Gospođo predsedavajuća, cenjeni narodni poslanici, dame i gospodo, hteo bih da pokušam da odgovorim bar na nekoliko pitanja koja su poslanici postavili za vreme ove diskusije i nekoliko pitanja koja su otvorena diskusijom oko amandmana. Želim da podelim ovih nekoliko napomena u tri dela.
Prvi deo oko nekih primedbi ili sugestija koje se tiču same koncepcije budžeta i javnih finansija, drugi deo koji se tiče nekih konkretnih pitanja i primedbi i, u trećem delu, nekih pitanja koja se tiču procesa i nekih izveštja koje ste zatražili.
Što se tiče prvog dela koji se tiče koncepcije samog budžeta i javnih finansija, želim prvo da kažem da neke cifre koje su ovde napomenute nisu tačne. Što se tiče ukupnog iznosa javne potrošnje i njenog učešća u našem bruto nacionalnom dohotku, one ne prelaze 50%, kao što su neki napomenuli. Jednostavno, kada uporedimo cifre i kada uradimo ono što se mora uraditi da bi se valjano uporedila javna potrošnja sa bruto nacionalnim dohotkom, a to je konsolidacija javnih rashoda, onda dođemo do cifre koja je oko 43%.
Na primer: kada pogledate javnu potrošnju u smislu socijalnih fondova i budžeta, ne možete dva puta brojati dotaciju koju budžet šalje socijalnim fondovima, jer na taj način se premašuje ta javna potrošnja za nekih 60 milijaradi dinara, koji se ne potroše dva puta, nego samo na jednom mestu, a to je, na kraju krajeva, za penzije, za socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i za tržište rada.
Naša javna potrošnja ukupno predstavlja nekih 43% našeg bruto nacionalnog dohotka. Da li je to puno? Jeste! Pravi problem naših javnih finansija je ne toliko da se na nekim mestima stvarno previše troši. Nađe se mnogo mesta gde se može uštedeti. Mi ćemo raditi na tome da dođe do optimizacije javne potrošnje. Ima hiljade primera.
Primera radi, u našim bolnicama je učešće nemedicinskog kadra u ukupnom broju zaposlenih jedno od najviših u Evropi. To je činjenica. Imamo produktivnost nekih naših lekara i nekih specijalista, koja je među najnižima u Evropi. Imamo situaciju gde, ako pogledamo naše osnovne škole, broj đaka prvaka, zbog loše demografske situacije i emigracije, dosta je pao u poslednjih deset godina, a da broj nastavnika za prvi i drugi razred ne samo da nije pao, nego se i povećao.! Imamo na sijset takvih primera. Da ne govorimo o tome, što je danas mogućnost, a to je da se racionalizuje javna potrošnja kroz ovo ustavno preuređenje.
Ključni problem nije toliko ta javna potrošnja da mi ne trošimo onoliko koliko bi trebalo da trošimo po bolesniku, ni po vojniku, ni po nastavniku, ni po lekaru. Kako god da uzmete, bilo koje merilo naše javne potrošnje, mi vidimo da smo daleko od onog nivoa koji bi bio primeren za jednu srednje razvijenu zemlju. Pravi uzrok svega toga je niski bruto nacionalni dohodak, koji je danas mnogo veći nego što je bio pre dve-tri godine. On je sada narastao i ove godine bi trebalo da dostigne nekih 1.700 evra po glavi stanovnika na onome što smo nasledili, a to je bilo nekih 900 do 1.000 evra po glavi stanovnika za 2000. godinu.
Uvek se moramo, nažalost, vratiti na činjenicu da je 1989. godine bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio otprilike 3.000 evra ili dolara u to vreme. To je problem Srbije, to je problem jvnih finansija - pređete sa 3.000 evra bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, zahvatiti 43% od toga, a to je imati tri puta više novca nego zahvatiti 43% od 1.000 evra. Zbog toga ćemo mi u godinama koje dolaze i dalje imati naizgled jedan nerešiv problem koji kaže: ne trošimo dovoljno da bismo živeli normalno i da bismo imali normalnu infrastrukturu i u kulturi, prosveti, za vojsku, za policiju.
S druge strane, ti ljudi će biti u pravu, kao što su u pravu oni koji kažu da je naša javna potrošnja za nekoliko procenata, to je tačno, iznad nekog proseka zemalja u tranziciji, jer sa 43% ukupne javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku mi smo na samom vrhu u Evropi. Ali, ne možemo to rešiti paušalno. Jednostavno, moramo veoma obazrivo čuvati taj balans na prihvatljivom nivou i, uz privredu, postepeno i obazrivo povećavati tu javnu potrošnju, na način koji neće ugroziti ni budžetske korisnike, ni samu privredu koja treba sve to da finansira.
