PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče ministar Batić, ovde se za govornicom pojavljuju neki pogonski pravnici. Odmah da se razjasnimo, ja nisam ni pogonski pravnik, uopšte nisam pravnik. Jednostavno sam pravdoljubiv čovek koji je osetio pravdu preko svojih leđa i na svojoj koži. Iz tih razloga sam želeo da ukažem na neke nelogičnosti i kršenje Ustava i zakona koji se tiču pravosudnih organa.
Ova odluka o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova je u suprotnosti sa ostalim zakonima koji su vezani sa već donesenim ovde u parlamentu, kako je malopre moj prethodnik govorio, ja to ne bih ponavljao, zbog čega je Narodna skupština izbegavala da donese odluku o izboru personalnog veća.
Međutim, govorio bih o nečem sasvim drugom. Ovde se radi o čistom vlastoljublju i o revanšizmu. Naime, ako pogledamo imena ovih sudija, možemo zaključiti da se donošenje ove odluke o prestanku sudijske dužnosti zaista vrši na jedan selektivan način. Rekao bih da je ovo upravo u trenutku kada DOS-ovska većina gubi kontrolu.
Dakle, izvršna vlast gubi kontrolu i želi da se upliće u sudske nadležnosti. Tako, na primer, Odluka o prestanku sudijske dužnosti u Okružnom sudu u Somboru, tačka 5) - Beljanski Petru, okružnom sudiji u Somboru, stupa na snagu 28. avgusta 2001. godine. Postavlja se pitanje kako je sudija, o kojem sam govorio, mogao da donosi odluke od 28. avgusta 2001. godine do dan-danas, jer je još uvek na dužnosti sudije Okružnog suda. Dakle, sve one odluke koje je doneo su vanustavne.
Na taj način ne želim da optužujem ni sudiju Okružnog suda u Somboru, niti bilo kog sudiju, ali hteo bih da kažem da se ovim stvarima Ministarstvo pravde nije bavilo. Kako je sada Ministarstvo pravde moglo da interveniše, a nije to učinilo u vreme kada se Narodna skupština nije mogla sazvati i doneti odluku o konstituisanju, odnosno izboru Velikog personalnog veća.
Tada je, ako ništa drugo, ako to Skupština nije mogla da učini, trebala da uvede vanredno stanje, jer je bio u pitanju veliki broj građana koji su nelegalno od nenadležnih organa bili sankcionisani, odnosno donesene određene sudske presude; jer, ovaj retroaktivni zakon upravo govori o tome da sudije koje su i dan-danas na svojim dužnostima nisu imale po zakonu koji je donesen u parlamentu mogućnost da donose bilo kakve odluke.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Narodni poslanik Bojan Pajtić je tražio repliku kao predsednik poslaničke grupe.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, čisto da ne bude zabune, slažem se sa uvažnim kolegom Budišinom. Ja nisam uveo kategoriju stečenih prava u diskusiju i nikada je ne bih uveo. Ona je, dakle, privatnopravna kategorija, dominantno stvarno pravna kategorija i nikada se ne može primeniti na oblast javnog prava zato što se kod javnih funkcija na te funkcije dolazi činom izbora, imenovanja, postavljenja ili eventualno u monarhijama rođenjem i nikako to ne može biti stečeno pravo. To može biti neko pravo koje može biti derogirano odlukom onoga koji je taj akt i doneo, a u ovom slučaju Narodne skupštine. Mislim da odlukom ove Narodne skupštine na taj način i postupamo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Petar Cvetković

Dame i gospodo, malo je toga moguće dodati onome što su rekli poslanici Demokratske stranke Srbije, gospodin Dejan Mihajlov i gospodin Dušan Budišin. Ja bih dodao suštinu našeg protivljenja ovakvom protivpravnom, protivustavnom postupanju, u jednoj rečenici. Nisam daleko od istine ako tvrdim da je procedura srž demokratije, da upravo poštovanje procedure čini suštinu demokratskih odnosa i demokratičnosti jednog društva, mogućnosti ostvarenja prava, bilo pojedinačnih bilo opštih.
Sa druge strane, postavljam pitanje ko je ovlašćen da ne poštuje proceduru koja je utvrđena zakonom, Ustavom ili nekim podzakonskim aktima. Da li je moguće ovlastiti nekoga, ili, još gore, ko može da sebi da za pravo da krši utvrđenu proceduru i samim tim zakon i Ustav?
