Članom 56. osnovnog zakona reguliše se navršenje radnog veka i razlozi za razrešenje koje utvrđuje Veliko personalno veće. U izmenama se predviđa - ako u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku o utvrđivanju razloga za razrešenje, odluku će doneti Opšta sednica u narednom roku od 30 dana, a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat. Smatramo da je mnogo bolje da se ovaj amandman drugačije uredi, tako što će Veliko personalno veće biti dužno da u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka donese odluku da li postoje razlozi za razrešenje.
Smatramo da je ovo racionalnije i da bi ovo rešenje bilo bolje. Hvala vam.

Da li se još neko prijvaljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković i Slobodan Adžić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Predlog DSS-a glasi da se briše član 7. Predloga zakona.
Narodna skupština na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine ovlašćuje se da konstatuje prestanak dužnosti sudije zbog navršenja radnog veka. Ako Veliko personalno veće ili predsednik Vrhovnog suda Srbije blagovremeno ne obavesti Narodnu skupštinu o tome da postoje razlozi za prestanak sudijske dužnosti zbog navršenja radnog veka, Narodna skupština ne može utvrditi prestanak sudijske dužnosti bez prethodnog akta Vrhovnog suda Srbije. Ustavna norma štiti podelu vlasti i samostalnost i nezavisnost sudova, tako što propisuje da sudiji može prestati dužnost samo pošto postojanje razloga za prestanak dužnosti, time i navršenje radnog veka utvrdi sudska vlast sama.
Prvo sledi akt Vrhovnog suda Srbije, pa tek posle akt Narodne skupštine. Niko, pa ni skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu, ne može doneti nikakvu odluku pre nego što Vrhovni sud Srbije ne donese odluku o tome da je sudija navršio radni vek i o sadržini te odluke ne obavesti Narodnu skupštinu. To se zakonom ne može promeniti, a da se ne povredi Ustav Srbije, član 101. stav 4.
Pored toga, predložena odredba sadrži omašku utoliko što su iz nje izostavljena pravila koja su sadržana u članu 63. stav 2. i 3. Zakona o sudijama, prema kojima je na odluku o prestanku dužnosti sudije dopuštena žalba Ustavnom sudu u roku od 15 dana od objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ustavni sud shodno primenjuje pravila o odlučivanju u izbornim sporovima, član 63. stav 3. Zakona o sudijama.
Omaška je utoliko teža što to pravo po važećem Zakonu o javnim tužilaštvima imaju javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, a na odluku o razrešenju dopuštena je žalba Ustavnom sudu u roku od 15 dana od objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", što je regulisano članom 78. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu.
Posledice omaške mogle bi biti da sudije dođu u nejednak pravni položaj u odnosu na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca i to u jednom veoma bitnom pitanju, a to je pravo na žalbu Ustavnom sudu. Nema nikakvih razloga da bude različit položaj sudija u odnosu na položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Hvala vam.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

U još uvek važećem Ustavu Republike Srbije definisan je način kako prestaje sudijska funkcija. Član zakona koji ste vi predložili je suprotan Ustavu. Gospodin Cvetković je predložio ovim amandmanom, da se ovaj član briše.
Ovo je odredba koja će sigurno biti poništena od strane Ustavnog suda Srbije, jer član 101. stav 4. Ustava Srbije kaže da sudiji može da prestane sudijska funkcija samo na osnovu akta, odnosno predloga Vrhovnog suda Srbije; to je vezana stvar i ne može se mimo toga, ne može se raditi ovo što ćete vi danas verovatno da uradite pod sledećom tačkom dnevnog reda - razrešenje sudijskih funkcija, što ćete da nanesete veliku bruku i štetu ovoj državi, što ćete učiniti protivustavnu stvar; ali očigledno to vas ne zanima, jer svi pričate. Vas ni Ustav niti bilo šta ne zanima, niti obavezuje, sem političke volje i zloupotrebe vanrednog stanja.
Ovo što mi sada govorimo, pošto građani ne mogu da čuju, ostaće ovde zabeleženo. Iskreno verujem da će oni koji će se naći pogođeni ovim upravo svi koji smatraju da Ustav, ma kako loš, mora da se poštuje, učiniti sve da se vaše takve odluke ponište i da se dejstva protivustavnih odluka otklone. Naš amandman je samo u skladu sa Ustavom i mislim da ga treba podržati i konačno ovu skupštinu vratiti u ustavne tokove.

Više nema prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 9. amandman, sa ispravkama, podneo je narodni poslanik Predrag Stojanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkama.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković i Slobodan Adžić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić.

