ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se po ovom amandmanu još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto predstavnik predlagača nije prisutan da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA PRESTANAK FUNKCIJE, IZBOR, IMENOVANjA I RAZREŠENjA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka:
1) Predlog odluke o izmeni Odluke o broju sudija i sudija porotnika u sudovima, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
2) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
3) Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocima javnotužilačke funkcije, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
4) Predlog odluke o izboru sudija, sa obaveštenjem od 7. aprila 2003. godine, o odustajanju od predloga da se za sudiju Okružnog suda u Beogradu izabere Zoran Tejić, sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koje je podneo Visoki savet pravosuđa, i
5) Predlog odluke o izboru članova Veća za pitanja sudske uprave, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka koje je podneo Visoki savet pravosuđa.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova. Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu liste sa prijavljenim narodnim poslanicima koji žele da govore o ovoj tački dnevnog reda i, saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Sve predložene odluke u okviru ove tačke dnevnog reda naravno da zaslužuju pažnju, ali ja bih se u ovom prvom delu osvrnuo na predloženu odluku  o izboru sudija. Odnosi se na izbor sudija Vrhovnog suda Srbije i Okružnog suda u Beogradu.
Naravno, ne sporim ni pravni osnov, ni mogućnost predlaganja itd, ali nadam se da u okviru ove tačke dnevnog reda može malo da se dotakne pitanje sposobnosti, dostojnosti predloženih kandidata, iz jednog prostog razloga, da vidimo ko su ti ljudi i koji su njihovi kvaliteti zbog kojih se predlažu za tako visoke sudijske funkcije.
Naravno, Vrhovni sud, od stotinak sudija, ima nekoliko upražnjenih mesta. Neki su otišli u penziju i dobro je što su otišli u penziju. Na njihovo mesto dolaze novi ljudi. Ono što, nesumnjivo, može da se zaključi na bazi nekih postavljenja za v.d. sudije, v.d. predsednike, a oni su uključeni u ovu odluku, jeste da je očigledno kadrovsku politiku vodio neko drugi, a ne Visoki savet pravosuđa, niti nadležni odbori, a verovatno neće ni Skupština.
Tako u Novom Sadu sednu za sto, dogovore se ko bi mogao da bude na toj funkciji i predlože čoveka. Da li postoje kvaliteti, da li o tome stručna javnost nešto može značajnije da kaže, nije bitno. Bitno da je vreme ćutanja, vreme vanrednog stanja, miljenici mogu da idu, većina postoji.
U ovom predlogu posebnu pažnju zaslužuje kandidat pod rednim brojem 9, odnosi se na Vrhovni sud Srbije. On će biti upamćen po jednoj čuvenoj rečenici kad se šetao Okružnim zatvorom u Beogradu, kada je rekao: "Ko mi je uzeo pritvorenika?" Istražni sudija okružnog suda ne zna ko mu je ukrao pritvorenika. Pritvorenik mu je nestao na bazi jedne odluke, na osnovu pretposlednjeg člana Ustava iz 1990. godine koji daje pravo Republici Srbiji da štiti svoja prava od SFRJ ili od republika unutar SFRJ kada su ugroženi interesi Republike Srbije.
Taj sudija je, praktično, dokazao da ne bi mogao više da bude sudija, jer on nije pozvao na odgovornost nikoga zbog toga što mu je nestao pritvorenik. Pritvorenik je bio po njegovom rešenju u pritvoru i, da upotrebim jednu reč - kompletnu vlast nad tim pritvorenikom je imao taj sudija. Prosto je nemoguća situacija da sudija ne zna gde mu je pritvorenik.
Doduše, to nije jedina stvar po kojoj je taj sudija poznat. On je poznat i po tome što je odugovlačio neke krivične predmete, dok je bio u sudu. Nije hteo da ih završi, a problem je bila jedna nula. Neko je rekao da je neko otkupio milion tona, što je teoretski nemoguće, a u suštini, bilo je samo 100.000 tona, što je moguće. Naravno, maksimalno je odugovlačio taj postupak, naravno, po nalogu nekog trećeg čoveka, a onaj što je tužio nije znao za taj dogovor. U suštini, prevara se desila tamo što je greškom otkucana jedna nula. Naravno, taj postupak se završio sa nekom uslovnom osudom. Taj postupak više nije ni bitan, ali je bitan taj sudija. On je na ta dva - tri predmeta dokazao kakav je sudija.
