Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vuko Antonijević i Miroslav Markićević.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (zajednički načelni pretres sa izmenama zakona o sudijama i suzbijanju organizovanog kriminala)
Za reč se javio ministar pravde, gospodin Vladan Batić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime Vlade privremeno povući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Znate na šta se to odnosi, na moratorijum na rad pravosudnih organa na Kosovu i Metohiji. Biće učinjeni novi pokušaji Koordinacionog centra sa UNMIK-om, pa zavisno od ishoda tih razgovora blagovremeno ćemo ponovo ovaj predlog staviti u proceduru. Dakle, trenutno ga povlačimo.

Zahvaljujem ministru. Nastavljamo zajednički načelni pretres. Prema prijavama za reč narodnih poslanika, reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo, upravo smo čuli od ministra pravde da iz procedure povlači Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovakvu odluku Ministarstva i nadležnog ministra pozdravljam. Pozdravićemo ovakvu odluku svi, a o tome zašto su uopšte predložene izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zašto je došlo do toga da budu u skupštinskoj proceduri, odnosno da se o njima izjašnjavamo, više će reći moje kolege poslanici.
Dame i gospodo, juče smo saznali da su građani Srbije uskraćeni za televizijski prenos zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam čija je to odluka. Tu odluku nam je saopštila gospođa Čomić. Pretpostavljam da to nije svojevoljna odluka gospođe Čomić, da je ta odluka doneta na nekom drugom mestu.
Ovakva odluka nije do sada mogla biti doneta, čak ni pre desetak godina, jer bi se celokupna demokratska javnost, kako u Srbiji tako i u Evropi i svetu, okrenula protiv takve odluke kojom se uskraćuje pravo građana Srbije da čuju argumente za i protiv podnetih predloga zakona, odnosno predloge i kritike koje idu ka tome da se dati predlozi zakona poboljšaju i učine podnošljivijim, odnosno učine zakonima koji su u duhu proklamovanih reformi.
Smatram da je ovakva odluka, koja je korišćenjem vanrednog stanja ušla na mala vrata, bez ikakvog otpora, veoma pogrešna, da nije u suprotnosti sa merama vanrednog stanja, jer podsetiću vas na izjave ministra policije da je vanredno stanje prevashodno zavedeno zbog ...
(Predsednik: Narodni poslaniče, ja vas upozoravam da se vratite na temu dnevnog reda. Gotovo tri minuta govorite van teme.)
Hvala, gospođo Mićić, ali je veoma bitno kada govorimo o veoma važnim zakonima iz domena pravosuđa da te argumente znaju i građani Srbije, a ne poslanici od kojih većinu, naročito poslanike vladajuće većine, ne interesuju argumenti i spremni su samo da glasaju o predlozima zakona. Smatram da je ovakvo ponašanje veoma rigidno i veoma opasno po demokratiju i po rad ovog visokog doma i poslanika u ovom domu.
Podsetiću, 2001. godine, na predlog Demokratske stranke Srbije, doneto je pet zakona iz domena pravosuđa. Opšta je ocena da su to bili suštinski, demokratski, napredni zakoni koji su usaglašavali naš pravosudni sistem sa pravosudnim sistemom Evropske zajednice i razvijenih zemalja. Ovaj zakon je bio napredan u svim svojim domenima i svim svojim idejama i težnjama da sudsku vlast izdigne na adekvatan i zaslužan nivo, odnosno da dosledno propagira i sprovede odvajanje sudske od izvršne i zakonodavne vlasti.
Ovi zakoni su usvojeni decembra 2001. godine da bi ubrzo nakon usvajanja zakona Vlada Republike Srbije, svojom odlukom od 24. januara 2002. godine, osnovala vladin Savet za reforme pravosuđa. Ovakva odluka bila bi za pohvalu da nisu naročitom zaslugom eksperata vladinog Saveta za reformu pravosuđa, u momentu kada poslanika Demokratske stranke Srbije nije bilo u ovom parlamentu, jula 2002. godine, doneseni predlozi izmena i dopuna svih ovih pet zakona iz domena pravosuđa. Ove izmene i dopune su u ovom parlamentu usvojene nekritički, na osnovu predloga Vlade i eksperata iz Saveta za reformu pravosuđa.
Međutim, ono što je bilo loše i što se naknadno ispostavilo to je da je ovim izmenama i dopunama u potpunosti promenjen duh zakona usvojenih u decembru 2001. godine, da su data rešenja bila ogromnom većinom u suprotnosti kako sa duhom usvojenih zakona tako i sa Ustavom, usled čega je naknadnom odlukom Ustavnog suda od 13. februara ove godine veliki deo tih izmena i dopuna, usvojenih jula 2002. godine, oglašen neustavnim.
