Za reč se javio predsednik poslaničke grupe DSS, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Da se vratimo na zakon povučeni iz procedure, znači zakon o sedištima sudova. Mi smo juče izneli primedbe da je taj zakon loš i da nije u skladu sa politikom koju treba država Srbija da vodi i da je ukidanje sudova na severu Kosova u suprotnosti sa interesom države da institucije države Srbije funkcionišu i na Kosovu, a pogotovo ako se ima u vidu da Rezolucija 1244 ne sadrži odredbu o sudovima, kao što ne sadrži ni odredbu o prosveti, o školstvu na Kosovu i samim tim je to ostavljeno da bude regulisano zakonima države Srbije.
Sama namera koja je ovde prisutna, da se kroz ovaj zakon, sudovi države Srbije na Kosovu ukinu i prepusti se UNMIK-ovoj administraciji za nas je bila poprilično sporna, potpuno neprihvatljiva i potpuno u neskladu sa interesom države Srbije da preko prisustva svojih institucija na Kosovu krene u jedan proces pune integracije Kosova u Srbiju. Zasigurno će taj proces trajati više godina, više desetina godina, ali svakako moramo sa njim početi, a ne povlačiti se korak unazad i prepuštati UNMIK-ovoj administraciji da ona tamo sudi, a znamo kako UNMIK sudi Srbima i znamo šta se dešava kada nema kontrole države Srbije nad tim.
To što je neko prihvatio kosovski ustav, iako je ova skupština jednoglasno donela Rezoluciju o neprihvatanju kosovskog ustava, a posebno u naknadnim razgovorima sa Štajnerom on je to prihvatio, to je veliki problem za ovu državu i posledice jednog tako neodgovornog političkog čina će se pokazati. Sa jedne strane imali smo prihvatanje kosovskog ustava, a sa druge strane navodnu podršku kosovskim opštinama da naprave savez opština.
Sve to govori o pokušajima stvaranja utiska da neko ovde vodi nacionalnu politiku, ali jednostavno tome nema mesta i ovako konkretni potezi pokazuju da se ne vodi odgovorna nacionalna politika, i moram da kažem da sam prilično zadovoljan što će ministar povući iz procedure zakon o sedištima sudova.

 Narodni poslaniče, zakon o kome govorite dva minuta i 30 sekundi je povučen iz procedure i nije predmet rasprave na ovoj sednici Skupštine. Molim vas da razgovaramo o zakonima koji su u objedinjenoj raspravi predmet rasprave, a ne o zakonu koji je povučen iz procedure.

Gospođo predsedavajuća, zakon je u toku rasprave povučen iz procedure. Za razliku od nekih drugih poslanika, poslanici Demokratske stranke Srbije se pripremaju za sednice Skupštine i samim tim imamo pripremljenu raspravu za ovu tačku. Treba reći da je nama jako drago što je taj zakon povučen iz procedure i što su prihvaćene sugestije Demokratske stranke Srbije da je to loše za državu. To mogu da okarakterišem kao jedan vrlo dobar potez ministra pravde, što je taj zakon povukao iz procedure.
Da se vratimo na ono što nije dobro. Julskim izmenama zakona o pravosuđu utvrđeno je da predsednik suda ne sme da sudi i na taj način je duboko povređeno pravo sudije da sudi. Mi smo imenovanjima predsednika sudova na ta mesta, u najvećem broju slučajeva, imenovali dobre i najkvalitetnije sudije u nameri da sudove napravimo dobrim i kvalitetnim, i to je upravo uradila ova skupština. Uzimanjem ove nadležnosti ili ovog ovlašćenja sudijama da sude mi smo sudove ostavili bez najboljih sudija. Ova odredba je na sreću poništena od strane Ustavnog suda Srbije i mi smatramo da je to jako dobro.
Isto tako, predviđeno je tim promenama zakona da predlog za sudiju daje nadležni skupštinski odbor, a ne onako kako je utvrđeno zakonom. Ta odredba je isto protivustavna i isto je poništena. To je nešto što je dobro, što su konačno sami sudovi dali sebi za pravo da zaštite svoj integritet i svoj položaj i rekli Skupštini da koliko god se ona trudila da preuzme nadležnost sudstva i da dođe do konfuzije u podeli vlasti jednostavno to nije moguće.
Izbor Velikog personalnog veća je takođe tim zakonima koji su na Ustavnom sudu poništeni iz nadležnosti samih sudova prešao u nadležnost Skupštine, što je opet ozbiljan udar na nezavisno sudstvo. Ovo pokazuje očigledno nameru jednog dela ili celokupne vlasti, da se podela vlasti, koja je utvrđena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, grubo naruši na štetu sudske vlasti i da dođe do uticaja zakonodavne vlasti na sudsku vlast, kako ta vlast ne bi bila, s jedne strane, slobodna da vrši svoju dužnost, a s druge strane bi napade na sudsku vlast uvek koristili kao izgovor za svoju nesposobnost i svoj nerad.
DSS smatra da je najbolja pomoć sudstvu ne mešati se u njihove poslove i da smo se tako ponašali od prvog dana. Smatramo da sudije ponajviše žele da se obračunaju sa onima koji su korumpirani i loši u njihovim redovima, jer jedan mali broj onih koji su korumpirani baca ljagu na čitavo sudstvo i na ceo sistem.
Mislim da je nama u interesu pre svega da pustimo njih da oni kažu šta misle i da se oni obračunaju sa samim sudovima, pošto se ovde radi o strukovnim stvarima, kojima se Veliko personalno veće i bavi. Zato je dobro što sama Skupština neće imati uticaja na sastav i izbor Velikog personalnog veća.
Takođe je loše što se uvodi nadzor Skupštine nad radom sudova. U nadležnost skupštinskom odboru stavlja se da on kontroliše rad sudova, da nadzire kako se sprovode pojedine odluke iz zakona kojima se uređuje sistem pravosuđa. Mislim da je to jako loše i da nije dobro da Skupština ima bilo kakvo pravo nadzora; time se narušava sistem podele vlasti, narušavaju se načela samostalnosti sudstva u obavljanju funkcije i uvodi se sistem političke kontrole sudstva.
To je nešto što je loše i za nas potpuno neprihvatljivo. Imamo ozbiljnih omaški u ovim zakonima, i u ovakvim promenjenim, gde se govori (o tome sam govorio i juče) o posebnim razlozima za prestanak mandata, koji se predviđaju kao mnogo oštriji nego što su opšti uslovi za prestanak mandata, gde se govori da su to sudije koje su učestvovale u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima, ili su iz nečasnih pobuda grubo kršili ljudska prava, zajamčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Veliko personalno veće o tome odlučuje i ovo su posebni razlozi za prestanak mandata.
Znači, govorimo o posebno opasnim povredama prava građana. I za razrešenje i prestanak mandata sudijama koji su učinili ovu tešku povredu predviđeno je da Veliko personalno veće u roku od šest meseci utvrdi razloge za prestanak, i ne postoji sankcija raspuštanja Velikog personalnog veća ukoliko ovo ne utvrdi.
Sada se predlozima ovih zakona predviđa da Veliko personalno veće za povrede sudijske dužnosti manje opasne po društvo, znači to su opšti kriterijumi ili opšti razlozi za prestanak dužnosti, može i mora u roku od 30 dana da utvrdi razloge za prestanak. Znači, ovde se ne ostavlja čak ni mogućnost da Veliko personalno veće kaže - nema razloga za prestanak, već stoji norma da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za prestanak.
