PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Ovim amandmanima DSS je pre svega htela da se načelo jednakog odlučivanja u svim stvarima i ravnopravnost građana potpuno sprovede. Ujednačavanje sudske prakse moguće je jedino ako drugostepeni sud, a u ovom slučaju to je apelacioni sud, bude republički, gde će se na posebnim sednicama zauzimati stavovi prilikom presuđivanja u određenim stvarima.
    Na ovaj način mi ne poboljšavamo situaciju, naprotiv, samo je pogoršavamo - usitnjavanje, deljenje sudova, ne sedište jednog apelacionog suda, ako bi bio u Beogradu, već formiranje četiri apelaciona suda, kako je neko rekao, i to republičkog ranga. Vi ne možete u jednoj republici imati četiri suda republičkog ranga, već samo jedan, kako je bilo prvobitno predviđeno, apelacioni sudovi sa sedištima, a formiranje četiri apelaciona suda ide upravo u prilog onima koji zagovaraju federalizaciju Srbije, odnosno onima koji sanjaju san o podeli Srbije.
    Ostvarivanje jednog ovakvog načela upravo bi imalo katastrofalne političke posledice za Srbiju, jer bi se time dao povod onima koji pišu ustav Vojvodine, koji donose razne ustavne akte, u raznim vidovima, da dobiju i svoj sud koji bi odlučivao i doprineo samostalnosti tih regiona, da ne kažem državnosti tih regiona.
    Mi kao DSS smo zato predložili da imamo jedan apelacioni sud sa sedištem u Beogradu, republičkog ranga, i četiri odeljenja. Ovo rešenje je i jeftinije i ekonomičnije, a mislim i da je bolje za državu, za celovitost države. Zato je jako dobro prihvatiti ovaj amandman i pokazati nameru da se ujednači sudska praksa i da jednim sudom republičkog ranga sačuvamo sudsku celovitost, odnosno sprečimo cepkanje sudova, sudske prakse i otvorimo vrata ka raznim ustavima Vojvodine i kakve već ustave neko ne sanja. To je jedna stvar.
    Druga stvar, zašto je nekom u interesu da se ima više manjih celina? Zato što je onda lakše vršiti politički pritisak na manje celine. Mnogo je teže na jedan jedini apelacioni sud u Srbiji, republičkog ranga, vršiti političke pritiske. Ovako će lokalni moćnici u tim gradovima gde su sedišta apelacionih sudova moći da vrše političke pritiske, da politički prekrajaju i kreiraju sudsku praksu.
    Zato je ovo rešenje potpuno suprotno interesu građana Srbije, interesu celovitosti Srbije i načelu pravde i pravičnosti, kojim se, iskreno verujem, svi iskreno rukovodimo. Zato će DSS biti protiv ovoga i u jednom drugom sastavu Skupštine zalagaće se za jedno sudstvo koje će oslikavati jedinstvo države, sudske prakse i koje će biti brana cepanju Srbije, a ovo upravo otvara te mogućnosti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od učesnika želi reč? (Da.)
    Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom na datum koji je predviđen za stupanje na snagu ovog zakona i za formiranje apelacionih sudova, meni se pomalo čini i da je bespredmetno da se sada toliko upuštamo u raspravu o tome da li će postojati jedan apelacioni sud na nivou Republike sa odeljenjima, kako je to do sada bilo regulisano, ili će se ići ka tome da postoji više apelacionih sudova, obzirom da će do 1. januara 2004. godine sigurno biti raspisani izbori u Srbiji i da će neka druga skupština u nekom drugačijem sastavu ovde uređivati pravosuđe na sasvim drugačiji način.
    Jedni se zalažu za regionalizaciju, drugi se zalažu za federalizaciju, a ovo je sve u stvari priprema za to da ne bismo posle tog zamišljenog ustava, za koji možemo da pretpostavimo kako će da izgleda, morali ponovo da menjamo ovaj zakon. Nećemo morati da ga menjamo, biće doneti sasvim novi zakoni koji će tretirati problematiku pravosuđa. Što se tiče nas poslanika SRS, potpuno smo indiferentni prema sudbini ovog amandmana.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragor Hiber.
    ...
    Demokratska stranka

