Ovim amandmanom Srpska radikalna stranka pokušava da ispravi i da natera predlagača da bude dosledan u onome što predlaže.
Član 30. je dokaz da već ono što je napisano u članu 29. ne važi i ne obavezuje predlagača. Predlagač u članu 29. koristi termin "povraćaj predmeta lizinga", a već u članu 30. kaže: "sticanje predmeta lizinga".
Član 30. se odnosi na pojedina specifična pravila, kojima se obezbeđuje pravna zaštita davaocu lizinga za slučaj raskida ugovora o finansijskom lizingu, zato što primalac lizinga nije ispunio svoju obavezu plaćanja lizing naknade na način kako je to ugovoreno. Znači, zapao je u docnju.
Verovatno je ovo najvažniji član kojim se garantuje ta tako potrebna pravna sigurnost, kako juče zakleti ministar reče: "stranim investitorima", ali ako se već pruža ta pravna sigurnost, onda mora da se u ovim pravilima, koja su sadržana u članu 30, poštuje ono što postoji u našem pravnom sistemu.
U našem pravnom sistemu teško da može na zahtev da se pokrene izvršni postupak. Taj inicijalni akt se zove predlog za izvršenje. Ovde predlagač na tri - četiri mesta koristi taj termin.
Kada se podnese predlog i traži prinudno izvršenje preko suda, ovaj postupak je relativno brz jer zapisnik koji je sačinjen pred sudijom, na posebnom ročištu, sadrži sporazum davaoca i primaoca lizinga, pa samom činjenicom što je zaključen pred sudom dobija pravnu snagu da predstavlja izvršnu ispravu, ispravu na osnovu koje može da se traži izvršenje.
Naravno, treba imati u vidu i stav 8. koji vrlo lepo definiše da ta izvršna isprava ima primat, jačinu i pravnu snagu i ona može donekle da se ospori prigovorom odnosno prigovorom na izvršenje rešenja, ali primalac lizinga je dužan da podnese konkretni dokaz.
Pokušali smo samo da terminološki to sredimo; znači, ako se podnosi predlog, podnosi se predlog za donošenje rešenja o izvršenju, a način na koji se sprovodi izvršenje bi morao da se usaglasi sa pojmovima koji se koriste u Predlogu zakona. Znači, ako kažete zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, moram da kažem da to ništa ne znači i da će to da zbuni sve sudije koje rade izvršni postupak u Četvrtom opštinskom sudu, jer to čak ni terminološki ne odgovara našem pravnom poretku.
Kada već u obrazloženjima odnosno u iznošenju stavova povodom amandmana Vlada Republike Srbije ne prihvata neki amandman, smognite malo snage da date korektno obrazloženje. Jer, ova obrazloženja ostaju, svi ovi dokumenti, sve ovo što se kaže za govornicom ostaje, ostaje i kao istorijski dokument, pa će tako i ovo ostati kao istorijski dokument da se po svaku cenu želi zadržati jedna formulacija za koju bi vam obični sudijski pripravnik, koji radi tri-četiri meseca u izvršnom delu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koji je izvršni sud, rekao da ovako nešto ne postoji.
Prema tome, nemojte da kvarite nešto što je dobra ideja i što treba da postoji. Treba da se kaže da primalac i davalac lizinga unapred zaključuju sporazum pred sudijom, kojim se obezbeđuje potraživanje odnosno povraćaj državine davaoca lizinga, a ne sticanje državine, jer državina se stiče originalno na jedan način, a ovde se vrši povraćaj. Deco, usaglasite termine da ne pravite greške i da ovo ne trpi istorijski sud.