Zbog toga je bilo nužno pribeći ovim novim izmenama i dopunama zakona iz domena pravosuđa. Podsetiću, rešenja iz jula 2002. godine ne samo da su bila do te mere neustavna ogromnom većinom, nego su i uvodila neka potpuno nova rešenja, kao na primer zabranu predsedniku suda da se bavi suđenjem, odnosno da postupa u predmetima, što je direktno upućivalo na skrivenu nameru predlagača, Vlade ili Ministarstva, da od predsednika suda stvore činovnika Vlade i Ministarstva koji bi verovatno ...
Nisam vas čuo, gospodine ministre. Izvinjavam se, nismo prisustvovali i ako to nije bio amandman Vlade ili Saveta za reformu pravosuđa, a Savet nije mogao da daje amandmane, ili nadležnog odbora, ali je bitno da je u tom smislu izvršena, i to nakaradno, izmena postojećih zakona. Znači, predsednici sudova su praktično na osnovu tog predloga ili amandmana dovedeni u situaciju da praktično budu službenici, odnosno da budu radnici, transmisija izvršne vlasti i Ministarstva u sudstvu, čime su oni postali ljudi koji su se praktično brinuli o sprovođenju odluka i stavova Vlade. Nisu imali pravo da kao izabrane sudije postupaju u predmetima, odnosno da učestvuju u presuđivanju.
Pored ovakvog nakaradnog rešenja, bilo je i drugih protivustavnih rešenja, koja su Odlukom Ustavnog suda stavljena van snage.
Nisu sva protivustavna rešenja, iz jula 2002. godine Odlukom Ustavnog suda stavljena van snage, i o tome ćemo prilikom razmatranja amandmana po ovim zakonima koji su na dnevnom redu danas, ali je ogromna većina tih protivustavnih rešenja oglašena neustavnim. U tome je osnovni razlog podnošenja ovih predloga izmena i dopuna zakona iz domena pravosuđa.
To nismo čuli od gospodina ministra juče. Smatrao sam, a tako je i po nekim skupštinskim pravilima, da je gospodin ministar prvo trebalo kritički da se izjasni o zakonima iz domena pravosuđa, da se osvrne na izmene koje su usvojene 2002. godine, u julu mesecu, da ukaže u praksi, ili u teoriji, koja su rešenja loša, da ukaže na Odluku Ustavnog suda Srbije koja je ogromni deo tih rešenja oglasila neustavnim i da nam onda saopšti zbog čega je potrebno i koji su ciljevi podnošenja ovih predloga izmena i dopuna zakona.
To nismo čuli od gospodina ministra; međutim, on to može i u toku rasprave, svakako. Čuli smo nešto drugo, čuli smo pojedinačne slučajeve i pojedinačne napade na rad tužilaštva ili sudstva. Neću se upuštati u ispravnost ocena pojedinačnih slučajeva, ali ono na šta želim da ukažem je to da na osnovu pojedinačnih slučajeva ne možemo kompletno ocenjivati rad pravosuđa.
Ne kaže niko da je pravosuđe dobro, da pravosuđe ne treba unapređivati, da pravosuđe nema jedan teret zaostao od prethodnih vremena, od prethodnih decenija, gde je funkcija pravosuđa bila da bude na liniji vladajuće partije, odnosno na liniji izvršne vlasti. Opasno je što postoje naznake da se i sadašnja vlada i sadašnje ministarstvo upravo na veoma sličan način kao i prethodna vlast ponašaju prema pravosuđu.
Kritika pravosuđa preko pojedinih slučajeva, preko pojedinih predmeta, preko pojedinačnih hapšenja, generalizuje opštu ocenu o, navodno, veoma lošem stanju pravosuđa i pokušava da propuste nekih drugih organa, recimo propuste MUP-a, prebaci na kritiku pravosuđa. Podvlačim, da bih bio precizno protumačen oko ovoga, da nisam protiv kritike pravosuđa i da je kritika pravosuđa neophodna, ali ovakva kritika pravosuđa, preko pojedinačnih slučajeva, čak i u toku trajanja pojedinih sudskih sporova, odnosno postupaka, jeste, kako protivustavna tako i nezakonita.
