Vlada je u obrazloženju, zbog čega je odbijen ovaj moj amandman, napisala: "Ova situacija nije regulisana Zakonom o izvršnom postupku, već su slične odredbe sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima. Ipak, s obzirom da je ovde reč o drukčijem načinu zalaganja, bilo je potrebno predložiti odgovarajuća pravila. Napominjemo da su ta pravila u potpunosti usklađena sa Zakonom o obligacionim odnosima".
I pored ovoga, tvrdim da je ovaj amandman umesan, zato što je, sad Vladi kažem, bilo potrebno da se ovaj moj amandman i član 43. dovedu u vezu sa članom 27. Predloga ovog zakona i onda bi se videlo da je član 43. potpuno suvišan, da je uvršten u ovaj zakon samo da bi vam zakon imao više članova, da bi zakon dobio, bar po obimu, na ozbiljnosti. Mada, tvrdim vam da zakon može biti dobar i sa mnogo manje članova nego što ima ovaj zakon, koji ima dosta članova, ali je sadržinski veoma loš.
Dalje tvrdim da je ovo što je predviđeno u članu 43, a vezano je za član 27, regulisano Zakonom o izvršnom postupku. Ne znam zašto, ali sam primetila da je praksa predlagača - Vlade Srbije da se u svim ovim zakonima na izvestan način meša u rad sudova. Ponašaju se kao da ne postoje propisi koji regulišu oblast pravosuđa. Svaki put ono što je predviđeno, recimo, u Krivičnom zakonu ili Zakonu o izvršnom postupku, Vlada kroz ove zakone, neke ledž specialise koje ovih dana imamo na dnevnom redu, predlaže nešto što je mnogo slično, ali nije apsolutno isto, a izvršni postupak može biti samo onakav kako je predviđen Zakonom o izvršnom postupku.
U članu 43. opet ste napisali da "poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu". Meni takođe nije jasno zašto stalno u zakonu koristite "može". Onda možete da kažete da ugovor o zalozi može da se zaključi. Normalno je da može da se zaključi, zaključuje ga onaj ko hoće, ali onaj ko ga zaključi, onda mora da se ponaša po imperativnim normama zakona, a ne ovako da se ostavlja na volju učesnicima jednog pravnog posla.
Znam da je to ostavljanje na volju i preporuka da se poštuju određeni zakoni i određene odredbe, manir ove skupštine i ove vlade, a skoro smo to videli i kroz preporuku Odbora za informisanje i kulturu, koji je preporučio Narodnoj skupštini da sagleda mogućnosti da stavi van snage odluku o prenosu sednica Narodne skupštine, a svi dobro znate da takva odluka postoji, da takva odluka nikad nije stavljena van snage i da onaj ko krši tu odluku čini krivično delo. Neću da kažem da može da izvrši krivično delo, nego vrši krivično delo. Ako bog da, vrlo brzo će odgovarati pred nadležnim sudovima, prema zakonima koji su u duhu našeg pravnog sistema, a ne po ovim vašim - može biti, ali ne mora da znači.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Amandman na član 43. direktna je posledica amandmana koji smo uložili na član 41. koji predviđa poseban postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava. Obrazloženje koje ste nam dali kao razlog za neprihvatanje ovog amandmana jeste da su slične odredbe sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima i da ova situacija nije regulisana  Zakonom o izvršnom postupku, što apsolutno nije tačno, jer u članu 980. Zakona o obligacionim odnosima govori se o tome da će se preko suda izvršiti prodaja, što znači da se opet primenjuje izvrši postupak.
Mi smo imali takvu koncepciju, kada smo uložili amandmane vezane za način namirenja, da to treba da bude po propisima koji važe po Zakonu o izvršnom postupku i da ne treba stalno, kao nekim zakonima koji predstavljaju ledž specialis, menjati izvršni postupak. Postoji Zakon o izvršnom postupku i njega treba poštovati kad god on stupa na delo i ne treba za različite situacije, odnosno pojedinačnim propisima menjati izvršni postupak. Jednostavno, to je nedopustivo sa stanovišta opšteg pravnog sistema, ali to već postaje praksa. Nije prvi put da smo u ovakvoj situaciji. To samo unosi konfuziju u sam pravni poredak.
