Poštovano predsendištvo, dame i gospodo narodni poslanici, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, Vlada je po hitnom postupku podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, kako se kaže u obrazloženju, radi obezbeđenja neophodnih materijalnih i drugih uslova za funkcionisanje državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije.
Donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu je svakako prouzrokovano promenama ustavnog uređenja Srbije i Crne Gore, tj. donošenjem Ustavne povelje, kojom je regulisano da Republika Srbija preuzima neke savezne organe, kao što su carina i neki inspektorati. Neki prestaju sa radom, a neki nastavljaju da obavljaju poslove kao institucije Republike Srbije, što se reguliše Zakonom o ministarstvima.
U skladu sa tim izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, obezbeđuje se finansiranje kako funkcija koje u celini prelaze na nivo Republike Srbije, tako i učešće u finansiranju funkcija državne zajednice. U skladu sa ovim izmenama, svi prihodi koji su pripadali budžetu SRJ uključuju se u prihode budžeta Republike.
Ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2003. godinu utvrđen je ukupan obim prihoda od oko 271,8 milijardi dinara, što je za oko 57,2 milijarde dinara više od prihoda utvrđenih Zakonom o budžetu za 2003. godinu. Ukupan obim rashoda se predlaže u iznosu od 318,7 milijardi dinara, što je usklađeno sa povećanjem prihoda od 57,2 milijarde dinara.
Ono što je trebalo ovim rebalansom da bude promenjeno, a nije, ostalo je u istom iznosu od oko 46,9 milijardi dinara, to je budžetski deficit. Istina, njegovo pokrivanje se predviđa, ponovo, sredstvima od privatizacije, donacija, kredita međunarodnih finansijskih institucija i domaćeg zaduženja (od kredita Narodne banke Srbije i izdavanjem hartija od vrednosti) u iznosu od oko 6,7 milijardi dinara. Ovde se vidi da se očekuje smanjenje prihoda od privatizacije, oko 3 milijarde dinara, umanjuje se i neto domaće zaduženje, a predviđa povećanje prihoda od donacija za više od 5 milijardi, što je verovatno nerealno, ako se zna koliko ih je do sada bilo.
Planirani budžetski deficit i rashodi od 318,69 milijardi dinara su vrlo visoko fiskalno opterećenje za privredu koja ne radi, a još više za ionako siromašno stanovništvo, a pogotovu budžetski deficit koji bi se pokrivao na način kako je ovde predloženo. Bolje bi bilo da prihodi od privatizacije budu realna primanja budžeta za izvršavanje rashoda, a ne da služe za finansiranje, pokriće budžetskog deficita, koji treba pokrivati iz donacija. Ali, da li će biti u ovolikom obimu kako je ovde predloženo?
Ponovo se ne spominje ratna odšteta, šta je sa njom, kolika je, da li će se naplatiti i kada? Zašto da mi budžetski deficit pokrivamo zaduženjem kod međunarodnih finansijskih institucija? Za socijaliste je to neprihvatljivo. Po nama je bolje da privreda radi, što nažalost nije tako, da ona puni budžet, a da se ne uzdamo u donacije, kredite i rasprodaju preduzeća, što dovodi do armije nezaposlenih, isto tako pada proizvodnje i još većeg socijalnog raslojavanja. Ovaj reformski model budžeta neminovno vodi sve većoj finansijskoj i svakoj drugoj podređenosti i zavisnosti privrede i zemlje od favorizovanih stranih korporacija i finansijskih institucija sa svim posledicama dužničkog potčinjavanja.
U 2003. godini se predviđa realan rast bruto proizvoda i zarada od 3,5 do 4,5% na godišnjem nivou, a bilo je planirano 5%, isto tako inflacija od 11%, a bilo je planirano 9%. Da li će ovo obezbediti ovu projekciju prihoda?
Mislim da treba nastaviti sa poreskim rasterećenjima, pre svega proizvoda i usluga koji su osnova životnog standarda. Poreska politika treba da ima stimulativno dejstvo na privredu, investicije i razvoj, da bude stabilizujući faktor bilansa javnih prihoda i rashoda i da ima značajnu ulogu u socijalnoj politici.
Na kraju, samo da vam kažem, dobro je što nam je ministr dostavio obrazloženje o davanju garancija za kredite gde vidimo koji su to iznosi, međutim, nije dobro da se i dalje zadužujemo sa grejs periodima, a neki će drugi to vraćati. Hvala.