Podsetio bih na višestepenost u odlučivanju u pravosuđu, te da dok ne dođe do pravosnažne presude niko nema ovlašćenja da ocenjuje svrsishodnost, zakonitost i daje slične ocene o prvostepenim presudama ili o postupku koji je u toku.
Stoga, kritika pravosuđa (što je bila intencija zakona iz domena pravosuđa, koje je DSS podnela decembra 2002. godine), odnosno lošeg rada je prevashodno posao, zadatak pravosudnih organa, odnosno sudstva. To je bilo veoma precizno i zakonom predviđeno, da je čak i disciplinska odgovornost sudije bila detaljno razrađena.
Ovako, dolazimo u situaciju da imamo opštu kritiku pravosuđa, odnosno sudstva, koje, kao što kažem, nije idealno, ima svojih problema i potrebno ga je dalje razvijati. Ali, ono što je osnovno, mora se poštovati princip podele vlasti; nedopustivo je da bilo Ministarstvo pravde, bilo Odbor za pravosuđe ove skupštine utiču na bilo koji način na rad, i na donošenje zakonitih, odnosno ustavnih odluka u okviru sudstva.
Stoga je ova intencija, koja se i danas u ovim predlozima izmena i dopuna zakona provlači, ova težnja izvršne i zakonodavne vlasti da imaju kontrolu nad pravosuđem, vrlo opasna. Ova težnja i taj zahtev mogu veoma usporiti, ako ne i onemogućiti pravilno funkcionisanje sudstva i njegovo stavljanje na Ustavom i zakonom utvrđene osnove. Hvala.

Po Poslovniku, ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja sam vas juče u toku prepodnevnog zasedanja upozorila da treba da omogućite poslaničkoj grupi SRS da radi u punom sastavu, odnosno da broji 23 a ne 18 poslanika, nakon što su konstatovane ostavke petorice narodnih poslanika.
Čuli smo da je Administrativni odbor imao sednicu, jutros u 10 sati, i nije bilo nikakvog razloga da se u međuvremenu ne održi i sednica Republičke izborne komisije. Ne vidim zašto je to toliki problem. Članovi Republičke izborne komisije plaćeni su bolje nego narodni poslanici u Narodnoj skupštini, njihove mesečne paušalne naknade iznose 32.000 dinara.
Mogli su na 15 minuta da se okupe u zgradi Narodne skupštine, održe sednicu, utvrde ono što po zakonu moraju da utvrde, da postoje izjave poslanika o prihvatanju kandidature, da ih je predložio ovlašćeni predlagač, i da to upute Administrativnom odboru, koji je mogao da završi veoma lako posao oko toga, da izvesti Narodnu skupštinu i predloži da se potvrde mandati petorici poslanika, predloženih sa izborne liste Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj, kako bismo mogli da radimo u punom sastavu.
Nastavljate praksu koju ste započeli i ranije oko kalkulisanja i sa brojem poslanika i sa kompletnošću pojedinih poslaničkih grupa. Ja vas molim da više ne dovodite u pitanje svoj kredibilitet. Ne bi trebalo da se mi borimo za njega i da vas na to upozoravamo. Trebalo bi da sami, kao predsednik Narodne skupštine, vodite računa o svom ugledu.
Zato vas još jednom upozoravam, nije problem da se napravi pauza, da zatražite od Administrativnog odbora da održi sednicu sa tom tačkom dnevnog reda, da Republička izborna komisija radi posao koji po zakonu treba da radi i da mi već danas budemo ovde u punom sastavu.
Da ne pričam o problemu koji ste juče napravili oko poslanika Zorana Krasića, kome do kraja rada sednice, u toku jučerašnjeg dana, niste omogućili da dobije karticu i da iskoristi svoje poslaničko pravo da glasa o onome o čemu se juče glasalo, a to je samo nemar, ili namera da se, eto tako, poslanici ponižavaju u Narodnoj skupštini, što nikako ne možemo da prihvatimo i da se sa tim složimo.

Pošto niste obavešteni, obavestiću vas da je Administrativni odbor imao danas sednicu i da je izveštaj prosleđen Republičkoj izbornoj komisiji. Čim dobijemo izveštaj od Republičke izborne komisije, ja ću, naravno, konstatovati da su izabrani novi poslanici.
Prema tome, nije moja nadležnost da sazivam RIK, vi možete takođe da se obratite predsedniku RIK-a. Ono što je moja nadležnost, to je rad Administrativnog odbora, to je završeno, a što se tiče gospodina Krasića, mogli ste i vi kao kolege da mu kažete, on je to mogao ujutru da zatraži. Elektronski sistem je bio podešen tako, danas je dobio i stvar je u redu.
Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom, samo ću vas podsetiti da sam juče odredila današnji dan za glasanje, nakon završetka rasprave pristupićemo glasanju, čisto da znate.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Vi kao ovlašćeni predstavnik? Dobro. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, drugi put se javljate za reč.

Dame i gospodo, duže vreme nisam želeo da poverujem u neka upozorenja, nekih od nosilaca vrlo istaknutih titula iz oblasti prava, a to je da su sve mere koje su u zadnjih nekoliko godina donesene u oblasti pravosuđa dovele do vrlo teškog stanja u toj oblasti. Danas, nakon povlačenja iz procedure zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zaista imam još jedan razlog više da poverujem u te njihove tvrdnje.
Naime, suština našeg izlaganja danas i mog predloga jeste da Vlada Republike Srbije i ministar povuku iz procedure sve zakone, kako bismo imali prilike da se bolje osvrnemo, tačnije, kako biste imali prilike da se bolje osvrnete na sve one odredbe koje su osporene odlukama ili rešenjima. Izvinite, gospođo Mićić, da li možete da opomente ministra da mi više ne dobacuje i da me sasluša.
Dakle, suština našeg predloga je da povučete iz procedure sve predloge za izmenu i dopunu seta zakona iz pravosuđa, kako biste malo bolje pogledali rešenje o obustavljanju od izvršenja svih odredaba zakona i o sudijama, kako biste mogli da sagledate svu negativnost povlačenja samo jednog dela pravosudnih zakona, znači zakona o sedištima i područjima sudova i kako biste sve to mogli da dovedete u jednu pravnu konstrukciju, koja će značiti koliko-toliko zatvaranje pravnih praznina koje su nastale rekonstituisanjem apelacionih sudova u roku koji je bio predviđen za 1. mart 2003. godine.
Međutim, da bih obrazložio sve ove tvrdnje, moram da se pozovem na obrazloženja koja ste naveli za podnošenje Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o uređenju sudova, gde kažete - budući da se nadležnost apelacionih sudova ne prostire na celoj teritoriji Republike, apelacioni sud nije republičkog ranga, te ne može biti osnovan Zakonom o uređenju sudova. Rešenja iz Zakona o uređenju sudova dalje ostaju da važe.
Povukli ste konstituisanje apelacionih sudova na jedan prvobitno predloženi način, od strane predlagača DSS-a. Povukli ste zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Razumem da ste povukli zbog toga što je član 3. ovog zakona zaista bio loš i zaista omogućavao odricanje od suvereniteta na delu teritorije naše zemlje. Međutim, morate da vodite računa da se povlačenjem zakona, u celini, stvara dodatna pravna praznina.
Zbog toga je savet nas iz SPS-a da bi što pre trebalo konstituisati apelacione sudove. Što pre bi trebalo popuniti pravnu prazninu koja je nastala od 1. marta do danas. Što pre bi trebalo omogućiti svim postupcima koji su počeli da se vode na osnovu... nažalost, ne popunjavate, povlačite samo zakon iz procedure na jedan vrlo polovičan način. Vi ne uređujete, nego dalje komplikujete i stvarate konfuziju u oblasti pravosuđa.
Dakle, najbolje bi bilo da povučete sve zakone iz procedure, da ih ponovo preradite, a posebno Zakon o sudijama koji mora da ima u vidu odredbe rešenja Ustavnog suda Republike Srbije kojima je obustavljeno izvršenje pet članova zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama iz jula 2002. godine; ode ministar pa neće čuti, ali pročitaću vam za svaki slučaj - ukoliko bi se odvojili predsednici sudova od vršenja sudijske funkcije, koja je osnov za njihov izbor, to bi onemogućilo u sudovima, a naročito sa manjim brojem sudija, obrazovanje vanraspravnih veća koja odlučuju po hitnom postupku, odnosno zahtevalo bi, što je najfrapantnija stvar, delegiranje sudija iz drugih sudova. To bi izazvalo neotklonjive štetne posledice u radu tih sudova.
Takođe, time bi bilo usporeno ostvarivanje Ustavom utvrđene funkcije suđenja u oblasti zaštite slobode i prava građanina, zakonom utvrđenih prava i interesa pravnih subjekata, a posebno bi to bilo od uticaja i na neblagovremeno odlučivanje u oblasti obezbeđivanja ustavnosti i zakonitosti.
