Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radivojčević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovim amandmanom SRS je htela samo da skrene pažnju predlagaču da nisu sve promene dobre i da je ovo jedna od loših promena koja može da stvori blokadu i u tako lošem rešenju, kao što je porez na finansijske transakcije. To je jedna vrsta poreza koja potpuno odudara od našeg pravnog sistema.
On je uveden verovatno zbog neke nužde i potrebe da se obezbede sredstva i kao jedini kriterijum za utvrđivanje materijalnog položaja i ekonomske snage poreskog obveznika uzeto je stanje sredstava na žiro računu. Tako sve što se dešava sa tim žiro računom, svaka promena podleže oporezivanju, a u suštini tu se radi praktično o državnoj proviziji koja ne sme tako da se nazove.
Ne želim da osporavam ovo rešenje i uopšte postojanje ovog poreza, pošto je sasvim očigledno da je on promešen, jer praktično oporezuje onoga ko ima sredstava na svom žiro računu, a valjda nam je želja da svi drže sredstva na žiro računu, da sredstva ne sklanjaju sa žiro računa, da ne idu u neke sive tokove ta sredstva, ali nije ni dobro kada se novac javi kao ekvivalent, prilikom svake promene robe u novac ili usluge u novac da se to sve posebno oporezuje, tim pre što je već oporezovano porezom na promet i roba i usluga.
Naravno, neki budući poreski sistem može to vrlo efikasno da reši. Neefikasnost ovog predloženog rešenja ogleda se u tome što se ovim zakonom obaveza obračuna i plaćanja svodi na poreskog obveznika i na ovaj način, praktično, predlagač prati onu svoju osnovnu nit iz Zakona o poreskom postupku.
Međutim, odredbe tog zakona u ovoj materiji su neprimenljive jer stvaraju štetu. A zbog čega? Ako je to nekada radio nosilac platnog prometa, odnosno ZOP, pa sada poslovne banke, sada je potpuno nelogično da taj posao radi vlasnik tih sredstava koji daje nalog za plaćanje, tim pre što on pored toga što mora da pravi obračun, on mora opet da odlazi do poreske uprave, da evidentira sve mesečne obaveze, a ima vrlo kratke rokove i dodatne poslove koje treba da radi; sem toga, ovim članom 8. predviđa se i obaveza tromesečnog izveštavanja, i to u nekim rokovima koji su potpuno neprimereni. pa mi amandmanom tražimo da se taj rok promeni, naravno svesni toga da i ovo nije dobro rešenje.
Želimo da upozorimo predlagača da je ovom promenom nepotrebno napravio veliko administriranje, prihodi po osnovu ovog poreza su skromni, jer nadam se da ste imali prilike da čujete, već nekoliko dana se podnose ovi tromesečni porezi, odnosno obračuni poreza na promet, mnogo je više firmi koje imaju promet nula, jednostavno sve je stalo i svakim danom sve više staje, jer nema ni sredstava ni poslova, a nema ni para kod budućih korisnika, tako da privredni život zamire, a nepotrebno se povećava administriranje i praktično svrha ove promene će biti što možda i neće da poraste prihod po osnovu ovog poreza, ali će verovatno porasti po osnovu kazni zbog neispunjavanja obaveza po ovom zakonu.
Treba da znamo da postoje privredni subjekti koji nikada ovaj posao nisu radili, niti su danas u stanju da ovaj posao rade, te nije dobro da i ovim zakonom praktično sputavamo i platni promet i našu privredu.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radivojčević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da svi poreski obveznici treba da izmiruju svoje obaveze prema državi i da država svoje obaveze prema građanima namiruje iz poreza, odnosno iz zahvatanja od privrednih subjekata i građana, pa se postavlja pitanje da li poreska politika koju Vlada Srbije vodi odgovara moći privrednih subjekata i moći građana.
Što se tiče ovog zakona o finansijskim transakcijama, prihodi iz ovog zakona nisu veliki, ovim sada predlogom izmena i dopuna zakona te skale se svode na 0,22% po svakoj finansijskoj transakciji, a imamo obećanje od strane predlagača ovog zakona, od strane resornog ministra, da će u neko skorije vreme taj zakon biti ukinut, odnosno ta obaveza biti ukinuta, tako da se postavlja pitanje zašto se pribeglo izmenama i dopunama ovog zakona ako je plan predlagača da ovaj zakon ukine.
SRS je podnela amandman na član 10. Predloga zakona u tom pravcu da se ne kažnjavaju oni koji ne uplate porez propisan ovim zakonom. Država ima mehanizme da, ako neko obračuna porez a ne uplati ga, prinudno naplati taj porez, znači da pribegne prinudnoj naplati.
