Poštovani gledaoci, poštovani građani Srbije, ovo što se zove skupštinom odavno skupština nije i nije zakonodavni organ u onom smislu reči kako to sadašnji, postojeći Ustav kaže. Ovo je iznutra jednako onome što je spolja, a pogledajte kako izgleda spolja, pa ćete znati kako je iznutra.
Zašto je to tako? (Glasovi: Tema) I to je tema. Zbog toga što se ovde krade pri glasanju. Gospodin Novaković će to najbolje znati. (Smeh.) Divan smešak. Druga duhovitost je da zloupotrebljavate poslaničke kartice i da ste bili u Solunu kada je vaš glas za donošenje Zakona o radu ovde bio odštampan na listingu i to se zove, gospodine Novakoviću, krađa, a onaj ko krade je lopov. I, tu nema uvrede. Ako neko zna drugi izraz za onoga ko krade neka mi ga kaže i ja ću ga koristiti. Ali, drugi naziv za onoga ko krade ne postoji. Onaj ko krade je lopov.
Dakle, ako me još nešto propitate, ja ću vam rado odgovoriti.
Ovde se kradu poslanički mandati. Onaj ko krade je lopov. Ovde u ovoj skupštini postoji deo političkog organizovanog kriminala, jer ako se mandati organizovano kradu, onda mi ovde imamo organizovanu političku bandu.
Ovde se donose zakoni, kao što je to Zakon o izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore, čiji je jedini cilj da ozakoni prethodno izvršeno bezakonje krađom poslaničkih mandata. Ovde sedi gospodin Ristić, kome nije mesto kao predsedniku Administrativnog odbora u ovoj komisiji, a pretpostavljam da će biti, zbog toga što mu je pre mesto tamo gde onaj ko javno govori, a dužan je da zakon poštuje - da zakon neće poštovati, i treba da ode; i tamo će i biti smešteni i zbrinuti oni koji danas bezakonje u Srbiji sprovode.
Dakle, danas ništa, ni traga od podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, od načela na kome demokratska država počiva ili demokratska ne može da bude. I, vi to sve vrlo dobro znate. Ova skupština je, dakle, samo produžena ruka Republičke vlade ili ostatka Republičke vlade ili DOS-a.
Dakle, šta danas radi ova tzv. skupština, čime će se ona danas baviti? Ona će biti izložena jednom novom, naravno političkom, banditizmu, time što će doneti odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. (Smeh.)
Gospođo predsedavajuća, čujem ovde neke kikote. Hvala što ste ih umirili.
Dakle, ovo čime se ovde danas bavimo posledica je iznenadno probuđenog Zorana Đinđića, koji se između dve fudbalske utakmice, a tako je to kada neko mnogo trči reformski, naglo setio Kosova, čak ima poverljivih informacija koje kažu da su mu i na karti pokazali gde se to nalazi (žagor); pa se onda posle dve godine opstrukcije donošenja novog ustava prisetio kako je novi ustav Srbije važno hitro ižvrljati i brzo doneti. Bez toga nema reformi, bez toga nema demokratizacije Srbije, bez toga nema, kaže Zoran Đinđić, izgradnje institucija, bez toga nema ulaska Jugoslavije, tj. zajednice Srbije i Crne Gore u Evropsku zajednicu naroda, itd. itd, naglo se setio.
Pre samo godinu dana osporavano je pravo DSS i drugima koji su se tim pitanjem bavili da se Ustavom i potrebom donošenja novog ustava Srbije bave. I, priča i postupak je standardan - čuli smo to i ovde od jednog poslanika, predsednika jedne poslaničke grupe - na isti način kako je to rađeno i sa Ustavnom poveljom; dakle - opstrukcija, pa onda žvrljanje i ižvrljavanje jednog akta, čije će posledice biti viđene u narednim godinama. Na isti način je to i sada: dve godine se opstruira donošenje novog ustava, zatim se kaže - pa dobro, šta hoćete, vi ste dve godine pričali, vi drugi, da je potrebno doneti ga brzo, evo sada imate jedan akt, hajde odmah da ga usvojimo, a to što vi za njega nećete glasati - vi kočite reformske procese.
Ma, nema ništa od toga, vladajte sami, gospodo, odgovarajte sami. Gde su vam te reforme za boga miloga? Gde su vam? (Negodovanje.) E, tako je, nego šta nego je tako. Imate vlast i uživajte u plodovima na izborima.
Dakle, dobili smo jedan akt koji, na sramotu ove skupštine i njegovog predlagača, po sadržini ne odgovara naslovu. Ako je ovo zaista akt koji predstavlja odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene ... (žagor)... lepo je tamo... Ustava Republike Srbije, onda ne znam čemu tačka 3. u kojoj stoji da će komisija angažovati stručnjake za ustavno pravo i ostvariti saradnju sa međunarodnim organizacijama koje mogu da pruže stručnu pomoć u harmonizaciji sa evropskim pravom i standardima.
