nas u tom momentu biti uopšte nije važno. Da podsetitm, u prethodnom periodu nikada se nisam borio za status narodnog poslanika, nisam ni mislio da je to toliko važno i značajno. U vreme razgovora sa kolegama sam taj mandat ponudio na volju članstvu, ali ne pojedincima i nije mi namera da on bude svojina pojedinaca. Svoj doprinos u prethodnom periodu skromno cenim, kada je u pitanju socijalistička ideja, jer ne mislim da spadam u političke veličine, ali čini mi se da to treba da shvate i neki drugi, koji mlate sa socijalističkom idejom u Srbiji kao privatnom svojinom ili privatnom prćijom.
Budućnost svih političkih faktora u Srbiji je na levici ili na desnici. Zajednička budućnost je odgovornost za ovu državu i narod. Ako budemo svesni svih pozicija čini mi se da ćemo imati niz dodirnih tačaka. Očigledno da mora Srbija da izađe u važnija politička vremena i da pređe na važnije političke teme.
Na kraju, bez namere da polemišem s bilo kim oko ovoga, a izbegavao sam i do sada da polemišem na ovu temu. Ne bih želeo da otvaram polemiku oko toga, ali ako neko želi neka izvoli, vrlo sam spreman da odgovorim na svako pitanje; a bežim od tih pitanja i ne bih želeo da socijalisti budu tema ove rasprave i ove skupštine.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika, član 97. stav 2.

Poštovane kolege narodni poslanici, izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 97. stav 2, a povodom onoga što je od prethodnog govornika bilo rečeno o Socijalističkoj partiji Srbije, a što je notorna laž. Socijalistička partija Srbije nije isključila 4.000 članova. Isključila je onoliko članova koliko može na prste dve ruke stati i to je činjenica. Zato što se to stalno priča u javnosti, a stalno se posipaju pepelom i govore o istini.
Drugo, kako je ta grupa poslanika radila i šta je htela da uradi sa Socijalističkom partijom Srbije, najbolje pokazuje dokumentacija dostavljena ministarstvu koje upisuje u registar ovlašćenih lica. O tome ću govoriti kasnije, samo iznosim činjenicu da su ti potpisi i dokumenti bili falsifikovani. Toliko o tome.
Kada je reč o pominjanju predsednika Miloševića, stvarno je sramota liti krokodilske suze i uopšte pominjati njega u kontekstu onoga što je bilo do sada. Kada je reč o partiji, tu je stvar vrlo prosta: opštinski odbori i izabrani delegati su dali o tome svoju konačnu reč. Ko je bio na Kongresu video je, a ko nije zna. Ko hoće da prizna hoće, a ko neće utoliko gore po njega. Bilo je prisutno 2.235 delegata, više od skoro 90% izabranih delegata.
Govori se o predstavljanju političke stranke i raspolaganju mandatima. Nije ovde niko naivan. Znamo mi, a znate i vi da su mandati sačuvani da bi se pružila pomoć DOS-u u onome što DOS-u treba, obezbeđenje podrške Vladi i izglasavanje potrebnih zakona. Govoriti o interesu, brizi, o zajedničkoj državi, a glasati za rasturanje Jugoslavije, potrebna je velika politička veština zadržati izraz lica, a govoriti tako.
A da ne govorim o podršci koja je data Vladi da bi se izglasao budžet. Znamo mi, niko nije blesav. Ne bi Vlada te večeri pala, jer bi verovatno na nekom sledećem zasedanju obezbedila skupštinsku većinu. Vlada bi politički pala. Ali mandat tih pet poslanika direktno je uslovljen podrškom DOS-u. Dali su podršku DOS-u da izglasa taj budžet. I ne samo to. Ti poslanici su omogućili Odboru za ustavna pitanja da se bavi tumačenjem Ustava, a nije za to nadležan. Dali su podršku da se gospođa Mićić izabere za v.d. predsednika Srbije, funkciju koju Ustav Srbije ne poznaje. Sada pričamo o zajedničkoj brizi, o zajedničkom dobru, uz ovo i uz ono.
U drugom delu svog izlaganja tačno ću pomenuti šta je ko od poslanika, čiji je mandat Socijalističke partije Srbije, zašto su ti mandati osporeni i zašto treba nama da pripadaju.