PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika. (Ne.)
    Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.
    Nastavljamo rad po dnevnom redu.
    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (pojedinosti)
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici Dragor Hiber, Đorđe Mamula i zajedno Marko Ćulibrk, Ljubiša Maravić, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić.
    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
    Narodna skupština je obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.
    Da li neko traži reč, sekretar me upozorava, ili ne?
    Dakle, zaključili smo načelni pretres i prelazimo zakon po zakon, s obzirom da je bila objedinjena rasprava.
    Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kao prvi po redosledu, a ja vas molim da pratite.
    Pročitala sam koje ste amandmane primili, izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, takođe vas podsećam da smo obavili zajednički načelni pretres.
    Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, pa ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Siniša Mitrović

    Poštovana gospođo Čomić, uvažene kolege narodni poslanici, na osnovu člana 137. Poslovnika o radu Narodne skupštine, predlažem da rasprava u pojedinostima traje najviše tri minuta i predlažem da se Skupština o tome izjasni.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića, zamenika predsednika poslaničkog kluba DOS - Reforme Srbije, da rasprava u pojedinostima bude tri minuta i molim narodne poslanike da se izjasne.
    Za 106, protiv 73, uzdržanih nema, nije glasao 21, od ukupno 200 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da rasprava u pojedinostima traje tri minuta po amandmanu.
    Prelazimo na pretres Predloga zakona u pojedinostima, na član 1.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Izvinjavam se podnosiocu amandmana, ministar je tražio reč, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    U ime Vlade, kao predstavnik predlagača  ove tačke dnevnog reda - prihvatamo amandmane na član 5. narodnog poslanika gospodina Đorđa Mamule i na član 9. narodnog poslanika prof.dr Dragora Hibera.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Uz konstataciju o amandmanima prihvaćenim od strane predlagača, pitam ponovo da li podnosilac amandmana na član 1. želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    ...

    Đorđe Mamula

    Predloženo je da se član 2. briše, a to je posledica prvog amandmana, kojim smo predložili da se na teritoriji Republike Srbije osniva apelacioni sud sa sedištem u Beogradu i odeljenjima izvan sedišta u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, a to je uređeno posebnim zakonom. Suština predloga je u tome da ne budu četiri apelaciona suda, nego jedan sa odeljenjima, zato što smatramo da se to uklapa u budžet, bez obzira što je u predlogu naglašeno da za to nije potrebno izdvojiti posebna sredstva. Iz razgovora sa gospodinom Đelićem, koliko sam razumeo, za to su ipak potrebna određena sredstva i zato se predlaže jednostavnije rešenje.
    Dakle, na izvestan način ovo je tehničko pitanje, ali smatramo da bi sa druge strane jedan apelacioni sud sa više odeljenja doprineo ujednačavanju sudske prakse. Sudska praksa nije izvor prava, po teoriji, ali u praksi jeste izvor prava, pa bi bilo neuputno da četiri apelaciona suda imaju četiri različite sudske prakse oko nekih pitanja.
    Mi već sada imamo situaciju da neki okružni sudovi kao drugostepeni u istim pravnim stvarima zauzimaju različite stavove, tako da to izaziva zabunu u primeni prava. Zato je bitno da se ujednači sudska praksa i da postoji jedan apelacioni sud sa odeljenjima. Smatramo da bi na taj način bila obezbeđena jedinstvena primena prava, tim pre što mnogi zakoni kako oni doneti u poslednje dve godine, tako i ranije, nemaju dobra rešenja.
    Kada je reč o pritvoru, to navodim kao primer, vi imate različita rešenja u pogledu tumačenja odredaba o pritvoru koje su poslednje vreme vrlo aktuelne, a suština je, kada je reč o pritvoru, da nisu dobra zakonska rešenja.
    Laici u Vladi Srbije koji se pozivaju na to da sudije greše - kažem laici, zato što u Vladi Srbije nema kompetentnog stručnjaka za pitanje pritvora - kažu da sudije greše, a to nije tačno. Mi smo predložili, kada je reč o pritvoru, 2001. godine nemačka rešenja, 16 amandmana je bilo na Zakon o krivičnom postupku, a nijedan nije usvojen.Prema tome, loša su rešenja u zakonima.
    Zato smatram da ovaj naš amandman treba prihvatiti, jer bi to bilo u skladu sa onim što je već jednom bilo usvojeno. Da vas podsetim, ova rešenja su već jednom bila usvojena, pa je došlo do izmene zakona 18. jula prošle godine i dobili smo ovo što imamo sada i zato je amandman na član 2. logična posledica usvajanja prvog amandmana, pa sam iskoristio priliku da kroz ovo obrazložim prvi amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Ovim amandmanima DSS je pre svega htela da se načelo jednakog odlučivanja u svim stvarima i ravnopravnost građana potpuno sprovede. Ujednačavanje sudske prakse moguće je jedino ako drugostepeni sud, a u ovom slučaju to je apelacioni sud, bude republički, gde će se na posebnim sednicama zauzimati stavovi prilikom presuđivanja u određenim stvarima.
    Na ovaj način mi ne poboljšavamo situaciju, naprotiv, samo je pogoršavamo - usitnjavanje, deljenje sudova, ne sedište jednog apelacionog suda, ako bi bio u Beogradu, već formiranje četiri apelaciona suda, kako je neko rekao, i to republičkog ranga. Vi ne možete u jednoj republici imati četiri suda republičkog ranga, već samo jedan, kako je bilo prvobitno predviđeno, apelacioni sudovi sa sedištima, a formiranje četiri apelaciona suda ide upravo u prilog onima koji zagovaraju federalizaciju Srbije, odnosno onima koji sanjaju san o podeli Srbije.
    Ostvarivanje jednog ovakvog načela upravo bi imalo katastrofalne političke posledice za Srbiju, jer bi se time dao povod onima koji pišu ustav Vojvodine, koji donose razne ustavne akte, u raznim vidovima, da dobiju i svoj sud koji bi odlučivao i doprineo samostalnosti tih regiona, da ne kažem državnosti tih regiona.
    Mi kao DSS smo zato predložili da imamo jedan apelacioni sud sa sedištem u Beogradu, republičkog ranga, i četiri odeljenja. Ovo rešenje je i jeftinije i ekonomičnije, a mislim i da je bolje za državu, za celovitost države. Zato je jako dobro prihvatiti ovaj amandman i pokazati nameru da se ujednači sudska praksa i da jednim sudom republičkog ranga sačuvamo sudsku celovitost, odnosno sprečimo cepkanje sudova, sudske prakse i otvorimo vrata ka raznim ustavima Vojvodine i kakve već ustave neko ne sanja. To je jedna stvar.
    Druga stvar, zašto je nekom u interesu da se ima više manjih celina? Zato što je onda lakše vršiti politički pritisak na manje celine. Mnogo je teže na jedan jedini apelacioni sud u Srbiji, republičkog ranga, vršiti političke pritiske. Ovako će lokalni moćnici u tim gradovima gde su sedišta apelacionih sudova moći da vrše političke pritiske, da politički prekrajaju i kreiraju sudsku praksu.
    Zato je ovo rešenje potpuno suprotno interesu građana Srbije, interesu celovitosti Srbije i načelu pravde i pravičnosti, kojim se, iskreno verujem, svi iskreno rukovodimo. Zato će DSS biti protiv ovoga i u jednom drugom sastavu Skupštine zalagaće se za jedno sudstvo koje će oslikavati jedinstvo države, sudske prakse i koje će biti brana cepanju Srbije, a ovo upravo otvara te mogućnosti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od učesnika želi reč? (Da.)
    Ima reč narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom na datum koji je predviđen za stupanje na snagu ovog zakona i za formiranje apelacionih sudova, meni se pomalo čini i da je bespredmetno da se sada toliko upuštamo u raspravu o tome da li će postojati jedan apelacioni sud na nivou Republike sa odeljenjima, kako je to do sada bilo regulisano, ili će se ići ka tome da postoji više apelacionih sudova, obzirom da će do 1. januara 2004. godine sigurno biti raspisani izbori u Srbiji i da će neka druga skupština u nekom drugačijem sastavu ovde uređivati pravosuđe na sasvim drugačiji način.
    Jedni se zalažu za regionalizaciju, drugi se zalažu za federalizaciju, a ovo je sve u stvari priprema za to da ne bismo posle tog zamišljenog ustava, za koji možemo da pretpostavimo kako će da izgleda, morali ponovo da menjamo ovaj zakon. Nećemo morati da ga menjamo, biće doneti sasvim novi zakoni koji će tretirati problematiku pravosuđa. Što se tiče nas poslanika SRS, potpuno smo indiferentni prema sudbini ovog amandmana.