ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE, 28.02.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE

3. dan rada

28.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 21:20

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji (načela) (2003)
  • Šesto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o davanju kontragarancije RS Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu gradu Kragujevcu_gradu Nišu i gradu Novom Sadu(načela)(2003)
  • Predlog zakona o davanju kontragarancije RS Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu gradu Kragujevcu_gradu Nišu i gradu Novom Sadu(pojedinosti)(2003)
  • Glasanje o tačkama Šestog vanrednog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Zoran Bošković

     Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, odlučili smo da povučemo amandman koji smo dali, ne zbog toga da bi skratili vreme rasprave, nego što je ministar Vlahović dao čvrsto uverenje da će to ispuniti i da će upotrebiti svoj autoritet da 50% novaca dođe u Vojvodinu.
    Meni je žao što gospodin Vlahović nije ovde da to potvrdi pred ovom skupštinom. Ali član 21. reguliše ovo što smo mi tražili, tako da smo mi povukli amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Konstatujem da povlačenjem amandmana, on prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima.
    Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Milojević, Vlatko Sekulović, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Vera Marković, Dragan Milentijević, Meho Omerović, Slavica Tatomir i Miroslav Hristodulo.
    Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Radič Joković.
    Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici tog odbora nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Srđa Popović.
    Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč želi i ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Rešenje iz člana 13. je veoma zanimljivo za raspravu, ne samo sa ministrom za privatizaciju, nego bi ovde trebalo da se umeša u najmanju ruku još nekoliko ministarstava i da nam da odgovor na pitanje, zašto privatizujemo subjekte sa većinskim državnim kapitalom.
    Evo, sve vreme slušamo od ministra obrazloženje i on govori da nam je želja da vlasništvo bez titulara dobije titulara. Kaže, društvena svojina je ničija svojina. Istina je da je ravnopravna po Ustavu Republike Srbije sa ostalim oblicima svojina, ali, evo, mi kršimo Ustav, hoćemo na silu da je privatizujemo, određujemo joj rok i pošto postoji politička volja većine političkih faktora u zemlji, eto, proći će i ta privatizacija.
    Ali, po kom osnovu je ubačena članom 13. odredba da se privatizuje i subjekt sa većinskim držanim kapitalom? Da li je ovo znak da smo krenuli u privatizaciju državne svojine? Da li je privatizacija državne svojine regulisana nekim drugim zakonima, na primer zakonima o svojini u vlasništvu Republike Srbije ili kako se već taj zakon zove.
    Na koje objekte ste usmerili fokus i šta je to sada zanimljivo za vaše prijatelje, ali mu je smetnja to što je većinski kapital državni.
    Da bih banalizovao celu priču u raspravi u načelu pitao sam, kada privatizujete zgradu Narodne skupštine, hoće li aktuelni sastav poslaničkih grupa da učestvuje u dodeli besplatnih akcija? Ako zgradu Vlade u Nemanjinoj 11 privatizujete, da li će tamo predsednik Vlade dobiti akcije bez naknade, u skladu sa stažom koji ima i u Nemačkoj i ovde? Ako privatizujete MUP, hoćete li promeniti sastav policije za noć i dovesti neke koje treba nagraditi?
    Ovde nam zaista dugujete obrazloženje - zašto je subjekt privatizacije koji ima većinski državni kapital odjednom postao predmet privatizacije? Da li se zakon o privatizaciji donosi da bi se državna svojina, koja ima titulara ili možda mi nemamo državu, možda je danas pre podne bilo nešto dok nisam bio u Skupštini Srbije, možda ste nam konačno i rasturili državu. Možda je sada i državna svojina bez titulara.
    Obavestite nas da to znamo jer imamo još nekih poslova. Meni je potrebno jedno uverenje kod države i otrčao bih da to izvadim dok još postoji država. Ko zna ko će posle i na kom jeziku da nam izdaje ta uverenja. Zato vas molim da nam obrazložite na koje se objekte misli ili je ovo generalna odredba, da li Republika Srbija kreće u privatizaciju državne svojine i da li nam je za to potreban potpuno nov zakon ili samo jedna odredba od tri reda, samo jedan stav u nekom članu već postojećeg Zakona o privatizaciji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, ministar nam reče gde je živeo u poslednjih 40 godina, ali me živo interesuje gde će da živi kada ova vlada padne, a 29. maj se približava.