Međutim, htela bih samo nakratko, a vezano je za ovaj amandman, da to povežem sa rizikom o kome smo govorili, o kome je i ministar govorio, osvrćući se u prepodnevnom delu rasprave na to da poslanici, s jedne strane, govore da se favorizuje zalogodavac, da se ovim zakonom favorizuje poverilac i da je ovde cilj da se država što manje meša u sve te odnose, odnosno da se dopusti da tržište sve to reguliše i da sami građani, odnosno subjekti ovog ugovora - ugovorne strane same na sebe preuzimaju rizik i same procenjuju da li taj rizik treba i mogu da preuzmu ili ne treba.
To jeste tako tamo gde su ekonomske prilike daleko bolje nego što su kod nas, ne kažem da ovo ne treba dozvoliti, naprotiv, neka se na ovaj način ljudi, a rizikujući, zadužuju, neka uzimaju sredstva da otpočnu neki biznis, ali bih htela da vas podsetim samo na jednu tužnu činjenicu da je u 2001. godini 1.430 ljudi pokušalo samoubistvo u ovoj zemlji. To je posledica tog beznađa kada dovedu i sebe i svoju porodicu do te situacije da su se neprimereno zadužili, procenjujući da će taj dug moći da vrate, jer će oploditi kapital do koga su na neki način došli, uglavnom pod nepovoljnim uslovima. Ali, niko ne vodi bolje i zbog toga smo vas podsećali na gospodina Dinkića i politiku koja se vodi vezano za devizne rezerve.
Tu ste nas kritikovali oko toga, ali mislim da niste shvatili šta sam želela da kažem. Niko ne beži od toga da treba davati kredite. Da vam iskreno kažem, nijedan potrošački kredit nisam podigla, jednostavno se ne usuđujem ni dve-tri hiljade dinara da zadužim svoju platu da bih kupila mašinu za pranje veša, a kamoli neki veći kredit, a ima ko može i takvih je nažalost sve manje. Mi znamo koliko ljudi danas nema nikakve prihode, jednostavno rade ili ne rade, ali nemaju prihode, ali kada bi ta sredstva koja se nalaze, doduše, u inostranstvu...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... evo završavam... bila ovde i kada bi se namenski upotrebila samo za davanje kredita, za podsticanje privrede, nije to nikakvo mešanje države, to je potpuno po nekim ekonomskim i tržišnim uslovima, kamata je tolika i tolika, izvolite kredit, može da bude i hipoteka, može da bude i zaloga, ali bi to značio ogroman kapital. Postigao bi se ovaj efekat koji vi želite da postignete ovim zakonom.
Međutim, ostajem i dalje pri stanovištu da će založni poverioci biti uglavnom oni koji imaju novac stečen na prljav način.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč, gospodin Dragan Ljubojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da pohvalim ministra, ovo je jedan od retkih ministara koji prisustvuje kompletnoj raspravi o predlogu zakona koji je Vlada podnela Skupštini, on je određen za predstavnika Vlade. Nadam se da nećete imati problema u Vladi što vas je pohvalio poslanik opozicije, poslanik SRS.
Što se tiče amandmana koji je SRS podnela na član 44, mi insistiramo na tome da se u ovaj član unesu tri reči, odnosno da se unese ovaj termin "putem javnog nadmetanja" i u vansudskoj prodaji.
U svom obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman vi ste rekli da je sadržina ovog amandmana već formulisana u članu 46. stav 2. Međutim, tu se insistira na tome da, ako je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti potraživanja. Znači, samo u slučaju ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli.
