SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

15.05.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:30 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, nadležni odbor je predložio da se odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosioci amandmana ne žele reč.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Pavlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, nije ga prihvatio ni nadležni odbor, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Dragan Pavlović, podnosilac amandmana na član 30. Predloga zakona o koncesijama.

Dragan S. Pavlović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na član 30. koji glasi: "koncesionar može dobijenu koncesiju preneti drugom licu, uz saglasnost koncedenta, na način i pod uslovima predviđenim ugovorom o koncesiji. Prenos koncesije vrši se posebnim ugovorom na koji saglasnost daje koncedent. Ugovor o prenosu koncesije zaključen bez saglasnosti koncedenta ništav je".

Moj amandman se odnosi na to da se u članu 30. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi: "Vlada je dužna da pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana obezbedi saglasnost Narodne skupštine u smislu člana 7. ovog zakona".

Stav 3. postaje stav 4.

Amandmanom koji sam u ime SRS podneo na član 30. Predloga zakona o koncesijama predvideo sam dodavanje novog stava po kojem je Vlada dužna da pre davanja saglasnosti iz ovog stava predloženog teksta obezbedi saglasnost Narodne skupštine.

Amandman sam podneo zato što sam siguran da će skupštinska većina prihvatiti predlog predlagača pa sam želeo da formalno doteram zakonski tekst. Doduše, ko bi i mogao biti siguran da će ovaj zakon biti usvojen, možda će se i ovaj put pojaviti neka mala poslanička grupa kojoj će porasti apetiti, pa će slediti Nenada Čanka i odbiti da glasa o predlogu Vlade. S obzirom kako se Čanak udilovao sa Vladom, moguće je da se pojavi još neko čiji kum ima prijatelja koji bi mogao biti visoki državni funkcioner.

Naš programski stav je da se Skupština ne meša u poslove koncesije, a moj amandman se odnosi samo na davanje saglasnosti u smislu člana 7. Amandman je podnet zato što smo protiv toga da dobra iz člana 7. budu predmet koncesije, ali pošto postoji bojazan da ćete vi ovo ipak usvojiti, smatram da će se skupštinskom kontrolom bar donekle zaštititi opštedržavno dobro.