    Podneo sam amandman na član 14. i dosta je bilo reči prilikom ove rasprave kako u načelu tako i u pojedinostima, a tiče se brzine sprovođenja privatizacije.
    U dosadašnjem zakonu postojala je tzv. stimulativna šema, kojom se određivao procenat besplatnih akcija, a u vezi rokova u kojima se privatizacije sprovodi. Takvu stimulativnu šemu gospodin ministar sada ukida i kaže da svi mogu da dobiju 30% akcija bez naknade.
    Ovim amandmanom sam čak i želeo da to vreme sprovođenja privatizacije počne od datuma donošenja ovog zakona, a ne od početka privatizacije, jer početak privatizacije nije vezan za zakon.
    Samim tim, izgleda mi da ova vlada nema nameru da sprovede brzu privatizaciju, kako su se do sada zalagali. Najveći problem za sprovođenje brze privatizacije jeste, kako neki moj kolega reče, ambijent u kome se sada naše društvo nalazi, a za koje je isključivo odgovorna Vlada Republike Srbije. Taj ambijent je takav da često i subjekti privatizacije i radnici strahuju od same privatizacije, pa čak i Vlada Republike Srbije, jer ako bi krenula sa ovakvim zakonskim predlozima u privatizaciju, imala bi za kratak vremenski period preko milion nezaposlenih.
    To u svakom slučaju dovodi u pitanje njihovu vlast, a sami su krivi i odgovorni za to.
    Vlada Republike Srbije je podnela ovoj skupštini Predlog zakona o radu, ova skupština ga je usvojila, doduše glasanjem iz Soluna, ali taj zakon poslodavcu daje neograničena prava, a radnicima nikakva, poslodavcu nikakve obaveze, pa bi red bio da država te obaveze, pošto nije dala poslodavcu, prihvati na sebe.
    Takođe, nemate ozbiljan socijalni program da zbrine tehnološke viškove, a nemate ni ozbiljne sindikate da zastupaju interese radnika.
    Gospodin ministar reče da je ovo rađeno uz saglasnost tri najveća sindikata u Srbiji. Nije ni čudo, jer u sva tri sindikata od 5. oktobra su ljudi bliski DOS-u. U tome je najbolji primer ministar za rad, gospodin Milovanović, on je bio čak i predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata, pa je postao ministar, a njega je zamenio njegov kolega, a sada i moj kolega, predsednik te asocijacije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i podržava ovu vladu.
    Pitam vas - kakav je to nezavisan i samostalan sindikat koji podržava ovu vladu? To je nespojivo. Takav sindikat može da radi ne u interesu sindikalaca i članova sindikata, već isključivo u interesu Vlade Republike Srbije i to mu je jedina namena.
    Treći je razlog odustajanja od ovakve brze privatizacije jeste taj što ste na brzinu prodali za male pare sve ono što je iole vredelo u Republici Srbiji. Sada je došlo do toga da se prodaje ono što se teško prodaje i pokušavate na svaki mogući način da nadoknadite manjak onoga što ste rasprodali.
    Najbolji primer za to je do sada toliko puta spominjana Beočinska cementara, za koju je ministar u Vladi Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, član Srpske radikalne stranke, postigla 50% veću cenu od istog kupca od one koju ste vi postigli. Ako bi moj prethodnik postigao bolje uslove, a ne ispoštujem takve ako ne mogu bolje, već prihvatim gore uslove, podneo bih ostavku, što preporučujem i gospodinu ministru Vlahoviću.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Narodni poslanik Veroljub Arsić rekao je da ste narodni poslanik i aktivista sindikata, to nije osnov za repliku, to je konstatacija.
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo se zalagali za privatizaciju. Govorili smo da ona mora da bude pravična, obavezna i oročena.