Ranije je predsednik tog suda, gde i dan-danas radi taj sudija, kao borac za prava sudija i ugledni član Društva sudija, otišao u Vrhovni sud, tako da se priča kompletira. Jedan sudija koordinator Vrhovnog suda je otišao u penziju. Koordinator, to je izmišljena funkcija. Ona ne postoji u poslovniku, niti organizaciji suda. Ali, on je bio zadužen da koordinira sve političke procese koji se dešavaju, a pogotovo kada u zadnjoj instanci o tome raspravlja Vrhovni sud Srbije.
Očigledno da se društvo kompletira, ne Društvo sudija, nego posebna grupa, u uslovima kada još ne postoji specijalno odeljenje Apelacionog suda za ova suđenja, gde to još pripada u nadležnosti Vrhovnog suda, i tamo će to da se grupiše i po sistemu - verovatno je neko učinio krivično delo, okončaće se neki krivični postupci.
Slična situacija je i sa Okružnim sudom u Beogradu. Nisam hteo da diskutujem o kandidatu pod brojem 13, kad je u pitanju okružni sud. Prisustvovao sam nekim suđenjima gde je taj čovek sudio. On je vrlo korektan sudija, barem što se tiče postupka i onih procesnih normi. On to sasvim solidno poštuje.
Međutim, kada sam posle nekoliko dana video predlog da on više nije kandidat, onda mi je sve bilo jasno i vidim da se umešao onaj čuveni Cane - Žabac. Taj sudija sudi u jednom krivičnom predmetu - kleveta sa teškom posledicom, to je član 92. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Tog sudiju je tim advokata Caneta-Žapca hteo da izuzme. Zbog čega, nisu naveli ni razlog, ali su hteli da ga izuzmu. Pošto im to nije uspelo, a taj sudija pokazao se i kao žilav, jer insistira da se vidi Cane-Žabac i vodi postupak u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, očigledno da se on više ne uklapa, da ga je neko greškom predložio i da on neće biti podoban za okružni sud, za posebno odeljenje koje bi sudilo u odabranim predmetima.
To su dva - tri primera kadrovske politike. Naravno, većina ima pravo da sprovodi tu kadrovsku politiku, ali većina ima i obavezu da čuje za ove razloge, da se upozna sa ovim razlozima. Postoje sudski predmeti, može sve to lepo da se vidi. Ne bih želeo da posle izbora ovih sudija dođemo u situaciju u kojoj smo bili pre nekoliko dana, kada predlagač, koga smo upozorili na nedostatke, nedostojnost, nestručnost i na druge probleme zbog čega neki ljudi ne smeju da budu izabrani, sa dve godine zakašnjenja zaključi da smo mi bili u pravu, a onda po hitnom postupku on sam razrešava.
Znači, unapred vas obaveštavamo šta je sve moguće posle ovakvih brzopletih predloga, očigledno predloga sa jednim jedinstvenim interesom, da se preko kolena, kako zakon tako i krivični postupci koji slede, presaviju, završe i pošalju ljudi tamo gde treba. Onaj ko je uradio i treba da ide, ali on ima pravo na zakoniti postupak. Država je dužna da mu obezbedi zakoniti postupak.
(Predsednik: Deseti minut. Da li želite da koristite i sledećih 10 minuta?)
Ne.
Ta brzopletost je opasna, jer zbog brzopletosti će neko biti amnestiran iako je učinio krivično delo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, poslanička većina apsolutno ima prava da određuje ono što joj zakon omogućava. Poslanička većina u ovoj skupštinskoj sali može da bira sudije, može da na predlog Ministarstva, po najnovijim ovlašćenjima, bira javnog tužioca, a samo da gleda kako ministarstvo imenuje zamenike javnih tužioca. Normalno da je pravo većine da na svoju ruku određuje stanje u pravosuđu, ali u isto vreme taj rad podrazumeva i odgovornost za stanje u kome se pravosuđe nalazi.
Nemamo ništa protiv odredaba iz ove tačke, koje se tiču regulisanja ovog pitanja na jedan novi način, uvođenjem jednog novog tela - veća za pitanja sudske uprave. Normalno, to je po odredbama zakona koji ste sami uobličili, pa videćete kako ćete da izađete na kraj sa svim tim.