Ovde se odmah pokazuje namera da Veliko personalno veće mora da utvrdi razloge za prestanak. Ne znam da li je ovo redakcijska greška ili greška onih koji su pisali ovaj član, ali se govori o jasnoj nameri da Veliko personalno veće mora da utvrdi razloge za prestanak i da se nakon toga, ukoliko to ne utvrdi u roku od 30 dana, to veće raspušta po sili zakona.
Ovde govorimo o dve potpuno različite stvari, gde ste vi za one uslove za prestanak mandata koji su mnogo opasniji za društveni poredak, za Ustav i za Ustavom zajamčena prava građana predvideli rok od šest meseci za utvrđivanje da li postoje razlozi za prestanak tih prava po tim osnovama, a za one koji su mnogo manje opasni predvideli ste 30 dana, uz uslov da se Veliko personalno veće raspušta i uz još jedan dodatni uslov, da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za prestanak.
Tako stoji u zakonu, ukoliko ste pogledali. Ne stoji niti da može ili ne mora da utvrdi, niti da je ovako ili onako, već da ono utvrđuje razloge za prestanak. To je imperativna norma. Po mom mišljenju, verovatno je to greška koja se potkrala, ali očigledno je namera da Veliko personalno veće sagledava i utvrđuje da li ima ili nema razloga.
Verujem da će se to kroz redakciju samog teksta zakona, pre objavljivanja, ispraviti, ali je za nas sporna ova odredba - da ukoliko ne odluči u roku od 30 dana prestaje mandat, i tu nalazimo taj nesklad za mnogo opasnija dela. To bi bilo kao kada biste rekli za krivično delo ubistva, koje ima veliku društvenu opasnost - istraga se vodi godinu dana, a za krivično delo sitne krađe istraga mora da se završi u roku od pet dana, i ako se ne završi sudija se razrešava, i sve ostalo.
Znači, imamo jedan potpuni nesklad u ove dve odredbe i mislim da bi to trebalo da bude usklađeno, da bismo dobili jedan koherentan predlog zakona, gde ne bi bilo ovog nesaglasja, jer se time, jednostavno, kvari jedan sistem koji je uspostavljen; ovo je jedna dobronamerna primedba, koja ide samo u pravcu poboljšavanja Predloga zakona.
Očekujem da skupštinski odbor to ispravi ili da se nađe način da se to ispravi, kako bismo dobili jedan bolji predlog zakona. DSS će glasati selektivno o predlozima zakona, neke ćemo podržati neke nećemo, ali svakako da se mora sa izgradnjom pravosudnog sistema biti veoma pažljiv, s obzirom da je izgradnja nezavisnog, samostalnog i pre svega odgovornog sudstva, proces; tu se ništa ne može i ne treba "lomiti preko kolena" i ne treba raznim političkim uticajima onemogućavati sudije da rade.
Mi ćemo se za to uvek boriti i zato su predlozi zakona koje smo mi dali u skupštinsku proceduru 2001. godine upravo išli u pravcu izgradnje jednog sudijskog aparata koji bi bio nezavisan od političkog uticaja i koji bi imao snage i mogućnosti, ukoliko je takva klima u društvu i u ovoj skupštini, da se sam izbori sa korumpiranim i neodgovornim sudijama i time doprinese izgradnji pravne države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, juče kada sam slušao izlaganje gospodina ministra pala mi je na pamet jedna situacija u kojoj je Tomas Karlaj u sličnoj poziciji, u sličnoj atmosferi izgovorio da su uz dobro pravosuđe najređe stvari na svetu biseri i dijamanti.
Otprilike, u tako negativno i pesimistički definisanoj poziciji pravosuđa, nažalost, srpsko pravosuđe je verovatno jedno od najlošijih u Evropi. Nije zapamćeno ni u jednom evropskom pravosuđu da negde 52% presuda koje se odnose na narkodilere, dakle, trgovinu narkoticima, trgovinu oružjem, budu uslovne osude.