    Dragor Hiber

     Dame i gospodo, izvinjavam se što vam oduzimam vreme, ali prokomentarisao bih malo argumente u korist ovog amandmana, izrečene sa ove govornice. Naime, meni je podjednako prihvatljiv koncept da postoje četiri apelaciona suda i da postoji jedan i tri odeljenja. Koje je rešenje bolje, pokazaće se u budućoj praksi. Ima teorijski ili unapred datih argumenata i za jedno i za drugo rešenje, ali teško da u te argumente, bar ne na ovaj način, spada argument ujednačavanja sudske prakse.
    Ne bih hteo da se stvori utisak da o dobroj sudskoj praksi misle samo jedni, a drugi to prenebregavaju, naročito kada ti koji navodno o tome misle previđaju neke okolnosti. Apelacioni sudovi su drugostepeni sudovi i njihova uloga ni u jednom pravosudnom sistemu nije ujednačavanje sudske prakse. Oni rešavaju o pravnim lekovima, najčešće se bave činjenicama, a primenom prava samo u nekoj meri.
    Ulogu ujednačavanja sudske prakse imaju u svakom pravosudnom sistemu, pa imaće i u našem, sudovi koji imaju kasacsionu ulogu, a to je Vrhovni sud Srbije. On će biti kasacsioni u odnosu na odluke apelacionih sudova. Ovaj argument koji je izrečen, pravno vrlo malo vredi.
    S tim u vezi bih rekao da je bilo ovde u raspravi zabuna oko značenja odredaba da Vrhovni sud rešava i o redovnim pravnim lekovima, i ideja da se time odstupa od ranijih rešenja. Ne, predlagači osnovnog seta zakona su prevideli da je Vrhovni sud drugostepeni u odnosu na upravni i da zbog toga rešava i o redovnim pravnim lekovima. Reč je o omašci prvobitnog predlagača seta zakona. Zato predlažem da se ovaj amandman ne usvoji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Replika na izlaganje predsednika Odbora za pravosuđe. Osnov za repliku je pogrešno tumačenje.
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.
    ...

    Đorđe Mamula

    Uvažavajući argumente kolege Hibera moram da kažem da ne znam kako je, kada je reč o apelacionim sudovima, u drugim državama. Naš amandman se rukovodio našim prilikama. Tačno je da u teoriji sudska praksa nije izvor prava. U praksi jeste. Jednom zauzeti stav okružnog suda o nekim pitanjima postaje obavezujući. Sudije opštinskih sudova vode računa o tome koliko će imati usvojenih presuda, koliko ne. Okružni sud je presudio tako i to ostaje kao primer za ugled za sledeće slučajeve. Sudija vodi računa kakav će mu biti rezultat u svakom sledećem slučaju i to je uticalo na kasniji izbor.
    Prema tome, sudska praksa jeste izvor prava. Znam da su napisane knjige o tome da nije, međutim, mi smo se upravo rukovodili time da će ovo rešenje biti praktično. Dakle, argument nije iz sfere politike, nego, ako mogu da budem slobodan da kažem, iz sfere struke, i to praktičara.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ćulibrk, Ljubiša Maravić, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.
    ...

    Marko Ćulibrk

    Poštovani narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u kome se radi o preplitanju nadležnosti između okružnih i opštinskih sudova za krivična dela, pre svega, prema privredi i prema maloletnicima.
    Mi predlažemo, pošto ionako treba da se, prema Ustavnoj povelji i Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje - član 20, izvrši usklađivanje Krivičnog zakona Republike Srbije i Krivičnog zakonika SRJ, da dok se to ne desi ostane sve kako je do sada. Znači, da okružni sud bude nadležan za krivična dela protiv privrede, jer se ipak radi o težim krivičnim delima.
    Predlažemo da se za maloletnike ipak odredi nadležnost okružnog suda, jer se ipak radi o specifičnom obliku zakonodavstva i krivičnih dela i da efikasnosti, stručnosti i iskustvu okružnih sudova damo prednost nad dostupošću opštinskih sudova maloletnim licima. Pošto je maloletni kriminal uopšte u porastu, čak se razmišlja u više evropskih zemalja o osnivanju nekih novih sudova za maloletnike. Mislim da bi ovo trebalo da se usvoji, pre svega da ne bi dolazilo do mešanja nadležnosti, dok se to ne harmonizuje između saveznog krivičnog zakonodavstva i republičkog zakonodavstva.