Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, zatim narodni poslanik Dragan Lazić, poslanik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova skupština je mnogo toga usvojila, a kosilo se s Ustavom, zakonima. Mnoge zakone je usvojila, bili su protivustavni, mnogo izbora i imenovanja donela je na protivzakonit način, kršeći neke ranije zakone i Ustav koji je sada na snazi, pozivajući se na to da su nedemokratski ustav i zakoni koje je doneo prethodni režim, da ti zakoni nisu u duhu demokratije, pa mogu i da se krše.
Međutim, izbor devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ako se predlog usvoji, biće izvršen uz kršenje zakona koji je Skupština donela u ovom sazivu.
Dva člana Saveta Republičke agencije za radiodifuziju su izabrana na ovoj skupštini na protivzakonit način. Oko toga je bilo sporenja u javnosti. To je činjenica, bez obzira što vi to negirate ili prelazite preko toga. Nesporna je činjenica da su dva člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije izglasana i izabrana na protivzakonit način, a sada taj Savet Republičke radiodifuzne agencije, nezakonito konstituisan, predlaže nama devetog člana Saveta Republičke agencije za radiodifuziju, opet na nezakonit način.
Činjenica je da ima sporenja u javnosti. Neki veruju Momčilu Trajkoviću, da taj čovek živi na Kosovu i Metohiji. Ima onih koji veruju njegovoj supruzi, da taj čovek ne živi na Kosovu i Metohiji i da nije završio pravni fakultet. Znači, javnost je podeljena. Na nama ostaje da verujemo Momčilu Trajkoviću, koji je u svom obrzaloženju rekao da ga je viđao na Kosovu i Metohiji i da poznaje njega i njegovu porodicu.
Viđali ste vi, gospodine Trajkoviću, i Klintona na Kosovu i Metohiji i Medlin Olbrajt. Ako je to dovoljan argument, odnosno razlog da neko bude izabran za člana Saveta Radiodifuzne agencije, zašto niste predložili i podržali takav predlog? Pretpostavljam da nekog od njih i lično znate, da ste imali prilike da ih upoznate. Za familiju nisam siguran.
Takođe je nesporna činjenica da smo utvrdili čiji je kandidat dotični Goran Radenović, on je kandidat jedne, ne mogu da je nazovem televizije, pre je to bilten jedne od vladajućih stranaka. On je kandidat korporacije "Pink", koja je javno glasilo Demokratske stranke, čiji program uređuju funkcioneri Demokratske stranke i Građanskog saveza; dodaju mi kolege da je bilten i Građanskog saveza Srbije, za taj momenat nisam znao.
Dakle, ovaj savet će se baviti ozbiljnim pitanjima, ozbiljnim problemima, gazdovaće, odnosno raspolagaće prirodnim bogatstvom ove zemlje, to su frekvencije, dodeljivaće nacionalne frekvencije. To je izuzetno značajna oblast, jer svi smo svesni činjenice koliki uticaj na javno mnjenje, na kreiranje javnog mnjenja i na sve što se dešava danas u savremenom svetu imaju sredstva komunikacije, pre svega, elektronski mediji.
Ovo mesto člana Saveta za radiodifuziju, koje treba da popuni Goran Radenović, na neki način je kupljeno od strane Televizije "Pink"; pokušava Televizija "Pink" da obezbedi pet glasova u Savetu Republičke radiodifuzne agencije, kako bi ona dobila nacionalnu frekvenciju.
Danas čitam u novinama da se u Skupštini Srbije pravi neka nova koalicija, koja će izglasati devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije. To je ona rezervna varijanta. Očigledno je da zbog novonastalog sukoba na relaciji Čović-Mitrović, Demokratska alternativa neće glasati za ovog devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ali tu uskače rezervna varijanta, kako danas pišu novine, Socijalistička partija Srbije i Stranka srpskog jedinstva.
Upozoravam vas da se ovo što radite kosi sa zakonom koji ste vi doneli i da će jednog dana sve to pasti u vodu, promeniće se skupštinska većina, da li do kraja godine, da li na proleće ili krajem naredne godine, promeniće se odnos snaga u Republičkoj skupštini. To što ste na nelegalan i nezakonit način izabrali Savet Republičke radiodifuzne agencije, a on nekom dodelio frekvencije, ne znači da će doveka trajati i da će doveka oni, kojima ste vi na protivzakonit i protivustavan način dodelili neku privilegiju, neko prirodno bogatstvo, time raspolagati i gazdovati. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Momčilo Trajković.

Posle ovoga neću imati potrebu da ponovo govorim.