Svaka uslovna osuda narkodileru je osuđujuća osuda za nekog mladog čoveka kome ti narkodileri prodaju drogu u školskim dvorištima, u kafićima, na ulici. Nije zapamćeno ni u jednom evropskom pravosudnom sistemu da postoji 18 uslovnih osuda za jedno lice. Već druga mora biti osuđujuća, već druga ne može biti uslovna. Nije zapamćeno da neki narkodiler prodaje drogu u školskom dvorištu i da odmah, nakon što je uhvaćen na licu mesta u vršnju dela, bude pušten sa izvršenja tog krivičnog dela.
Nije zapamćeno da atentator na premijera bude pušten, da ne bude zadržan, da mu jedno veće Drugog opštinskog suda dosudi osam dana pritvora, drugo veće Četvrtog opštinskog suda ga oslobodi tog pritvora. To nije zapamćeno ni u jednom evropskom pravosuđu.
Nekoliko je dobrih rešenja i nekoliko dobrih pravaca u kojima se kreće ovaj set pravosudnih zakona.
Prvo, ustanovljavanje kvalitetnijeg i efikasnijeg funkcionisanja pravosuđa. Veliko personalno veće, to više niko ne može sporiti, na ovaj način biće u potpunosti deblokirano i više niko neće moći da se poziva na otežavajuću okolnost ili na presude Ustavnog suda. Isključivo poslovnikom, isključivo na nivou Vrhovnog suda konstituiše se Veliko personalno veće. To veliko personalno veće na osnovu kriterijuma stručnosti, bez upliva politike, uz strogu podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast biće to telo koje će snositi odgovornost i imati obavezu da sredi stvari u pravosuđu Srbije.
Više neće biti moguće da o penzijama i o prestanku radnog staža odlučuju lica kojima je taj radni staž odavno prestao, pa da u Velikom personalnom veću dominiraju lica koja imaju 67 godina, a treba nekoga da pošalju u penziju. Naravno da neće nikoga poslati u penziju i naravno da će pravosuđe izgledati onako kako izgleda.
Sledeći kvalitet ovog seta zakona jeste činjenica da se pravosuđe u Srbiji usklađuje sa najvišim evropskim standardima. Visoki savet pravosuđa, depolitizovano telo, telo koje se isključivo bazira na struci, čiji su kriterijumi isključivo bazirani na profesionalnosti i integritetu sudija, biće isključivo odgovorno za predlaganje sudija pred Narodnom skupštinom. To niko ne može da spori, to je jedan od najviših evropskih standarda koji u ovom trenutku imamo u oblasti pravosuđa.
Sledeće, ono što je takođe važno, jeste da ovaj set zakona ne pravi Potemkinova sela od pravosuđa. Ovaj set zakona usklađuje pravosuđe, usklađuje početak funkcionisanja novog pravosudnog sistema sa objektivnim okolnostima, sa finansijskim okolnostima. Ne treba tu biti licemeran i ne treba tu mnogo dramatizovati stvar. Naprosto, dogodilo se ono što se dogodilo i tu situaciju treba sanirati smeštajnim kapacitetima.
Mi vrlo dobro znamo - ideja je bila da se u nekim bivšim saveznim institucijama smeste neki novi pravosudni organi. Oni koji su bili stalno umorni prilikom izrade Ustavne povelje i zbog kojih je Ustavna povelja toliko dugo donošena, oni koji su čuvali svoje pozicije u saveznoj državi najbolje znaju zašto do toga nije došlo. To u ovom trenutku nije ni bitno. Ovaj set zakona moramo radi funkcionisanja pravosuđa podržati.
Rasprava o ovom setu pravosudnih zakona vrlo često je izlazila iz okvira teme, vrlo često smo tu imali teze koje ni na koji način ne mogu da stoje, teze da je Ustavni sud poništio neke zakone. Dakle, ukoliko pratite praksu Ustavnog suda videćete da su određene odredbe proglašavane neustavnim, klasirani delovi tih odredaba, ali nikada se to nije dogodilo sa jednim celim zakonom, u istoriji Ustavnog suda Republike Srbije.
