Dame i gospodo, amandman treba prihvatiti zato što onda ostaje zakonsko rešenje iz člana 41, koje je i do sada bilo na snazi, i uslove iz tog člana 41. ne treba pogoršavati, ne treba umanjivati vrednosti, posebno vrednost subjekta privatizacije.
Ne znam zašto Vladi Republike Srbije smeta subjekt privatizacije i zašto ga isključuje iz prodaje i iz potpisivanja ugovora. Druga stvar, ne znam koliki je to novi posao natovaren na ministra finansija, kada više njegov onaj tzv. premapotpis ili prethodni potpis nije uslov za sudsku overu ugovora o prodaji, nego se već overen sudski ugovor sada dostavlja Ministarstvu finansija.
Ne znam zašto Agenciji, a u obrazloženju Predloga zakona to uopšte nije napisano, dajete pravo da prodaje i da potpisuje ugovor, šta je sada i postoji li uopšte subjekt privatizacije. Više ga u zakonu nema, niti može da proda, niti može da potpiše, niti ga više iko išta pita.
Sada je ulica jednosmerna. Ministar i kupac, još ako su i dobri prijatelji, još ako je ministar bio ili je sada finansiran od strane kupca, a još ako je politička struktura koja vrši privatizaciju finansirana i mora da vraća dugove, eto vam novog modela privatizacije koji će zaista sprečiti pisanije po novinama da je privatizacija sumnjiva.
Do sada obavljane privatizacije kad god nisu bile po zakonu bile su sumnjive i sada sve što je sumnjivo ulazi u zakon i postaje pravilo. Zaista više nećemo moći da kažemo da nam je bilo šta sumnjivo kada vi sve što nije u redu ubacite u zakon. Imali bi zaista pravo da podnosite krivične prijave i da nas tužite za uvredu. Mi ćemo vas zaista vređati ubuduće ako budemo govorili da privatizacija nije po zakonu i da nam je sumnjiva, ali će privatizacija biti nepoštena, nepravična, silovanje u svakom onom slučaju u kome ste lično zainteresovani da pomognete kupcu.
Još nisam pročitao za slučaj privatizacije u kome je pomognuto zaposlenima u subjektu privatizacije. Još niste ispunili sve obaveze preuzete kada odete pred radnike koji vide da im fabrika odlazi u nepovrat i kada im date obećanje; ili možda treba da vas podsetim koliko meseci samo radnicima fabrike automobila kasne nadoknade koje im je obećala Vlada Republike Srbije.
Vama je bitno tog časa kada vas hvataju za gušu i lupaju automobile da date obećanja i pobegnete za Beograd i više vas Bog ne vide tamo gde ste došli da donesete dobro. Ne dirajte Zakon o privatizaciji, sprovedite privatizaciju, ali je sprovedite tako da više ni MUP, ni tužilaštvo, ni sudovi ne mogu zbog toga da vas prozivaju.
Nikada vas neću prozivati za privatizaciju koju obavite u skladu sa zakonom, ali ću vas prozivati za fingirane privatizacije, fingirane tendere i aukcije, za telefonske pozive preteće sadržine, za zaustavljanje na vratima učesnika na tenderu ili za šapat - je l' ti znaš ko je za ovo zainteresovan.
Ako se prijatelj predsednika Vlade pojavljuje na tenderu i nudi 1,5 evro, ko još sme da izađe na taj tender? Kako kada noću nestaju i prijatelji i neprijatelji predsednika Vlade?
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena i na temu.)
Pomene li se predsednik Vlade, svi odustaju i beže kući da čuvaju decu.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ili su pojedine političke stranke naglo izgubile hrabrost pa se sada plaše navodnih telefonskih poziva, ili tako nešto nije tačno, pošto su do sada učestvovali u privatizaciji. Na osnovu ličnog iskustva tvrdim da tako nešto nije tačno, da ne postoje nikakvi telefonski pozivi, da se sve privatizacije obavljaju u skladu sa zakonom.