Znači, da zaključim, kod tog ključnog pitanja naših javnih finansija, a to je pitanje za glasanje budžeta, kao što je i pitanje za svakodnevno izvršavanje svih javnih finansija na svim nivoima - znam, cenjeni narodni poslanici, da vi imate taj isti problem na lokalnom nivou gde ste često ili gradonačelnici ili učesnici u lokalnoj vlasti, da se taj problem isto preslikava na lokalni nivo. U apsolutnom smislu, 43% je puno, u realnom smislu - šta možemo uraditi sa tim novcem, nije mnogo.?! Moraćemo, kao što smo zadnje tri godine, posle tri godine, postepeno izaći iz onoga što je bio začarani krug i ekonomije javnih finansija, ali uzročnik toga nije loša politika u zadnje tri godine, već najveća ekonomska katastrofa koju je jedna zemlja, bar u severnoj hemisferi, doživela u 20. veku, kada izgubi dve trećine svoje ekonomske suptance.
Drugo pitanje koje je permanentno, to je pitanje balansa u datim sredstvima između onoga što je namenjeno transferima ili socijali i onoga što je namenjeno infrastrukturi, investicijama i privredi. Tu moram da kažem da, u ovom momentu, ako ima jedna stavka u proporciji našeg bruto nacionalnog dohotka, znači po meri naših realnih mogućnosti, a ne po meri nekih želja, to je da u našim javnim finansijama nema dovoljno za investicije. Ako pogledamo trnsfere i uzmemo primera radi novac koji se troši za penzije, ukupni iznos doprinosa i transfera iz budžeta iznosi nekih 14% bruto nacionalnog dohotka u Srbiji za penzije, za sva tri penziona fonda.
Ruku na srce, ako bismo hteli da budemo uporedivi sa drugim zemljama u tranziciji, trebalo bi da računovodstveno oduzmemo te cifre, ono što se tiče zdravstvenog osiguranja samih penzionera. Uprkos tome, možemo reći da je naša zemlja od svih zemalja u Evropi jedina, ako ne i ona koja najviše odvaja za penzije i za te generacije u ovom momentu. To je jedan element solidarnosti i to odslikava, delimično bar, filozofiju ovog budžeta koji na taj način izražava veoma jaku solidarnost prema građanima koji su sada u penziji.
Da dam još jedan podatak koji odslikava tu situaciju na jedan drugačiji, možda i jednostavniji način, a to je da dve zemlje, ako hoćete jedna zemlja, jedan entitet, a to su Republika Bugarska i Republika Srpska, u kojima je bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika otprilike bruto nacionalni dohodak Srbije, tu su danas plate Srbije, Republike Srpske i Bugarske otprilike na istom nivou, dok su prosečne penzije u Srbiji dva puta veće nego u Bugarskoj ili u Republici Srpskoj. To je drugačiji način i to je jedna snažna poruka za naše starije građane koji se žale na nivo penzija, da je ovaj budžet, budžet solidarnosti.
Drugi način kako mi to možemo da gledamo, to je pitanje subvencija. Ako uzmemo sve forme subvencija, ono što je za privredu, što je za javna preduzeća, isto tako uočićemo da je naša zemlja pri vrhu u vidu tih formi javne potrošnje, odnosno prema nekim uporednim zemljama. Da li bi moglo više? Apsolutno bi moglo više, ali već danas, imajući u vidu i tu završavam taj drugi deo, balans između onoga što su transferi i solidarnost ili pak socijala spram privrede, mi dajemo već dosta u proporciji našeg bruto nacionalnog dohotka za subvencije i za tansfere, za solidarnost, ali to uskraćuje investicije, kapitalne investicije naročito, puteve, energetiku i razne stvari. Tu bi morali da nađemo više prostora i više sredstava u godinama koje dolaze.
Čini mi se da ovaj budžet, kao što je i pokojni premijer rekao kada ga je predstavio ovom domu u novembru prošle godine, ipak više socijalni budžet, nego razvojni budžet, ako već moramo da ga krstimo na neki način, a pošto je ovaj rebalans - rebalans kontinuiteta, to je i dalje ista karakteristika i za sam budžet koji danas potvrđujemo.
Treću stvar koju bih hteo da pomenem u tom prvom delu generalne filozofije se tiče garancija. Bilo je puno priča o tome, a želim da kažem da sam lično ponosan time što smo danas i prva Vlada i prvo Ministarstvo finansija, dali smo takav detalj i tu preciznost Narodnoj skupštini i samim tim uspostavili taj nivo kontrole nad tim, ako hoćete, zadnjim načinom na koji izvršna vlast može da zaduži neke buduće budžete i neke buduće generacije. Ukoliko glasate za ovaj budžet, vi ćete limitirati Vladu Republike Srbije maksimalno do tog iznosa davanja garancije.
Želim ovde da pojasnim dve-tri stvari. Naravno, 66 milijardi nije zaduženje, već je to maksimalni iznos za koji može da se garantuje. To nije za ovu godinu, nego je to sve što je odrađeno od početka svih naših relacija sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Mi, u ovom momentu, ako pogledate, napominjem onaj zakon koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, uvodimo novi način otplate tih kredita - primetićete da gradovi Kragujevac, Novi Sad i Beograd, moraju redovno izdvajati na jednom specijalnom računu odgovarajuća sredstva za otplatu tih kredita. Isto tako, za javna preduzeća predviđamo mehanizme prema kojima taj međunarodni dug mora biti prioritetno planiran njihovim izdacima.
Na taj način, obezbedićemo da se ne desi u budućnosti ono što danas vidimo, a to je da država da garancije na neka zaduženja lokalnoj samoupravi ili pak javnim preduzećima, a da onda u budućnosti iz raznoraznih razloga, zbog takozvanog socijalnog mira i socijalnih cena za neka javna preduzeća, da oni koji su zajmoprimci nisu u stanju i zaboravi se, to je najlakše, tako se radi u Srbiji, da predvide sredstva za otplatu tog kredita.
Onda se sve prebaci na budžet Srbije i na poreskog obveznika Srbije i na taj način, na jedan podosta indirektan i nekorektan način se posle to socijalizuje i neka javna preduzeća koja su bolje živela od proseka države u tom momentu, i možda neke sredine koje su bile u boljem stanju, jer su bile u stanju da dobiju neke kredite i to žive, onda prebace njihove dugove na celu državu i na one koj imaju manje novca od njih.
Zbog toga, očekujte od ove vlade da vam predložimo svaki put, to je zadnja stvar koju želim da kažem tu, ovo ne znači da više nećemo dolaziti za kontragarancije, za svaki kredit koji je ovde pomenut, doći ćemo sa odgovarajućim zakonom. Na taj način će se izbegnuti neka forma neželjene solidarnosti, a to nije ni ekonomski, ni politički, ni socijalno utemeljeno.
Zadnja stvar koja se tiče generalnih crta ovog budžeta, to je pokrivanje deficita. Uistinu, u ovom budžetu, mi smo to jasno iskazali, povećali smo stavku donacija za nekih 5,7 milijardi dinara. Očekujemo od međunarodne zajednice pojačanu podršku. Moram da kažem da su prve reakcije i Evropske unije i Savezne Republike Nemačke i nekih drugih zemalja ohrabrujuće. Ja sam uveren da ta pojačana pomoć neće izostati i da nećemo biti onda, rekao bih, u obavezi, a što bi onda bila obaveza, da negde na jesen revidiramo ove rashode i da ih smanjimo za 10 milijardi dinara. To, nadam se i uveren sam, neće biti nužno, ali ako bude nužno to ćemo i predložiti da bi i dalje imali jedan odgovoran budžet. Toliko u glavnim crtama.
Nekoliko reči o nekim specifičnim stvarima. Prvo, što se tiče kulture, ono što se zove subvencija za privatna, i ne znam kako se već zove u klasifikaciji, tu imate nešto što je dalo dobre rezultate, a to je finansiranje jednog broja filmova posle jednog veoma javnog nadmetanja, jedan broj projekata je pobedio i ovde se nastavlja finansiranje tih filmova. Neki od tih filmova su pobrali neke značajne nagrade i taj fond će se obnavljati. Na taj način ćemo moći da postanemo jedan od centara kinematografije, ne samo zbog toga što imamo dobre filmadžije, kako kaže narod, nego i zbog toga što ćemo se i industrijski ponovo afirmisati kao jedna važna zemlja.
Druga stvar, ona se tiče Kragujevca i "Zastave". Teško je shvatiti kako neko može da kaže da ne postoji briga za Kragujevac, kada je proizvodnja kola bila četiri puta veća nego ono što smo zatekli, kada je budžet Republike Srbije radio kao sat prošle godine i obezbedio je nekih 1,6 milijardi dinara za Kragujevčane koji su na Zavodu za zapošljavanje i obezbeđuje u proseku od nekih 1.000 evra subvencija po proizvedenom automobilu u Kragujevcu.