Mi insistiramo na tome da ovo bude obaveza. Dakle, da se prodaja, ako do toga dođe, prodaja stvari, a one su založene, uvek obavlja putem javnog nadmetanja, kako bi se izbegle neke stvari koje smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu. Kada su u pitanju bile sve one činjenice za uzimanje, odnosno davanje kredita i zalaganje nekih stvari, ne treba dozvoliti da oni koji imaju novac, moć i silu utiču na one koji su bili prinuđeni da uzmu kredit pod nekim nepovoljnim uslovima ili da založe neku dragocenost koju imaju u svojini da pod njihovim pritiskom pristupe vansudskoj prodaji, odnosno da praktično namire samo mali deo vrednosti onog predmeta, one stvari koju su dali u zalog.
S obzirom da se Vlada Srbije zalaže za tržišnu privredu, za slobodno tržište, mi smatramo da je i ovo jedan vid toga. Na primer, ako neke fabrike prodajete putem javnog nadmetanja, putem tendera, onda smatram da i u ovaj zakon, u ovaj član treba da uvedete taj princip javnog nadmetanja, a ne da se dešava da to bude nekom neposrednom pogodbom, kao što smo imali prilike da vidimo u nekim slučajevima privatizacije da se neke fabrike prodaju neposrednom pogodbom, pa da onda nešto što vredi nekoliko miliona evra, maraka, čega već hoćete, bude prodato za tri evra, da ne dođemo i ovde u situaciju da zato što je neko neuk, zato što neko nema dobrog i valjanog savetnika, bude prinuđen da ostane bez neke stvari po neuporedivo manjoj vrednosti.
Znači, ako želimo da uredimo ovu oblast, ako želimo da zaštitimo i poverioca i zalogodavca, mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

 Samo kratko da obrazložim zašto insistiramo na tome da prodaja putem javnog nadmetanja bude obaveza, a ne fakultativno određeno, kao što je ovde u članu 44, bez obzira što se član 46. bavi javnom prodajom putem nadmetanja, i to u stavu 2, posebno kada su fizička lica zalogodavci.
Htela bih samo da pitam ko je taj ko postavlja uslove, jeste ovde u ugovoru, ali onaj ko ima pare on postavlja uslove. Nećemo doći u situaciju da zalogodavac može da bira da li će ovako ili onako. To poverilac kaže - prodaćemo putem javnog nadmetanja ili ćemo prodati na ovakav ili onakav način, a u zavisnosti od toga šta je predmet zaloge.
Eto, samo zbog toga što su to ugovori, ponekad čak i po pristupu, znači unapred je sve sročeno, a tvoje je, bato, samo da potpišeš ili da ne potpišeš, pristaješ ili ne pristaješ. Ja tebi pare, ti meni to, sve ostalo sam već sročio. To je pravilo. Nema tu nagađanja, jer zna se šta ugovor mora da sadrži, ali uslove postavlja uvek onaj ko ima pare i to vam je tako u ekonomiji, politici i bilo gde, nema tu mnogo izbora, tako je u životu.
Možda to nije na papiru tako. Naravno, mi svi znamo, kada odemo u banku, hoćemo da podignemo kredit, a on kaže - izvoli, potpiši. On je taj koji daje pare, on diktira uslove, isto tako i ovde založni poverilac diktira uslove.
Zato je u cilju postizanja neke cene neophodno javno nadmetanje. Bitno je za sve učesnike u pravnom postupku, pa čak i za državu, da se postigne najveća moguća cena, da se poverilac naplati i da se dužniku višak vrati, da mu to ne propadne. Ne možete vi da prodajete stvar koja je vredna, ne znam koliko, desetine hiljada evra, za upola manju cenu, jer je toliki dug dužnika prema poveriocu. Poverilac mora da ima interesa da proda to po najvećoj mogućoj ceni i da dužnik dobije ono što je preko njegove obaveze plaćanja.

Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih učesnika raspravi? (Ne.)
