PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Bojan Pajtić

    Prozvan sam. Poštovani gospodine Todoroviću, ta odluka je bila gest prema ljudima koji su bili žrtve terora Slobodana Miloševića, a sada vidimo da je zbog nefunkcionisanja Velikog personalnog veća 35 sudija iz okružnih sudova, iz Vrhovnog suda, došlo u situaciju da su premašili te godine radnog staža. Ukoliko bismo prema ovih nekoliko sudija kojima je produžen taj radni staž izvršili pozitivnu diskriminaciju, to bi predstavljalo kršenje Ustava i u tom smislu vas molim da podržite ovaj predlog.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Pošto se od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa... da, po Poslovniku, reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, drugo javljanje.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Izvinjavam se što se javljam ponovo za reč, ali u kritici Dragora Hibera i Odbora za pravosuđe sam zaboravila da se osvrnem na odluku o izboru javnog tužioca koja je danas na dnevnom redu i koja je praktično nastavak politike koja se vodi u pravosuđu, evo već treća godina.
    Znate, mi smo imali predloge da se na visoke pravosudne funkcije imenuju ljudi, a to je i ovaj novi zakon koji je donet 2001. godine omogućavao, bez ikakve prakse u pravosudnim organima; pa smo imali sudije izabrane koji su pre toga bili sekretari zemljoradničkih zadruga, ne znam ni ja, bavili se personalnom problematikom, nikada nisu bili u pravosuđu. To se pokazalo kao nešto što nije dobro i danas je ministar rekao da hoće mlade, obrazovane ljude, to sve stoji, ali ti mladi i obrazovani ljudi moraju da imaju neki staž i nešto od prakse u radu, u pravosudnim organima, pa i u tužilačkim organima.
    Ovde vidimo iz predloga ove odluke da su kandidati za okružnog javnog tužioca, u pitanju je šest ljudi: jedan je sudija opštinskog suda, jedan je vršilac dužnosti okružnog javnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici, jedan zamenik okružnog javnog tužioca baš u Kraljevu, i advokati - dvojica iz Čačka, a jedan je iz Beograda. Predlaže se da se za okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu izabere Velimir Golubović, advokat iz Kraljeva.
    Ja ništa ne znam o gospodinu Goluboviću iz Kraljeva, prijavljen je u Advokatskoj komori u Čačku, ali u obrazloženju koje je uobičajeno kaže se da su mišljenja pribavljena i od kolegijuma tužilaštva za koje se kandidati biraju. Ne znam uopšte kako je moguće da kolegijum tužilaštva zna nešto o ovom advokatu po pitanju njegove podobnosti da bude javni tužilac, koliko je on zaista sposoban za tu funkciju, a kaže se - polazeći od visokih radnih i stručnih zahteva i posebno dostojnosti za vršenje javnotužilačke funkcije, a u skladu sa ovlašćenjima iz člana 56. Zakona o javnom tužilaštvu, Visoki savet pravosuđa utvrdio je predlog odluke.
    Eto, to je način na koji se vodi kadrovska politika, između redova možete i sami da čitate, imate dovoljno političkog iskustva. Sasvim je jasno ko su ti ljudi koji dolaze na određene funkcije i ne može niko da me ubedi da onoliki zamenici javnih tužilaca, onoliki stručni saradnici koji nikada ne mogu da dođu do tih zvanja, odnosno do zvanja sudija, nisu stručni, osposobljeniji za ovakve funkcije.
    Posle, kakvo vam je stanje, nemojte da se žalite nama, nije nam tu ministar da mu kažemo, neka nam se nikada više ne otvara, neka se nikada ne žali, mi nismo rame za plakanje i nemamo mnogo udela u ovome. Neka poslanička većina sprovodi politiku koju su Vlada, Ministarstvo pravde, Visoki savet pravosuđa i svi ostali pravosudni organi zamislili, a posledice ćemo trpeti svi mi i svi građani Srbije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Prelazimo na raspravu u jedinstvenom pretresu po prijavama za reč.
    Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega je narodni poslanik Dušan Budišin.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    U ovom sazivu nisam bio do sada u prilici da vidim kako to profesor Hiber sa ove govornice ovako strasno ili ostrašćeno, pun nekog naboja, brani predlog Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Možda to i nije loše, samo je evidentno da je pogrešno vreme kada to radite, profesore; za razliku od mnogih nas koji smo u Skupštini, vi predmet predajete na Pravnom fakultet, predmet na kome se zasnivaju između ostalog i ovi akti. Razmislite, profesore, koliko će vam pomoći posle izvesnog vremena ova ostrašćenost, ovakva žestina, i to kada budete objašnjavali studentima da ste vi, kao njihov profesor, svesno kršeći Ustav donosili i predlagali nešto Narodnoj skupštini.
    To je nešto sa čim ćete se vi morati lično suočiti. Ono što je predmet rasprave ovde, to je da se pojedine sudije razreše dužnosti jer su ispunile uslove za penzionisanje, odnosno starosnu granicu i radni staž. Ništa to ne bi bilo sporno, ništa tu ne bi bilo suprotno zakonima da nisu neke sudije, mislim na ove koji su predloženi, pre nepunih godinu i nešto meseci dobili odluku za produženje radnog staža radi potrebe vršenja, i dalje, funkcija na kojima su bili, ali niko se tada nije tada bunio u ovoj skupštini.
    Ali, ostavimo to sada na stranu. Ako je ovo jedan od načina da se izvrši pritisak na pojedine sudije, onda je pogrešan način. Ako ovakav bes i mržnja koju iskazuju novoimenovani predsednici poslaničkih grupa, koji, upirući prstom u pojedine poslaničke grupe, znače upozorenje pojedinim poslanicima kako ubuduće moramo da se ponašamo, jer ćemo biti, po njima, krivi i uzročnik onoga što se desilo, onda je to stanje koje nas sve opominje, upozorava. Gospodo, onda je to nešto čemu smo bili ranije svedoci. Nisu vama, gospodo, sudije krive, nisu sve sudije krive.
    Navodite ovde više puta primer Ibarske magistrale. Gospodo, kada ste pred ovu skupštinu izneli izveštaj Anketnog odbora za Ibarsku magistralu, iz prošlog saziva? Niste, gospodo. Taj izveštaj vam stoji u fiokama, uz obavezu da ga vi u ovom sazivu razmatrate. Valjda je u svemu ovome mogao da dođe na dnevni red. Da ste našli za shodno da uzmete taj izveštaj, možda bi predupredili, možda bi, na moju sreću, sprečili ovo što se sada desilo.
    U tom izveštaju imate mnoga imena o kojima vi sada pričate, obaveštavate javnost. Da ste se udostojili da ga pročitate, videli biste da su imenima i prezimenima svi ovi ljudi bili umešani i u pripremu atentata u Budvi i na Ibarskoj magistrali, samo što su neki tad bili i važili za poslovne partnere nekih u to vreme opozicionih lidera, pa kad su došli na vlast, onda su to stavili u stranu. U životu, a pogotovu u politici, važi ona narodna - sve se vraća, sve se plaća.
    Mogu da razumem emocije, mogu da razumem raspoloženje nekih kolega iz pojedinih poslaničkih grupa, ali ne mogu da razumem one političke i životne folirante koji sa tragično nastradalim čovekom ama baš ništa nemaju. Krenuli su sa njim 1999, 2000, 2001. a sad u to ime i uz neku svoju glumu žele da linčuju po Srbiji. Nemojte, gospodo, vodite računa šta radite. Može svaka tačka dnevnog reda da se završi jednom mirnom raspravom. Imate komotnu većinu. Vodite računa, ovo je vreme, i sami smo svedoci, kada se oni koji su osumnjičeni već unapred proglašavaju krivim. To vreme, takav način i takvi metodi vode u diktaturu.
    Apelujem na svoje mlade kolege koje su nedavno imenovane na svoje nove funkcije, da ipak iskoriste ono što je racionalno u politici, da njihova mladost i njihova volja za bavljenje politikom bude pozitivna energija koja će se prvenstveno prenositi na njihove kolege.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin.
    ...