Isto tako, što se tiče samog projekta..., ili bilo koji drugi, sve dok se on ne zaključi, utakmica je otvorena. Mi se nadamo u ime dobrobiti Kragujevca i njegovih stanovnika da će to uspeti. Napominjem isto da ova vlada ne zaboravlja nijedno obećanje, pa nije zaboravila ni obećanje da se jedna od onih licenci za otvaranje fabrike cigareta biti za Kragujevac, što će dodatno moći da obezbedi nekoliko stotina direktnih radnih mesta i nekoliko hiljada za indirektno formiranje radnih mesta za Kragujevac i za njegov region.
Vojska Jugoslavije - ovaj budžet je u smislu učešća u bruto nacionalnom dohotku identičan za prošlu godinu. Kao što je i ministar Boris Tadić govorio, ove godine ćemo veoma pomno razmotriti sve stavke i sa jedne strane štedeti, ali isto tako moramo naći novca za finansiranje reforme; "Partnerstvo za mir" i mnogi drugi integrativni procesi očekuju vojsku Srbije i Crne Gore, to je jedna od glavnih tema koju ćemo imati u javnim finansijama u sledećih tri do pet godina.
Što se tiče institucija medija na saveznom nivou, ako pogledate onaj razdeo koji se nalazi u budžetu zajednice, vidimo da tu ima manje sredstava nego prošle godine. Sve dok se ne donesu konačne odluke za "Tanjug", "Borbu" ili pak "Radio Jugoslaviju" ili "JU Info", a većinu njih očekuje privatizacija, finansiraće se iz tekuće budžetske rezerve na zajedničkom nivou. Jasne su dve stvari. Ništa više neće biti kao pre ni za njih i sigurno ti izdaci ni u snu neće moći da budu na tom nivou. Primera radi, JU Info je u jednom momentu zapošljavao skoro 600 osoba i na taj nivo ni u kom slučaju ti indirektni budžetski korisnici neće moći da računaju u budućnosti.
Što se tiče preduzeća "Panorama", postoji jedan amandman, za koji predlažem da odbijete, jer ta sredstva nisu planirana na adekvatnom nivou; ali, jasno je da će dodatna sredstva biti nužna za to preduzeće i ona će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, shodno zakonu koji postoji i na nivou za koji ćemo se dogovoriti. To će Vlada Republike Srbije odrediti i to će biti isfinansirano. Nema bojazni da će taj budžetski korisnik biti zaboravljen.
Najzad, i tu je treći deo, želim da kažem da je bilo pitanja o izvršenju budžeta. Prva tri meseca su teška. Prvi mesec je bio težak zbog prelaska platnog prometa u banke. Imali smo određene teškoće, kao što znate i mnoga preduzeća su avansno isplatila plate tako da je u januaru mesecu bilo manje isplaćenih plata i svake godine imamo tu malo tupu diskusiju oko povećanja i pada plata.
Dobro znamo da naša statistika nažalost meri ne platu za decembar, ne platu za januar, nego plate isplaćene u decembru i plate isplaćene u januaru. Ta testera rasta plata navodno u decembru i pad u januaru nije ništa drugo nego način merenja i u stvari mi imamo mnogo stabilniji rast plata nego što izgleda na taj način. Želim ponovo da kažem penzionerima da novi način obračuna penzija njih izoluje od tih statističkih čarki i omogućuje im stabilnost u penzijama.
Naravno, dugujemo shodno Zakonu o budžetskom sistemu bar dva puta godišnji izveštaj ovom domu o izvršenju budžeta i mi ćemo početkom jula dostaviti ovom domu izveštaj za prvih šest meseci.
Želim samo za ovaj rebalans da se zahvalim ekipama na nivou Republike, ne samo moje ministarstvo, nego sva ministarstva su vredno radila da uklope na jedan precizan način nove ingerencije i pokušavajući u svakom momentu da uštede, da urade isto sa manje ljudi, sa manje sredstava.
A isto tako kolege na saveznom nivou, današnjem nivou državne zajednice, i oni koji su otišli, koji su pomogli da ne dođe do haosa i uradili sve da dođe do neke tranzicije i ovi koji su došli, novi Savet ministara koji je u rekordnom vremenu ušao u diskusiju sa nama i omogućio da prvi put ovaj budžet Republike Srbije bude budžet gde se svaki dinar srpskog poreskog obveznika vidi na prihodnoj strani i svaki dinar koji finansira srpski poreski obveznik bude na rashodnoj strani i da srpska budžetska inspekcija kontroliše svaki dinar, kao i one institutcije koje moramo još da uspostavimo, a to je vrhovni računovodstveni sud Srbije, koji će kontrolisati sve ono što je srpski poreski obveznik finansirao, ne u ime Vlade nego u ime parlamenta.