Osim toga, osporene odredbe zakona kojima je predviđeno da članove Velikog personalnog veća bira Narodna skupština, odnosno nadležni odbor Narodne skupštine ima supsidijarno pravo predlaganja prava za sudije u odnosu na Visoki savet pravosuđa, mogle bi imati neotklonjive posledice, štetne za ostvarivanje Ustavom utvrđenog položaja i uloge Vrhovnog suda i drugih organa sudske vlasti.
Sva ova rešenja morala bi biti predmet izmene i dopune Zakona o sudijama, a ne da se Zakon o sudijama nalazi u jednom krnjem izmenjenom obliku danas u skupštinskoj proceduri, stvljanjem u skupštinsku proceduru prekjuče, bez mogućnosti da iko podnese amandman, bez mogućnosti da se bilo ko upozna sa detaljnim odredbama tog zakona, a to je konstatovano i na Odboru za pravosuđe, ne znam da li je i na Zakonodavnom odboru.
Međutim, današnje povlačenje jednog iz seta pravosudnih zakona samo će dodatno zakomplikovati stvar i stvoriti još veći pravni haos. Kakve će posledice proizaći iz toga, videćemo. To mogu da posvedoče brojni advokati i nosioci pravosudnih funkcija u zemlji. Šta će se desiti sada, kada se apelacioni sudovi ne konstituišu i dalje ne rade i dalje na postoji mogućnost podnošenja pravnih lekova na prvostepene presude, zaista niko ne može da predvidi.
Samo je jedno izvesno i samo je jedno tačno: očigledno je da Vlada Republike Srbije ne želi da stvori stabilizaciju u oblasti sistema pravosuđa. Očigledno da izvršna vlast kroz Vladu Republike Srbije želi da ostvari supremaciju i još veći stepen kontrole nad sudskom vlašću. U prilog toj tvrdnji ide sledeća tačka dnevnog reda koja predviđa razrešenje sudija na osnovu ispunjavanja uslova za odlazak u penziju, što je i do sada moglo da bude urađeno, ali tek danas, nakon uvođenja vanrednog stanja i to pitanje se stavlja na dnevni red.
Još jednom ću da izložim suštinu našeg predloga, a to je povlačenje svih ovih izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa na dodatnu doradu, kako ne bismo bili dovedeni u sličnu situaciju nakon mesec ili dva ili dva, tri dana, ko zna, kako je krenulo Ministarstvo za pravdu. Juče je stavilo u proceduru jedan zakon, a danas je povuklo treći zakon, sutra će staviti četvrti, a prekosutra ko zna koji.
Narodna skupština Republike Srbije, i pored činjenice da je u novembru 2001. godine raspravljala i usvojila set pravosudnih zakona, da je u julu 2002. godine usvojila set izmena i dopuna zakona o pravosuđu, koji je kasnije osporen od Ustavnog suda, danas raspravlja ponovo o pravosuđu. Ljudi, da li ova skupština misli da radi nešto drugo, ili ćemo se samo baviti pravosuđem?
Nadam se da nećemo biti dovedeni u situaciju da možemo samo da konstatujemo da je pravosuđe pod totalnom ingerencijom izvršne vlasti, da nećemo morati tome da prisustvujemo, a mi iz SPS-a sigurno to nećemo, ukoliko bude slučaj proglašenja totalne supremacije izvršne vlasti nad sudskom, pošto se o supremaciji izvršne vlasti nad zakonodavnom već dosta toga pričalo i dosta toga u praksi potvrdilo.
Još jednom ističem, ukoliko se želi da se stvori osnov za pravnu stabilnost, osnov za ozbiljno shvatanje naše države i u međunarodnim okvirima, ne smemo mi kao zakonodavna vlast, a ovo posebno upućujem predstavnicima vladajuće većine, predstavnicima DOS-a - ne smete se na ovakav bahat i necivilizovan način odnositi prema pravosuđu. Promene u tom sistemu se vrše možda jednom u pedeset, sto godina. Vi ste za godinu i šest meseci tri puta iz temelja menjali suštinu uređenja pravosudnog sistema.
Najpre su konstituisani apelacioni sudovi tj. Apelacioni sud na republičkom nivou sa tri odeljenja, što je predlog DSS-a. Zatim ste na predlog Vlade i ministra Batića doneli izmene i dopune kojima se konstituišu posebni apelacioni sudovi i to četiri. Prekjuče ste se vratili na prvobitno rešenje, a danas se vraćate na neko treće za koje niko nije siguran kakvo će da bude.
Pa, zato, gospodo, još jednom vas pozivam, imajte u vidu da je oblast sudstva i pravosuđa izuzetno bitna i da će ova igra sa pravosuđem samo doprineti dodatnom destabilizovanju naše zemlje, jer kada se destabilizuje jedan od tri stuba svake države, a to su sudstvo i pravosuđe, onda vrlo lako može da padne i država. Nadam se da nećemo biti dovedeni u situaciju da nam neko sutra kaže da nismo sposobni da upravljamo i vladamo samim sobom i da nam je potreban neki mentor iz inostranstva.
U nadi da ćete usvojiti predložena rešenja SPS-a o povlačenju svih ovih zakona iz procedure, zahvaljujem vam se i mislim da se neće obistiniti ono što sam danas komentarisao, ne dao bog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a potom narodni poslanik Milorad Mirčić.

Gospođo Mićić, gospodine Protiću, dame i gospodo narodni poslanici, parlamentarizam u Srbiji ulazi u nemuštu fazu. Nemoguće je pod ovakvim okolnostima normalno funkcionisati. Apelujemo da se vrati TV prenos, da se obezbedi novinarima da normalno prate skupštinsko zasedanje.
Tri zakona, pošto je jedan odlukom ministra povučen iz procedure, predmet su kompromisa koji je postojao između DSS-a i ostatka DOS-a. Taj kompromis je uslovio da su neki od zakona koji su ovde izglasani nedorečeni, neki nesvrsishodni, a neki neodrživi.
Mi razumemo da je kompromis jedan od načina da se različite političke volje u parlamentu pretoče u zakon, ali je očigledno da danas imamo realan problem i da je ovo pokušaj da se taj realan problem, na način koji je jedino moguć, otkloni. Odluku ministra Batića da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava povuče iz procedure pozdravljam, kao i napor koji čini da sa međunarodnim organizacijama, shodno Rezoluciji 1244, proba da održi nadležnost pravosuđa Srbije na Kosovu i Metohiji. To pozdravljamo.
Nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta bi možda mogla da budu rešena na neki drugi način, ili je možda trebalo da budu. Razumem koncept koji je skupštinski odbor nadležan za ovu oblast lišio nekih prava koja je on ranije imao, da predlaže sudije na predlog tužioca, odnosno da Skupština bira tužioce; mi ne treba da imamo strah od onoga što čini jedan odbor zato što odbor čine narodni poslanici, izabrani od građana Srbije, zato što su oni predstavljena politička volja u parlamentu i zato što oni imaju odgovornost prema svojim biračima, prema sredinama iz kojih dolaze i prema građanima ukupno.
Argument da se ne mogu izbeći različiti politički uticaji prilikom funkcionisanja nadležnog skupštinskog odbora je neodrživ zato što se politički uticaj različitih političkih stranaka ili poslaničkih grupa ili koalicija ne može izbeći ni u tzv. nezavisnim telima koje bira ova skupština, kao što je ovaj koji je imao zadatak da predlaže sudije i danas ovde razgovaramo o tome da to nije efikasno.
Narodni poslanik i skupštinski odbori treba da dobiju ono mesto koje imaju u svim normalnim državama u svetu. Niko ne treba da ima strah od postupanja narodnih poslanika, niti od skupštinskih tela, zato što je jedino to što oni rade merljivo na način koji se vrednuje podrškom ili uskraćivanjem podrške na prvim narednim izborima.
Tu vrstu rizika treba da prepustimo pojedincima i političkim strankama, koalicijama i poslaničkim klubovima i da nemamo muku sa tim u vezi. To je prosto razmišljanje o mestu i ulozi narodnog poslanika danas u Srbiji, a, rekao bih, nažalost i sutra u Srbiji, pošto smo očigledno uskraćeni za elementarno pravo da ono što ovde izgovaramo bude merljivo na način kako jeste merljivo svuda u svetu.
Nije dobra vest u Srbiji danas da se zabranjuju novine i nije dobra vest u Srbiji danas da se iz parlamenta... (Žagor.)
Veoma pažljivo slušam svakoga od onih koji se obraćaju sa ove govornice, gospodine Šutanovac, kada ste se već javili, molim vas, (juče sam govorio, niste bili prisutni), da zakažete sednicu Odbora za bezbednost zato što prilike to nalažu.
Na spisku ljudi koji su predloženi za razrešenje pod rednim brojem 35. nalazi se sudija Opštinskog suda u Čačku, gospodin Školjević, i s tim u vezi ja sam obavio...