Ponavljam, ne tvrdim da gospodin Radenović živi na Kosovu i Metohiji, ali ne tvrdim ni da ne živi na Kosovu i Metohiji. On ima dokaz od nadležne institucije da živi na Kosovu i Metohiji. Nisam ga pratio i nisam išao za njim. Ako ima nečega što govori suprotno tome, dajte da to dokažemo, kako ne bismo išli za nečim što nije dobro.
Podržavam ga, ukoliko su tačna sva dokumenta koja je podneo gospodin Radenović kao kandidat.
Govorio sam kao čovek o gospodinu Goranu Radenoviću. Tog gospodina znam od malena. Znam njegovog oca. Moram da kažem da sam sada direktor firme u kojoj je prethodno direktor bio njegov otac, pa bi bilo glupo da ne kažem nešto dobro ili nešto loše, ukoliko je bilo nečeg lošeg kod gospodina Radenovića. O tom dečku mogu da kažem sve najbolje.
Što se tiče ovoga, znam da je bio van Kosova i Metohije, ali znam i da se vraćao. Da li se odjavljivao ili se nije odjavljivao, dokumenta o tome govore. Da li ima završen fakultet ili nema, da li je rekao da ima fakultet, dokumenta o tome govore. Za to ne mogu da garantujem. O tome neka govore nadležne institucije.
Što se tiče Klintona i Olbrajtove, nisam imao sreću da im upoznam porodicu. Moram da kažem da su mnogi, koji su tada bili na vlasti, bežali sa Kosova i Metohije, bio sam jedan od retkih, uz poštovanog poslanika gospodina Ljubu Kragovića, koga zbog toga izuzetno cenim, što smo ostali da odbranimo ono što se odbraniti može. Razgovarao sam i sa crnim đavolom da bih spasao makar jedan život. Mnogi me ljudi i danas sreću i zahvaljuju mi se zato što sam im pomogao onda kada im je bilo najteže. To mi nije minus, naprotiv smatram da mi je to plus.
Nisam čovek koji želi da ulazi u sukobe. Vašu političku platformu vi cenite i za nju se borite. Poštujem to što vi radite. Nikada nisam želeo da ulazim u neke sukobe, pogotovu ne u neke suštinske sukobe, čak sam imao priliku da vas podržim, jedini u ovoj sali, kada vas mnogi nisu podržali.
Zbog toga, u komunikacijama sa Srpskom radikalnom strankom, kao i svim ostalim snagama, želim da imam korektan odnos, uz argumentovanu raspravu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Zoran Krasić.

Poštovane dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, ostaje opor utisak da nema nijednog predstavnika Saveta za radiodifuziju, a njih je osmoro izabrano ovde, u ovoj skupštinskoj sali. Mislim da je mnogo važnije da jedan od njih bude predlagač devetog člana Saveta, a koji treba da bude sa Kosova i Metohije, jer bi to bilo autentičnije. Ovako, ostaje nemušto u ime koga govori gospodin Trajković: da li u ime DOS-a, da li u ime Radiodifuznog saveta, ili je možda predlagač ispred porodice Radenović.
(Smeh i aplauz prisutnih poslanika u sali.)
Ništa nije smešno, ovo je vrlo ozbiljna tema.
Gospodina Radenovića isto znam koliko i gospodin Trajković. Nećemo sada da se kunemo ko je kakav doprinos dao u celom ovom petnaestogodišnjem opozicionom periodu rada. Ostaje nešto zabeleženo što je gospodin Trajković prećutao.
Gospodin Trajković je prećutao da je gospodin Radenović poslednji predsednik Saveza socijalističke omladine Prištine, u stvari možda je to bila komunistička omladina. Prećutao je činjenicu da je to bio njegov kadar. O tome treba popričati. Prećutao je činjenicu da je, posle toga, prešao u Novu demokratiju, to je bilo 1990. godine.
Prećutao je činjenicu da se i sada po Podgorici hvali da ima "jaka leđa" koja će da ga proguraju na mesto koje preferira. Koja su to leđa? Pretpostavljam da je to medijska kuća u kojoj radi, to je Televizija "In", odnosno ogranak Televizije "Pink" za Crnu Goru; gospodin Goran Vesić koji ovih dana ne gostuje u ovom našem zdanju, takođe ga podržava. Takođe je očigledno da ga podržava i gospodin Trajković, iz nekih sasvim drugih razloga, a govori i u ime DOS-a da ga i DOS podržava.
Kada nema članova Radiodifuznog saveta, kada nema ljudi koji bi stali iza te ličnosti, bojim se da se ponovo nastavlja sa komitetskim odlučivanjem, dakle onako kako je to rešio DOS, a ne po tome da li poseduje stručne kvaliteta, da li je sposoban da radi na ovom mestu. Bojim se da je u pitanju preuzimanje jedne nacionalne frekvenicje, iako ih je ostalo još tri, pa može da se sprovodi informativna politika određenih struktura.