Nemam neko poverenje ni u ovu skupštinu, odnosno skupštinsku većinu, ali bar smo mi narodni poslanici u prilici da znamo šta nam se predlaže, a u DOS-ovu vladu apsolutno nemam poverenje, čak se plašim šta će sve Vlada kome i pod kojim uslovima ustupiti putem koncesije. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Članom 30. već smo započeli diskusiju i u vezi prethodnih amandmana po pitanju prenosa koncesije. Stav 1. je za nas prihvatljiv - koncesionar, odnosno Vlada može dobijenu koncesiju preneti drugom licu, uz saglasnost koncedenta, na način i pod uslovima koji su predviđeni ugovorom o koncesiji. Prenos koncesije se vrši posebnim ugovorom, to je jasno, i na taj prenos saglasnost mora da da koncedent, ali ovde fali da se reguliše još jedna situacija, s obzirom na onakav član 7. kako je Vlada predložila, da bi Vlada bila dužna da pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana obezbedi saglasnost Narodne skupštine.
Istini za volju, Narodna skupština je ta koja zauzima stav o davanju određenog predmeta u koncesiju, i to izjašnjavanjem o samom predlogu za davanje koncesije.
Stav Narodne skupštine odnosi se na opravdanost davanja koncesije, a ne na sam izbor i na ličnost koncesionara. Ali, moramo da predočimo da, kada je već zaključen ugovor o koncesiji sa određenim koncesionarom, možemo da dođemo u situaciju da već posle tri dana on prenese tu svoju koncesiju na treće lice; Narodna skupština je naročito zainteresovana za one oblasti iz člana 7. o kojima se izjašnjava, odnosno iz člana 5. stav 1. tačka 3), 4), 5), 6), 7), 8) i 10) i koje imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, a mi smo tu dodali još i 14) odnosno korišćenje termalnih izvora u zdravstvene i proizvodne svrhe; ovo može da bude način za izbegavanje volje i Narodne skupštine i koncesionara, odnosno može iza postojećeg koncesionara da se samo fiktivno krije neko drugi ko je prvo zaključio ugovor o koncesiji.
Iako smo na stanovištu da Narodnu skupštinu nikako ne treba mešati u ove poslove, ako ste već predvideli da ona odlučuje o pitanju opravdanosti davanja koncesija, nećemo mi tu imati ne znam koliko zainteresovanih za pojedine koncesije, sve se to čuje koliko zainteresovanih ima, a kada saznamo ko su ti koji se interesuju za neku koncesiju, pogotovu u onim strateškim sferama, mi vrlo dobro možemo da procenimo - i svako od nas ko se ozbiljno bavi ovim poslom, razume situaciju u zemlji i dobro poznaje tržište unutar zemlje i tržište u Evropi, pa i šire - šta ko želi od te koncesije i da li će ona izaći na dobro ili će od nje imati koristi samo onaj ko ulaže.
On nesporno samim tim što uzima koncesiju očekuje, naravno, profit, i treba da ima, ali od toga treba da imamo koristi i mi, a ne samo štetu; zbog toga smo predložili Vladi da se doda u članu 30. posle stava 2. novi stav 3. koji glasi: "Vlada je dužna da pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana obezbedi saglasnost Narodne skupštine u smislu člana 7. ovog zakona".
Posle izvesnog vremena može ova skupština da oceni, ili posle nekog iskustva od godinu dana ili dve godine korišćenja neke koncesije, da više nema interesa da tu koncesiju koja je od strateškog značaja dalje daje u koncesiju. Praktično, radi se o jednoj novoj koncesiji i onda vratite to ponovo toj skupštini, ukoliko ovakav zakon budete usvojili.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo je član zakona koji reguliše pravnu situaciju koja se zove prestanak koncesionog preduzeća. Mi amandmanom predlažemo da se izvrši samo jedna pravno-tehnička redakcija u smislu prethodnih amandmana koje smo podneli. Da bi se bolje shvatio ovaj amandman, ja bih kao uvod iskoristio da navedem šta mi možemo da očekujemo od ovog zakona. Možemo da očekujemo da će verovatno da se pojavi neki interes. Interes će pronaći oni koji imaju slobodnih sredstava, a njihova logika razmišljanja jeste da ulože u nešto gde mogu daleko više da zarade ili da dobiju jedan relativno trajniji posao i na taj način obezbede svoju poslovnost, ali po sistemu što manjih ulaganja, što većeg profita. To je potpuno normalno očekivanje od svakog vlasnika kapitala, jer želi sa manjim ulaganjima da ostvari natprosečan profit.
