To vi takođe znate. Znam da vas to sada boli. Naravno, desile su se očigledno mnoge stvari koje su pokazale nemoć pravosuđa ili policije. To je problem koji mora da se rešava unutar Vlade, koja mora zakonskim projektima da stvori takvu atmosferu da funkcionišu država, pravosuđe i policija. Jedno bez drugog apsolutno ne može da funkcioniše kako treba. Ako zakaže policija, zakazaće i pravosuđe. A ako zakaže pravosuđe, policija ne može ništa da uradi.
Htela bih da se osvrnem na opštu klimu u kojoj rade pravosudni organi. Ministar je rekao i da je to predsednik Vrhovnog suda Leposava Karamarković potvrdila, da niko nikada nije vršio pritisak na to kakve će se presude donositi, da niko iz Vlade nije okrenuo telefon i rekao - uradite to i to, vodite ovakvu ili onakvu kaznenu politiku.
Hoću da verujem da to jeste tako, ali moramo da priznamo, i sada vidimo da je to tako, da je kriminogeni deo društva, mafija koja je postojala u Srbiji, a koja je nesporno morala da bude i bila je u vezi sa određenim ljudima iz vlasti i iz Vlade, imala svoje instrumente da posredno ili neposredno utiče na te iste sudije.
Možemo svi ovde da ospemo paljbu po sudijama i da kažemo da ne valjaju, da ne znaju, da su korumpirani i da su pod pritiscima, ali oni verovatno i jesu pod pritiscima, što pod pritiskom onih koji zaista mogu iz institucija vlasti, sa položaja na kome se u državi nalaze, da eventualno pritiskaju sudije, ako ne direktno onda putem javnih glasila tako što unapred prozivamo ili unapred priželjkujemo da se nešto desi ili prejudiciramo odluke suda, a sa druge strane i imala je ta mafija mogućnosti da pritiska te ljude. A, sudije su samo ljudi koji strepe za sebe, za svoje porodice i koji su podložni verovatno takvim pritiscima, a nije imao ko da ih zaštiti. Ne treba da se čudimo onda što smo došli u ovakvu situaciju u kakvu smo zapali.
Kažem još jednom da hoću da verujem da je ministar u pravu kada kaže da niko nije pritiskao sudije, ali moram da ga podsetim na jednu informaciju, koju je on u formi izveštaja podneo Vladi Republike Srbije pod naslovom "Reforme pravosuđa", gde kaže da su se očekivanja građana Srbije, što se pravosuđa tiče, kretala u tri pravca.
Prvo, razrešenje iskompromitovanih sudija i tužilaca. Drugo, pokretanje, vođenje i brzo okončanje postupaka protiv čelnika bivšeg režima i lokalnih moćnika. Treće, efikasniji, ažurniji i kvalitetniji rad u uobičajenim postupcima. Pošto ova očekivanja nisu praktično uopšte ispunjena, neophodno je urgentno reagovanje radi vraćanja poverenja u domaće pravosuđe, što podrazumeva sledeće mere.
Razrešenje 50-100 sudija, a po inicijativi ministra pravde od oktobra 2001. godine - rok 15 dana. Okončanje započetih postupaka protiv 50-100 čelnika bivšeg režima i lokalnih moćnika - rok dva meseca. Pokretanje postupka protiv iste kategorije lica po podnetim krivičnim prijavama - rok dva meseca. Radikalizovanje pritvora, budući da je u ukidanju pritvora najveća korupcija u pravosuđu - rok odmah.
Promena prilično komotnog i familijarnog odnosa na relaciji sudija - tužilac - advokat, jer su za sud tužilac i branilac, odnosno punomoćnik, stranke u postupku - rok odmah. Razmatranje etičke kategorije u pogledu mogućnosti da predsednici sudova i sudije, članovi njihove najuže porodice, budu advokati ili tužioci na područjima istog suda. Maksimalno ograničenje svih putovanja radi seminara, saradnje i sličnog dok se pravosuđe ne konsoliduje - rok odmah.
Ovde ste, ministre, vidim, shvatili opasnost Društva sudija kao nevladine organizacije. Samo sudije koje su voljno ili pod prinudom morali da budu članovi Društva sudija idu na raznorazne seminare po svetu. Znamo kako se finansira Društvo sudija i znamo kome to ide naruku.
Rigorozna disciplina u pogledu dolaska i odlaska na posao. Ja se sa vama slažem, da bi neke od ovih stavki morale da se uvedu. Ne na ovaj način kako ste vi to zamislili, nego stvaranjem opšteg ambijenta u društvu. Očigledno je da ste u nekim stavkama hteli da direktno naložite sudovima i sudijama kako da se vladaju, kako da rade i kakve odluke da donose, pogotovo što u poslednjem stavu ministar pravde kaže da će nadzirati ispunjenje ovih ciljeva, uz ovlašćenje da preduzima sve potrebne mere radi njihove realizacije, a sve te potrebne mere morale bi da budu isključivo u skladu sa njegovim zakonskim ovlašćenjima.
Još jednom moram ipak da kažem da se život u Srbiji ne odvija normalno i to je valjda svima vama jasno, ali ako mogu da rade škole, kulturne ustanove, ako mogu da se održavaju sportska takmičenja, da li je moguće da je samo parlament Srbije, gde treba da se čuje glas naroda, opasnost po bezbednost ove države i da ovu sednicu moramo da održavamo ovako, bez mogućnosti da građani Srbije prate ono što njihovi predstavnici u parlamentu govore?