Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 27. podnela je Srpska radikalna stranka i on se odnosi na ovlašćenja kontrolora radio-emisija. On takođe sledi osnovnu ideju Srpske radikalne stranke iznetu povodom prvog člana, gde smo insistirali da se briše iz ovog zakona i iz poslova telekomunikacija Republička agencija za telekomunikacije, da se svi ti poslovi direktno uvrste u Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije. U konkretnom članu 27. stav 2. predlažemo da se reči "upravnom odboru" zamene rečima "ministarstvu nadležnom za poslove telekomunikacija i komisiji", a u stavu 3, reči "upravni odbor" zamene rečima "ministar nadležan za poslove telekomunikacija".
Jer, ovde dolazimo u poziciju da agencija i bukvalno obavlja sve poslove iz oblasti telekomunikacija. Dakle, da bliže uređuje obavljanje delatnosti u oblasti telekomunikacija, da vrši kontrolu nad obavljanjem telekomunikacija, da rešava sporove između telekomunikacionih operatera, uređuje uslove korišćenja radio frekvencijskog spektra, a ono što je osnova, da apsolutno nikome ne odgovara.
Znači, ona propisuje kakva će se pravila igre ovde poštovati, ona to kontroliše, a nju niko ne kontroliše, jer se kaže da je ona nezavisna organizacija, da pratično ne odgovara nikome. Međutim, u delu oko imenovanja upravnog odbora i davanja saglasnosti na njegov statut, vidi se da suštinsku kontrolu agencije za telekomunikacije ima izvršna vlast i Vlada Srbije, ali se ovim članovima koji definišu njen status, gde se kaže da je ona nezavisna i samostalna, pokušava sakriti učešće Vlade u ovim poslovima, da bi se u nekim narednim poslovima, kada se neki "prljavi" poslovi u ovoj oblasti završe, neko sakrio iza agencije, odnosno da bi izbegao političku odgovornost za neke štetne posledice, koje će uslediti primenom ovog zakona i formiranjem republičke agencije za telekomunikacije, a to je uvođenje novih operatera u oblast mobilne telefonije; eventualno, čak u nekoj perspektivi ni to nije isključeno, uvođenje još jednog operatera u oblast fiksne telekomunikacije, fiksne mreže, da bi se zbog velike štete koju će sigurno trpeti država Srbija, a preko toga i građani Srbije, jednostavno izbegla politička odgovornost.