Šta možemo još da očekujemo od ovog zakona? Možemo da očekujemo da zbog toga što u početnim odredbama ovog zakona predlagač nije rešio osnovne stvari imamo dualitet, a na nekim mestima i pojavu tripartitnog rešenja, da, u suštini, o predmetu koncesije ne odlučuje nadležni državni organ, kako to stoji u jednom članu. Ne odlučuje onaj ko vrši svojinska prava u ime Republike, već odlučuje neki drugi organ kome je poveren taj posao, i to nezakonito i protivustavno.
Onda možemo očekivati da, recimo, zbog nepoverenja u onoga ko se predstavlja da zastupa Republiku Srbiju povodom određene koncesije, bilo koja lokalna vlast ili komunalno preduzeće, recimo, uzmite u Beogradu, taj potencijalni koncesionar nema minimalne garancije neke sigurnosti i ukoliko bi pregovarao o nekoj koncesiji, on bi razgovarao da ta koncesija traje vrlo kratko. Zašto bi on išao na neke duže rokove, jer tu je moguće da se uvedu privremene mere. Mi imamo pedesetak, šezdesetak opština gde su već uvedene privremene mere, gde ono što je bilo više ne važi, ugovor možda više ne važi itd.
Posebno bih rekao da mi u predmetu koncesije imamo, pored prava korišćenja i eksploatacije nečega što je stvarno imovina Republike Srbije, i pravo obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Tu postoji velika opasnost. Zbog toga je opasno ako po zakonu obavezno osnovano koncesiono preduzeće zapadne u probleme, jer se dovodi u pitanje ne samo realizacija tog ugovora, nego i ostvarivanje prava pojedinih građana.
Praktično, ovim članom se reguliše ta situacija da posle isteka ugovorenog vremena, koliko traje koncesija, prestaje i to preduzeće. Naravno, Zakon o preduzećima kaže da postoji mogućnost da se osnuje preduzeće na određeno vreme, a ne na neki rok. To je ta pravno-tehnička redakcija na koju smo mi ukazali.
Verovatno bi u ovom članu bilo potrebno da se i dodaju neke reči koje bi ukazale na koji način prestaje to preduzeće kada protekne vreme. Verovatno je to neka dobrovoljna likvidacija. Teško da bi se desio stečaj, s obzirom da bi to preduzeće moralo da posluje sa i te kako dobrim profitom, jer ukoliko nema profita u tom koncesionom preduzeću, onda nema ni svrhe da se obavlja neka koncesiona delatnost.
Znači, ako prihvatite ovaj amandman, vi samo pravno-tehnički redigujete vaš koncept, pogrešan koncept, pogrešan način kako mislite da putem koncesija obezbedite neka sredstva i funkcionisanje nekih delatnosti. Siguran sam da će biti problema oko ovog zakona, a još sigurniji sam, zbog svesti o ovim nedostacima, da će zavladati još veći strah u Vladi da neće uspeti da primeni ni na jednom primeru ovaj zakon.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Obzirom da je ovo poslednji amandman koji su poslanici SRS podneli na Predlog zakona o koncesijama, želim još jednom da kažem da poslanici SRS podržavaju koncesije, ali ne mogu da podrže ovakvu koncepciju zakona o koncesijama i neće glasati za ovaj zakon.
Želela bih još jednom da prokomentarišem, povodom čitavog ovog zakona i svih ovih amandmana, da iako donošenje ovog zakona predstavlja jedan od uslova za odobravanje kredita Svetske banke Republici Srbiji, a to je bio jedan od uslova i kod zakona o finansijskom lizingu, nameće se pitanje dokle idu te ucene i dokle smo spremni da popuštamo onima koji uređuju naš ekonomski i pravni poredak.
Odgovor na to pitanje očigledno se krije u nedostatku finansijskih sredstava u zemlji koja je osiromašena dugogodišnjim sankcijama, ratnim okruženjem, agresijom, uništavanjem infrastrukture naših privrednih objekata, pa dolaskom DOS-a na vlast i namernog uništavanja pojedinih firmi koje se dovode u stanje stečaja da bi se budzašto prodavale ili privatizovale. Čujem da su samo u Zrenjaninu četiri firme otišle u stečaj. Prosto ne može čovek da shvati da firma kao što je "Žitoprodukt", koja je izuzetno poslovala, može da dođe u tu situaciju, sem da je neko namerno doveo u tu situaciju.
Čini mi se da ovaj deo zakona koji se odnosi na uvlačenje Narodne skupštine i nas narodnih poslanika, u želji da Vlada podeli odgovornost sa nekim oko dodela koncesija, nikako ne bismo smeli da prihvatimo, odnosno morali bismo to nekako da kod izglasavanja zakona u načelu sprečimo. Po nama, bilo bi mnogo bolje da Vlada svoje obaveze izvršava tako što će jedanput godišnje izaći pred Narodnu skupštinu i podneti izveštaj o svom radu i u okviru toga reći - dali smo toliko i toliko koncesija, dali smo koncesiju tome i tome. To je za Narodnu skupštinu sasvim dovoljno.