Ako ostane član 12. ovako kako je predlagač predložio, možemo doći u situaciju da će poreski obveznici veće iznose u državni budžet uplaćivati od strane kazni, odnosno kažnjavanjem, jer raspon novčane kazne za onoga ko ne obračuna i ne uplati porez koji je propisan ovim zakonom, tako stoji u Predlogu zakona, kreću se u rasponu od 2.000 do 200.000 dianra.
Ako neko u toku meseca ima promet, odnosno uplate u iznosu od 1.000.000 dinara, njegova obaveza prema državi je 2.200 dinara, 1% od milion je deset hiljada, znači 0,22% je 2.200 dianra. Ako kojim slučajem obračuna, a na žiro računu nema novca da izmiri te obaveze, odnosno da plati porez, država može da ga kazni u rasponu od dve do dvesta hiljada dinara.
Znači, najmanji iznos kazne je identičan gotovo poreskoj obavezi. Onaj ko ne može, a desiće se i dešava se da ne može da izmiri svoju obavezu prema državi u smislu poreza, doći će u situaciju da će morati mnogo veću kaznu da plati, nego što mu je sama poreska obaveza.
S obzirom na visinu poreza, sigurno je da neće biti onih preduzeća, onih privrednih subjekata koji namerno neće plaćati taj porez. Može da dođe do neplaćanja ovog poreza iz dva razloga: da obveznik nema sredstava na žiro računu da izmiri ovu poresku obavezu ili da nije u stanju da obračuna porez, pošto je po dosadašnjim zakonskim rešenjima ovaj posao radila, odnosno ovo je do sada radio ZOP, odnosno poslovne banke po prelasku platnog prometa u poslovne banke. Mnoga preduzeća nisu i neće biti u stanju da ovaj tehnički deo poreza, odnosno posao oko plaćanja poreza urade, tako da smatram da bi ovaj član morao da se izmeni i da se izbaci ovaj deo "i ne uplati porez propisan ovim zakonom".

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, članom 10. menja se postojeći član 12, kazne doduše ostaju iste, one su od 2.000 do 200.000 dinara, ali gube svaki smisao ukoliko se prihvati ovakav predlog člana 12. ovog zakona, jer je sada obaveza za obračun i plaćanje ovog poreza na finansijske transakcije prelazi na obveznika poreza, a ne kao što je to do sada bilo na poslovnu banku koja je bila nosilac platnog prometa.
Dakle, kada dođemo do ovog člana vidimo šta je predlagača navelo na predlog izmena i dopuna ovog zakona. Poslovne banke je trebalo osloboditi ove obaveze i ove odgovornosti i sve to prebaciti na obveznika poreza.
Ovo su veoma mali iznosi poreza. Obračunavaju se za period od mesec dana i rekli smo već u više navrata da ne prelaze par stotina dinara, ili što je još gore, ista kazna je zaprećena poreskom obvezniku koji porez obračuna po zakonu, ali ga ne uplati na vreme, jer nije imao sredstva na računu.
Danas uopšte nije čudno i neobično da privredni subjekti danima nemaju priliv novca na svoje račune, što je posledica ukupne ekonomske politike u zemlji i čula sam za slučaj da je jedna velika špediterska firma u Beogradu bila blokirana zbog 0,01 dinara, a obaveza plaćanja su praktično bile neke usluge advokatu za neki postupak koji je bio pred sudom. Dakle, nisu ni imali obaveštenje da to treba da plate. Skinuli su taj novac po automatizmu i firma je ušla u taj minus za 0,01 dinar i bila u blokadi. Evo, i naš skupštinski račun bio je prošle nedelje u blokadi i vidimo kakvo je stanje u državnom budžetu, a da ne govorimo o firmama.
Plate ko zna da li ćemo do Vaskrsa dobiti i verovatno ćemo čitave godine imati problema sa finansijskim sredstvima u budžetu, o čemu smo govorili kada smo planirali budžet, počevši od 2001. godine pa naovamo, smatrajući da treba da negujemo poreskog obveznika i da mu celokupnom ekonomskom politikom omogućimo da zaradi za sebe i za radnike, da isplati plate i sve one obaveze koje ima prema državi da bi država mogla da servisira svoje dugove prema stanovništvu. Nažalost, ovce se šišaju samo jednom, a to naša Vlada nije htela da shvati kada je planirala budžet za ovu godinu.

 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ovo je poslednji amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača nije prisutan i ne može dati završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funckije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka - Predlozi za prestanak funkcije, izbor, imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija.
Za 116, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasalo 32, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog Odbora za pravosuđe i upravu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA PRESTANAK FUNKCIJE, IZBOR, IMENOVANjA I RAZREŠENjA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge: Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog suda Srbije, Predlog odluke o prestanku funkcije Republičkog javnog tužioca, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Opštinskog suda u Kanjiži (predlagač Odbor za pravosuđe i upravu), Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podnelo Veće za pitanja sudske uprave, kao i Predlog za izbor Republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim za reč o ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li želi reč predstavnik predlagača, prof. dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu?