Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo par opaski na izlaganje narodnih poslanika.
Objasnio sam za ovu teritorijalnu organizaciju, tiče se Kosova i moratorijuma, odnosno još jednog pokušaja da eventualno vidimo ima li neke šanse, ali da ne budemo iluzionisti; ja sam bio na Kosovu, sa sudijama sa Kosova činimo zaista sve da njihovu izuzetno tešku situaciju dovedemo u red. Nažalost, ne voljom ministra pravde, ne voljom sadašnje vlasti, tamo je uspostavljen međunarodni protektorat i tamo je zaživelo i počelo da funkcioniše tzv. UNMIK-ovo pravosuđe. Ja bih prvi voleo da to nije tako, ali to je surova realnost.
Dalje, bilo je konstatacija kako je set pravosudnih zakona predložen od jedne stranke, pa onda usvojen, valjda oktobra 2001. godine, nešto najnaprednije itd. Pa, bilo bi to tako da tvorac tog seta pravosudnih zakona nije bio istaknuti član JUL-a, sada pravni ili pravosudni ekspert stranke koja je predložila set tih pravosudnih zakona, zamenik ministra Markićevića i ministra Dragoljuba Jankovića. Predlog tih zakona stajao je u fioci Ministarstva pravde. On je to izneo iz fioke i samo stavio pečat stranke koja je predlagač tih zakona. Zato što su takvi bili u startu, zato se i ovoliko mučimo da ih dovedemo u red.
Dalje, ignoriše se Savet za reformu pravosuđa i pežorativno se govori o navodnim ekspertima u Savetu za reformu pravosuđa. Ne znam šta podrazumevate pod izrazom eksperti, tamo su bili: predsednik Vrhovnog suda, zamenik predsednika Vrhovnog suda, predsednik Saveznog ustavnog suda, Republičkog ustavnog suda, dekan Pravnog fakulteta, republički tužilac, predsednik Društva sudija, predsednik Udruženja tužilaca, ministar pravde. Oni su predložili izmene zakona.
Dakle, ne treba pežorativno govoriti da je reč o nekim ekspertima i nije Vlada - Vlada je bila protiv amandmana narodnih poslanika. Do promene i, da tako kažem, devijacije došlo je amandmanima narodnih poslanika. Vlada je bila protiv tih amandmana i ti amandmani uslovili su intervenciju Ustavnog suda. Hajde da budemo iskreni i kada nešto govorimo da kažemo do kraja.
Dalje, pominje se da u ovim novim predlozima postoji težnja da se izvršna vlast meša u rad pravosudnih organa. Nađite bilo kakvu nadležnost izvršne vlasti u ovim predlozima za izmenu i dopunu - jednostavno je nema.
Bilo je postavljeno, s pravom, od gospođe Pop-Lazić pitanje - zašto ranije nije predložen prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju? Zato što po zakonu to nije nadležnost Ministarstva pravde. Dakle, predsednik Vrhovnog suda je obavezan da obavesti parlament o tome, čak unapred, kada će pojedinim sudijama da se steknu uslovi za odlazak u penziju. Došlo je do ignorisanja danima, nedeljama, mesecima; jednostavno, ne vidim šta o tome treba da se raspravlja. Ako čovek ima 65 godina, ima, i treba da ide u penziju. Ako ima 40 godina radnog staža, nema tu rasprave. Ima, i treba da ide u penziju.
Ali, jednostavno, očekivali smo da to uradi onaj ko to treba po zakonu da uradi. To do ovog momenta nije urađeno i došlo je do ovoga do čega je došlo.
Što se tiče neke navodne instrukcije ili izveštaja Vlade, sa merama koje je gospođa Pop-Lazić pročitala, bilo je puno polemika o jednom takvom papiru, apsolutno mi je nepoznato ko je sačinio takav papir. Jednostavno, to nije nikakav dokument iza koga stoji Ministarstvo pravde, pa bih zamolio gospođu Pop-Lazić - da li tu igde ima memoranduma Ministarstva pravde, potpisa ministra, pečata Ministarstva pravde? Mada, u principu, i ja se intimno slažem sa 90% onoga što tu piše i kamo sreće da je to ispoštovano.