    Odugovlačenjem u procesu privatizacije, ostavljanjem mogućnosti da subjekt privatizacije dugo razmišlja o privatizaciji, dovodimo one koji u tom subjektu odlučuju u situaciju da se bave kriminalom, da srozaju ugled firme, da je dovedu pred stečaj, bankrotstvo, zaduže preko svake mere, da rasprodaju vredne objekte.
    Zbog toga je, čini mi se, bilo dobro dosadašnje rešenje, najpre da sva privatizacija mora da se završi u roku od četiri godine, a onda je to stimulisalo radnike zaposlene u subjektu privatizacije da poteraju svoje rukovodstvo da se privatizacija izvrši što pre, kako bi dobili veći procenat po osnovu upisa besplatnih akcija u subjektu privatizacije.
    To stimulisanje je bilo regulisano sa dva člana, danas se menjaju članovima 14. i 17. Predloga zakona, najpre visinom za svaku godinu staža, a onda rasponom od 10% vrednosti kapitala, do 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje, u zavisnosti od vremena u kome firma izvrši privatizaciju, te je najduži rok u kome se sticao bar neki procenat od vrednosti kapitala bio 30 meseci.
    Stimulacija za rok od 18 meseci (taj je istekao, od kada je zakon usvojen) bila je do 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje, pa vi sada najpre prvobitni rok privatizacije od četiri godine produžavate na praktično šest, jer je skoro dve isteklo, vi produžavate još za četiri, a onda ukidate raspone u nagrađivanju onih koji se odlučuju za privatizaciju, a u stvari nagrađujete zaposlene u subjektima privatizacije, bez obzira na vreme u kome se privatizacija izvrši.
    Zašto vam više nije stalo da se izvrši brza privatizacija? Ako ste već jednom produžili rok, ko nam garantuje da taj rok iz zakona nećete produžavati uvek kada se bude približio kraj ostavljenog roka za privatizaciju.
    Predlagač zakona nam nije rekao zbog čega to čini, zato što je direktno suprotstavljeno javnim zalaganjima Vlade Republike Srbije za reforme, bržu i opštu privatizaciju. (Žagor u sali.) Meni ne smeta, gospođo Čomić, to što narodni poslanici imaju neka druga posla i ne interesuje ih rasprava, ali bilo bi dobro kada biste obezbedili malo reda u sali. Ovo sve više liči na mesto u kome se ne nalaze ljudi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Ako ne, prelazimo na član 15.
    Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Veljković.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.
    ...

    Miroljub Veljković

    Pre nego što pređem na svoj amandman, dotakao bih se jednog pitanja koje je ovde izazvalo dosta polemike.
    Radi se o tome da subjekt privatizacije po ovom predlogu nema pravo da potpisuje ugovor o privatizaciji. Ministar za privatizaciju je tu u pravu. Subjekt privatizacije nema potrebe da potpisuje taj ugovor, jer tim ugovorom, realno, nikakve obaveze i ne prihvata. Međutim, tu se javlja jedan formalno-pravni problem.
    Tu je gospođa iz Ministarstva za koju sam čuo da je vrstan pravnik, pa bih molio da me sasluša.
    Vidite šta se dešava kada ne slušate pametnog čoveka. Za ovom govornicom Vojislav Šešelj, pre nego što je usvojen ovaj zakon o privatizaciji, upozorio je Vladu Republike Srbije, resorno ministarstvo, da se njime direktno krši Ustav i da će to izazvati kasnije velike probleme. Mi u Ustavu imamo društvenu svojinu.
    Vlada je prvo trebalo da podnese zakon o ukidanju društvene svojine, pretvaranje te svojine u državnu svojinu i onda država, kao legitimni vlasnik, prodaje. Sada imamo situaciju da Agencija, državni organ, prodaje svojinu koja nije njena. Formalno-pravno taj problem izaziva ove polemike.
    A što se tiče mog amandmana, predlažem da se postojeće rešenje o stimulaciji zaposlenih i menadžmenta zadrži u važećem zakonu, jer privatizacija, dame i gospodo, u Srbiji dramatično kasni (to sam jutros rekao). Ne delim optimizam ministra Vlahovića da je to, što će se u ovoj godini privatizovati hiljadu, a u narednoj još 1.200 malih i srednjih preduzeća, neki tempo koji će bog zna kakve rezultate dati.
