Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na člna 62. na koji je amandman podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 62. koji reguliše detalje u vezi sa glavnom raspravom u postupku za objavljivanje ispravke.
S obzirom na to da se ovaj postupak vodi u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, mi smo predložili da se stav 5. člana 62. briše, jer je suvišan.
U tom pravcu nije uopšte potrebno ovde ugrađivati i opterećivati ovaj zakonski tekst, da će se primeniti Zakon o parničnom postupku, da se u pozivu tužiocu naznačuje da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka sa prvog ročišta, kao i da se u slučaju njegovog izostanka sa kasnijeg ročišta presuda donosi na osnovu do tada utvrđenog činjeničnog stanja.
U parnicama radi objavljivanja ispravke nema mirovanja postupka. To može da ostane. Međutim, bilo bi suvišno da ostane mirovanje postupka. Ali, u stavu 5. člana 62. ovaj tekst je opteretio bespotrebno ovaj član, pa zbog toga predlažem da se briše, s obzirom na to da se ovaj zakon primenjuje shodno pravilima Zakona o parničnom postupku. Hvala.

Da li još neko od učesnika želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika - poslanička grupa Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo, ne verujem da je predlagač nešto loše mislio ugrađujući ovo u pravnu normu. Moglo je to daleko jednostavnije da se uradi da je neko hteo time da se pozabavi. Za sve ovo od člana 60. pa nadalje, što se tiče postupka pred sudom, a to je okružni sud i primenjuje se parnični postupak, moglo je da se kaže "primeniće se Zakon o parničnom postupku" i eventualno rokovi da se skrate.
Sve je to moglo da se objedini u jedan član i da nema nikakvih problema. Moglo je, samo da je neko hteo da razmišlja i da to uradi onako kako treba. Ovako nam čitav zakon dođe kao Zakon o parničnom postupku. Tu ima 26 članova ovog zakona koji se tiču nekog postupka. Sve je to moglo da bude mnogo jednostavnije, sem ovih osnovnih načela kojih u zakonu imamo i tiču se javnog informisanja, a sve je sadržano u Ustavu i u Povelji. Ne vidim šta smo mi ovim zakonom regulisali.
Što se tiče prava i obaveza novinara, opet ništa nismo regulisali, sve smo ostavili zakukuljeno, zamumuljeno, kako ovome odgovara, kako onome odgovara. U praksi ćemo imati, verujte, haos, kao što smo ga imali do sada i imaćemo strah novinara i sredstava javnog informisanja, da li nešto smeju ili ne smeju da kažu, da li nekoga smeju da pozovu ili ne smeju, da li da ga pitaju ovo ili ono i opet će samo da zovu nekoga u komitetu da pitaju: e, da li smem danas na ovu temu da pozovem toga i toga da pričamo i da li ću da snosim neke konsekvence.
Videćete za vrlo kratko vreme da smo bili u pravu i da zakon nije onakav kako ste obećavali da ćete ovu oblast regulisati. Novinarske kuće, javna glasila neće biti zadovoljna ovim. Biće u stalnom strahu od sankcija, koje ste počeli da primenjujete i bez zakona, a tek kada budete imali zakon i kada dođemo do ovih kaznenih odredbi, onda ćemo vam reći šta o tome mislimo. Hvala.

Da li još neko želi reč.
Prelazimo na član 76. na koji je amandman podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman da se u članu 76. tačka 1. menja i glasi - "1) objavljivanje zahteva neovlašćeno lice ili ne može da se utvrdi da je lice ovlašćeno;" takođe, tačke 3. i 9. se brišu.
Po ovom zakonu i ovom članu, na koji sam podneo amandman, postoje razlozi za neobjavljivanje određenih informacija. Glavni razlog da se nešto ne objavi je da neko ne pripada DOS-u, odnosno vladajućoj koaliciji koja danas ne zna kako se zove. Sadašnji razlog za neobjavljivanje je čovek koji pozove urednike i lično svakom pojedinačno izdiktira šta sme, a šta ne sme da objavi.
To je bilo i pre uvođenja vanrednog stanja. Taj čovek se zove Vladimir Popović zvani Beba. Pod njegovim patronatom su sve informacije, odnosno svi urednici. Sada, kada se uspostavi sistem navike, to će moći da se upotrebljava i po usvajanju ovog zakona, tako da član 76. ovog zakona može da se tumači i na ovaj način.
Sud ocenjuje u kojem slučaju odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor. Ukoliko predlog ostane neizmenjen, dužnost objavljivanja odgovora ne bi bila jasno utvrđena. Svako ima pravo na izbor jezika kojim se služi. Razlozi za neobjavljivanje nisu samo ovih devet tačaka, može da ih bude više ili manje.
