Gospođo predsedavajuća, zakon je u toku rasprave povučen iz procedure. Za razliku od nekih drugih poslanika, poslanici Demokratske stranke Srbije se pripremaju za sednice Skupštine i samim tim imamo pripremljenu raspravu za ovu tačku. Treba reći da je nama jako drago što je taj zakon povučen iz procedure i što su prihvaćene sugestije Demokratske stranke Srbije da je to loše za državu. To mogu da okarakterišem kao jedan vrlo dobar potez ministra pravde, što je taj zakon povukao iz procedure.
Da se vratimo na ono što nije dobro. Julskim izmenama zakona o pravosuđu utvrđeno je da predsednik suda ne sme da sudi i na taj način je duboko povređeno pravo sudije da sudi. Mi smo imenovanjima predsednika sudova na ta mesta, u najvećem broju slučajeva, imenovali dobre i najkvalitetnije sudije u nameri da sudove napravimo dobrim i kvalitetnim, i to je upravo uradila ova skupština. Uzimanjem ove nadležnosti ili ovog ovlašćenja sudijama da sude mi smo sudove ostavili bez najboljih sudija. Ova odredba je na sreću poništena od strane Ustavnog suda Srbije i mi smatramo da je to jako dobro.
Isto tako, predviđeno je tim promenama zakona da predlog za sudiju daje nadležni skupštinski odbor, a ne onako kako je utvrđeno zakonom. Ta odredba je isto protivustavna i isto je poništena. To je nešto što je dobro, što su konačno sami sudovi dali sebi za pravo da zaštite svoj integritet i svoj položaj i rekli Skupštini da koliko god se ona trudila da preuzme nadležnost sudstva i da dođe do konfuzije u podeli vlasti jednostavno to nije moguće.
Izbor Velikog personalnog veća je takođe tim zakonima koji su na Ustavnom sudu poništeni iz nadležnosti samih sudova prešao u nadležnost Skupštine, što je opet ozbiljan udar na nezavisno sudstvo. Ovo pokazuje očigledno nameru jednog dela ili celokupne vlasti, da se podela vlasti, koja je utvrđena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, grubo naruši na štetu sudske vlasti i da dođe do uticaja zakonodavne vlasti na sudsku vlast, kako ta vlast ne bi bila, s jedne strane, slobodna da vrši svoju dužnost, a s druge strane bi napade na sudsku vlast uvek koristili kao izgovor za svoju nesposobnost i svoj nerad.
DSS smatra da je najbolja pomoć sudstvu ne mešati se u njihove poslove i da smo se tako ponašali od prvog dana. Smatramo da sudije ponajviše žele da se obračunaju sa onima koji su korumpirani i loši u njihovim redovima, jer jedan mali broj onih koji su korumpirani baca ljagu na čitavo sudstvo i na ceo sistem.
Mislim da je nama u interesu pre svega da pustimo njih da oni kažu šta misle i da se oni obračunaju sa samim sudovima, pošto se ovde radi o strukovnim stvarima, kojima se Veliko personalno veće i bavi. Zato je dobro što sama Skupština neće imati uticaja na sastav i izbor Velikog personalnog veća.
Takođe je loše što se uvodi nadzor Skupštine nad radom sudova. U nadležnost skupštinskom odboru stavlja se da on kontroliše rad sudova, da nadzire kako se sprovode pojedine odluke iz zakona kojima se uređuje sistem pravosuđa. Mislim da je to jako loše i da nije dobro da Skupština ima bilo kakvo pravo nadzora; time se narušava sistem podele vlasti, narušavaju se načela samostalnosti sudstva u obavljanju funkcije i uvodi se sistem političke kontrole sudstva.
To je nešto što je loše i za nas potpuno neprihvatljivo. Imamo ozbiljnih omaški u ovim zakonima, i u ovakvim promenjenim, gde se govori (o tome sam govorio i juče) o posebnim razlozima za prestanak mandata, koji se predviđaju kao mnogo oštriji nego što su opšti uslovi za prestanak mandata, gde se govori da su to sudije koje su učestvovale u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima, ili su iz nečasnih pobuda grubo kršili ljudska prava, zajamčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Veliko personalno veće o tome odlučuje i ovo su posebni razlozi za prestanak mandata.
Znači, govorimo o posebno opasnim povredama prava građana. I za razrešenje i prestanak mandata sudijama koji su učinili ovu tešku povredu predviđeno je da Veliko personalno veće u roku od šest meseci utvrdi razloge za prestanak, i ne postoji sankcija raspuštanja Velikog personalnog veća ukoliko ovo ne utvrdi.
Sada se predlozima ovih zakona predviđa da Veliko personalno veće za povrede sudijske dužnosti manje opasne po društvo, znači to su opšti kriterijumi ili opšti razlozi za prestanak dužnosti, može i mora u roku od 30 dana da utvrdi razloge za prestanak. Znači, ovde se ne ostavlja čak ni mogućnost da Veliko personalno veće kaže - nema razloga za prestanak, već stoji norma da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za prestanak.
Ovde se odmah pokazuje namera da Veliko personalno veće mora da utvrdi razloge za prestanak. Ne znam da li je ovo redakcijska greška ili greška onih koji su pisali ovaj član, ali se govori o jasnoj nameri da Veliko personalno veće mora da utvrdi razloge za prestanak i da se nakon toga, ukoliko to ne utvrdi u roku od 30 dana, to veće raspušta po sili zakona.
Ovde govorimo o dve potpuno različite stvari, gde ste vi za one uslove za prestanak mandata koji su mnogo opasniji za društveni poredak, za Ustav i za Ustavom zajamčena prava građana predvideli rok od šest meseci za utvrđivanje da li postoje razlozi za prestanak tih prava po tim osnovama, a za one koji su mnogo manje opasni predvideli ste 30 dana, uz uslov da se Veliko personalno veće raspušta i uz još jedan dodatni uslov, da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za prestanak.
Tako stoji u zakonu, ukoliko ste pogledali. Ne stoji niti da može ili ne mora da utvrdi, niti da je ovako ili onako, već da ono utvrđuje razloge za prestanak. To je imperativna norma. Po mom mišljenju, verovatno je to greška koja se potkrala, ali očigledno je namera da Veliko personalno veće sagledava i utvrđuje da li ima ili nema razloga.
Verujem da će se to kroz redakciju samog teksta zakona, pre objavljivanja, ispraviti, ali je za nas sporna ova odredba - da ukoliko ne odluči u roku od 30 dana prestaje mandat, i tu nalazimo taj nesklad za mnogo opasnija dela. To bi bilo kao kada biste rekli za krivično delo ubistva, koje ima veliku društvenu opasnost - istraga se vodi godinu dana, a za krivično delo sitne krađe istraga mora da se završi u roku od pet dana, i ako se ne završi sudija se razrešava, i sve ostalo.
Znači, imamo jedan potpuni nesklad u ove dve odredbe i mislim da bi to trebalo da bude usklađeno, da bismo dobili jedan koherentan predlog zakona, gde ne bi bilo ovog nesaglasja, jer se time, jednostavno, kvari jedan sistem koji je uspostavljen; ovo je jedna dobronamerna primedba, koja ide samo u pravcu poboljšavanja Predloga zakona.
Očekujem da skupštinski odbor to ispravi ili da se nađe način da se to ispravi, kako bismo dobili jedan bolji predlog zakona. DSS će glasati selektivno o predlozima zakona, neke ćemo podržati neke nećemo, ali svakako da se mora sa izgradnjom pravosudnog sistema biti veoma pažljiv, s obzirom da je izgradnja nezavisnog, samostalnog i pre svega odgovornog sudstva, proces; tu se ništa ne može i ne treba "lomiti preko kolena" i ne treba raznim političkim uticajima onemogućavati sudije da rade.
Mi ćemo se za to uvek boriti i zato su predlozi zakona koje smo mi dali u skupštinsku proceduru 2001. godine upravo išli u pravcu izgradnje jednog sudijskog aparata koji bi bio nezavisan od političkog uticaja i koji bi imao snage i mogućnosti, ukoliko je takva klima u društvu i u ovoj skupštini, da se sam izbori sa korumpiranim i neodgovornim sudijama i time doprinese izgradnji pravne države. Hvala.