U toku prepodnevne rasprave sam pozvao narodne poslanike da nam pomognu bilo kakvom činjenicom da unapredimo proces privatizacije, da ga ubrzamo i da one nepravilnosti koje eventualno postoje otklonimo. Svaki ugovor o privatizaciji koji je organizovan u ovom društvu nalazi se u republičkom parlamentu. On se može staviti poslanicima na uvid, a sve drugo je politički nekorektna kritika koja možda ima smisla ukoliko se razmišlja o stranačim pozicijama, ali to nema mesta u ekonomiji.
Što se tiče pomenutog člana, pitanje učešća subjekta privatizacije u procesu privatizacije, odnosno njegovo pojavljivanje u ugovoru, veoma je komplikovano i vezuje se sa statusom društvene svojine, odnosno pravom raspolaganja društvenom svojinom. Mi smo u okviru našeg poslaničkog kluba imali raspravu upravo o tom amandmanu, pošto je jedna stranka parlamentarne većine podnela amandman koji manje ili više ide u istom pravcu u kome i ovaj postojeći.
Pozivajući se na dugu pravnu praksu - o tome su vođene stručne rasprave još pre deset godina, konkretno 1992. godine, postoji jedan veoma kvalitetan tekst objavljen na tu temu - zaključili smo da je nemoguće da se predmet privatizacije pojavljuje u procesu potpisivanja ugovora, jer u tom činu on zapravo postaje vlasnik pomenute imovine, jer se na takav način on definiše ukoliko je subjekt privatizacije. Naveli smo i primere opstrukcije privatizacije, upravo od menandžmenta. Ovim mi otklanjamo tu vrstu mogućnosti.
Koja je uloga države tu? Država je prisutna kroz agenciju, agencija sprovodi privatizaciju. Da li to znači da je država, praktično, vlasnik državne imovine? U svim situacijama u kojima država mora da interveniše u tim segmentima, ona se definiše kao odgovorna za tu društvenu imovinu, ne kao vlasnik, ali ona je za to odgovorna. Iz te odgovornosti proizilazi njeno pravo da ona učestvuje u procesu promene tog vlasništva.
Što se tiče primera koji su pominjani "Crvene zastave", fabrika koje navodno propadaju ili kojima je propadanje namenjeno kako bi bila obezvređena njihova vrednost, mogu reći da je "Zastava" proizvela u februaru mesecu 1.700 automobila, sklopila izvanredan ugovor sa partnerima iz Egipta o izvozu 400 automobila.
Da li to nešto znači u konceptu svetske industrije, svakako ne, ali u svetlu onoga što je bila karakteristika te fabrike prethodnih 12 godina, svakako da, jer je to najveća mesečna proizvodnja od 1992. godine. Na nivou od godinu dana, to je 25.000 vozila. Na nivou izvezenih vozila, to je oko 5.500. Mi mislimo da to nije malo, da je to dobar korak.
Što se tiče stranog partnera, predlažem da nađete bolje. "Zastava" se ne privatizuje, ona formira zajedničko preduzeće sa partnerom iz inostranstva, u trenutku u kome bankrotira "Fiat", prodaje se "Alfa romeo", "Folksvagen" i "Pežo" zatvaraju svoje fabrike, "Reno" u Turskoj zatvara svoje fabrike, "Dojče telekom" duguje 65 milijardi evra, francuski telekom pet milijardi evra, u jednom danu propadaju svetske megakompanije, kao što su "Endron", "Voltkom", "Sviser". Ekonomska realnost je bitno drugačija od one koju političari što nas kritikuju žele da predstave.
Dakle, radnicima Kragujevca treba ponuditi alternativu. Ta alternativa je - prihvatite uslove koji su zajednički definisani. Ti uslovi su veoma jasni: potpisani su ugovori, vrši se restitucija tog preduzeća; ali hajde da kažemo da to preduzeće nije bilo sjajno onog trenutka kada smo mi u februaru izabrali Republičku vladu; da nije u februaru 2001. godine proizvodilo 1.700 automobila i izvozilo 400, čak i u Egipat; da su bili mnogo loši uslovi poslovanja i mnogo veće obaveze i da ta fabrika ima svoju šansu ukoliko se nastavi sa onom politikom koja se sprovodi danas.