    Privatizovaće se srce srpske privrede, nešto što realno sada daje profit; da, bez obzira da li je u društvenoj ili privatnoj svojini, to realno daje profit i to će se prodati. Međutim, ogroman deo srpske privrede, iscrpljen ovim desetogodišnjim, dvanaestogodišnjim sankcijama, ratovima, bombardovanjima ove privrede, ne svojom krivicom otići će niz vodu.
    Šta su pretpostavke za uspešnu privatizaciju - pa, iskustvo svih istočnoevropskih zemalja nam kaže da su pretpostavke pre svega dobar model, izuzetno dobre institucionalne pripreme i društveni konsenzus svih političkih partija u zemlji, sindikata itd.
    Nužan i izuzetno važan faktor za uspešnost ovog posla jeste brzina, oročenost. Utisak je nepodeljen da su Ministarstvo i Vlada Republike Srbije popustili pod pritiskom ne znam koga, da li nekih lobija, društvenih direktora, da li sindikata, pa su predložili ovu odredbu tako da se praktično izbacuju stimulativne mere.
    Spora privatizacija neminovno će dovesti do likvidacije velikog dela nacionalnog bogatstva. Ogromne firme, ogromno nacionalno bogatstvo, biće likvidirano za tri-četiri godine.
    Drugo, dovešće do mogućnosti planiranih špekulacija. U prepodnevnom delu sam nešto o tome govorio, čak sam i davao primere. Društveni direktori nemaju interes da se firma privatizuje planski, već je taj proces u toku, planski maksimalno zadužuju te firme. I normalno, svaki eventualni kupac, zašto bi kupio nešto što je nenormalno za državu, da li ima interes da to uradi?
    Dalje, taj žestoki pad privrednih aktivnosti normalno da će imati kao posledicu pad fiskalnih prihoda i uopšte prazne fondove, prazan budžet i recesiju.
    Pitam vas - kakvu motivaciju sada ima menadžment, društveni direktor, da radi i da napravi dobre rezultate? On zna da će on ići u privatizaciju, nema spremne pare da sa svojom ekipom kupi tu firmu, pa njemu je interes da još jedno četiri godine bude na čelu te firme. Ministar je o tome više puta ranije i sada pričao da su im interesi što veći inputi itd. I, umesto da mu to skratimo, da to munjevito uradimo, mi mu sada produžavamo taj rok.
    Još jednom bih apelovao, pošto je tu gospodin ministar, mada to nije direktno tema mog amandmana, da se konačno izađe sa zakonskim rešenjem za zemljoradničke zadruge. One se formalno zovu zadruge. Vi to znate, ministre. To je ogromno koncentrisano nacionalno bogatstvo, to propada pred našim očima i svih ovih 250 poslanika to zna.
    Tamo nema od zadružne svojine ni jedan procenat, to je formalno, i zarad nekih 70-80 ljudi u zadružnom savetu sada propada ogromno nacionalno bogatstvo.
    Pozivam vas, gospodine ministre, da stimulaciju u ovom zakonu, to je dobar predlog, zadržite.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Molim narodne poslanike zaista da, bez obzira što radimo skoro ceo dan i imamo još posla pred sobom, uložimo napor i da sa pažnjom slušamo govornike, jer glasan razgovor smeta i onom ko izlaže, osim što predstavlja kršenje Poslovnika, ne doprinosi dobroj slici o ovom zdanju, tako da vas zaista molim da sledećeg govornika, ko god bio, slušamo sa pažnjom.
    Prelazimo na član 15.
    Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Marko Ćulibrk, Dragan Jovanović, Golub Rajić, Rade Bajić, Momir Radoičić, Đura Lazić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Miomir Ilić, Zoran R. Anđelković i Joca Arsić.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, zbog povrede ustavnog principa ravnopravnosti građana.
    Da li u ime podnosilaca neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.