Znači, neko ovde laže. Ili naslov nije tačan ili je i on lažljiv, ili ovo zapravo predstavlja odluku o formiranju komisije koja će pristupiti pisanju novog ustava, jer ako se ova komisija formira u roku od osam dana, kako u predlogu stoji, a rok od dana usvajanja do podnošenja predloga zakona je 15 dana, onda ne znam, verujte mi, kako će konsultovati i harmonizovati i šta harmonizovati, uostalom, za onih preostalih sedam dana.
Dakle, očigledno je bila namera jedno, pa nije dobro prečišćen tekst, a duboko sam uveren da će ovo zapravo prerasti u komisiju koja će ustav pisati. Zato je i njen sastav ovakav kakav jeste, bez ikakvog kriterijuma, odnosno jedan jedini kriterijum postoji, a to je da od ovih 25 članova dvotrećinsku većinu ima DOS ili oni koji će bespogovorno gospodina premijera slušati.
Možemo već i imena videti i gospodin Jovanović je predložio da se tim sastavom ovde posebno pozabavimo. Pretpostavljam da će Odbor za ustavna pitanja predstavljati najbolji poznavalac iz tog odbora, gospođa Nataša Mićić, jer je već pokazala kakav odnos prema Ustavu ima i koliko ga poznaje, koliko ga poštuje.
Što se tiče Odbora za pravosuđe i upravu, pretpostavljam da će ga zastupati gospodin Hiber, predstavnik Građanskog saveza Srbije, koji ima jednak stav sa gospodinom Šešeljem, sa Srpskom radikalnom strankom, u pogledu izmene Ustava. Učestvovali smo zajedno pre godinu dana u jednoj emisiji i iste argumente koje smo danas ovde čuli iznosio je gospodin Hiber, tvrdeći da kada menjate proceduru za donošenje novog ustava pravite jedan pravni vakuum, da time prestaju da važe svi pravni propisi koji su doneti po starom Ustavu, da je to jednostavno neprihvatljivo, nesprovodljivo, da time zemlja upada u haos.
Naravno, gospodin Šešelj je ipak dosledan. Gospodin Hiber to nije, tako da će gospodin Hiber vrlo lako da sprovede sve nove potrebe ostatka DOS-a. Eto, za istoriju malo potpune saglasnosti u jednom važnom pitanju između Građanskog saveza Srbije i Srpske radikalne stranke.
Što se tiče Zakonodavnog odbora - pretpostavljam gospodin Pajtić, a on je kvalitetom ovog predloga već dokazao koliko je njegovo pravničko znanje. Gospodin Ristić će verovatno ići iz grupe narodnih poslanika kao čovek koji zaista pre treba da bude u zatvoru nego u bilo kakvom odboru Narodne skupštine, zbog odbijanja argumenta. Nemojte se čuditi, jer onaj ko odbija da sprovodi zakon, a dužnost mu je da ga sprovodi, mislim da čini krivično delo.
Naravno, stvar je sudskih organa da procene da li sam ja u pravu. Ovo je moj politički stav. Imate pravo na repliku, ali pre svega potvrdite, molim vas, da nećete sprovoditi postojeći zakon do odluke Ustavnog suda koja nikada nije doneta, a zakona koji je danas na snazi do odluke Ustavnog suda. Ako to možete da objasnite nekome ja ću se radovati.
Što se Ustavnog suda Srbije tiče - verovatno gospodin Čiplić, visoki funkcioner Demokratske stranke, koji se proslavio svojim stavovima u vezi oduzimanja mandata, onih mandata pokradenih Demokratskoj stranci Srbije, koji su najzad tamo negde u oktobru mesecu vraćeni. Ali, ostali su zapisani stavovi i mišljenje, javno izneto jednog od članova Ustavnog suda Srbije, gospodina Čiplića, koji poštuje ne pravila struke i prava, zakona i Ustava, već isključivo stavove i partijske zadatke svoje stranke.
Dakle, tako stoje stvari sa ovim aktom. To je poigravanje sa ustavom, a ko se poigrava sa ustavom poigrava se sa državom i ko predlaže da se na ovaj način i od ovog dana počinje da donosi novi ustav mora biti svestan da tako donet ustav ne može da traje duže od onih koji su doneli odluku da ga na takav način donesu, a to znači veoma kratko. Ustav treba da bude onoliko dug koliko je duga država. Ne onoliko koliko traje jedna privremena i neodgovorna vlada.