Da li postoji neki bolji strani partner? Nije se pojavio. Možda nam je želja da to bude "Mercedes", "Audi", "BMV", ali oni, gospodo, nisu za tako nešto zainteresovani. Zbog čega? Zbog toga što je prevaziđen tehnološki proces u toj fabrici, problematično tržište i velike obaveze. To je naša stvarnost. Ovo je dobar put i mi ćemo na ovom putu ostati.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vlahović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, potpuno je tendenciozno reći, iako je objašnjeno u uvodnom izlaganju da to nije namera, da Vlada želi da izbaci subjekte privatizacije iz procesa privatizacije. Vrlo dobro smo rekli koje su naše namere predlaganjem ovog člana zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Potpisivanje ugovora je pravni čin, gde strane potpisnice razmenjuju međusobna prava i obaveze. Juče sam rekao vrlo jasna prava, vrlo jasne obaveze kupca i vrlo jasna prava i obaveze Agencije za privatizaciju. Do sada, niti jedno pravo, niti jedna obaveza, niti je preuzimana, niti je dobijao subjekt privatizacije.
Sa pravnog aspekta se postavlja pitanje da li je potreban potpis subjekta privatizacije? Naravno da nije, ali to ne znači da se subjekt privatizacije eliminiše iz procesa privatizacije, pošto je subjekt privatizacije od samog početka pa do kraja ovog procesa prisutan. Kako? Tako što koncipira investicioni program, tako što koncipira socijalni program.
Izvinjavam se ako je ovo dosadno da ponavljam, ali očigledno niste dobro razumeli ono što sam juče rekao. Tako što se koncipiraju, pored socijalnog programa, drugi uslovi koje potencijalni kupac mora da prihvati.
Tako što predstavnik subjekta privatizacije učestvuje u tenderskoj komisiji i donosi odluku o tome ko je izabrani kupac sa najboljom ponudom; tako što još jedan predstavnik subjekta privatizacije, na predlog reprezentativnih sindikata, takođe učestvuje u tenderskoj komisiji i donosi odluku o tome ko je kupac.
Tako što subjekt privatizacije priprema aukcijsku dokumentaciju i prisustvuje aukciji, neposrednom činu realizacije završne faze aukcijske privatizacije. Ko tu onda eliminiše subjekta privatizacije? Niko.
Ne brinite, privatizacije će, i pored ove promene, i ubuduće biti potpuno javne, potpuno transparetne i vi ćete ponovo redovno, kao što ste i do sada, dobijati izveštaje, redovne mesečne izveštaje o toku privatizacije. Dobijaćete sve ugovore i imaćete prilike, nadam se, da izađete sa konkretnim argumentima, a ne sa jednom generalnom pričom o tome da proces privatizacije u Srbiji ne teče na način kako je to definisano, pre svega, osnovnim načelima zakona. Podsetiću vas još jednom, osnovna nečela zakona su: jednakost potencijalnih kupaca, javnost, transparetnost, tržište koje reguliše kolika je vrednost kapitala.
Što se "Zastave" tiče, zaista je groteskno da ovde čujemo žalopojku, plač za sudbinu "Zastave", upravo od onih koji su "Zastavu" u decembru mesecu 2000. godine, kada je Vlada u januaru 2001. godine preuzela ovu veoma odgovornu funkciju, doveli do tog nivoa da proizvodnja nije postojala, da je "Zastava" bukvalno bila pred stečajem. Podsetiću vas da smo mi prošle godine, iako će neko reći da je mala proizvodnja "Zastave" od 12.000 proizvedenih i prodatih automobila, ostvarili rekordnu proizvodnju od 1992. godine.