Na naslov iznad člana 46. i na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman je prilika da još jednom pokušam da odvratim Vladu od ćoravog posla zvanog donošenje zakona koji je danas na dnevnom redu.
Amandmanom tražim da se ovaj član briše, on je potpuno nepotreban, jer sve što ste pokušali da regulišete ovim članom na pogrešan način, regulisano je odredbama Zakona o obligacionim odnosima na potpuno ispravan način. Kao dokaz za to, evo malo da čitamo šta piše u Zakonu o obligacionim odnosima; član 980. kaže ovako: "Ako poveriočevo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac može zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima berzansku ili tržišnu cenu." Znači, ta situacija je već regulisana jednim dobrim propisom i nema potrebe da se reguliše ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu.
Posebno bih istakao da se ovaj član odnosi prevashodno na fizičko lice, tamo gde se upotrebljava odluka suda. Zašto? Zato što se radi ipak o ljudskom pravu i od tog dužnika, kao fizičkog lica, samo intervencijom i odlukom suda je moguće da se prinudno traži da on ispuni svoju ugovornu obavezu.
Idemo dalje, u članu 981. kaže se - ako dužnik ne namiri o dospelosti potraživanje nastalo iz ugovora o privredi, poverilac nije dužan obraćati se sudu, nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja učinjenog dužniku, kao i zalogodavcu, kada to nije isto lice; pa će tako postupiti.
Znači, sve je regulisano. Zašto unositi jedan član u ovaj poseban zakon i stvarati zbrku, konfuziju u primeni i devalvirati nešto što je dobro regulisano. Zašto je ovo drugo rešenje kod ugovora o privredi? Zato što su ugovorne stranke pravna lica i kod njih nema ljudskih prava, nego pravnih interesa. Kod njih je to redovna delatnost, redovan posao, redovno preuzimanje rizika.
Prošli put sam objasnio da je u članu 966. u rečima "da mu preda neku pokretnu stvar" sadržan i taj oblik nedržavinske zaloge prilikom zaključenja ugovora. Nemojte da se igramo oko ozbiljnih stvari, jer to može da bude izuzetno opasno u praksi, neprimenljivo, konfuzno. Postoje pravi stavovi i Trgovinskog suda i Vrhovnog suda Republike Srbije i spoljnotrgovinska arbitraža takođe u primeni trgovačkih uzansi ima izgrađene stavove povodom ovih stvari i nema nikakvih problema da unosimo i komplikujemo stvari lošim i nerazumnim prevodom, koji menja suštinu nekih pravnih termina i pravnih odnosa koji su poznati od rimskog prava.
To je ta opasnost o kojoj mi pričamo danas. Naravno, usvajanjem ovog amandmana vi ne možete da poboljšate zakon, ali vam skrećemo pažnju, povucite zakon, nije dobar. To što kod nas u privredi poverilac nije zaštićen, to je nedostatak pri sprovođenju Zakona o izvršnom postupku i onakvih odnosa koji postoje u sudu. To ne možemo da rešimo promenom jednog materijalnog propisa, pa da budemo načisto sa tim.
Dalje, ovaj zakon reguliše i zalogu na potraživanjima i drugim pravima, a da je usmerio predlagača na odredbe člana 950, 991, pa sve do 994, pa možete i do 996, gde je takođe propisano šta se radi u slučaju kada je založeno neko potraživanje sadržano u hartijama od vrednosti i kako se potraživanje prenosi kada je u pitanju hartija od vrednosti na donosioca ili na ime itd. To je regulisano i nekim drugim propisima. U sledećoj tački dnevnog reda imamo zakon o hartijama od vrednosti, gde je takođe predviđen način kako se prenosi potraživanje sadržano u hartijama od vrednosti.

Pet minuta.
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Amandman na član 46. zajedno su podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosioci amandmana ne žele reč.
Da li neko drugi želi reč? (Da.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa SRS.