Suština predloženog amandmana jeste uredu, makar to rešenje bilo bolje nego postojeće, a ja ću samo dovršiti priču oko kumulativne kazne; dugotrajne kazne, koje će biti omogućene do doživotne kazne, neće moći da izvrše onu osnovnu funkciju koja se u novije vreme, dakle u modernijoj teoriji krivičnog prava ili penalnog prava, kaznenog prava, pominje, a to je resocijalizacija.
Dakle, ukoliko je cilj izricanja zatvorske kazne pre svega izolacija počinilaca krivičnih dela, kojima bi se zaštitilo društvo, i ukoliko je cilj da se zadovolji pravda, postoji i treći cilj, a to je popravak tih lica koja su počinioci više krivičnih dela, u cilju njihove resocijalizacije.
Na ovaj način, kumulativna kazna može dovesti do situacije da o resocijalizaciji apsolutno ne bude reči. I pored činjenice koju sam već spomenuo, a koja je pominjana u mnogim izjavama za štampu gospode iz DOS-a koji su govorili da će u tom pravcu, dakle pooštravanjem kaznene politike za krivična dela, propisati strožije kazne, utvrđuje se jedinstvena kazna za ista krivična dela, primenjuje se sistem kumulacije, tj. zbrajanje pojedinačno utvrđenih kazni. Međutim, prevideli su jednu stvar, da u našem sistemu zaista ne postoji predviđena kazna doživotnog zatvora.
Obrazložio sam zbog čega ta kazna doživotnog zatvora nije prihvatljiva; obrazložio sam zbog čega ćemo imati problema u odnosima sa Evropskom unijom, u odnosima sa onima koji su zaduženi za praćenje uporednog prava i u toj oblasti; obrazložio sam zašto smo mi krajem 1990, tačnije, početkom devedesetih i krajem osamdesetih godina napravili rešenja ili promene u krivičnom pravu koje su morale da usaglase odredbe našeg krivičnog prava sa odredbama međunarodnog krivičnog prava, i zaista mislim da dalja obrazloženja nisu potrebna, jer sve više stičem utisak da pričam u prazno, da niko neće razumeti suštinu ovoga što se predlaže.
Zaista dolazim u dilemu da li treba nastaviti sa obrazlaganjem ovog, ili prekinuti, ali rekoh i spasih dušu svoju, kazna doživotnog zatvora u praktičnoj primeni navedenog sistema, u odnosu na organizovani kriminal, biće samo otežavajuća okolnost, koja može dovesti do još jedne situacije, vrlo teške po našu državu.
Sa tom situacijom suočavali su se državni organi SAD sredinom sedamdesetih godina, kada je u njihovim zatvorima (a postoje dve vrste zatvora u Americi, jedni su regionalnog, a drugi lokalnog tipa) regionalnog tipa bilo negde oko 650 hiljada zatvorenika, a u onim lokalnog tipa još oko 250 hiljada zatvorenika, što je ukupno blizu milion zatvorenika; to je zaista izuzetno veliki broj za izdržavanje tih kazneno-popravnih institucija, a u tom slučaju ne može biti reči ni o ostvarivanju bilo kog od ona tri cilja koja se žele postići izricanjem kazne zatvora.
Zbog toga vas pozivam da ove odredbe o brisanju člana 8. iz našeg amandmana, ali i iz amandmana SRS, razmotrite krajnje ozbiljno i da ih prihvatite, kako ne bismo zaista zapali u jedan pravni galimatijas, još veći nego što jeste.