Pretpostavimo da je tačno ono što je u uvodnom izlaganju rekao gospodin Hiber - da je Vrhovni sud, odnosno Veliko personalno veće prekršilo Zakon o sudijama. Nema potrebe da ulazimo u to da li je to tako ili ne, ali pretpostavimo da je tako i konstatujmo da su Vrhovni sud i Veliko personalno veće prekršili Zakon o sudijama.
Da li to onda opravdava ministra pravde i Ministarstvo pravde da postupaju suprotno Ustavu, suprotno proceduri utvrđenoj samim Ustavom? Da li to opravdava skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu da postupa suprotno Ustavu i, manje od toga, suprotno Poslovniku ove skupštine? Da li će to i ko će moći opravdati ovu skupštinu da donese neku odluku, a u ovom konkretnom slučaju odluku o razrešenju, suprotno utvrđenoj proceduri.
Gospodo, moramo se zamisliti nad time, jer u protekle dve godine mnogo je bilo kršenja zakona, Ustava i selektivne primene Ustava ili zakona. Gospodo, našim zalaganjem za zakonitost, za ustavnost, za poštovanje utvrđene procedure mi upravo branimo ovu prividnu, a kažem prividnu upravo zbog mandata i nategnute većine u ovom parlamentu, skupštinsku većinu. Mi ih branimo od njih samih, jer i oni sami će se složiti sa time da neće večito vladati. Nakon silaska sa vlasti mnogima od njih će se suditi zbog nepoštovanja procedure, zbog nepoštovanja zakona. Zbog toga našim zalaganjem za zakonitost, za poštovanje Ustava i zakona upravo branimo sadašnju skupštinsku većinu i sadašnju vlast. Branimo od njih samih, od njihovog protivpravnog postupanja.
Razumem ja njihove izjave, odnosno navode da je prekršen Ustav time što je bilo koji sudija koji ima preko 65 godina u radnom odnosu. U redu je to, ali zašto zaboravljaju upravo tim Ustavom utvrđenu proceduru kako se dolazi do toga da sudija prestaje da bude sudija kada navrši 65 godina. Da li ih može opravdati ta odredba Ustava da ne poštuju proceduru.
Podsećam ponovo na član 101. stav 4. Ustava Srbije gde je izričito predviđeno da postojanje razloga za prestanak sudijske dužnosti, u koje ulazi navršenje radnog veka, utvrđuje Vrhovni sud Srbije i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Mi imamo slučaj... jeste, gospodin Hiber je rekao da imaju dilemu, međutim tu dilemu su loše rešili. Imamo slučaj da je ministar pravde, odnosno Ministarstvo pravde dalo predlog odboru ove skupštine, Odboru za pravosuđe i upravu da se razreše sudije. Nije bitna brojka, 37. Odbor za pravosuđe i upravu je, suprotno odredbi Ustava, koju je verovatno znao, a i da nije znao bio je dužan da zna tu odredbu Ustava, vagao, vagao i odlučio da, suprotno utvrđenoj proceduri i suprotno Ustavu, predloži ovoj Narodnoj skupštini da te sudije razreši.
Nemamo ovlašćenog predlagača za ovu odluku koju želite doneti. Moguće je da je ta odluka i ispravna. Ne ocenjujem sadržinsku ispravnost te odluke. Pozivam na poštovanje procedure, gospodo koji dobacujete iz skupštinskih klupa, pozivam na poštovanje procedure, jer je procedura srž i suština demokratije, ako mnogi od nas uopšte znaju šta je to procedura i šta je zakonitost.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, pred nama je jedan, rekao bih, i bilo bi to normalno da se kaže, naivan predlog, jedan predlog o kome ne treba ni raspravljati. Neko je radio 40 godina ili navršio 65 godina starosti, i potpuno je prirodno i normalno da mu prestane vršenje određenih dužnosti, da nekome od njih kažemo - svaka čast, radio si pošteno, sav si se posvetio svojoj funkciji, neka ti bude penzija lepa, dugo živi. Drugome bi rekli - e, hvala bogu da si jednom navršio 40 godina, ili 65 godina starosti, i da smo se otarasili tebe.
Bilo bi lepo da kažemo - doći će neki mlađi, poletniji, koji će imati više elana i volje, možda manje u tom trenutku stručnosti i iskustva, ali će vreme učiniti svoje, oni će se posvetiti poslu koji obavljaju, od njih će biti dobre sudije, tužioci, nosioci visokih pravosudnih funkcija.