Međutim, pitanje je da li je predloženi spisak za dopunu upražnjenih sudijskih mesta, što u Okružnom sudu u Beogradu, što u Vrhovnom sudu Srbije, napravljen na osnovu moralno-političke podobnosti, poslušnosti prema nosiocima najviše vlasti, a to je u ovoj zemlji, nažalost, izvršna vlast, jer kod nas postoji apsolutna supremacija izvršne vlasti nad svim ostalim.
Da li je spisak za dopunu upražnjenih mesta, konkretno, ono što je najbitnije, u Vrhovnom sudu Srbije, pravljen na osnovu kriterijuma podobnosti ili na osnovu kriterijuma stručnosti, pokazanih dobrih rezultata u vršenju pravosudne funkcije i podobnosti za vršenje pravosudne funkcije.
O ostalim kandidatima ne bih želeo previše da trošim reči, ali postoji jedan primer, a to je čovek naveden pod brojem devet u predlogu za dopunu upražnjenih sudijskih mesta u Vrhovnom sudu Srbije, koji je specifičan: taj primer nam govori da je izgleda ovde kriterijum za određivanje ljudi koji će biti predloženi za sastav Vrhovnog suda Srbije bio upravo ta moralno-politička podobnost, jer ako je bila u pitanju stručnost, on zaista ne bi mogao da se nađe u najvišem pravosudnom organu ove zemlje.
Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u ovom parlamentu 2. jula 2001. godine uputila je, u skladu sa odredbama čl. 40, 46. i 48. Zakona o sudovima, iz "Službenog glasnika Republike Srbije" iz 1991. i 1992. godine i člana 49. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, tada važećeg, inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sledećih lica: predsednika Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković, predsednika Okružnog suda u Beogradu Vide Petrović-Škero i sudije Okružnog suda u Beogradu Gorana Čavline.
Tada smo pokrenuli inicijativu koja je podrazumevala mogućnost Odbora za pravosuđe i upravu, kako se tada zvao, da podnosi inicijative ovakvog tipa, jer je on po odredbama tada važećeg zakona imao tu nadležnost. Danas bi to trebalo da radi Visoki savet pravosuđa, ali to je drugo pitanje.
Zbog čega je takva inicijativa podneta? Protiv Slobodana Miloševića, predsednika Socijalističke partije Srbije, ranijeg predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, u to vreme vođen je krivični postupak, tačnije nalazio se u fazi istrage pred Okružnim sudom u Beogradu.
Rešenjem istražnog sudije Gorana Čavline okrivljenom je određen pritvor i ova mera je bila na snazi na dan 28. juna 2001. godine, kada je došlo do protivpravnog odvođenja i isporučivanja Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu.
Kako se u samoj inicijativi kaže, ovaj čin će ući u istoriju srpskog pravosuđa kao presedan i podrazumeva političku, krivično-pravnu i svaku drugu odgovornost svih njegovih učesnika koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem uticali na ovakav epilog događaja.
Da malo pojasnim pravni aspekt situacije koja se dešavala tada, 28. juna 2001. godine. Odredbama člana 316. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 1997. godine predviđeno je da se pritvorenik samo po nalogu organa koji vodi postupak može privremeno izvesti iz zatvora i sprovesti drugim organima; članom 320. istog zakona propisano je da primenu mere pritvora nadzire predsednik okružnog suda, na čijem je području sedište zavoda u kome se izvršava pritvor; a članom 321. propisano je da se pritvorenik otpušta iz zatvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora i naloga za puštanje iz pritvora, donetih od suda pred kojim se vodi postupak. Istražni sudija je, po odredbama Zakona o krivičnom postupku, jedini bio dužan da se stara o sudbini pritvorenika koga on nadzire, morao je da zna šta se dešava sa njegovim pritvorenikom, kako je i sam, kada je video da pritvorenik nije više u pritvorskoj jedinici, nije tu.
Sudija koji sebi dozvoli luksuz da svoju sudijsku funkciju i svoja ovlašćenja baci pod noge, ne ispoštuje ono što je po odredbama zakona bio dužan, ne zaslužuje da bude, po našem mišljenju, predložen za ovakvu funkciju.
Zbog svega toga, mi socijalisti, bez obzira što se ovde radi o primeru i slučaju koji je vezan za našeg predsednika Slobodana Miloševića i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, bez obzira što se radi o vašem političkom protivniku, ne neprijatelju, moramo da kažemo da treba apstrahovati sve to što je vezano za pojedinca i da treba gledati princip.