Zakon o javnom informisanju je loš i kao takav neće dugo funkcionisati. To komentarišu i ljudi iz struke.
On je već na prvim, nazovidemokratskim promocijama, doživeo debakl. Nisu zadovoljni sa njim baš ljudi koji se bore za ljudska prava. Mi srpski radikali smo pokušali ovolikim brojem amandmana da vas uputimo na određen smer, ali to vama nije bitno.
Šta je za vas bitno?
Narod nije u stanju da iznese svoj sud o ovom zakonu. Za vas je bitno da još jedan zakon provučete kroz ovu vašu fabriku zakona, da se javite na vama poznate šaltere i donesete nam velike dugove koji će imati katastrofalne posledice za buduće generacije. Vi ćete tada biti ko zna gde, a od tih para ste već stvorili ili ćete stvoriti imperije, poput današnjih informativnih kuća koje za vas rade i predstavljaju vas, kao na primer Televizija Pink i slični. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije tu.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije tu.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je dobar član na kome može da se najbolje prikaže besmislenost kompletnog zakonskog projekta. Taj član nosi naslov - Isključenje odgovornosti; misli se na isključenje odgovornosti za prouzrokovanu štetu i navedeni su neki razlozi koji isključuju odgovornost.
Međutim, sva sreća što vaj zakon ne može da devalvira Krivični zakon i Zakon o obligacionim odnosima koji, mada ne sadrže mnogo odredbi, ali predstavljaju temelj za zaštitu prava pojedinca, tako da od člana 92. do 101. Krivičnog zakona postoje odredbe o uvredi, kleveti i drugim modaltitetima i načinima izvršenje krivičnog dela kojima se vređa čast i ugled pojedinca, te ovaj zakon to ne može da isključi.
Takođe, u članu 198, 199. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, pisan hvala bogu po tezama profesora Konstatinovića i niko još nije smeo da ga dirne i dobro je što nije smeo, data je mogućnost i naknada štete, kako materijalne, tako i nematerijalne, za slučaj povrede časti, ugleda, ali ima i dodatak u članu 200. koji kaže - za povrede slobode i prava čoveka i građanina.
Ovo što ste vi naveli kao razlog koji isključuje odgovornost za naknadu štete praktično ništa ne znači. Preporučujem svim narodnim poslanicima da, ukoliko se nađu na udaru nekog medija, ne koriste ovaj zakon koji bude danas usvojen, nego pre svega Krivični zakon i Zakon o obligacionim odnosima.
Jer u ovom zakonu nalazi se galimatijas odredbi o odgovoru i ispravci, apsolutno nebitnim stvarima, komplikovanom postupku, pravno - tehnički lošem napisanom, a može da se tumači kako je kome volja, ali na sve moguće načine se ovde isključuje mogućnost zaštite povređenih prava jedne ličnosti.
Zato, vratimo se našim tradicionalnim zakonima, jer očigledno je ovo smišljeno da se publika zamajava i da se vrši pritisak na novinare, kako bi uništili svoju unutrašnju slobodu štampe i omogućili politbiroima i drugim komitetima da vrše politički uticaj i da se omoguće bezgranične manipulacije medijima, što predstavlja suprotnost onog prvog člana koji je naveden u Predlogu ovog zakona.
Zbog toga pozivam sve da ne glasaju za ovaj predlog zakona, jer je ovo loš zakonski projekat.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 86. stav 5. koji moram da pročitam:  U pozivu tužioca naznačuje se da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom - da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka... To je jedna od osnovnih stvari u Zakonu o parničnom postupku i faktički na poleđini svakog poziva stoji upravo taj tekst koji upozorava i tužioca i tuženog na njegova prava.
Smatram da je unošenje ovog teksta suvišno i da nema potrebe da figuriše u ovom predlogu zakona. Nema potrebe, znači, ono što je već definisano Zakonom o parničnom postupku uvoditi u zakon o javnom informisanju. Ova odredba ne samo što je suvišna i zbunjujuća, može da zbuni sudiju kod donošenja ovih presuda za naknadu štete u slučaju ovog zakona o javnom informisanju.
Inače, cilj ovog uvođenja je da se stvori psihoza straha i mraka koja upravo vlada u informisanju i uopšte u medijima u Srbiji.
Može se čuti samo jedna strana i to režima trenutno na vlasti, a sve drugo je nedostupno i ne može doći do izražaja. Tako su građani uskraćeni za ove informacije. Mi bi na osnovu ovog zakona mogli da tužimo. Ovu raspravu to ne može da čeka, može samo ulica i narod, jer nadam se da će ubrzo doći vreme kada će vas narod i ulica smeniti i da ne podnosite ovakve predloge zakona u Skupštini Srbije. Hvala.