I ne ocenjujem i ne žalim ni za kim sa ove liste, to je vaše pravo, to je pravo onih koji predlažu, da ovako postupaju. Ja sam se čak i ohrabrio kad sam čuo ministra koji kaže da on zaista ne utiče na izbor sudija i tužilaca. Obradovale su me reči profesora Hibera koji kaže da će se zakon primenjivati jednako i važiti jednako za sve, kako za sve ostale zaposlene u javnim službama, tako i za nosioce pravosudnih funkcija. Sve je to lepo, ali, imam iskustva.
Dajem vam kao primer grad Niš. U Nišu je, eto, to nezavisno sudstvo, nezavisno od ministra, nezavisno od uticaja političkih stranaka, a kao slučajno za nosioca pravosudnih funkcija imenuje se jedan od funkcionera Demokratske stranke, koji je zaposlen u gradskoj upravi, jedan od funkcionera Demohrišćanske stranke, ćerka člana Visokog saveta pravosuđa, ćerka nečije majke, koja je funkcioner neke treće političke stranke itd.
Ali, šta da se radi? Doći će neka sledeća vlast, a onda će zbog ovoga, verovatno i zbog onoga što je bilo ranije, ponovo biti "Jovo nanovo", onda će neki drugi smenjivati ove koji su danas postavljeni, a onda će, kako se vlast bude menjala, uvek neko nekoga smenjivati. Gde je tu stalnost i sigurnost kod nosilaca pravosudnih funkcija, gde je tu to nezavisno sudstvo? (Glas iz sale: Gde si to čuo?) To sam čuo u veterinarskoj stanici u kojoj vi radite.
Dakle, ako danas radimo na ovakav način i ako nas ubeđujete da nema mešanja u postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija, nego da se samo radi o prinudnoj smeni generacija, gde neko ko je navršio određeni broj godina života normalno odlazi, a mlađi dolaze, to bi bilo lepo da je tačno, ali nije tačno. Dakle, nismo očistili ni sudstvo od političkih uticaja i neće biti dobro dokle god se to ne dogodi.
I na kraju, samo da vam kažem, kako vi tumačite zakone, kako tumačite sve što je u vezi sa pravosuđem i pravom, u Nišu je već smišljena jedna teška kletva: "Dabogda ti Boško Ristić tumačio zakon".
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Predlog zakona DSS o sudijama Srbije u članu 53. glasio je: "Radni vek sudije ne može biti produžen".  Mi smo taj stav branili i pre nego što je zakon usvojen. Po ranijem zakonu, predsednik Vrhovnog suda Leposava Karamarković produžuje radni vek sudijama Nikoli Miloševiću, Milovanu Dedijeru, Zoranu Ivoševiću, Milevi Gajinov i Aleksandru Rankoviću.
Dakle, oni su stekli to pravo po onom zakonu. Usvojena Povelja o ljudskim pravima govori o tome da se u stečena prava ne može dirati. Prema tome, budući da sam čuo vest da smo danas primljeni u Savet Evrope, znači da sud u Strazburu postaje nadležan. Mnogo jače države su o tome vodile računa. Prema tome, smatram da treba povesti u ovom trenutku računa o toj činjenici.
Naravno da su za ostale sudije ti uslovi ispunjeni, naročito mislim da je bilo volje da se razreše neke sudije mnogo ranije, kao Jevrem Nedić i Aleksandar Ilić, ali oni su ostali do ovih dana. S druge strane, prestaje sudijska funkcija zbog navršenja radnog staža, kada - oktobra 2000. i januara 2000. Njima su povećane plate, znači, u penzijski staž ulazi i ova plata koja je povećana u poslednje dve godine. Kako je moguće da im radni vek onda ne prestaje sa današnjim danom, nego im prestaje 2000, 2001. itd. Mislim da je trebalo da se promisli, jer im se utiče i na penzijski osnov, što nije bezvredno.
Zato mislim da bi ovaj predlog trebalo povući, urediti ga u skladu sa zakonom, pa onda odlučivati. Ovako se dobija utisak da je u pitanju politički obračun i nepotrebno im se daje na značaju, da danas - sutra pričaju da su upravo oni bili zaslužni, pretvaraju se u žrtve, potpuno pogrešno. Eto toliko.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme koje je na raspolaganju SRS je 13 minuta.