    Dušan Budišin

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, biće mi potrebno vrlo malo vremena da objasnim ono što nama smeta u temi o kojoj se raspravlja.
    (Milka Marinković: Vama smeta dlaka.)
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da saslušamo govornika u miru.
    ...

    Dušan Budišin

    U toku današnjeg dana je gospodin ministar ponovio nešto što je rekao i juče: "Biće u Srbiji pravde, pa makar svet propao". Doduše, ta sentenca glasi malo drugačije: "Neka se poštuje zakon, pa neka sve propadne". On je malo to parafrazirao. Ako je to tako, ako treba poštovati zakon, onda zaista nije jasno kako to bez prethodnog akta Vrhovnog suda Srbije, odnosno personalnog veća, može da nastupi prestanak sudijske dužnosti zbog navršenja radnog veka. Jednostavno, to je pravni razlog koji se mora uvažiti.
    Drugo, gospodin Pajtić, govoreći o ovoj temi, rekao je da stečena prava u vršenju javnih funkcija ne mogu da se tako tretiraju, odnosno da ih u vršenju javne funkcije nema. To se isto ne može prihvatiti zbog toga što je zakon donet, govorim o setu zakona DSS-a, kasnije, kada je odlukom Vrhovnog suda pojedinim sudijama Vrhovnog suda produžen mandat do navršenih 67 godina. Tada se to moglo i to onda nije stečeno pravo. Jednostavno, to je nešto što se mora poštovati, jer je doneto pre stupanja na snagu zakona kojim je to kasnije limitirano.
    Dakle, nije ovo nikakvo stečeno pravo u vršenju javne funkcije. To se moglo samo uraditi u slučaju da je zakon koji je donet imao retroaktivno dejstvo. To nije bio slučaj.
    Zbog toga DSS smatra da se na ovaj način, u stvari, poseže za metodama koje je imao Slobodan Milošević i koje su, zajedno sa svim ostalim što je pratilo dogodovštine u tom režimu, dovele do 5. oktobra i smene režima. Naime, vrlo je opasno na ovakav način smenjivati sudije, jer se time vrši pritisak izvršne vlasti na pravosudnu vlast i onda nastaje haos u državi.
    Još nešto treba reći. Govori se ovde o krivici zašto nije radilo Veliko personalno veće. Veliko personalno veće je nadležno da utvrdi postojanje navršenja radnog veka sudije i nije radilo od 25. septembra prošle godine do 13. februara ove godine (to je nekoliko meseci), upravo zato što je u ovoj skupštini prihvaćen amandman i bilo je predviđeno da članove personalnog veća bira Narodna skupština. Kasnije Ustavni sud, 25. septembra, suspenduje ovo i stavlja ga van snage 13. februara ove godine. Za to što Veliko personalno veće nije radilo kriva je DOS-ova većina u ovom parlamentu i, naravno, Odbor za pravosuđe. To nije krivica suda. Zbog toga DSS, čisto iz principijelnog razloga, ne može podržati ovaj zakon.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.