Princip koji u današnjem savremenom pravosuđu važi jeste vezan za odredbe Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, koga smo razmatrali u raspravi u načelu i pojedinostima ovih dana; vezan je za odredbe iz međunarodnih povelja o ljudskim pravima i građanskim slobodama; to je princip koji propisuje da niko ne može da bude u policijskom pritvoru duže od 48 sati, princip koji obavezuje sudske organe da su jedini koji mogu da izreknu meru da se duže od 48 sati lice zadrži u pritvoru.
Sve ovo ima veze jer se radi o sudiji koji nije ispoštovao svoje obaveze, a on je predložen na mesto sudije Vrhovnog suda. Zbog svega toga, naša inicijativa od 2. jula 2001. godine odnosila se na inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje tadašnjeg istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Gorana Čavline. Danas smo došli u situaciju da se takav čovek, koji nije odgovorio profesionalnim obavezama, sa ove pravosudne funkcije predlaže na još više i još odgovornije mesto, na mesto sudije Vrhovnog suda.
Ako pogledamo šta se zbilo sa ostalim nosiocima pravosudne funkcije koji su bili odgovorni za ovaj akt pravnog nasilja, videćemo jasno o čemu je reč. Naime, kao što znate, članom 192. Zakona o krivičnom postupku propisano je da pritvor određuje istražni sudija nadležnog suda. Iz citiranih propisa nedvosmisleno proizilazi zaključak da je Slobodan Milošević imao status pritvorenog lica nad kojim jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organi.
Dakle, nemojte sada ... da vas ne bih dodatno uzbuđivao, pokušaću da vam to objasnim sa stručne strane. Dakle, ukoliko neko bude pritvoren ... Da li, gospođo predsednice, možete da obuzdate poslanike koji su nestrpljivi i da mi omogućite uslove za nastavak mog izlaganja?
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ja vas molim da saslušamo narodnog poslanika, a narodnog poslanika molim da se drži teme dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

        Dakle, odluke izvršnih organa, najvišeg izvršnog organa u jednoj državi, ne smeju da budu razlog za zanemarivanje profesionalnih sudijskih obaveza, što je u konkretnom slučaju bilo prisutno. Akt Vlade Srbije, tadašnje, neću da pominjem, pošto sam obećao da vas neću podsećati na ono što vas boli, poslužio je kao pravni osnov za izručenje jednog pritvorenika tadašnjeg istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kao pravni osnov za izvođenje njega iz pritovora i odvođenje u drugu zemlju, tačnije van zemlje.
Zbog svega toga, navedeno je da treba da se pokrene postupak za razrešenje i najodgovornijih nosilaca pravosudnih funkcija koji su bili nadležni da nadziru rad istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, a pre svega to je bila dužnost predsednika Okružnog suda u Beogradu, a tada je bila gospođa Vida Petrović-Škero. Kada sam već pomenuo ovu gospođu, ona je sada (koliko znam) da li zbog zasluga u ovom postupku, imenovana ili izabrana za sudiju Vrhovnog suda.
Dalje, predložili smo da se dotični istražni sudija Goran Čavlina zbog nepoštovanja svojih profesionalnih obaveza suspenduje i razreši sudijske funkcije jer ne zadovoljava i nije zadovoljio u konkretnom slučaju, pokazujući konkretnim primerom kriterijume za obavljanje pravosudne funkcije.
Šta je današnja situacija? Znate da je Leposava Karamarković, koja je tada bila predsednik Vrhovnog suda Srbije, podnela neopozivu ostavku u želji za zaštitom nezavisnosti sudske funkcije i pravosuđa uopšte i da se povukla iz pravosuđa. Verovatno je i ovaj primer bio jedan od razloga zbog kojih se gospođa Karamarković odlučila na takav korak.
Sa druge strane, danas se predlaže Goran Čavlina. Kao što sam već i više puta pomenuo, on nije ispunio svoje profesionalne obaveze. Apstrahujte u ovom slučaju ono što je vezano za ličnost, ali ako jedan istražni sudija ne vodi računa o pritvorenicima za koje je on jedino odgovoran, i morala je da bude stavljena pod nadzor njegova pravosudna funkcija, da li ćete onda sebi dozvoliti taj luksuz da i dalje na takav način birate najodgovornije nosioce pravosudnih funkcija. Ako ćete tako raditi, neka vam je na čast, ali znajte da odgovornost za ovaj haos u pravosuđu, kao što sam više puta ponovio, pada samo na vas.