Gospodo draga, imali ste prilike da od 1993. do 2001.godine restrukturirate i rešite problem "Zastave", prodate je i napravite svetski automobilski gigant, a umesto toga vi ste "Zastavu" srozali na najniži mogući nivo. "Zastava" danas funkcioniše dobro, sa traka silazi najmanje 100 automobila mesečno (žagor), lapsus, 100 automobila dnevno. Kada funkcioniše "Zastava" radi i "21. maj", kada radi "Zastava" radi još čitav niz kooperanata sa 200.000 zaposlenih radnika. Kada radi livnica u Beogradu, radi Industrija motora "Rakovica", kada radi IMR radi IMT.
Gospodo, te kapacitete vi ste doveli dotle da budu na najnižem stupnju njihovog razvoja u istoriji, a mi ih vraćamo nazad, tako što država odgovorno, aktivno učestvuje u njihovom restrukturiranju. Priča kako se Vlada upliće u privredu, kako je stvorena komandna privreda i da treba prepustiti sve tržištu, može da bude objašnjena ovim propalim sistemima, pogrešnom ekonomskom politikom u prošlosti. Naravno da nema restrukturiranja bez direktnog učešća države.
Prema tome, promenom ovog člana zakona subjekt privatizacije još angažovanije učestvuje u procesu privatizacije kroz sva tela koja sam prethodno naveo. Najposle, ako smatrate da je subjekt privatizacije, zbog toga što nije učestvovao, oštećen u realizaciji definisanja socijalnog programa, molim vas, onda navedite konkretno, gde je to kupac prekršio obaveze. Podsetiću vas još jednom, imate ogromnu bazu podataka da konkretno pratite svaku pojedinačnu privatizaciju zajedno sa Agencijom. Pogledajte koje su obaveze kupci preuzeli privatizacijom ...

Gospodine ministre, upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Završavam. Uporedite sa realizacijom. To nije teško. Samo treba uzeti izveštaj, pročitati ga i onda na osnovu konkretnih akata i konkretnih informacija raspravljati o tome. Hvala.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 11. amandmanu su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Marko Ćulibrk, Dragan Jovanović, Golub Rajić, Rade Bajić, Momir Radoičić, Đura Lazić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Miomir Ilić, Zoran R. Anđelković i Joca Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U ime podnosilaca amandmana, reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk. Izvolite.

SPS je podnela amandman na član 11, mada se ministar Vlahović trudio da nam objasni, mislim da u tome nije uspeo, ne možemo da prihvatimo predlog da preduzeće, uprava, zaposleni i čitav taj socijalni kapital preduzeća ne bude iskorišćen u privatizaciji. Ne slažemo se sa tim da preduzeće postane samo puki objekat prodaje od strane vladine agencije ili Vlade.
Smatramo da takođe nije u redu da se napada menadžment u preduzećima, kao i da se ne proširi način privatizacije preduzeća. To se pre svega odnosi na dokapitalizaciju. Mislim da unutrašnju snagu u preduzeću - menadžment, sindikati, taj socijalni kapital, veze preduzeća sa ino-partnerima i partnerima iz zemlje - treba iskoristiti i dati im mogućnost da i preduzeće preuzme sudbinu u svoje ruke, a ne samo da zavisi od Agencije za privatizaciju. Moram da ponovim još jedanput, ona ni kadrovski nije sposobna da preuzme toliki teret na sebe. Smatramo da Vlada i Agencija preuzimaju previše rizika na sebe i da bi to trebalo da podele sa zaposlenima u preduzeću.
Takođe, smatramo da su nas prvo ovim zakonom oslobodili podele besplatnih akcija od 60% na 30%. Mnogo bi bilo bolje da je Agencija napravila berzu akcija, da su akcije podeljene besplatno radnicima kao što je bilo i da se kroz tržište na neki način odredi cena tih akcija i kapitala da bi se privatizacija što brže sprovela.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnika poslaničke grupe SPS.