Amandman na član 10. Zakona o izmenama Zakona o sudijama glasi - reči "apelacionih sudova" zamenjuju se rečima "Apelacionog suda". Amandman je posledica amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kojim se predlaže jedinstven apelacioni sud za teritoriju Srbije.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača nije prisutan da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZA IZBOR, IMENOVANjE, RAZREŠENjE I PRESTANAK FUNKCIJE NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka:
-Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa ispravkom od 19. marta 2003. godine, koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
-Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocima javnotužilačke funkcije, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
-Predlog odluke o razrešenju dužnosti okružnog javnog tužioca u Prokuplju, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
-Predlog odluke o izboru javnog tužioca, koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ono raspoređuje srazmerno broju poslanika koji ta poslanička grupa ima.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da predaju liste sa narodnim poslanicima koji se prijavljuju za reč.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Prof. dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.

Dame i gospodo, pred nama je, s jedne strane, jedan broj predloga za razrešenje pravosudnih funkcija, pre svega tužilačkih funkcija, koje je utvrdio i Narodnoj skupštini uputio Visoki savet pravosuđa i koje je, shodno proceduri, dalje prosledio Odbor za pravosuđe. Pravna i činjenična pitanja koja se odnose na ova razrešenja su utvrđena u odgovarajućoj proceduri.
Ja bih, u odnosu na ove predloge, mogao da dodam samo jednu činjenicu. Jedan od nosilaca pravosudnih funkcija čije je razrešenje predloženo je naknadno, i van procedure pred Visokim savetom pravosuđa, uputio pritužbu Narodnoj skupštini Republike Srbije. Odbor za pravosuđe je našao da Narodna skupština ne može da razmatra tu pritužbu, jer se radi o pitanjima za koja je nadležan Visoki savet pravosuđa.
Van ovoga, Odbor za pravosuđe je Narodnoj skupštini predložio, na osnovu predloga Ministarstva pravde, da usvoji odluku o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, koji su ispunili uslove za penziju. Članom 101. stav 2. Ustava Republike Srbije je predviđeno da sudiji prestaje sudijska funkcija kad ispuni uslove za starosnu penziju utvrđene zakonom.
Ovaj princip je u vidu imperativnih normi prenet i potvrđen u Zakonu o sudijama. Član 51. Zakona o sudijama kaže: "Sudiji prestaje sudijska dužnost kad navrši radni vek", a član 52. to precizira i kaže: "Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja". Član 53. Zakona o sudijama je predvideo da radni vek sudija ne može biti ni pod kojim uslovom produžen.
Ustav i zakon su jasni. Sudija koji je navrši potrebne uslove za penziju mora da prestane da vrši sudijsku dužnost, bez izuzetka. Među sudijama u Republici Srbiji, prema ličnim listovima koji se vode u Ministarstvu pravde, trenutno 35 sudija obavlja sudijsku dužnost i nije pokrenut postupak za prestanak te dužnosti i pored toga što su morali biti predmet prestanak sudijske dužnosti zbog navršenja radnog veka.
Zakon o sudijama, na osnovu člana 101. stav 4. Ustava Republike Srbije, predviđa posebnu proceduru u kojoj se sprovodi postupak za prestanak sudijske dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju. Predviđeno je da predsednik nadležnog ili predsednik Vrhovnog suda upute odgovarajući predlog Velikom personalnom veću, a da ono konstatuje da je određeni sudija ispunio zakonom propisane uslove.
Gotovo godinu dana ova procedura nije sprovođena, jer, po mišljenju kolegijuma Vrhovnog suda, ovu proceduru nije trebalo sprovoditi. Vrhovni sud Srbije je smatrao da odredba zakona, koja je, ponavljam, imperativna i koja ne dozvoljava izuzetke, nije dobra, pa je zbog toga u dva maha, amandmanima upućenim ovoj Narodnoj skupštini, predložio da se ova odredba izmeni i da se dozvoli produženje radnog veka određenim sudijama. Ova Narodna skupština je oba puta ove amandmane odbila.
Pokrenut je, u sklopu ovog koncepta i ove ideje da sudija može ostati sudija - mada su ispunjeni Ustavom i zakonom predviđeni imperativni uslovi da mu prestane sudijska funkcija - postupak pred Ustavnim sudom Srbije. Tvrdilo se da je ovo rešenje neustavno. Upravo koincidencijom je juče Ustavni sud Srbije našao da je ta inicijativa neopravdana i da, saglasno Ustavu Republike Srbije, svakom sudiji kada napuni 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja mora prestati sudijska funkcija.
Nasuprot tome, predsednici pojedinih sudova su doneli odluke pozivajući se na nekadašnji Zakon o radnim odnosima, pa na Zakon o radnim odnosima radnika u državnoj upravi i na to da on to ne reguliše i odlučili da produže sudijama do kraja 2003. godine radni i sudijski vek. Postoji u pravu princip ledž specialis derogat generali. Postoji u pravu princip ledž posteriori derogat priori. Specijalni zakon derogira opšti, docniji zakon derogira prethodni zakon. Ovo produženje radnog veka nije zasnovano ni na jednoj zakonskoj odredbi nego na slobodnoj volji predsednika sudova.
Predsednici sudova su zaključili i da se odgovarajući postupci ne mogu pokretati, jer je Veliko personalno veće prestalo da radi. Veliko personalno veće je obrazovano saglasno zakonu i poslovniku o Velikom personalnom veću koji je usvojio Vrhovni sud Srbije i po kome ga čini po troje sudija iz svakog od tri odeljenja, i to najstarije sudije. Podvlačim ovo - najstarije sudije, jer se radi upravo o sudijama koje po Ustavu i zakonu moraju da odu u penziju.
Kada je osporena odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, o načinu formiranja personalnog veća, personalno veće je odlučilo da se samoukine. Ono je obrazovano po jednom zakonu, donet je drugi koji je predvideo drugačije obrazovanje. Ono se nije ukinulo zbog drugog zakona, nego zbog osporavanja tog drugog zakona, mada je moglo da nastavi da radi kada je obrazovano.
Zbog toga Veliko personalno veće, ni predsednik Vrhovnog suda nisu uputili odgovarajući predlog i zbog toga u sudovima Republike Srbije radi 35 sudija koji su po sili Ustava i zakona morali da izgube sudijsku funkciju pre dve godine ili nešto kraće.
U okviru upravno-sudskih nadzora ovo je konstatovalo Ministarstvo pravde i uputilo predlog Odboru za pravosuđe da predloži Narodnoj skupštini da neposredno primeni ustavnu i zakonsku odredbu o prestanku sudijske funkcije. Odbor za pravosuđe se našao pred dve zakonske i ustavne odredbe. Jedna je o tome da sudijsku funkciju ne može da vrši onaj kome je po Ustavu morala da prestane, a druga je procedura o prestanku sudijske funkcije.
Zaista, radi se o dva važna i vredna principa. Nije lako odvagati u takvoj dilemi. Odbor za pravosuđe je zaključio da treba da prihvati predlog Ministarstva pravde iz jednog razloga. Nema pravne države, nema vladavine prava ukoliko sud odluči da ne primenjuje zakon na samog sebe.
Ako sudije Vrhovnog suda u sastavu personalnog veća i kolegijuma Vrhovnog suda odluče da sebe izuzmu od ustavnih i zakonskih odredbi, smatrajući da to mogu, onda od vladavine prava ostaje malo i građani Srbije ne mogu očekivati da će zakon biti jednako primenjen na sve kada nije primenjen na one koji treba da ga primene.
Nemo iudedž in rem suam je maksima koja je stara koliko i pravo. Na njoj se zasniva pravo. Niko ne može biti sudija u sopstvenoj stvari. Ne mogu sudije koje su morale da odu u penziju i treba da im prestane sudijska dužnost da odlučuju o sopstvenom ostanku na toj dužnosti. Zbog toga je Odbor za pravosuđe, imajući u vidu ustavna i zakonska ograničenja, odlučio da predloži Narodnoj skupštini i ostavi savesti poslanika da odluče da neposredno primene Ustav i zakon.
Moram da odgovorim na jedno pitanje koje se postavlja - zašto baš sada. Ovo je predmet prepiske i polemike između Vrhovnog suda i odgovarajućih organa već duže vreme. Upravo je kolegijum Vrhovnog suda, ponavljam, upravo sudije koje su predmet prestanka sudijske funkcije, zauzimao pravne stavove da ne treba da primeni odredbe koje su nesumnjive i koje kažu da svako ko napuni 65 godina mora napustiti sudijsku funkciju. Upravo sada, ako smo odlučili da se borimo za vladavinu prava, moramo da se izborimo i za vladavinu prava u sudstvu.
Ne radi se, međutim, ni o lustraciji, ni o kazni, pa ni o sumnji u ove sudije. Najveći broj ovih sudija je časno ispunio svoj sudijski radni vek i neki od njih spadaju u sam vrh srpskog pravosuđa, spadali su i spadaju i danas. Za neke od njih slobodno se može reći da bi bilo dragoceno da mogu da ostanu na sudijskoj funkciji, ali zakon mora biti jednak za sve, pa i za njih.
Prema tome, gospodo i dame narodni poslanici, mi predlažemo Narodnoj skupštini da donese odluku o prestanku sudijske funkcije, istovremeno zahvaljujući se časnim sudijama na onome što su radili i uradili za 65 godina života i 40 godina radnog staža.

Zahvaljujem predstavniku predlagača gospodinu Dragoru Hiberu.
Za reč se prijavio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.