Imajući u vidu da smo sirotinjska zemlja, da smo i pod svojevrsnom okupacijom, negde pravom, negde prikrivenom, sigurno ćemo imati problema sa koncesijama, kao što su imale i mnoge države u okruženju. Svestan je toga bio i ministar koji je to napomenuo u svom ekspozeu. Možda to izgleda malo ironično, ali možda je i dobro što smo sirotinjska zemlja. Barem još uvek imamo zdravu hranu, zdravu vodu. Mnogi gradovi piju vodu sa česme, što predstavlja retkost danas u Evropi. To je naš kvalitet, ali tog našeg kvaliteta svesni su pre svega oni lešinari koji će se baciti na sve te naše resurse koje imamo a to su: voda, vazduh, zemlja, rudno bogatstvo, minerali i tome slično.
Ukratko, to su razlozi koje smo izneli i u načelnoj raspravi i pokušali da u raspravi u pojedinostima ubedimo narodne poslanike da ne treba da se glasa za ovakav zakon.
Nažalost, poslanici poslaničke većine nisu pokazali nikakvu zainteresovanost za zakon. Sumnjam da znaju kakva je razlika između ovog i onog prethodnog. Niko se nije upustio u raspravu, niko nije niti podržao ovaj zakon, niti kritikovao bilo koji amandman. Ministar nije imao prilike, evo danas skoro ceo dan, izvinio se da neće moći da bude ovde da nas sasluša. Očigledno je da ste se prebrojali. Imate dovoljan broj poslanika koji će biti prisutni na samom glasanju, a ne treba vam mnogo - 126, polovina plus jedan, da se zakon donese, to ste valjda još uvek kadri da obezbedite.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici  Dragan Jovanović i Miloš Nešović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, kolega Nešović i ja smo u ime poslaničke grupe SPS podneli jedan vrlo jednostavan amandman na član 40. Međutim, koliko god da je amandman jednostavan, dobili smo jedan vrlo složen, komplikovan i nejasan odgovor, tako da mislim da je samo obrazloženje naših dama zašto nema televizijskih prenosa danas nejasnije od ovog odgovora koji nam je Vlada dala.
Za one koji nisu stigli da pogledaju zakon zbog drugih obaveza, član 40. reguliše razloge za prestanak koncesionog odnosa i između ostalih razloga mi smo dali amandman predlažući da se doda stav 4. koji kaže da koncesioni odnos prestaje ako koncesionar suprotno ugovoru dva puta uzastopno ne izmiri svoje obaveze. Znači, amandman je vrlo jednostavan.
Odgovor koji smo dobili od Vlade - amandman se ne prihvata iz razloga što pored Republike Srbije i lokalna samouprava može da sklapa koncesione ugovore.
Tim pre treba razmišljati o ovom amandmanu, jer je zakonom, koji ćemo verovatno uvojiti, predviđeno da predmet koncesije mogu da budu i izgrađeni sistemi za vodosnabdevanje. Ja tu očekujem velike probleme u praksi; uzmimo, na primer, vodosistem za snabdevanje "Ćelije", vodosistem za snabdevanje "Rzav", to su vodosistemi građeni sredstvima samodoprinosa građana. Građani su deset godina izdvajali u proseku lična sredstva za izgradnju tih vodosistema, tako da je pravno vrlo komplikovan i vlasnički odnos onoga što će sutra lokalna samouprava ili Republika dati kao koncesiju. To su građani gradili sopstvenim sredstvima da bi imali vodu bez profitnog odnosa, znači po ceni proste reprodukcije, tako da mislim da je velika greška što se daju izgrađeni sistemi za vodosnabdevanje.
Iz toga će sigurno proisteći nesporazumi na terenu, jer imate primer sofijskog vodovoda gde je onaj ko je uzeo koncesiju podigao cenu vode 40 puta. Javljaju se problemi plaćanja, i građani smatraju da su delom vlasnici, a dokazali bi na sudu u Strazburu, jer su deset godina po 5% izdvajali za sisteme za distribuciju vode i vodosnabdevanje; sigurno će doći do sporova i onda koncesionar neće da naplati, a neće ni da plati koncesiju. U tom slučaju ne može da se raskine koncesioni odnos.
Mislimo da nije bilo smetnje po analogiji. Ako zakon o finansijskom lizingu predviđa da ako korisnik lizinga ne plati dve rate raskida se odnos lizinga. Valjda država treba da štiti malo više sebe, ne umanjujući važnost zaštite davaoca lizinga. Valjda država koja daje koncesiju treba da štiti sebe, ako onaj ko uzme koncesiju ne plati dva puta uzastopno da to bude razlog za raskid koncesionog odnosa. Mislim da nije bilo smetnje da se ovaj amandman prihvati, pogotovo što ne menja koncepciju zakona.