Takođe, priče o tome da je ova rasprava zatvorena za javnost potpuno su netačne. Nema direktnog prenosa, ali novinari i te kako mogu da prate ono što se dešava u Skupštini Srbije. Priroda vanrednog stanja jeste upravo takva i to, siguran sam, moje cenjene kolege narodni poslanici vrlo dobro znaju, da ne mogu informacije o razlozima za uvođenje vanrednog stanja ići u javnost i da je nemoguće kontrolisati u toku redovnog TV prenosa takvu situaciju. Mislim da je to u opštem interesu i da nije korektno da na takav način razgovaramo o toj stvari.
Priče da sudovi ne postupaju dve nedelje ili tri nedelje i da je to potpuna katastrofa - jeste katastrofa što sudovi ne postupaju, ali je katastrofa što sudovi ne postupaju 50 godina, to je katastrofa. Ukoliko smo došli u ovu poziciju da nekoliko dana treba da prolongiramo važenje zakona i da je nekoliko dana došlo do situacije da ne postoji legalna mogućnost da sudovi postupaju po određenim predmetima, to je najmanji problem kada znamo da je efikasnost sudova 10-15 godina po određenom sudskom predmetu.
Moramo, dakle, ozbiljno i odgovorno razgovarati o ovoj oblasti, jer se radi o oblasti koja se na najosetljiviji način dotiče egzistencije, i ličnog i svakog drugog integriteta čoveka. Zbog toga će poslanički klub DOS-a glasati za ovaj predlog zakona. Pozivam i ostale poslanike da budu prijatelji, ne ministru pravde, ne poslanicima DOS-a, ne svojim političkim strankama, nego da pre svega budu prijatelji svojoj deci. Pa, da bismo zaštitili srpsku omladinu od narko-dilera, od kriminalaca, moramo imati zdravo pravosuđe. Zbog toga glasajte za ovaj predlog. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Dragiša Đoković, i to je poslednji prijavljeni govornik. Poslanička grupa SRS ima na raspolaganju tri minuta.

Gospođo Čomić, gospodine ministre Batiću, vama se najviše obraćam. Sve se pravi da narodu bude bolje. Da li su zakoni dobri ili ne, ne zalazim u to. Da li su ustavni ili ne, rešiće neka ekspertska grupa itd. Da li postoji kriminal u delu pravosuđa - daću primer da postoji. Da li treba menjati neke sudije koje krše osnovna sudijska prava? Da.
Sve je to dobro, ali običnog čoveka, običnog građanina je baš briga za sve ovo što mi pričamo. On hoće rezultate. Šta ga briga da li je ustavno ili neustavno. Da li znate, ministre, ko je kriv? Vi ste krivi. U narodu je ministar pravosuđa bog i batina i vi možete da se pravdate da Karamarkovićka nije, da nemate to pravo da to naređujete itd, u običnom narodu ministar pravosuđa je kriv za sve.
Da li ste krivi vi, to ćete vi odgovoriti. Tražite od nas - dajte nam konkretne primere kriminala u pravosuđu. Evo, dajem vam konkretan primer. Sudija Kurdić Jovan, sudija Trgovinskog suda u Beogradu učinio je niz prekršaja, ima dokumentacija, kompletna. Doneo je neka nenormalna rešenja gde su se svi smejali. Ako vam treba, to ću vam dostaviti, samo kažite kada. Još nešto, što se tiče ljudi koje tražite, tražite imena, ako treba dostaviću vam imena i šta su radili.
U svakom slučaju, verovatno ste u pravu, verovatno da ste u pravu da treba da se menjaju neke sudije. U to ne zalazim. Ko će menjati te sudije, to ćete vi odlučiti. Imate većinu u Skupštini. Ko vas sprečava da donosite zakone koji valjaju? Ko vas je sprečavao da imate sudije koje sada skidate? Niko.
Jedno me interesuje kao poslanika i kao običnog građanina: kada će jednom u sudstvu biti reda? Ne kažem da je skroz nered, ali verovatno da postoji u delu suda velikog nereda. Obračun sa mafijom - ko vas u tome sprečava? Kao običan građanin, kao poslanik, ne mogu da oprostim miliciji, ministru policije da nijednu dojavu nije imao da će ubiti predsednika; to je laž, i on je to znao, kao običan građanin on je to znao. Šta ako nije znao? Što nije dao ostavku, zašto ministar nije dao ostavku odmah? Gospodine Batiću, ako ne možete ovo da rešite, dajte ostavku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković i to je poslednji prijavljeni govornik u načelnoj raspravi po prijavama za raspravu. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je 11 minuta.

Poštovane dame i gospodo, ovo što sam ja poslednji govornik danas, verovatno je slučajna podudarnost sa juče kandidatom za premijera, odnosno mandatarom, sada premijerom, koji je Kosovo stavio kao poslednji prioritet, odnosno pod tačkom sedam. Računam da je to slučajno i da je to bilo sedam i da sam danas slučajno poslednji govornik.
Međutim, hoću da kažem da ova situacija sa pravosuđem nimalo nije dobra. Skupštinskim odlukama ove skupštine, odnosno nekih pre nas, uspostavljen je pravosudni sistem države Srbije. Predlog zakona, primera radi, koji je povučen, nije ni morao da dođe, jer kako se to radi u toj vladi koja se nikada nije udostojila ovoj skupštini da podnese izveštaj o svom radu, kako se radi, ozbiljno ili neozbiljno, kada jedan predlog dođe u Skupštinu, pa se povuče.
Znao sam šta se sprema i u kontekstu toga sam tražio razgovor sa gospodinom ministrom još 11. februara 2003. godine na ovu i na sličnu temu, jer sam inače igrom slučaja i član Koordinacionog centra, ali samo obični član; sastajemo se jednom u tri meseca, a tamo se drugi pitaju. Gospodinu ministru sam poslao u prilogu jedan dopis, sa kojim ću vas kratko upoznati, kao citat sa izbora za Saveznu skupštinu 1996. godine.
Kaže da je po izveštaju Izborne komisije za koaliciju SPS, JUL i Nova demokratija u selu Gornje Prekaze glasalo 605 birača (jedan od tih 605 birača, poštovana gospodo, bio je i Adem Jašari); u zloglasnom Likovcu 125 itd. Predsednik te izborne komisije tada je bio gospodin Blagoje Jakšić, koga je ova skupština razrešila sa mesta predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Sada je taj Blagoje Jakšić odlukom Vlade Srbije, izašlo je u "Službenom glasniku", imenovan za visokog službenika Vlade Srbije koji treba da bude grobar srpskog pravosuđa na Kosovu i Metohiji.
Gospodo, molim vas, ako već pričamo o tome ko je bio u JUL-u ili već gde, ne znam gde je bio Prijić, znam da je gospodin Blagoje Jakšić čovek koji je služio svim režimima, koji je radio sve nečasne radnje i na tu temu sam tražio razgovor sa predstavnikom Vlade; gospodin Batić zna dobro, jer je mnogo puta dolazio kod nas u Kosovsku Mitrovicu, imam i slike i ostale stvari, i on mi odgovara da nije nadležan za to, da maltene nije obavešten. Ispada sada ima mnogo neobaveštenih, kao što je juče gospodin Batić izjavio da ne treba ljudima na Kosovu i Metohiji davati lažnu nadu.
Ne znam da li se ljudima daje lažna nada kada im se obeća povratak vojske i policije ili im se daje lažna nada kada ministar za socijalna pitanja Gordana Matković obustavi isplatu roditeljskog i dečijeg dodatka.