Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dobra prilika da se ponekad suprotstavimo ekstremizmima sa kojima se suočavamo i sa jedne i sa druge strane.
Dobri su primeri komparativne analize zakona o koncesijama i privatizaciji, zahteva tokom rasprave o zakonu o koncesijama i zahteva kojih ovde istina nije bilo, ali smo im sami izašli u susret analizirajući potrebe pojedinih teritorijalnih celina naše Republike.
Nije tačno da je ovim članom zakona povređen republički Ustav. U članu 6. važećeg Ustava Srbije kaže se da u Republici Srbiji postoji AP Vojvodine i AP Kosovo i Metohija. Valjevo se ne pominje, ali se podrazumeva da postoji ono što se organizuje kao opština. Opština je takođe teritorijalna jedinica.
Što se tiče teritorijalne organizacije Republike, utvrđeno je da su autonomne pokrajine obrazovane u skladu sa posebnim, nacionalnim, istorijskim, kulturnim i drugim svojstvima njihovih područja, da njihovi građani samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju dužnosti utvrđene Ustavom i zakonom.
AP preko svojih organa donosi program privrednog, naučnog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja, donosi budžet i završni račun, uređuje pitanja od interesa za građane. Republika Srbija zakonom poverava autonomnim pokrajinama vršenje pojedinih poslova, a statut je njihov najviši pravni akt. Dakle, vrlo jasno u postojećem Ustavu definisane su nadležnosti, prava i obaveze pokrajina, a u ovom slučaju AP Vojvodine.
Mi smo rekli da ovim reformama Zakona o privatizaciji želimo da pospešimo, pre svega, ulaganja u infrastrukturu i privredu. Smatramo da je racionalno, kada smo taj princip definisali u veoma jasnim stavovima, da se 50% sredstava od privatizacije izdvoji kroz investicije u privredi i infrastrukturi, da to pravo prenesemo i na Autonomnu Pokrajinu.
Da li smo time povredili neka druga prava? Nismo, jer se mora uvažiti posebnost autonomne pokrajine, koja je izričita po važećem Ustavu i sasvim sigurno biće naglašena i u novom ustavu, koji verujem da ćemo zajedno izraditi u predstojećim mesecima.
Da li je to neka posebna nadležnost - naravno da jeste zbog toga što su posebne osobenosti te teritorijalne celine, koja se naziva Vojvodinom. Tu nema nikakvog politikanstva.
Mi smo Zakonom o privatizaciji definisali da će se 50% sredstava dobijenih privatizacijom usmeriti u Vojvodinu, ukoliko su ta sredstva ostvarena privatizacijom privrednih subjekata na prostoru Vojvodine.
Da li u tome postoji neka nelogičnost? Jedina nelogičnost, koju ja uočavam, može se postaviti pitanjem - zašto to niste učinili odmah? Zašto nismo odmah rekli, pre godinu i po ili dve godine, da će se ta sredstva preusmeriti na Vojvodinu ukoliko su dobijena od vojvođanskih preduzeća? Zbog toga što smo morali da profunkcionišemo kroz Zakon o privatizaciji, da definišemo sistem, vidimo njegove gornje i donje granice i onda da donesemo odgovorno odluku.
Danas možemo da kažemo da nam privatizacija dopušta da investiramo u Vojvodinu tako što ćemo odvojiti 50% sredstava dobijenih od Vojvodine, a da drugih 50% sredstava preusmerimo i u penzioni fond, u fond za restituciju, u fond za socijalne programe, u investicije u privredi, infrastrukturi i drugim segmentima našeg društva, a da li su oni kulturni, ekonomski, videćemo od situacije do situacije. Ali ovo nije antisrpski član, niti se njime krši Ustav i mi ćemo vrlo rado ovo podržati, čime ćemo demantovati sve one koji nas kritikuju.
Istovremeno, sa druge strane, optužiće nas da ne vodimo računa o posebnim interesima Vojvodine. Vodimo i te kako, drago nam je kada možemo tome da izađemo u susret i mislim da je ovo potvrda ispravne politike.
Nadam se da ćemo ubuduće moći da razmišljamo i o drugim kriterijumima, da ih uvažimo i da im izađemo u susret, da ćemo moći da kažemo da se povećava procenat sredstava za lokalnu samoupravu, možda sledeće godine. To je naša realnost. Mi se prilagođavamo stvarnim prilikama.