Kako treba doneti novi ustav da bi bio valjan, trajan, poštovan, primenjivan? Treba da se postupi po predlogu koji Demokratska stranka Srbije daje. Postoji potpuna saglasnost, to je jedino izgleda u čemu ćemo se danas svi složiti (izuzev predstavnika Srpske radikalne stranke) i to je mišljenje eksperata poznavalaca ustavnog prava, da po postojećoj ustavnoj proceduri novi ustav nije moguće doneti. Tu valja podsetiti na neispravnost biračkih spiskova. Treba doneti odluku dvotrećinskom većinom. Ovo, naravno, ne pričam poslanicima, nego pričam gledaocima kojima se zapravo sve vreme i obraćam i ovom prilikom izražavam poštovanje.
Dvotrećinsku većinu u Skupštini je moguće obezbediti, ukoliko se vode ozbiljni razgovori preko komisije koja bi se tim pitanjem bavila, ali sa sadašnjim stanjem biračkih spiskova i činjenicom da su Kosovo i Metohija sastavni deo zajednice Srbije i Crne Gore jednostavno nije moguće za takav ustav dobiti polovinu ukupno upisanih birača u biračkim spiskovima.
Kako to naravno nije moguće, kako birački spiskovi nisu ispravni, kako ih je neispravnim učinio Milošević, a "doneispravio" Zoran Đinđić, to po postojećoj ustavnoj proceduri, i to je opšte uverenje svih eksperata koji se ovom materijom bave, ustav nije moguće doneti. Dakle, od samog momenta donošenja i utvrđivanja novog postupka promene Ustava Srbije mora da postoji puni legitimitet odluka kojima će se dalje u taj postupak ići.
Da bi to postojalo potrebno je, po našem uverenju, da i ova odluka o formiranju komisije koja će se baviti pisanjem ustava, pa i sastavnim delom načina predlagati i donositi odluke o načinu izmene ustava se usvaja, odnosno donosi dvotrećinskom većinom. Kao što je i komisija formirana, kao što je to bilo i kod pisanja Ustavne povelje, i komisija koja će se baviti pisanjem novog ustava Srbije mora odluke da donosi dvotrećinskom većinom.
Sastav komisije, koja će pisati novi ustav Srbije, treba da bude proporcionalan sastavu ove skupštine, ali u momentu kada je ona bila legalna i legitimna, kada je izražavala izbornu volju građana, a ne danas kada su glasovi građana Srbije prekrojeni, izborne kutije provaljene, glasovi pokradeni i kada ova skupština više legitimitet nema. Dakle, proporcionalno sastavu ove skupštine iz januara meseca 2000. godine.
Takođe, kada se na taj način utvrdi predlog ustava Srbije, valja ga usvojiti u Skupštini Srbije dvotrećinskom većinom. To je neki minimum bez kojeg nije moguće obezbediti poštovanje novog ustava Srbije. A, ukoliko budemo imali državu, ukoliko se ustav bude nasilno doneo, kao što se donose mnoge stvari u Skupštini, koja to više nije, nasilno, brutalno, političkom tiranijom jedne veštački i nezakonito stvorene većine, onda će on imati sudbinu sadašnjeg Ustava - neće biti poštovan, kršiće se i time će zemlja nastaviti da tone u ... baš tako, u čemu se dobrim delom već danas nalazi.
Možda vi toga niste svesni, ali kada imate marš gladnih, onda otprilike znaju kako stvari stoje, a vi gladni niste i zato tako govorite. Nisam ni ja, ali tako govorim. U tome je između nas razlika, što ja nešto znam, a što vi ne znate ama baš ništa i što ste zaboravili, uspavali ste se ovde i nemate pojma. Izneverili ste sve ideje i ideale oktobra 2000. godine. Prodali ste veru za večeru. Prodali ste se za malo privilegija, za malo funkcija, za malo para.
(Nenad Bogdanović, sa mesta: Dosta bre više.)
Dosta će biti na izborima, a onda će građani Srbije, a ne neki histerici sa ove govornice, danas sa slomljenim nogama, odrediti ko će da ide da spava, ko će otići u političku prošlost, jer samo građani Srbije to i mogu da odrede, a vi, gospodine Bogdanoviću, pazite šta zidate u parku ispred Skupštine grada.
(Nenad Bogdanović, sa mesta: Kako te nije sramota, barabo jedna?)
Ja imam pravo da se jedim zbog toga što uništavate ovu državu, a meni nije svejedno. Ne, nije moja, jer ona nije ničija i ovo je pravi parlament da vodimo dijalog, a vi mislite da ona nečija treba da bude. Ona ne sme da bude ničija.
Dakle, to je put i način kako mislimo da treba doneti novi ustav Srbije da bi se zaista obezbedio taj puni pravni diskontinuitet, ustavni diskontinuitet sa prethodnim režimom, da bi se na tom novom ustavu, demokratskom, evropskom, počeli da grade institucionalni temelji nove države i da bi najzad Srbija počela da biva pravna i demokratska država, što danas nije ništa više nego pre dve godine.