To što nema televizijskog prenosa i kako se to radi na Televiziji "Pink" najbolje govori da smo na pragu novih izbora, a posle tih izbora, dame i gospodo, moraćete malo da se zamislite koji je to čovek, koji su to ljudi bili izabrani za Radiodifuzni savet, koji su ljudi u Upravnom odboru državne televizije, kako će nastaviti rad ta državna televizija posle tih potencijalnih izbora. O tome ćemo tek razgovarati.
U svetlu svega što sam malopre rekao, kada se već neko kune u Kosovo i Metohiju, čuli smo da postoji Strategija Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Da li je u sklopu te strategije i 210 radnika Radio-televizije Priština ovih dana otpušteno? Pretpostavljam da ste to pismo dobili.
Da li je u sklopu te državne strategije otpuštanje 7.800 radnika u Elektroprivredi Kosova i Metohije? Ako je to u sklopu državne strategije, a birate ljude koji su u Podgorici, a ne u centralnom ili na severnom Kosovu, sasvim je jasno da se ta državna strategija nalazi u nekoj vrsti ćorsokaka.
Sigurno je da je bilo mnogo boljih rešenja. Nemojte da me ubeđujete da nema ljudi sa Univerziteta, koji su i danas aktivni, koji žive u centralnom Kosovu ili na severu Kosova i Metohije, a koji bi zadovoljili sve potrebe koje zahteva jedno takvo mesto kao što je član Saveta za radiodifuziju.
(Žagor.)
Molim vas da me saslušate. Ako želite, ja ću vas saslušati, kao što to uvek činim.
Očigledno je da je neko nervozan, pa bih ovim i završio.
Zamolio bih kolegu poslanika da izađe za govornicu i kaže to što misli. Inače, nisam imao prilike da čujem da je govorio na temu Kosova i Metohije.
Ako već postoji ozbiljna državna strategija, moraće se ozbiljno pozabaviti i personalnim rešenjima, ali ne ovakvim. Znam Gorana Radenovića u sasvim drugačijem izdanju od onoga o kome je pričao gospodin Trajković. Znači, DOS veruje jednom čoveku, a ne veruje stručnim kvalitetima čoveka koji treba da bude izabran. Hvala. (Aplauz u sali.)

Čitavo izlaganje gospodina Lazića odnosilo se na diskusiju narodnog poslanika Momčila Trajkovića, koji je i pomenut nekoliko puta. Njegovo izlaganje je bio komentar diskusije gospodina Trajkovića.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković.

Pristalica sam toga da pozicije dobiju pre svega oni ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je zakon definisao i u to neću da ulazim. Mislim da je pogrešno što je zakon to tako definisao, ali je to tako.
U mom političkom delovanju, cilj mi je da spojimo one koji su prognani i one koji su na Kosovu i Metohiji.
Gospodinu Laziću bih rekao da smo bili u istoj partiji, bili smo zajedno u Socijaldemokratskoj partiji. On je bio predsednik Gradskog odbora Socijaldemokratske partije, zajedno sa mnom. Cenim njegov doprinos.
Gospodin Lazić, kao i mnogi, ne živi danas na Kosovu i Metohiji. Gospodin Lazić je morao da napusti Kosovo i Metohiju, jer je živeo u centru Prištine, a tamo ni mrav ne bi mogao da ostane živ, a o gospodinu Laziću da i ne govorim.
Zbog toga, u tim raspravama, treba da vodimo računa o svemu tome. Gospodin Lazić, isto tako, predstavlja kosovsko-metohijske Srbe, i to na visokim pozicijama, ovde, u parlamentu, kao i u saveznom parlamentu. Naravno, to podržavam.
Gospodin Lazić je čovek koji zaslužuje tu poziciju. Mislim da to radi na najbolji način. Zbog toga, smatram da i u ovoj situaciji, kada raspravljamo o jednoj temi koja je teška, oni koji su morali da napuste Kosovo i Metohiju, bar malo moraju da imaju razumevanja za one koji su u sličnim pozicijama.
Smatram da tu temu ne treba da otvaramo na taj način, već da treba da pokušamo da ove stvari spojimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Izbor devetog člana Saveta, koga predlažu osmorica izabranih članova, i to pre mesec dana, očigledno je samo povod da se otvori tema kako će da se izvrši raspodela tih frekvencija kao nacionalnog bogatstva, ko će i kako da se pozicionira i ko će unutar DOS-a da povuče, dobije prevagu pred predstojeće izbore, verovatno na svim nivoima.
Tako da ova današnja rasprava o tome da li Goran živi u Podgorici ili na Kosovu i Metohiji, da li je završio fakultet ili nije, šta žena misli o njemu, čiji je bio kadar, ko ga je predložio, jeste nešto što je ubačeno, kao obična kost koja treba da se glođe u ovoj sali, da bi se zamaglilo ono glavno i centralno pitanje, a to je da se ovaj zakon odlaže, odnosno njegova primena se odlaže skoro godinu dana, upravo zbog toga što DOS, ovakav izvorni, krnji ili onaj sledeći, nije ni bitno, nije zadovoljan postojećim stanjem u medijskoj sferi, a pogotovo kada su u pitanju elektronski mediji. On to stanje želi da promeni, ali ne postoji saglasnost na šta treba da liči ta buduća promena. Očigledno, u pitanju su pozicije i procena da pri sutrašnjem, eventualnom, glasanju u tom savetu, verovatno bi neka odluka morala da bude 5:4.
Tako da je Goran, ni kriv ni dužan, praktično izvučen kao jedan problem, odnosno kandidat koga sada ovde ljudi svlače, ulaze u njegov moralni lik, zašto se iselio, kad se iselio itd. Svi zaboravljamo da se u suštini radi o jednom lošem zakonu, lošem rešenju koje izvlači i stvara ovakve probleme. Ceo taj savet, njegova nadležnost, poslovi koje treba da radi, pa zašto ne reći, i primanja koja treba da se obezbede članovima tog saveta, malo podseća na neke nevladine organizacije, jer očigledno Vlada Republike Srbije, kada je predložila onakav Zakon o radiodifuziji, nije imala niti nameru, niti želju da preuzme kompletnu odgovornost za stanje elektronskih medija. Predlogom takvog zakona formirala je odgovarajući savet, pa na njega prenela neke poslove, navodno stručnjaci će to da rade, a u stvari radiće politbiro DOS-a, onaj politbiro DOS-a koji se hvali paljenjem zgrade Televizije Srbije.
SRS, naravno, ne želi da posreduje u tim svađama, ne želi da arbitrira u predstojećem pozicioniranju političkih stranaka, ne toliko medija. Oni koji pričaju da pojedini mediji u tom savetu imaju svoje zastupnike, svesno zaboravljaju ili ne žele da kažu da se u stvari radi o političkim strankama. Zna se tačno, neko je u sukobu sa B-92, a B-92 skoči do nekoliko ambasada, pa prijavi, pa nam onda izlaze neki državni funkcioneri i kažu, oni su tužibabe, bili su da nas prijave kod Amerikanaca.
U suštini, pričamo o onome na čemu je DOS naročito insistirao kada je na talasu tog pokreta došao na vlast, pričamo o tzv. slobodnim i nezavisnim elektronskim medijima, koji su formirani i osnovani tuđim parama, u doba najteže ekonomske krize i rata i iz toga izvlačimo problem Gorana Radenovića.
Zabavljaćemo se mi danas sa Goranom Radenovićem, odložiće se rasprava, odnosno glasanje za utorak. Verovatno će on čovek i da povuče tu svoju kandidaturu. Verovatno je imao i neke lične motive, zbog primamljivog iznosa naknada koje bi primao kao član tog saveta i verovatno postoji potreba da čovek obezbedi neku svoju egzistenciju. Nije dobro da loš zakon sa lošim rešenjima Skupština u raspravi zloupotrebi na neprimeren način, pa se priča o familiji, o porodici, o ispravljanju nekih nepravilnosti, pogrešnih postavki zakona i da svi zaboravljamo pozicioniranje stranaka DOS-a, koje su očigledno u svađi i to unutar koalicije i u očiglednom stanju raspada, svaka stranka pojedinačno.
Mi ne želimo to da lečimo, želimo da vam pomognemo da se što pre raspadnete, želimo da vam pomognemo da se nikada ne izabere ovaj savet, da nikada ne počne da radi, da nikada ne podeli ni jednu frekvenciju, niti da odredi ko će da koristi nacionalno blago, već neka vlada i nadležna ministarstva da predlažu promenu zakona i preuzmu odgovornost. Iza ove nazoviobjektivnosti tog saveta krije vam se Zoran Predić, Goran Vesić i da ne nabrajam. Vrlo dobro znate ko se krije, a to su oni iz onog budžaka koji kreiraju i mentalno zdravlje ovog naroda, ovakvim napisima u novinama i ovakvim izveštavanjem građana preko elektronskih medija.
Odmah bih digao ruku za Gorana Radenovića ako bi izašao ovde i garantovao da će i SRS biti prisutna jedan minut dnevno na udarnom mestu u RTS-u ili u drugom elektronskom mediju. Pazite, pišete demokratske standarde, a ovi demokratski standardi će se primeniti za koji mesec.