Da li će biti večna slava ili hvala, ne znam zaista, ali ne bi trebalo da se na ovakav neodgovoran način bavite najbitnijim pitanjima vezanim za pravosudnu funkciju u našoj zemlji, jer to nikome nije donelo dobra, pa neće doneti ni ovoj vlasti.
U dnevno-političke svrhe prenebregavati kriterijume koji treba da budu opšti i treba da budu nepromenljiv princip za nepristrasnost i objektivnost nosilaca najviših pravosudnih funkcija, ali ostaće zabeleženo u ovom stenogramu, pa ćemo možda imati prilike, ako budemo živi i zdravi, a nadam se da ćemo biti, da se kroz koju godinu pitamo ili kroz koji mesec da li je ovo bilo dobro rešenje ili ne.
Zbog toga poslanička grupa SPS neće podržati navedeni predlog, a time ćete vi imati celokupnu odgovornost za ovu situaciju.
Gospodine ministre, izvolite ako ste raspoloženi, a ja sam raspoložen da otvorim polemiku, izvolite za govornicu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - reforma Srbije.
...
Demokratska stranka

Bojan Pajtić

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub DOS - Reforma Srbije bavio se suštinski mnogo ovih dana upravo temom ove tačke dnevnog reda, dakle, rasprava je isključivo o kvalitetu, bez opštih mesta. Znači, jasno je da je struktura Visokog saveta pravosuđa takva da se prilikom izbora sudije obezbeđuje dominacija sudija, a prilikom izbora tužilaca, dominacija tužilaca. Mislim da smo izmenom zakona omogućili da se Veliko personalno veće konstituiše po Poslovniku Vrhovnog suda i da se naše pravosuđe konstituiše na kvalitetan način.
U razgovorima nije bilo dilema oko toga da svi kandidati zadovoljavaju sve profesionalne, stručne i kriterijume ličnog integriteta. Izvesne nedoumice javile su se samo oko predloga da gospodin Zoran Savić, sudija Okružnog suda u Beogradu, bude izabran za sudiju Vrhovnog suda Srbije, i u tom smislu molim da se Skupština o ovom predlogu posebno izjasni. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar pravde, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam uvek raspoložen za polemiku, samo kada imam ravnopravnog sagovornika sa druge strane. Ne mogu da polemišem o pravosudnim finesama sa ljudima koji nemaju položen pravosudni ispit, pa čak nemaju ni završeni pravni fakultet. To ipak nije lepo, a ja ne želim da sa druge strane bude nejaki Uroš.
Dakle, izvinjavam se, dame i gospodo narodni poslanici, što nisam bio u prilici da prisustvujem prepodnevnom delu zasedanja Narodne skupštine. Naime, razgovarao sam sa gospođom Verenom Tejlor, predstavnikom Saveta Evrope u Beogradu i sa gospodinom Džefrijem Baretom, šefom Evropske komisije za našu zemlju. Razgovarao sam prekjuče sa gospodinom Masarijem, predstavnikom OEBS-a u našoj zemlji, a ranije i sa predstavnikom Evropske trojke, grčkim ambasadorom Spinalisom.
Borcima za ljudska prava, borcima za evropske standarde, odmah mogu da poručim da smo sa svih tih adresa dobili apsolutnu podršku, i to Vlada Srbije, Ministarstvo pravde, za borbu protiv organizovanog kriminala, za ove zakone, ovako kako su napisani i svi apsolutno podržavaju i shvataju da je to nužno uraditi, da je neminovnost i da nije upereno na rušenje nekih evropskih standarda.
Ako ste nezadovoljni, možete da se obratite Sadamu Huseinu, ako ste nezadovoljni možete svoja prava da realizujete u Belorusiji, Lukašenko vas čeka širom raširenih ruku, a što se tiče pominjanja imena predsednika jedne partije, molim vas da pažljivo slušate šta uzvikuju demonstranti u Bagdadu. Znate šta kažu: "Sadame, Slobo", i to sve dovoljno objašnjava.
Inače, što se predloženih kandidata za nosioce pravosudnih funkcija tiče, njih je jednoglasno predložio Visoki savet pravosuđa, njih je sve nominovala upravo struka. Nikoga nije predložilo ni ministarstvo, ni ministar pravde. Mislim da je ovo jedna adekvatna selekcija i da ćemo dobiti dobre sudije Vrhovnog suda i Okružnog suda u Beogradu. Hvala.